Vreli letnji popust na izdanja Kosmos izdavaštva u Mostu

Šta više može poželeti jedan knjigoljubac od letnjih akcija u hladovitoj knjižari? Da užitak bude potpun, tu su i kafa, limunada i udobne fotelje. Književna preporuka se podrazumeva.

Književni klasici

Među sniženim izdanjima Kosmosa pronaći ćete omiljene klasike: Dostojevskog, Tomasa Mana, Getea, Tolstoja… Za ljubitelje ljubavnih priča iz starine tu su i Džejn Ostin i Erih Marija Remark. A upravo su nam stigli i Romani Franca Kafke u jednoj knjizi!

Savršena književna poslastica – Romani Franca Kafke u jednoj knjizi

Velika biblioteka psihologije

Za knjigoljupce koji planiraju da leto posvete bavljenju sobom i svojom dušom, Kosmos nudi veliki izbor psihološke literature. Od Jungove kultne knjige o tumačenju snova, njegove Crvene knjige, preko Fromovih knjiga Umeće ljubavi i Umeće slušanja, pa sve do romana najpoznatijeg psihoterapeuta Irivina Jaloma – sve ćete to pronaći po sniženim cenama!

A iz ove oblasti najnovija je velika knjiga o ženskom telu.

Za kraj da pomenemo još i autorku koja je od svoje poezije napravila svetsku senzaciju, Rupi Kaur, i gotovo sva dela našeg nobelovca – zaista svako može pronaći knjigu za sebe! Cene svih knjiga snižene su 20%, a mi vas čekamo na dobro poznatom mestu 🙂

Evo kada nas možete pronaći:

понедељак
12:00 – 20:00
уторак
12:00 – 20:00
среда
12:00 – 20:00
четвртак
12:00 – 20:00
петак
12:00 – 20:00
субота
09:00 – 15:00
недеља
Затворено

Ne tugujte previše što ove godine neće biti mora – svratite po dobru knjigu, peškir na rame i pravac Štrand!

„Демијан” Херман Хесе – другонаграђени приказ

Јун лети, још мало па ћемо га испратити, а не би ваљало да прође без објављена свих пет приказа, награђених на нашем конкурсу. У претходном тексту пренели смо вам рецензију Милице Бједов уз коју смо пожелели чим пре да се упознамо са делом Јелене Димитријевић.

Овог пута објављујемо приказ Петре Репац, мастер проф. српског језика и књижевности, којој је највећа инспирација Меша Селимовић. Петра се бави лекторисањем и писањем кратких прича и есеја, а ево њеног виђења једног књижевног класика. Уживајте у читању!

„Демијан” Херман Хесе

„Птица се пробија из јајета. Јаје је свет.
Ко хоће да буде рођен, мора да разори један свет.
Птица лети ка богу. Бог се зове Абраксас.”

Велика олуја надвила се над Европом. Облаци избацују пушчана зрна и Европа крвари до смрти, али се из ње рађа горостасна птица остављајући наду да ће човек на крају пронаћи излаз. Tај нови човек, који мора да открије пут до себе, више није исти након братоубиства. Када спозна себе, прихватиће и тамну и светлу страну свог сопства. Упознаће Абраксаса. Будући да је Европа горела до пепела, нови човек узлеће из тог пепела насиља, а према гностичком учењу – он сада треба да господари својом судбином.

            Питање зла је питање одлуке. Наши прародитељи су својевољно одлучили да узму јабуку, а тада је подстрекач био неко споља, сећамо се – једна змија (и једна жена). Синклер, јунак ове приче, модификујући тај наследни грех – лажно тврди да је украо јабуке не би ли био већи и бољи него што јесте, због чега је протеран из породичног раја.

            А да ли је Каин имао избор? Какав год да нам је одговор, једно је извесно – овде је подстрекач био сакривен дубоко у Каину, те је зло нешто што је дошло изнутра. Након прве проливене крви, сва потоња је била неизбежна. У рату је брат убио брата, јер нам је свима иста мајка. Када прочитамо овај роман, онда нас нешто непрекидно тера да преиспитамо свој став о Каину. ,,Јак је убио слабога”, казаће Демијан, за њега нема двоумљења.

Обновљеном свету требају карактерни људи који стоје иза својих дела и који су увек спремни, јер ,,сви људи који су утицали на ход човечан били су спремни пред судбином”. Да је Каин безрезервно веровао у себе и свој рад и да је наставио да обрађује земљу не марећи за Божију одлуку да прими Авељеву жртву, да је сузбио свој убилачки нагон разумећи колико је излишан, јер је и он индивидуа подједнако важна као што је и Авељ, не бисмо ли могли рећи да би он тада достигао своју целовитост и пронашао сврху? Шта је онда Каинов знак? Да ли је то заправо моћ које су се сви плашили? Моћ и храброст да се прихвати судбина.

Прочитајмо Демијаново мишљење о томе:

,,Тај човек је био моћан, од тога човека су се плашили. Он је имао знак. То се могло објаснити како год се хтело. А људи хоће увек оно што им одговара и што им повлађује. Плашили су се Каинове деце, и зато су ова имала знак. Људи срчани и од карактера јесу увек другим људима врло неугодни. То што је по земљи ходао род неустрашивих и непријатних, то је било врло незгодно, те се стога том роду приденуо један надимак и једна прича”.

            На последњем степенику до себе самог, Синклер ће проћи кроз Евин врт и научиће још нешто – да и љубав треба да има огромну снагу довољну да вуче и да привуче, с тим што јединка никако не сме изгубити своје ја у том додиру са другом.

            Могли смо још на почетку овог текста да кажемо како је ово роман о одрастању и сазревању Емила Синклера уз једну необичну личност – Макса Демијана. Али то би било сувише једноставно. Ово је прича о младићу који мора бити спасен од стране сопства не би ли пронашао своју исконску везу са душом. И ово је прича за нас који још увек повлачимо границе своје личности сувише уско.

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза – првонаграђени приказ

У претходном тексту објавили смо који су то аутори односно ауторке, према мишљењу нашег малог жирија, написале најбоље приказе књига прочитаних у изолацији.

У наставку овог текста имаћете прилику да прочитате првопласирану рецензију Милице Бједов, Београђанке која се посебно интересује за женску књижевну традицију. Милица је дипломирала на Филолошком факултету, на смеру српска књижевност са компаратистиком, а ево њеног приказа:

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза

Приказ романа Нове Јелене Димитријевић

У периоду када смо сви у самоизолацији на ред за читање долазе све оне књиге које су наталожене током година остале непрочитане. У тренутку када нам остаје превише слободног времена за размишљање и свођење разних рачуница читање остаје као једна од најбољих опција. Међу књигама које су ми годинама стајале на полици налазим једну из едиције Сопствена соба, коју сам више пута почињала да читам, али због неодостатка времена увек сам је остављала недовршену да чека неке боље дане. Бољи дани нису дошли, али стицајем несрећних околности добили смо довољно слободног времена, а и тема романа Нове се савршено уклапа у садашњост коју тренутно живимо.


Наиме, Јелена Димитријевић, светска путница и генијална, али неправедно заборављена књижевница, говори о животу Туркиња и њиховој борби да свој живот не проведу међу жицама кафеза, као што су чиниле њихове мајке, баке, претходнице, па и оне саме између осталог. Живот у изолацији је био свакодневница турских жена. У својим кафезима оне су кроз пукотине посматрале свет око себе. Удаљене од мушког света, биле су упућене само на своје најближе сроднице и учитељице.

Јелена Димитријевић пише о новим Туркињама које су желеле да жене учине видљивијим, борећи се са оковима традиције. Једна од главних протагонисткиња Емир-Фатма представља младу Туркињу, која настоји да промени традиционално укорењен свет у коме је жена само жена, биће које нема право на сопствену вољу и избор. Међутим, прихватајући литературу са запада и сањарећи о великим градовима попут Париза, она заборавља да се дрво већ израсло не може без последица пресадити на друго тло.

Отуда и долази до разочарења новим животом у Паризу из ког проистиче њена дневнички забележена Песма суза. Емир-Фатма
своју будућност заснива на утопијској слици изливеној у књигама европских писаца, али као што и сама нараторка на више места помиње само су хаљине и литература нове, али погледи на свет остају заробљени у традицији.

Једна од јунакиња која проноси идеју феминизма и пре свега настоји да активно пренесе идеју ослобађања турских жена из стега друштвене изолације Ариф тејзе, разочарано запажа да ће она у очима мушкараца увек бити виђена само као жена ограничене слободе, без обзира на све оно што ће постићи („ Дивљаци! Жена још је вама жена/ствар од дрвета, хаљина од ткива“). Именица жена у овом традиционалном свету са собом повлачи негативну конотацију, њоме се алудира на биће неравноправно у свету, вечито подређено и осуђено на најстрожа правила традицијских оквира. Ипак ни мушкарци нису изузети из ограничења која се налазе пред њима и која им намећу друштвено прихватљиво понашање.


Роман Нове представља баладичну повест о женама које настоје да изађу из друшвених стега, из харема, хамама, кафеза и пређу слободно своју улицу, разговарају равноправно са мушкарцима, доносе одлуке о сопственом животу саме. Ипак само ретке од њих попут Емир-Фатме реализују свој сан, супротстављају се својој породици и тако одбачене одлазе у нови свет за који верују да ће им донети срећу. Међутим, ни тамо се не сналазе и остају негде између истока и запада сањајући чаробни сан Истока измештене далеко од својих домова и културе. Трагична нит повезује све јунакиње у роману, оне су у настојању да прекину низ потчињености и постану одговорне за сопствене поступке, јер како би рекла Ариф тејзе свако ко има обавезе треба да има и права. Оне остају ускраћене за права, потиснуте и присиљене да буду споредни ликови у сопственим животима.

Кроз роман се ниже читава плејада јунакиња, које пате за неким новим световима, упоредо сањајући чаробни сан Истока. Све оне су несрећне и затворене у уском кругу оних који од њих очекују да се понашају по друштвено и верско прихватљивим законима. У освит револуције и борбе за људска права пре свега права жена, унутрашња превирања јунакиња постају једна од главних окосница у роману. Јунакиње посредством исповести саопштавају своја најдубља осећања, али по први пут оне то не чине у разговору са служавкама као њихове мајке и баке, већ препискама са својим учитељицама и вођењем дневника. Свакако да су постојале и јунакиње које су остале одане старом поретку, али о њима наратор није желео много да приповеда настојећи да готово потпуну пажњу усмери на нове и на старе које прихватају нове. У роману су приказани свадбени обичаји,
свакодневна дружења, која пружају уверљиву атмосферу која је владала у турским кућама.


Туркиње су често биле неповерљиве према странкињама, али су у њима виделе и недостижни идеал слободе и еманципаторски дух који им је деловао тако утопијски и нестварно, међутим, остаје кључан закључак Емир-Фатме, разочаране у дух странкиња тек приликом сусрета са њима на њиховом терену, а то је да те еманциповане жене имају дух, али не и душу. Душа и севдах остају резервисане за Туркиње и биле оне младе или старе, заговорнице новог или оне које остају при старом, њихова душа пати носећи са собом велики терет традиционалног покрова који им пружа непотпуну идеализовану
слику спољног света. Тек кад након удаје делом осете суровости спољног света и суочавају се са судбинама свих њихових претходница.

Јунакиње романа Јелене Димитријевић долазе до закључка да за еманципацију нису потребне само књиге и помодна литература, већ озбиљне друштвене промене које ће захватити цео систем и годинама се борити са његовим старим облицима. Оне су несрећне и трагичне, али су борбене неке чак спремне и на колективно одбацивање и маркирање само да би једном осетиле како лепо звучи на уснама изговорена реч Ја. То је ЈА које не облаче и удају други, које није понизно другима, које не пуши и не пије затворено у четири зида, већ оно Ја које ће макар једном прекршити правила и обичаје да би се осетило вредним и значајним.


Романом Нове, Јелена Димитријевић читаоцима отвара врата Истока, приказујући им оне које се боре за право сунца и које страдају под тим истим сунцем јер су научене да преживљавају само у мрачном и хладном, али и исказује свој стваралачки таленат који јој омогућава да као грађанин целог света у своја дела укључи каталог разноврсних женских ликова.

Нажалост, Јелена Димитријевић је дуго била у тами, заборављена, непрочитана и неистумачена онако како је заслужила, али верујем да време за њена дела и стваралаштво долази.

Јелена Ј. Димитријевић

Најбољи прикази књига прочитаних у изолацији

Драги наши књигољупци,

Као што смо обећали, јављамо се са избором победника нашег малог конкурса. Додуше, нешто касније него што смо најавили, а разлог за то био је веома тежак избор!

На нашу адресу стигло је 14 приказа, а требало је да одаберемо три најбоља. Међутим, како је било веома тешко да избор сведемо само на три рецензије, одлучили смо да посебним наградама обрадујемо још два аутора, односно ауторке.

Коначан резултат изгледа овако:

Прво место – Милица Бједов
Друго место – Петра Репац
Треће место – Даница Јакшић

Четврто и пето место деле Јована Никић и Зехра Османи и свакој као награду поклањамо по књигу Петера Хандкеа Поподне Писца.

Хвала свима на послатим приказима, надамо се да сте уживали! Ми свакако јесмо и драго нам је ако смо вас инспирисали на читање и писање.

Пратите нас, ускоро објављујемо и награђене приказе!

Vreli letnji popust na izdanja Kosmos izdavaštva u Mostu

Šta više može poželeti jedan knjigoljubac od letnjih akcija u hladovitoj knjižari? Da užitak bude potpun, tu su i kafa, limunada i udobne fotelje. Književna preporuka se podrazumeva. Književni klasici Među sniženim izdanjima Kosmosa pronaći ćete omiljene klasike: Dostojevskog, Tomasa Mana, Getea, Tolstoja… Za ljubitelje ljubavnih priča iz starine tu su i Džejn Ostin i […]

„Демијан” Херман Хесе – другонаграђени приказ

Јун лети, још мало па ћемо га испратити, а не би ваљало да прође без објављена свих пет приказа, награђених на нашем конкурсу. У претходном тексту пренели смо вам рецензију Милице Бједов уз коју смо пожелели чим пре да се упознамо са делом Јелене Димитријевић. Овог пута објављујемо приказ Петре Репац, мастер проф. српског језика […]

Majski noviteti u Mostu

Dragi naši knjigoljupci,

Mesec maj odneo je (nadamo se zauvek) pandemiju i izolaciju. A doneo nam je, i pored rada u smanjenom obimu, lepe književne novitete. Svaki pravi ljubitelj knjige zna kakvo je to uzbuđenje kada mu stigne paket sa novim štivom. A verujte, to osećanje ne jenjava koliko god paketa u toku meseca da primite. Mi smo zato teškom mukom ovaj izbor sveli na 5 novih naslova, ali svakako vas pozivamo da dođete do nas i pogledate i prelistate ostale novitete!

Vernon Trodon 3. tom, Viržini Depent (Booka)

IMG_0897

Kada je Booka u pitanju, navikli smo da to budu knjige čijim nastavcima se radujemo i iščekujemo ih. Prvo Knausgor, pa Elena Ferante, a sada i Viržini Depent sa trilogijom Vernon Trodon.

Nema ovde stajanja, što se danas kaže – heš teg ide gaaaas, u trećem delu vas očekuje još veće ubrzanje, krivine su oštre i nema znakova upozorenja (što jeste nekakvo upozorenje), pa se dobro vežite pre vožnje sa ovim klošarom-guruom i uživajte u likovima – a baš su različiti i baš ih ima – koje sreće. Moglo bi se reći da kritika društva nikada nije dovoljno oštra – tolika je destrukcija, toliko je uloga, toliko svega – ali eto, pročitajte Trodona part tri, pa onda kažite, a sigurno je samo da pobeći nećete…

 

Neobična zemlja, Mjuriel Barberi (Čarobna knjiga)

 

IMG_0896

Sećate se Mjuriel? Ako se ne sećate – niste je čitali, a ako je niste čitali – mnogo ste propustili. Ja se još uvek smejem kad se setim nekih scena iz Otmenosti ježa, a čitao sam je baš davno. Ma ni pet strana nije prošlo (to je jedinica za vreme kad se čita), a već je bilo jasno da ova žena zna šta radi, a ne oseti se nikakva kalkulacija. Nakon nekoliko godina stigla nam je njena nova knjiga i došlo je do potpunog obrta, kako stilskog, tako i tematskog. Govorim o romanu Život vilenjaka. Istina, stilski i tematski jeste drugačiji, ali duh ove spisateljice prepoznaje se bez greške. Sasvim nova avantura, novo viđenje književnosti iz pera filozofa – ma sjajno. A sada, novo zadovoljstvo u vidu nastavka Života vilenjaka – Neobična zemlja – e, baš ništa neću da vam kažem i baš sve ću vam ostaviti da sami otkrijete.

Hiljadu i jedna noć, prevod Stanislav Vinaver (Nova knjiga)

 

IMG_0899

Na ovu knjigu izbor je pao zbog dizajna korica i, naravno, fantastičnog prevoda. Bilo da želite da svoju biblioteku dopunite vrednim književnim klasikom ili da obradujete nekoga lepim poklonom, naša preporuke ide na račun ove knjige. Njen originalni tekst datira još iz davne 1704. godine, a popularnost ne jenjava, pa vam je to već dovoljna preporuka!

Šeherezada pripoveda već 316 godina i ne planira da stane, pa ako niste čuli njene priče – evo ih kod nas, pa izvolite…

 

The Collected Tales & Poems of Edgar Allan Poe (Wordsworth Edition)

 

IMG_0898

Ovog meseca naše police bogatije su za znatan broj izdanja na engleskom, a mi smo odabrali da ovde istaknemo sabrane priče i pesme Edgara Alana Poa. Još jedna knjiga koja može biti savršen poklon, ili jako kvalitetno štivo za vežbanje engleskog jezika.

Istorija Srpske crkve 1219-1463, Jelisije Andrić (Prometej i RTS Izdavaštvo)

IMG_0895

Možda će vas začuditi ovaj naš izbor, ali knjiga Jelisija Andrića je toliko posebna da zaslužuje poseban osvrt. Knjigoljupci koji vole stihove sigurno će se setiti Jelisijevog sina, Dragoslava Andrića, svestranog prevodioca koji je srpske čitaoce upoznao sa poezijom starog Japana, Kine, Afrike…

E pa, nije ni čudo što je čuveni Dragoslav Andrić dobio takvu duhovnu širinu, s obzirom na to da mu je otac Jelisije bio oksfordski đak, i da se i sam bavio pisanjem. Osim poezije i proze, Jelisije se bavio izučavanjem istorije svog naroda, pa mu 1919. godine u Oksfordu, na engleskom jeziku, izlazi istoriografsko delo The History of the Church of Serbia. Izdavačka kuća Prometej nam sada po prvi put donosi ovo delo prevedeno na srpski, u ovoj bogato ilustrovanoj monografiji.

Poslastica za sve ljubitelje kvalitetnih istoriografskih dela, monografija i srednjovekovne umetnosti.

linijica

Kao što smo rekli, nisu ovo svi noviteti, ostali su na stolovima i policama, pa vi dođite da obrnete krug, dragi knjigoljupci…

Čitamo se uskoro…

Vaša Knjižara Most

23 pitanja sa Ivanom Dobrakovovom

Dragi knjigoljupci, nadamo se da ste se vratili svojim navikama koje su na kratko bile uzurpirane od strane poznatog nam virusa.

Kao i mi, i naši prijatelji autori iz inostranstva bili su primorani na kućnu izolaciju. Autorka knjige nagrađene Evropskom nagradom za književnost, Ivana Dobrakovova, iskoristila je vreme provedeno kod kuće da nam odgovori na dvadesetak pitanja. Gde pronalazi inspiraciju, koje knjige voli ili je volela da čita i zašto je odlučila da se bavi baš pisanjem – čitajte u nastavku!

ivana d

Zašto pisanje?

Recimo da je ideja o pisanju postojala oduvek, još od osnovne škole; tačnije, bilo je to ubeđenje – jednoga dana ja ću pisati. U gimnaziji sam pokušavala pisati kratke priče, ali sam tek na poslednjoj godini fakulteta rekla sebi da ako mislim ikada pisati, sada je najbolje vreme, jer nikada posle neću imati toliko vremena. Isprva sam pisala mnogo, svaki dan, kako bih „naučila” kako da konstruišem neku rečenicu, kako da izgradim priču; sada pišem kad „moram”, kada osećam potrebu da neke stvari hitno ispoljim; nikada ne pišem „na zahtev”, prosto ne bih umela…

 

Opišite nam ukratko Vaš proces pisanja?

Pišem u bilo koje doba dana, ali najviše volim kada sam sama kod kuće. Pišem na kompjuteru. Često imam neke beleške koje pripremim, ali ih se ne držim uvek. Pišem oko sat-dva, ne više, unervozim se, napišem dva-tri pasusa, pa ih naglas čitam iznova i iznova kako bih čula ritam, kako bih ispravila tok rečenice. Nikada ne napišem mnogo teksta odjednom, ali kada započnem, onda pišem sistematično, svaki dan – ako sam u pravom raspoloženju. 

Savet za pisce na pomolu?

Kada sam, pre nekih osamnaest godina, počela pisati, bila sam veliki fan Amelije Notomb. U jednom članku rekla je da je pisanje najdostupniji i najjeftiniji način da se “opijemo”, da se osećamo kao da nemamo nijednu brigu. Istina je, ne morate ići ni na kakav kurs pisanja, doduše, mora se mnogo čitati – ali, to bi trebalo da se podrazumeva za onoga ko planira da piše – ali, samo probajte i pišite dok ne osetite ushićenje, dok ne osetite da ste nadomak nečega, a to osećanje se može dogoditi u bilo kom momentu i onda znate da je vredelo. 

Kako je nastala zbirka „Tokso”?

Sve priče sam napisala ili u periodu trudnoće, ili nakon rođenja moje ćerke u toku njene prve godine, i mislim da se to jasno može videti ako se uzmu obzir teme i kontekst samih priča. Moj slovački izdavač, gospodin Marenčin, svake godine oko decembra pitao bi me: hoće li biti nova knjiga sledeće godine? radiš li na nečemu? I kako sam očajnički želela da se okupiram nečim drugim osim majčinstvom, odlučila sam da ove priče spojim u jednu knjigu i poklonim je samoj sebi.

Opišite nam mesto na kom pišete?

Prošle godine smo se preselili i sad konačno imam svoju radnu sobu sa bibliotekom i sto za kojim mogu da radim. Veoma sam srećna zbog toga. Sa prozora nemam baš neki pogled, vidi se druga kuća i žena koja stalno riba prozore (zbog čega imam grižu savesti jer ja svoje ne ribam često), imam sto od stakla i čelika, kompjuter, knjige koje prevodim, nekoliko olovaka, lampu i dve slike (na jednoj je moj pas, a druga mi služi, takoreći, kao “memento mori”). I to je to.

Imate li omiljenog književnog lika? Zašto baš taj?

Imam, Alehandru Vidal iz romana O junacima i grobovima Ernesta Sabata. Njen lik je ostavio veoma jak utisak na mene još kad sam bila tinejdžerka. Veoma je tajnovita… ima veoma poremećenog oca… od kog ne može pobeći.

Gde tražite inspiraciju za pisanje?

Ne tražim je. Inspiracija nađe mene. Teme o kojima pišem same se nameću. Verujem da onaj ko piše baš i nema pravo izbora; da može odabrati o čemu će pisati. Zašto nam se teme kojima smo opsednuti obiju o glavu? Na primer, zašto je Ernesto Sabato, kog sam ranije pomenula, bio opsednut slepim ljudima? Da li je, u nekom skrivenom delu sebe, znao da će jednog dana i sam oslepeti?

Gde čitaoci mogu da nađu i kupe Vašu knjigu?

Moj izdavač u Srbiji je Prometej i pretpostavljam da imaju regularnu distribuciju po svim knjižarama. Takođe, mogu se poručiti i preko sajta http://www.prometej.rs/kategorija-proizvoda/reka/

A gde mogu Vas daprate? (socijalne mreže) Ako mogu…

Možete me naći na fan stranici na fejsbuku… i, plašim se da je to to…

Šta Vam se najviše svidelo tokom pisanja knjige Tokso?

Pa, budući da sam priče napisala kad je moja ćerka bila beba, bila sam srećna zbog proste činjenice da pišem, što postoji trenutak u kom radim nešto drugo osim što konstantno pazim na svoju ćerku – što je takođe predivno, ali i veoma zahtevno kad nemate nikoga da vam pomogne…

Otkrijte nam tajnu jednog lika, ali nemojte nam otkriti radnju knjige…

Pa, najbolji lik je, naravno, čistačica iz prve priče – Roza. Prosta italijanska žena koja o stvarima priča onako kako jeste (po njenom mišljenju), ne zamara se komplikovanim pitanjima, ima jasnu predstavu o ženama koje sa istoka dođu u Italiju, o tome šta bi žena trebalo da radi i kako da se ophodi prema muškarcu. U njenoj glavi je sve kristalno jasno i jednostavno. Naravno, u mom životu je postojala jedna Roza, i presrećna sam što je baš ova priča najprevođenija, jer želim da je svet upozna.

Opišite nam proces nastajanja korica? Da li su Vam bitne? Koliko učestvujete?

            Oh, prve dve knjige su bile katastrofa – mrzela sam devojku koja je radila korice za slovačko izdanje, kad mi je poslala prvu verziju prosto sam plakala koliko je bila užasna. Bilo je veoma teško pronaći nešto što bi za mene bilo prihvatljivo. Za sledeće dve knjige bilo mi je dozvoljeno da sama odaberem grafičkog dizajnera, ali nisam znala ni šta da radim ni koga da pitam. Većina ljudi u Slovačkoj misli da su moje korice ružne, posebno prijatelji koji se bave knjigama. Što se mene tiče mislim da su sasvim u redu. Doduše, strana izdanja uvek ispadnu lepša od ovih. Za sledeću knjigu odlučila sam da kupim fotografiju profesionalnog fotografa (znam i kog) i dam je sinu svog izdavača da na nju stavi naslov, ime i da završi sa tim. Bez mnogo frke.

Radite li sada na nečemu?

Pre godinu dana sam započela novi roman, ali onda se desila selidba (ja sam jedina koja je organizovala i nadgledala radove), pa sam se našla sa šest prevoda koje moram završiti do kraja školske godine, i evo skoro će godina kako na romanu nisam radila. Ali, evo, ostala su mi još tri prevoda, pa se nadam da ću na leto ponovo moći da pišem.

Pisac kojeg baš posebno volite i cenite?

Na ovo pitanje uvek odgovorim sa tri imena: Franc Kafka, Hulio Kortasar, Ernesto Sabato.

Da li su neki autori i knjige uticali na Vaš rad?

Mislim da su sve knjige, koje sam pročitala, od detinjsta pa do dana današnjeg, na neki način uticale na moje pisanje. Knjige koje prevodim utiču čak i više, činjenica da sate i sate provodim nad nečijim knjigama mora ostaviti nekakvog traga. Muzika, filmovi, vzuelna umetnost takođe imaju uticaj. Sve to utiče i na način na koji posmatram svet.

Omiljena knjiga iz detinjstva?

Brežuljak Voteršip –engleska klasična priča o grupi zečeva u potrazi za novim domom. Mnogo mi se sviđalo što su zečevi imali sopstvenu mitologiju u kojoj su se dogodile neke mnogo strašne stvari.

Sa kojim autorom biste išli na večeru?

Sa Tomasom Ganzingom – belgijskim autorom čije delo sam nedavno prevodila. Trebalo je da se upoznamo, međutim, to se nije desilo. Ima odličan smisao za humor, pa verujem da bi mi bilo super sa njim na večeri.

Koliko polica za knjige imate u kući?

Oh, pa nemam nešto mnogo knjiga, ni prelepu biblioteku za postavljanje na instagram. Zadržavam samo mali deo knjiga koje pročitam, one koje mi se zaista “obrate”, a ako se za godinu dana ne sećam ničega iz knjige, čak ni nekog osećanja koje sam imala, jednostavno ih se rešim. Imam petnaest polica sa knjigama poslaganim u dva reda, tri su zauzeli rečnici, a druge tri neke moje stvari (knjige koje sam prevela, prevodi mojih knjiga, kritike i antologije, tako te stvari).

Osim što pišete, imate li još neko zanimanje/hobi?

Moj drugi posao, ili, tačnije moj glavni posao jeste prevodilaštvo, a hobi mi je baštovanstvo, briga o biljkama, drveću i cveću koje držim na balkonu.

Otkrijte nam tajnu o sebi?

A, ne, oprostite, ja sam veoma odana ljudima koji mi povere tajnu, pa se isto tako trudim da budem odana i sebi.

Omiljeno mesto u gradu?

Pjaca Vitorio Veneto. Najlepše mesto u Torinu. Veliki trg u centru – nedaleko od mog stana, mesto na koje, poslednjih dvanaet godina odlazim makar jednom dnevno. 

Čaj ili kafa?

Oboje. Ćerka me uvek pita mogu li zamisliti život bez kafe – kažem joj da bi mi kafa užasno nedostajala. Ali, hajde, možda čaj, nekako je važniji i pijem ga po ceo dan.

Za kraj:

Citat moje mladalačke ljubavi, Franca Kafke, koji se može smatrati i savetom za bilo koga ko želi da piše: „Neumoljivo sledite vaše najsnažnije opsesije”.

ivana

Knjiga za svaku priliku

 

 

IMG_0695 (1)

Gde ih i zašto držati

Ovde ili za poneti

 

            Nikada niste čitali post sa više naslova, ali šta da radim, tako mi se namestilo, a iskr (obožavam ove skraćenice, hvala milenijalsima, mnogo su mi zabavne, najviše mi se sviđa bžsčvj, što ujedno može biti i reakcija na iste te skraćenice) nisam se mogao odlučiti samo za jedan „opšti“ naslov, moram malo objasniti. Jeste, istina je, plagirao sam jedan podnaslov, uzeo ga od Nikole Vranjkovića, tako mu se zove zbirka pesama (Zaovdeilizaponeti), ali je veoma prikladno jer, eto, izašli smo iz izolacije, možemo se čak i gradskim prevozom voziti, pa valja opet razmišljati o tome kako prekratiti to vreme klackanja, naglog kočenja, cimanja i truckanja.

            Ipak, ne počinje nam dan u busu, ali doći ćemo i do toga…

Dina, Frenk Herbert

IMG_0690

            Dina nema veze sa prevozom, ima veze sa samim početkom dana. Zašto sam odabrao baš fantastiku za taj deo? E, pa, ima logike.

            Nakon buđenja i nekoliko gutljaja kafe (još ako vam je neko skuva – ne može bolje), obično ćemo se (barem ja) zaputiti u deo kuće/stana u kom imamo najviše inspiracije, bkvln (poslednji put je, obećavam) sve najbolje ideje su se tamo rodile. Reč je, naravno o kupatilu. Veoma često (ako je sve u redu i pije se jogurt) u kupatilu se posedi neko vreme, pa eto, zašto umesto skrolovanja po instagramu, ili prostog sedenja i čitanja etikete sa šampona ne bismo na mašini za veš držali knjigu (bukmarker je obavezan) i čitali? Kupatilo nam dođe kao novi univerzum, mesto sasvim tajnovito i odvojeno, pa je fantastika kao žanr veoma prikladna, a ovaj naslov veoma popularan, neki kažu i genijalan (ne naslov, nego knjiga). O čemu se radi?

            Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog (izgleda da ova reč izlazi iz okvira srpskog jezika) putovanja međuzvezdanim prostranstvom, može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina.

            Eto, svet fantastike za kupatilo, a kada utrnete, knjigu odložite na mašinu (obavezno bukmarker) do sledećeg odmora u ovoj prostoriji.

 

Kosmos, Vitold Gombrovič

IMG_0692

            I eto, sabrali smo se, spremi li smo se i ni pet minuta nije prošlo, a mi već na stanici čekamo neki broj. Ako nemate nekog sa kim se obično družite na stanici i u busu, bolje po vas da ste u torbu spakovali neku knjigu (ne onu iz kupatila, ta ostaje tamo). Ja za tu priliku volim maaaaalo drugačiju literaturu, onu koja nije baš „sabrana“, onu koja „vozi“ (volim kad se sve tako lepo poklopi), pa je najbolji izbor neka avangarda, na primer poljska, na primer Gombrovič, na primer Kosmos. (ovde sam legitimno mogao koristiti skraćenice koje prepoznaje i pravopis)

U Kosmosu stvarnost je haotična, neuhvatljiva, neodgonetljiva – u neprestanom nastajanju i neočekivanom menjanju, građenom od sitnica i delića koji se uklapaju u celinu, kao što se i ponašanje junaka svodi na sitnice i deliće nekog većeg kosmosa.

Ide to, knjigoljupci, baš ide i baš vozi, samo pazite da ne promašite stanicu (bukmarker je i u ovom slučaju obavezan).

Persson, Nikola Lekić

IMG_0693

I eto nas, izlazimo iz prevoza, i sad puni poleta (ili pokunjeni, zavisi gde ko radi) stižemo na posao, skroz smo produktivni i vreme do pauze je brzo prošlo (ovo je naravno idealan scenario), pa nam treba malo relaksacije, a pošto knjigoljupci vole knjige iz našeg bunkera kog svako na poslu ima, vadimo naslov namenjen baš za tu priliku, za tih neznamkolikominuta. Jedemo užinu, ručkamo i čituckamo (ili čitamo). Ja preporučujem mlađahnog Lekića koji piše kao veliki.

Nikola Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi.

Jeste, držite Nikolu na poslu, zatrebaće vam sigurno. A držite ga i na drugim mestima, ovo je samo predlog, ali ga pročitajte u svakom slučaju. Ako ga držite na poslu, obavezno koristite bukmarker.

 

Azazel, Boris Akunjin

IMG_0691

E, tako, završili smo mi sa poslom, Nikola Nikolajević je spremljen u bunker do sutra, a sad, pošto knjigoljupci imaju ogromnu dušu, idemo do kafića na popodnevnu kafu da je odmorimo i nešto da prezalogajimo, ali, eto, stigli smo malo ranije, petnaest minuta minimalno, a prijatelj (srodnik ili partner) će sigurno kasniti, kaže čeka bus (i vadi svoju knjigu za tu priliku), pa sad čekamo i mi, ali, nije nama to problem jer smo poneli još jednu knjigu – knjigu za čekanje u kafićima, parkovima, generalno svim čekaonicama ovog sveta.

Ja volim da to bude nešto jako interesantno, toliko da svet zaćuti i ne čuju se otkucaji sata. A šta je bolje od nekog detektivskog romana, napisanog veoma visokim stilom, koji premašuje sva očekivanja žanra.

Akunjin je stvarno fenomenalan. Kreće se od Azazela, pa dokle stignete. U ovom startnom romanu upoznajemo se sa Erastom Petrovičem Fandorinom, detektivom koji muca kad se uzbudi što ga čini beskrajno simpatičnim. Konstruisan je kao lik sa besprekornom logikom, velikom moći prerušavanja i mrvicom tragičnih pozadinskih priča od kojih su mu zulufi posedeli. A tek negativci – pa ovde se ne zna za koga navijamo.

 

Nikuda ne idem, Rumena Bužarovska

IMG_0694

 

Baš tako, sad smo stigli kući, sat je bezobrazan i pokazuje da nemamo više vremena za neke epske marifetluke (prvi put iskoristio reč, mislio sam da neću nikada), ali imamo ga taman dovoljno za još malo čitanja. Pošto nećemo nigde do u krevet, mislim da je ovo prikladan naslov za ovu situaciju. Umeju knjigoljupci da se začitaju i osvanu uz knjigu, ali, zbog mnogo obaveza, najbolje je za pred spavanje odabrati zbirku priča, a kad su već priče, neka budu baš dobre.

Rumena se pokazala kao veoma dobar pisac koji zna šta radi, pa je samo nastavila. Ako ste čitali zbirku priča Moj muž onda znate o čemu pričam i sigurno ne lažem ako kažem da je ova jednako dobra, ako ne i bolja, jer je tematski šira i bavi se lokalnim u odnosu na globalno, kao i intrigantnim pozicijama naših ljudi u inostranstvu, kao i stranaca ovde.

linija

To je to knjigoljupci, sa knjigama od rane zore do mrkle noći, za ovde ili za poneti i za svaku priliku. Ja bih voleo da vidim koji su to vaši naslovi za svaku priliko koje nosite svuda sa sobom ili i držite na nekom određenom mestu. i još jedna napomena – koristite bukmarker.

Čitamo se uskoro…

Vaša Knjižara Most

 

 

Ptice u knjigama

Kad nam ponestane inspiracije za nove tekstove na blogu, mi odemo na vikipedijinu stranicu sa raznoraznim važnim i manje važnim datumima, u kojima se obeležava svetski dan ovoga ili onoga.

Današnji datum, 14. maj, odmah nam se dopao – danas je Svetski dan ptica selica! A kako bismo mi mogli lepše da obeležimo ovaj dan nego kroz književnost i pisanu reč. Donosimo vam danas, zato, naše omiljene naslove u kojima ptice igraju značajnu ulogu.

Divlje guske, Julijana Adamović

IMG_0460

Ovde se odmah na početku mora dati kratka napomena – pažljivo, veoma pažljivo. Šta pažljivo? ma sve, bukvalno sve – pažljivo čitati, pažljivo okretati svaki list da nešto ne bi promaklo i stalno biti na oprezu kada su emocije u pitanju. Dobro kaže Teofil na koricama ove knjige: „Ako preživiš detinjstvo, posle je sve lako.“ (tri puta skrolovao do slike da ne promašim citat – ubija me proleće i radi mi o glavi).

Pitanje dvojnika, izmišljenih drugara i odakle oni potiču? Ko su Kate ovog sveta i šta smo im skrivili? Ko ima hrabrosti da se sa svetom suoči bez da nekoga drži za ruku? – nema ga, ne postoji, jer je i izmišljena ruka bolja od prazne šake.

Ovo je jedan od onih hešteg moraš pročitati romana, ali stvarno. Guske mogu sve izdržati, posebno ako su divlje.

Mića Vujičić daje jako dobar prikaz na zadnjoj korici, malo je duži, pa ga nisam prekucavao, ali videćete već.

J kao jastreb, Helen Mekdonald

unnamed (1)
Leti se sa ovom knjigom, odavno me nešto nije toliko vinulo u nebesa što se kaže. Zaista se dostiže veliko ubrzanje i knjiga se ne može dovoljno brzo pročitati koliko je brz let jastreba Mejbl u čije perje autorka (memoari su, zaboravio sam reći, ali romansirani) unosi svu svoju divlju tugu zbog gubitka oca, a i života (ničiji nije baš lagan), i pogledom jastreba preživljava samu sebe. Savršeno rimovanje divljine i pitomosti, skučenosti i slobode, tuge i prevazilaženja – sve u jednoj knjizi i u jednoj ptici.

Ovi memoari (evo, opet ću reći) predstavljau mnogo više od prostog uvida u nečiji život – ovo je život svih onih koji se mogu nazvati čovekom.

Otkako sam kupila labuda, Tanja Stupar

IMG_0462

Za dečake Zovi me svojim imenom, a za devojčice Otkako sam kupila labuda. Ovo je jedna rečenica koja odiše diskriminacijom, pa ću, da mi se to ne bi uzelo za zlo, reći da je valjana za sve rodove, lica i zamenice (ja kao da nemam delete na tastaturi, a i proleće je).

Prvo – fenomenalno je napisana; Drugo – dinamika romana je zaista neverovatna. Jedna uskomešana (pa da, uskomešana) priča o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti.

Da budemo iskreni, svi mi volimo romane koji se bave određenim tabuima (još ako je roman zabranjen, ih, ima da ga ceo svet pročita). Nije zabranjen, zapravo, ja bih ga ponudio svim ljudima koji još nisu preležali dečje bolesti, pa im je sve „homo“ i dalje tabu. Sve iskri od intenzivne razmene strasti i napetosti među ovim junakinjama; od ljubavi i mržnje; svađe i sklada; unutrašnjih potreba i (ne)izgovorenih strahova.

A labud? e, pa, nađite ga sami…

 

 

Papagajeva teorema, Deni Geđ

IMG_0459

Šta da čitam? Roman o matematici? Ma kako da ne!

Tako sam se ja umalo prevario kad su mi ga preporučili, jer se zbunim čim vidim brojeve među slovima, a totalno padnem (na kolena) kad vidim da se slova sabiraju, množe, dele ili šta već. Eto, ako slova mogu biti deo matematike, zašto matematika ne bi mogla biti deo književnosti. I tako ga na kraju pročitam i ostanem bez teksta (i brojeva), jer je neverovatna pustolovina proći stranicama ovog romana, koje obiluju knjigama, papagajima, mafijom (ništa ne brinite, sve ima smisla) i naravno matematkom – od časa kad su brojevi izmišljeni do danas.

Sve je ovde – od stare Grčke, Bliskog i Dalekog Istoka do savremenih matematičkih pustolova, sa zapletom koji nas, s Parizom u središtu, prenosi od amazonske prašume do Tokija i Sicilije.

Autor ovog romana jeste matematičar (ko bi ga drugi mogao napisati), ali je zaista i književnik, jer, što je Gorder uradio za filozofiju svojim romanom „Sofijin svet“, to je Deni Geđ „Papagajevom teoremom“ učinio za matematiku.

Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

unnamed

Još jedna autobiografija je pred nama. Ne mogu ni da zamislim koliko hrabrosti je potrebno za pisanje jednog ovakvog dela. Čini mi se da je potrebna jedna neverovatna psihička pripremljenost, pa da se vratimo, kao što to radi Maja, u najranije detinjstvo, koje joj nije bilo nimalo srećno. Svaka joj čast što je uspela tako živo da se priseti najranijih godina, koje su joj, nažalost, bile ispunjene rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje ostavlja duboku traumu. Ipak, knjige su ovde bile taj spasonosni gradivni element, oslonac i paket za preživljavanje.

Čitav niz događaja (nimalo prijatnih) vode nas ka Maji kakva nam je svima poznata – kultna ličnost pokreta za građanska prava i sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi pre nego što ju je ona promenila.

Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjiga je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao stvoriti samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Tuga je pernato stvorenje, Maks Porter

IMG_0461

Dvojica dečaka ophrvana su tugom nakon smrti majke. Otac ‒ osobenjak, sanjar, poštovalac Teda Hjuza ‒ nakon smrti supruge suočava se s gotovo postapokaliptičnim scenarijom, koji uključuje očaj, komšije „pune razumevanja” i hrpu unaokolo razbacanih stvari. Međutim, na vrata porodičnog stana jedne noći zakucaće tajanstveni posetilac: „prijatelj, izgovor, deus ex machina, šala, simptom, izmišljotina, utvara, potpora, igračka, prikaza, smicalica, psihoanalitičar i dadilja”– Vrana, glavom i perom.

Neobični cimer odlučan je da ostane uz porodicu i pomogne im da prebrode bol zbog gubitka, ali isključivo na način koji on smatra prikladnim. „Metod isceljenja” ponekad može biti bolan i grub, ali je delotvoran.

Ova knjiga, neobična mešavina književnih rodova, vrsta i žanrova, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikinson, pokazuje kroz tri glasa (Vrana, otac, dečaci) kako izgleda sirova tuga nakon smrti voljene osobe, tuga lišena sentimentalnosti u porodici koja se suočava s jednom činjenicom: život se nastavlja uprkos bolu, haosu i besmislu. Ipak, Porter nije napisao depresivnu knjigu, naprotiv – ovo delo puno poezije i humora podarilo je književnosti još jednog nezaboravnog pernatog junaka.

linijica

Dragi knjigoljupci, ja se nadam da ste sada inspirisani za čitanje neke od ovih pernatih knjiga. Kao i obično – slobodno u komentarima dodajte naslove koji su vama bili interesantni.

Do sledećeg čitanja,

Vaša Knjižara Most

Najneobičnije knjižare na svetu

Dragi naši knjigoljupci, situacija je takva da ćemo izgleda popričekati još malo na putovanja po svetu. Barem ona fizička. Zamišljena putovanja po književnim svetovima su nam, hvala nebesima, još uvek dostupna.

A dostupna su i putovanja po gugl mapama i beskrajnim stranicama internet pretraga. Mi smo danas odlučili da (virtuelno) posetimo neke od najzanimljivijih i najneobičnijih knjižara na svetu. Ko zna, možda se prilika da ih i zaista posetimo ukaže pre no što mislimo, treba biti pripremljen…

Atlantis Books, Santorini (Grčka)

atlantis

 

Kao da Santorini, i Grčka uopšte, već sami po sebi nisu neodoljivi, morala je tu da se nađe i jedna neverovatno šarmantna knjižara uklopljena u prepoznatljivu arhitekturu ovog ostrva. U gradiću Ija (ili u originalu Οία) nalazi se knjižara Atlantis Books. Sve najlepše što možete zamisliti nalazi se ovde: beli i plavi tonovi klasičnih grčkih kuća, lučni svodovi ispunjeni do poslednjeg santimetra natpisima i detaljima, simpatične improvizovane police prepune knjiga i, naravno, mačke.

Blago onome ko je zapravo posetio ovo mesto!

Knjižara Bertrand, Lisabon (Portugalija)

bertrand

Internet pretraga kaže da je knjižara Bertrand (Livraria Bertrand) najstarija knjižara – na svetu! Osnovana je 1732 godine, te je vrlo verovatno da je u pitanju zaista najstarija prodavnica knjiga. Ako ništa drugo, već samo ovaj podatak dovoljan je razlog svakom istinskom knjigoljupcu da knjižaru Bertrand uvrsti na svoju listu mesta koja mora posetiti.

Ako nam jesenja putovanja budu bila moguća, evo savršene destinacije!

Knjižara El Kadi Ben Maymoun, Šefšauen (Maroko)

maroko

Maroko je sigurno jedna od turistički najrazvijenijih zemalja afričkog kontinenta. Osim znamenitih gradova, Fesa, Kazablanke i Marakeša, vredi se potruditi i istražiti i zabačenije delove ove uzbudljive zemlje. Na nekih 130 kilometara severno od Fesa nalazi se seoce Šefšauen, poznato po prepoznatljivoj plavoj boji u koju su ofarbane njegove kuće i ulice.

Sporno je da li je razlog tome religija, praktičnost ili privlačenje turista, ali svakako nije sporno da je 30 godina stara knjižarica mesto koje treba videti ako se nađete u ovom kraju sveta.

Knjižara Acqua Alta, Venecija (Italija)

italija

Prevod imena ove knjižare bio bi „visoka voda“, a to vam dosta govori o riziku na koji su bili spremni vlasnici ovog mesta. Zato su u ovoj knjižari knjige smeštene u vodootporne „police“ – kade, metalne držače, pa čak i u pravu gondolu. U slučaju da nivo vode poraste toliko da preplavi podove knjige ostaju na sigurnom.

Možda iskoristiti priliku i posetiti Veneciju sada kada nema turista? Hm…

Knjižara Shakespeare and Company, Pariz (Francuska)

pariz (1)

Realno govoreći, nije ovaj mali spisak belosvetskih knjižara mogao proći bez Šekspira i družine. Iako sada već spada u, možemo reći čak izvikanu turističku atrakciju, ova knjižara je toliko slatka i neodoljiva i verujemo da knjigoljupci-putnici koji se zateknu u Parizu neće propustiti da je obiđu.

Moguće je da će se tom prilikom jedva probijati između polica i drugih turista, a verovatno će dobiti i prekor zaposlenih ako se kojim slučajem budu mašili za svoj telefon, ne bi li ovekovečili ovaj šarmantni prostor na fotografiji (‘Sorry, no photos!’). Ali, verovatno im ni sve to neće pokvariti utisak boravka u knjižari staroj više od jednog veka…

linijica

Eto, dragi knjigoljupci, malo smo proputovali, malo se nadahnuli lepim slikama i dok trepnemo putovaćemo mi ponovo i otkrivati nova, uzbudljiva mesta.

Do tada, naravno, čitajte dobre knjige i ne zaboravite – i u vašem gradu se nalaze neobična mesta, pored kojih često prođemo, a da ih i ne primetimo…

Vaša Knjižara Most

Biografije koje vam preporučujemo

Dragi knjigoljupci, ovog puta potrudili smo se da za vas izdvojimo nekoliko biografija onih ljudi sa čijim životima smatramo da se vredi upoznati. Istina, ponekad ovakva literatura jeste na granici zadiranja u privatni život umetnika, koji ne bi trebalo previše da nas zanima kada uživamo u nečijoj umetnosti. Ali, sa druge strane, nekada su biografski elementi ključni za tumačenje i bolje razumevanje dela dotičnog stvaraoca. A ponekad, bogami, nečiji životni put podseća na epsku priču.

S obzirom na to da znamo da među vama (i nama) ima knjigoljubaca koji najviše uživaju baš u inspirativnim životopisima, pređimo odmah na naše preporuke:

Frida, Hejden Herera

IMG_0119

Frida Kalo, žena čija je zanimljiva životna priča, a pre svega onaj njen ljubavni deo, doživela brojne interpretacije u književnosti, ali i na filmu. Ima nešto jače od nas što nas vuče da otkrivamo tragične detalje iz sudbine velike umetnice.

Ovu biografiju napisala je istoričarka umetnosti, i ona do sada predstavlja delo sa najviše podataka o Fridinom životu, na srpskom jeziku.  U njoj otkrivamo  ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu…

A tu su i ilustracije koje potvrđuju zašto je Frida postala jedna od ikona 20. veka.

Želja da se bude beskoristan, Hugo Prat

IMG_0118

Ova knjiga pre bi se mogla nazvati autobiografijom, jer je nastala iz razgovora Huga Prata i Dominika Ptifoa. Želja da se bude beskoristan posvećna je nesvakidašnjem životu tvorca legendarnog Korta Maltezea.

Izdanju na luksuznosti dodaju ilustracije, fotografije iz Pratove privatne kolekcije i Pratovi crteži, a kroz knjigu imamo priliku da pratimo ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv. Sa trinaest godina, u Etiopiji, postao je vojnik Musolinijeve armije, sa šesnaest se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres.

U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“.

Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.

Soba za snove, Dejvid Linč i Kristin Makena

IMG_0117

Još jedna neobična kombinacija biografije i memoara, knjiga u kojoj Dejvid Linč prvi put progovara o svom životu. Ovde saznajemo sve o ispunjavanju njegove izvorne vizije, uz velike žrtve i odricanja koje je morao da podnese ne bi li ostvario svoje neobične projekte.

Autorka, Kristin Makena, tekst je napisala na osnovu više od stotinu intervjua s njegovim bivšim suprugama, članovima porodice, glumcima, agentima, muzičarima i ostalim kolegama koji su izložili svoje viđenje događaja iz Linčovog života.

Soba za snove je prva knjiga o Linču prevedena na srpski, a predstavlja jedinstven osvrt na život i um jednog od najzagonetnijih i najoriginalnijih savremenih umetnika.

Bouvi: Jedna biografija, Marija Hese i Fran Ruis

IMG_0116

Sve knjige izdavačke kuće Dibidus su prava mala umetnička dela, a to posebno važi za biografiju Dejvida Bouvija. Ovu knjigu ubedljivo najviše volimo da preporučujemo za poklone, a i da je slikamo za Instagram 🙂

Kako je rekao Bouvijev biograf Dejvid Bakli, „Dejvid je promenio više života nego bilo koja druga javna ličnost“. Svojim neukrotivim alter-egom Zigijem Stardastom i pesmama kao što su Starman ili Space Oddity pomerao je granice muzike i postao simbol svoje i idol sadašnjih i budućih generacija. Njegova duga umetnička karijera neraskidivo je povezana s ličnom biografijom.

Ova knjiga zalazi u sve aspekte njegovog života, u njegove enigme i anegdote. Bouvi je misterija koju svi želimo da odgonetnemo, a nema bolje za takav zadatak od Marije Hese, fenomenalne ilustratorke iz Sevilje.

Federiko Felini, Tulio Kecik

IMG_0115

Tulio Kecik bio je Felinijev prijatelj više od četrdeset godina, i u ovoj knjizi on daje širok prostor privatnim aspektima života slavnog reditelja. Po prvi put, pedesetogodišnji brak sa Đulijetom Mazinom i njihova umetnička zajednica, prepričani su verno od strane jednog očevica; ne nedostaje ni poneka prijateljska indiskrecija o povremenim Felinijevim upadima u ono što je nazivao „gradom žena”.

Knjiga takođe sadrži mnogo detalja koji se tiču rađanja i pravljenja filmova, pa tako recimo ovde izlazi na videlo do sada skriveni doprinos i učešće Dina Bucatija u pisanju knjige Putovanja Đ. Mastorne. Saznajemo ovde i o protivrečnom Felinijevom odnosu prema okultnim naukama i spiritizmu na koje je, jedno vreme, gledao sa skepsom ali se i strastveno zanimao za njih.

„Ne mogu da zamislim bolji vodič kroz jedinstveno delo Federika Felinija.” Martin Skorseze

Nadamo se da smo vas inspirisali na čitanje neke od biografija, dragi knjigoljupci. Naravno, očekujemo i vaše preporuke i utiske! Pišite nam u čijim ste biografijama vi uživali.

Ukoliko vam fali još inspiracije za čitanje, pogledajte naše preporuke za čitanje u izolaciji (koja se uskoro završava!) ili predloge najkraćih knjiga za koje uvek možete izdvojiti malo vremena da ih pročitate.

Pozdravljamo vas, do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most