Knjiga i kafa

Knjiga i kafa, coffee and books, book + coffee… kada ove reči ukucate u pretraživač, pojavljuje se pregršt dopadljivih fotografija, vešto osmišljenih da izazovu urgentnu potrebu za smeštanjem u neki udoban kutak nad knjigom.DSC00389.JPG

Objavljivali smo ih i mi na našem blogu i društvenim mrežama, jer ima nešto inspirišuće u sceni u kojoj su šoljica sa toplim, gorkim napitkom i položena knjiga, spremna da je otvorite.20171030_095041-2

I knjiga i kafa asocijacije su na pauze, na odmor, predah… I često su nam baš takve male i gotovo besplatne stvari dovoljne da preguramo težak ili sumoran dan. Pucketava džezva na ringli kao nagoveštaj onoga što dolazi, odmah zatim oštar i prijatan miris pržene kafe i na kraju slivanje vruće smeđe tečnosti niz zidove omiljene šolje.

jastreb

Mi u knjižari Most, pored toga što imamo udobne fotelje i sofe, kuvamo domaću kafu našim gostima i puštamo im tihu i prijatnu muziku 🙂 Sve je više i onih među vama koje će obradovati činjenica da u knjižari pušenje nije dozvoljeno, kao i da su kućni ljubimci uvek dobrodošli.

A dobrodošli ste i vi na knjigu i kafu!

Advertisements

Međunarodni dan nezavisnih knjižara

IBD-final-logo.jpg

Pre nekoliko je godina udruženje Northern California Independent Booksellers Association, podstaknuto uspehom Record Store Daya, odlučilo da pokrene u Kaliforniji Dan nezavisnih knjižara (Independent Bookstore Day). Dan je prvi put obeležen 2. maja 2014. godine, a već je tada postojala ambicija da se obeležavanje ovog dana podigne na nacionalni nivo.

Na prošlogodišnjoj nacionalnoj proslavi učestvovalo je 365 knjižara, 7 izdavača i 65 autora, na hiljade ljudi je bilo u organizaciji, a za tu priliku štampane su i ekskluzivne publikacije. Širom Sjedinjenih država postoji oko 2000 nezavisnih knjižara, a organizatorima je cilj da se u budućnosti sve one uključe u obeležavanje ovog dana.

Iako je najvidljivija razlika između velikih knjižarskih lanaca i nezavisnih knjižara koje nisu u vlasništvu izdavačkih kuća ipak u SAD, i kod nas se već nekoliko godina unazad može primetiti monopol u trgovini knjigama. Knjige manjih izdavača skrajnute su na policama u ovim knjižarama koje više podsećaju na hladne supermarkete i prodavnice svega i svačega, a manje na mesta sa mirnom atmosferom gde možete odvojiti vreme da se udobno smestite u fotelju, popijete kafu ili čaj, prelistate knjigu ili o njoj razgovarate sa knjižarem.

Nemojte zaboraviti kada sledeći put budete krenuli da kupite nešto za čitanje, da samo od vas zavisi opstanak neke male knjižare.

U vinu je istina (a ima nešto i u knjigama)

Kad stigne februar sa svojim varljivim vremenom – očekujemo hladnoću i sneg, ali često prevari – postane nam jasno zašto je baš tada dan ljubavi i zaljubljenih. Sve su ljubavi baš takve – neočekivane, varljive, ali i lepe kao i ovaj zimski mesec; od sebe daju samo odsjaj, i traže da se nastave (valjda je zato i mesec tako kratak).

Sve ovo zvuči pomalo knjiški; ne možemo tome pomoći jer to i jeste istina – najčešća tema poezije i proze jeste ljubav; a svaku ljubavnu sagu prati vino, taj Dionis, Valentin, Trifun i donosi istinu, u čaši i u knjizi.

Najbolji spoj – zna se – knjižara je MOST.

Na sve knjige dajemo popust i poklanjamo vam čašu vina, pa da dođemo do ljubavi i istine. Uzdravlje!

Snapseed (1)

 

J kao jastreb

jastreb

Dragi naši, u prethodnom postu smo najavili još jedan novitet u našoj, sve uzburkanijoj, Reci. I to se konačno i desilo.

J kao Jastreb, višestruko nagrađivane engleske autorke Helen Mekdonald, stigla je i kod nas – još je topla.

Kad imate takvu knjigu u rukama i kad je pročitate prosto se zapitate šta sad?, jer ostavlja toliki utisak da se reči teško mogu pronaći, a još teže posložiti u nekakve rečenice koje bi uspele dočarati ono što ostane u vama posle čitanja.

Kako bi to kritičar Njujork Tajmsa rekao, na nekim delovima se prosto krvari, ali na najisceljujućiji (reč pomalo izmišljena) mogući način. Dubine u koje vas ovi memoari vode su nepregledne i kako su misli opasna poljana ograđena šumom, e – ovde se zalazi i u tu šumu, gustu da jedva se vidi, ali kad bljesne, onda je bljesnulo!

Priča prati Helen koja prolazi kroz sve moguće faze tugovanja, nakon smrti svog oca i, kako tuga često biva veoma divlje osećanje, odlučuje da se uhvati u koštac sa pripitomljavanjem jastreba.

„Jastrebica je bila vatra koja je spržila moju bol. Kod nje nije bilo ni žaljenja ni tuge. Ni prošlosti ni sadašnjosti. Živela je samo u sadašnjem trenutku i to je bilo moje utočište. Moj beg od smrti bio je na njenim prugastim, lepršavim krilima.“

Iz knjige J kao jastreb

 

Iznenađujuće su sličnosti divlje ptice koja želi biti slobodna i čoveka koji želi da se oslobodi. Čega? – zapravo svega što ne da da se diše: tuge, bola, društvenih konvencija, površnih odnosa, a na posletku – samih sebe.

Daljine, divljine i predivni prostori kroz koje gazimo prateći Helen i njenu pticu, prolazeći kroz najzelenije predele Engleske, dozvoljavaju nam da osetimo svu silinu sveta koncentrisanu baš u zamahu krila divlje jastrebice Mejbel, i bez razmišljanja joj se prepustimo da nas vatrom svoje krvi oslobodi.

Zahvalnost, to je ono što se prvo oseti nakon čitanja. A biće vam jasno i zašto kad je pročitate.

Do sledećeg noviteta – čitajte Jastreba i neka on čita vas.

Jesenje ušuškavanje

blog.jpeg

Dragi naši,

Jesen nikada nije bila lepša, mekša i ušuškanija… 🙂 Ako ste se zapitali odakle nam ovaj entuzijazam kad jesen uglavnom znači kišu, odmah ćemo vam objasniti.

Naša knjižara je poznata po svom neobično udobnom i prijatnom ambijentu i sa ogromnom željom da i vi to osetite organizovali smo gotovo hedonistički jesenji program.

Datum koji prvi treba da zabeležite i oslobodite raspored jeste petak, 24. novembar, tačno u podne, kada ćemo kod nas u knjižari upriličiti jedan konstruktivan razgovor – može i debata, što da ne – na temu Umiranje Jugoslavije (delo Siniše Korice u Prometejevom izdanju).

Već je postalo poznato da neše klupe, stolice i jastučići više nego rado ugošćavaju hrabre entuzijaste koji vole da pišu i svoj kreativni naboj stavljaju na papir, pa će se tako u četvrtak 30. novembra desiti još jedan susret ovih divnih ljudi okupljenih na radaionici kreativnog pisanja – a gde drugo nego kod nas (mora se priznati da ova knjižara deluje veoma inspirativno na ljude sa iskrom u sebi).

Naravno da nismo zaboravili najslađu čitalačku publiku na svetu. Za naše najmlađe nastavljamo tradiciju stvaranja magije i čitanja bajki, pa će se naša knjižara u subotu 2. decembra ponovo pretvoriti u magičnu tvrđavu za vitezove i princeze, a bajke će im čitati, kao i do sada, njihova dobra vila Milana.

A pošto je jesen obezbeđena, red je da i zima bude takva, pa vam evo već sad, najavljujem (u pozadini se čije zvuk fanfara, veoma je uzbudljivo i na granici je dramatičnosti…) i svečano obećavam neverovatno tople decembarske popuste, sa kafom i čajem koje vam darujemo uz kupljenu knjigu (za ovo ne morate čekati decembar, kafa i čaj su nam, takoreći, stalna rubrika).

Sad je apsolutno jasno zašto jesen nikada nije bila lepša, mekša i ušuškanija, a Most vaša omiljena knjižara…

Vidimo se!

Kosmos

 

20171030_095041-2

Divan dan danas… 🙂

Dragi naši mostoljupci, bogatiji smo za jedan novi naslov, a šuška se da ćemo uskoro dobiti još jedan (ali o tome ćemo kad dođe vreme).

Nego, reč je o Kosmosu Vitolda Gombroviča. Poljski avangardista čije knjige su nas i u prošlosti pošteno „vozale“ na najpozitivniji mogući način, kako stilski tako i idejno.

Ja sam imao privilegiju da je pročitam pre nego što je izašla iz štampe i zahtevala je iskakanje iz fotelje nakon čitanja poslednje rečenice. Ubrzala mi je misli, puls, raširila zenice, baš kao neki opijat, a opet, ostao sam sabran i konsolidovan (moja omiljena reč – upotrebljavam je i kad nema smisla).

Čak i kad bi bilo moguće, nećemo je prepričavati. Zato što je magična i na svakog će delovati drugačije. U tome je i poenta, za svakog postoji neki drugačiji Kosmos, neuhvatljiv, u kome vlada entropija, prepun misli i dešavanja, koji se opisuju i urezuju baš onako kako ih vidimo, sada, ne pre, ne sutra, ne nikada, već naprosto sada. U trenutku se spajaju i svetlo i glas i zvuk i manija i dosada. Sunce blješti, vetar menja boju i ostavlja trag na licu, reči se čuju i ignorišu, potraga kreće – za čim? – za onim što nađemo usput.

A oni koji nisu otišli do Beograda na Sajam – vidimo se u Mostu, čekaće vas samo vaš Kosmos.

Dakle, još jednom: Vitold Gombrovič Kosmos, edicija REKA (dobro je zapamtite, REKA kreće sa radom pod okriljem Prometeja), a za kompletan utisak i otisak na koricama, pobrinula se jedna, jedinstvena, potpuno autentična Sonja Bajić (Kakva Ženska, Mapperie).

Uživajte, mostoljupci…

 

Aleksandar Tanurdžić

Zdravica proleću uz vino i poeziju!

Dragi prijatelji,

U utorak 21.3. dočekujemo proleće, a kako se tog dana obeležava i Svetski dan poezije, pozivamo vas da podelite sa nama svoje omiljene stihove.

Za knjige iz kojih ćete moći da čitate pobrinućemo se mi, a svaki ćemo stih zaliti vinom iz vinarije Mackov podrum!

Ovom prilikom biće predstavljena i knjiga – Zbornik izabranih pesama sa konkursa „Najlepše pesme o vinu“.

Čekamo vas da zajedno nazdravimo proleću i poeziji!knjigavino

Makulatura vol. 1

Naviknut na noć bližio sam se onom delu dana kada je dozvoljeno i poželjno biti budan; delu kada će svi za vas reći da ste ranoranilac i pohvalno klimati glavom dajući na važnosti toj trivijalnosti i niko baš ni reč neće reći da je sve to samo zabluda i da je sve isto i danju baš kao i noću samo što se sve manje vidi i baš time daje povoda nagosti da prevlada.

A ja baš ništa nemam sa tobom; baš ništa nemam sa spavanjem pored tebe, koja si se tu obnažila i misliš da si me osvojila; baš ništa nemam sa tvojom šoljom kakaoa i njegovim mreškanjem; baš ništa nemam sa tim iscrtanim simbolima po unutrašnjosti tvoje tirkizne šolje; baš ništa nemam sa tom bojom koja je neodlučna kao i ti. Ništa mi ne znače tvoje priče o miru koje ti donosi jutro, samo me teraš da se zapitam o kakvom miru pričaš kad si se tek probudila?! Baš ništa nemam sa tvojim zagrljajem; baš ništa osim fleke koju ćeš mi ostaviti za uspomenu na mojoj košulji dok se smeškaš i izvinjavaš; baš ništa simpatično ne vidim u tome i slobodno zanemari to što se smejem, to je samo konvencija; samo sam dovoljno pristojan i ne govorim ti da si smotana jer nije prvi put – nemoj da me grliš dok ti je šolja u ruci ili dok ne popiješ taj svoj kakao!

Sve se ovo sa tobom ponavlja, i dosadno je i vrti se kao točak i taj zvuk ispušta i kako onda da mi mozak ne bude ispran kad si ti toliko isprazna i ne, nije erotično to što si me ujela za uvo, nije… erotično… zapravo je… bolno…

–  Dobro jutro…

Baš ništa…

 

Stefan Jakov Levi

Da zavrtim još jednom…

Ono što pogled oseti nedostižne reči ne mogu izraziti jer često zafale, a sećanja prevrtljiva, oblikovanju sklona često će reći samo laž.

Zimi se vidi jasnije iako je čajdžinica puna dima bila; puna dima i reči koje se ni zapamtiti ne daju.

Za mog malog psa – rekla si, a ja zbog pogleda nisam stigao da čujem šta.

Nije ni važno, sad imam to sećanje, kao na onim starinskim fotografijama, sepijom rađenim. Imam i zvuk, ali bez tona, samo onaj zvuk što nas okrzne i što se samo naslutiti da u oblaku dima mog oštrog duvana kog sam uvek više voleo sam smotati u tu beskonačnu cigaretu, samo moju, kojoj sam prstima dao identitet.

Imam i zimu, svaku zimu od tada, i tu malu čajdžinicu da zavrtim još jednom kratak trenutak sećanja pogledom urezanog u dubine dublje od bilo kog života i odbegle misli.

I tebe kako odlaziš sa svojim malim psom…a pogled za tobom puštam da čuje sneg pod tvojim nogama.

 

Stefan Jakov Levi

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici

O prvoj knjizi Rodriga Munjosa Avije objavljenoj kod nas (u izdanju Samizdata) odlučila sam da pišem zato što je idealno štivo za one koji žele da ih i romani za razbibrigu ipak nateraju na razmišljanje. Ovo nije knjga koju ćete pročitati i zaboraviti posle deset dana, ali nije ni najbolji roman koji ćete ikada pročitali. Roman Psihijtari, psiholozi i drugi bolesnici odličan je primer savremene proze koja je pisana da nas orazonodi i nasmeje, ali i da nam otvori oči za teme o kojima nismo mnogo razmišljali, ili o kojima smo, pak, previše razmišljali.

Pre čitanja ove knjige nisam znala apsolutno ništa ni o autoru ni o romanu, znala sam samo da me naslov privukao, ukazala se prilika da je pročitam, i iskoristila sam je. Korica mi je poručila da će me „ovaj roman naterati i na smeh i na razmišljanje“ i zamislite – to je sasvim tačno!

psihijatri_psiholozi_i_drugi_bolesnici_vv
Mačak ili pas?

Čitav roman je napisan duhovito, vrcavo, šaljivo, a kroz priču nas vodi Rodrigo Montalvo Leteljijer. Rodrigo radi u očevoj fabrici liftova, ima sestru i zeta (koji je psihijatar!), ženu, dvoje dece i mačka Arnolda koji laje kao pas. Rodrigo je sebe predstavio kao osobu sa kojom se ne bih družila: ima maketu železnice, od sporta gleda isključivo icepacking, svako veče zapišava drvo ispred kuće (borba za teritoriju sa mačkom-psom), ima afaziju i fobiju od dugmadi (ovo poslednje uzeti sa rezervom). Kad vam kažem da je zet kriv za njegovu avanturu sa psiholozima i psihijatrima, neću vam otkriti mnogo, baš kao i sa informacijom da niko od gorepomenutih nije uspeo da reši Rodrigov problem sa afazijom.

Prvi pasus me je kupio:

Zdravo. Zovem se Rodrigo. Rodrigo Montalvo Leteljijer. Pre odlaska kod psihijatra bio sam srećna osoba. Sada sam disleksičan, opsednut, depresivan i imam trash od smrti, hoću reći, strah. Kod  psihijatra sam naučio da je reč sreća samo konvencija bez smisla. Naučio sam da mogućnost da ponovo budem srećan jednog dana ne samo da ne postoji već apsolutno ne postoji. Sada razmišljam o nekim stvarima mnogo više nego što bih želeo: o smrti i o životu.

A vas?
Rodrigo je bilo ko od nas. Rodrigo je običan porodični čovek koji voli svoju porodicu: svoje roditelje, svoju sestru, svoju ženu i svoju decu. Rodrigo je bilo ko od nas. Čovek koji se zapitao da li je srećan, da li je bio srećan kad je imao 8 ili 9 godina, da li će ikada biti srećan kao tad. Rodrigo je bilo ko od nas, ali je imao tu nesreću da mu je zet psihijatar.
Od prve do poslednje reči prošla sam sa Rodrigom put koji se završava tamo gde je i počeo, a usput smo proživeli razne neobične i ne skroz obične trenutke. Kao ni Rodrigo, nisam uspela da ustanovim razliku između psihijatra i psihologa, ali sam uspela da ne padnem u depresiju od razmišljanja o životu i smrti i to zato što me knjiga više nasmejala no što me naterala na razmišljanje.
Ali pazite se, možda vi ne budete te sreće!
Izdavač: Samizdat
Cena: 594,00