Mačkoljupci

Ova galerija fotografija prikazuje pisce koji su voleli mačke sa njihovim ljubimcima, a postavljamo je baš danas jer je danas Međunarodni dan mačaka (Mada sam negde naišla i na podatak da je to ipak 17. februar, ali šta nas može sprečiti da verujemo da je to ipak danas? Uostalom, svaki dan je njihov dan.) Mačkama u […]

Poklon knjiga za najbrže

Knjižara Most časti 10 najbržih: popunite prijavu i pri sledećoj kupovini dobićete poklon knjigu*.

Potrebno je samo da upišite ime, prezime i email, označite da želite poklon knjigu uz sledeću kupovinu. Sledeći put kada dođete na kasu, kažite nam vaš email a mi ćemo vam pokloniti jednu knjigu o Novom Sadu.


*Poklon se dobija samo uz račun veći od 500 dinara. Poklon knjiga je Novi Sad na Dunavu.


Ni dana bez retka (ili: Uvek se nađe malo vremena za knjigu)

Nulla dies sine linea po predanju je izgovorio slikar Apeles tvrdeći kako svaki dan povuče barem jednu liniju na svojoj slici. Danas se ova izreka koristi u značenju da svaki dan treba nešto uraditi, a mi vam njome poručujemo da svaki dan pročitate makar jedan red neke knjige.

Lagano prolaze odmori i vraćamo se svojim svakodnevnim obavezama i sve manje imamo vremena za čitanje. Ipak, verujem da svako može da izdvoji pola sata dnevno i započne knjigu koju je odavno hteo da pročita. Ako ne možete da izdvojite mnogo vremena, uzmite neku knjižicu, neki romančić koji ćete uspeti da završite za nedelju dana čak i ako čitate samo desetak stranica dnevno i čitajte gde god stignete: u gradskom prevozu, u čekaonici kod lekara, u WCu. Knjige koje vam danas preporučujemo su tolike da vam uvek mogu biti u torbi. Romančić ne mora nužno biti neki petparački šund. Uzmite Orvelovu Životinjsku farmu ili Saramagov nezavršeni roman Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače koji ima svega četrdesetak strana a uz njega idu i veoma interesantni odlomci iz piščevog dnevnika koji su u vezi sa nastankom ovog romana. Tako ćete za nekoliko dana čitanja po, recimo, pola sata dnevno pročitati jedan lep, doduše nezavršen roman, saznaćete nešto o nastanku i razvitku ideje za pisanje romana i osetićete se ispunjeno.

Ako vas još nismo ubedili da se čitati može i kad se nema vremena, probudite dete u sebi uz Malog princa koji se može pročitati za svega 3 sata. Čitajte samo 20 minuta svaki dan i završićete ga za manje od 10 dana u najgorem slučaju. Nije nemoguće, zar ne? Kratkih a dobrih romana ima mnogo, a gde su tek priče koje se mogu čitati na preskok ili samo pojedine.

Lako je reći „Nemam vremena da čitam Hesea.“, ali Hese je napisao i Knulpa od svega 95 strana. Dok vas Stilske vežbe Remona Kenoa možda inspirišu da i sami nešto napišete, a sigurno će vam otvoriti oči i otkrićete koliko načina postoji da se iskaže ista priča. A oduzeće vam doslovno samo sat vremena. Pa tu je i Sanjar Ijana Makjuana, savremenog britanskog pisca jake imaginacije. U Antologiji Antić pronaći ćete svoje omiljene prozne i lirske tekstove. A poezija može da se čita pesmu po pesmu. Tu je bar izbor šarenolik – od ruskih pesnika poput Cvetajeve i Ljermontova iz Orpheusove edicije Istočno nebo, preko Rilkeovih Soneta i elegija Puste zemlje T. S. Eliota u izdanju Malog vrta pa sve do domaćih pesnika poput Laze Kostića, ili ako ste baš raspoloženi za nešto modernije, tu je zbirka pesama Feđe Dimovića (Beogradski sindikat) pod nazivom Trag čoveka u izdanju novosadskog Prometeja.

Sve to zaista ne oduzima mnogo vremena, a donosi mnogo – sa svakim čitanjem upoznavaćete nove likove, zaljubljivati se u njih ili ih mrzeti. Sa svakom završenom knjigom ostajaće vam misao koja će vas inspirisati ili naterati da razmislite o sebi, o svetu.

I zato ne dopustite sebi ni dan bez (pročitanog) retka.

Do sledećeg čitanja, pozdravlja vas Most.

Sve pomenute naslove možete naći u našoj knjižari 😉


Prvi srpski knjižar

Kako je i red, na blogu jedne knjižare, predstavljamo vam prvog srpskog knjižara i izdavača, koji je davne 1827. otvorio prvu knjižaru u Beogradu.

Na današnji dan 1790. godine rođen je Gligorije Vozarović, prvi srpski knjižar i izdivač. Otvorio je prvu knjižaru u Beogradu, a u njoj je 1832. osnovana Narodna biblioteka Srbije (tada Biblioteka varoši beogradske). Između ostalog, objavio je celukpna dela Dositeja Obradovića.

Umro je u Beogradu 1848. godine, a na spomeniku je stajao epitaf:

Spomen Gligoriju Vozaroviću, rođ 1. avg 1790 u Ležimiru fruškogorskom, a preminulom 10. jan. 1848 u Beogradu srbskom, kuda ga Srbina dovede plamen ljubovi k srbskom rodu, kome je i čuvstvom i slovom i delom služio, neumorni na polzu, čest i slavu. Postavi zaostavša skorbna supruga Sara Vozarović, rođ. Mihailović.

Danas se ne zna gde mu je grob jer njegova humka zametena prilikom preseljenja groblja na kom je sahranjen.


Red nalaže i da vam kažemo da je na današnji dan 1955. umro Stanislav Vinaver. Nakon što je preživeo golgotu prelaska albanskih planina kao jedan od 1300 kaplara, 1916. upućen je na diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju. Posle rata posvetio se novinarstvu i književnosti, a prvi je na srpski preveo Dobrog vojnika ŠvejkaAlisu u zemlji čudaDoživljaje Toma Sojera. Prevodio je sa francuskog, ruskog, poljskog, nemačkog , engleskog i češkog!

Pripadao je modernističkim srpskim književnicima zajedno sa Crnjanskim, Rastkom Petrovićem, Radetom Draincem i drugima.

Pljusak

Najedrio pljusak zračni
U mirise, u prizivne,
U klik zgranut nebovlačni;
U draguljske čežnje slivne

Zaneo nas beut vračni,
Vihrom viju slasti kivne,
Bezbroj sila, ludo bračni
Sni pradrevni, tajne tkivne.

Svud rojevi u spojeve,
Svud spojevi u rojeve,
Drhti, strepi ludosmer –

Svet se spliće, skreće, sleće,
Usmer, osvrt, prah i cveće
U razjaren unezver.