Tajna veza Duška Trifunovića u Mostu

28. januara se navršilo tačno 10 godina kako Duško Trifunović više nije sa nama. Pošto smo sa Duškom imali divnu, i ne baš tako tajnu vezu, želja nam je da pomognemo čuvanje i širenje uspomene na ovog velikog prijatelja i pesnika.

Ja vam o Dušku neću pisati ono što možete naći na googlu, kada je i gde je rođen, šta je studirao i kad je objavio prvu knjigu. Ja ću vam o Dušku napisati ono što znam iz prve ruke.
Čika Duško je ušetao u naše živote sada već davne 1992. godine i od tada je ostao čest gost kako u našoj knjižari, tako i u našoj kući. Duško je u podrumu Zmaj Jovine 22 provodio mnoge sate, pa je stoga izložba koju danas otvaramo u njegovu čast, sastavljena gotovo u potpunosti od fotografija načinjenih baš u ovom prostoru.
Ako posetite ovu izložbu, primetićete da je uvek u crnoj košulji sa belim dugmićima. Meni je to uvek prva asocijacija na čika Duška. Bijelo dugme je bend koji se proslavio Duškovim pesmama: Tajna veza, Glavni junak jedne knjige, Pristao sam biću sve što hoće, Šta je tu je, Šta bi dao da si na mom mjestu, Milicija trenira strogoću… Ali ne samo oni, mnogi su pevali Duškove pesme, i danas kada slušate eks-Ju hitove, bar jedan će biti njegov tekst, a da toga možda niste ni svesni. I ne samo eks-Ju. Poslednji je Željko Joksimović otpevao Duškovu pesmu Ima nešto. Duška je pevala i Neda Ukraden i Bisera Veletanlić i Jadranka Stojaković i Vajta. I sve ove pesme su prava poezija. Jer Duško Trifunović nije bio tekstopisac, on je bio pesnik čiji su stihovi pevani. U to ćete se uveriti ako u ruke uzmete Tajnu vezu, knjižicu koja je štampana te ’92. a ponovljeno izdanje upravo izlazi iz štampe.
U ovoj knjizi štampane su razne pesme, od onih koje svi znamo do nekih manje poznatih, a sigurna sam da svako lako može da otkrije stihove u kojima će se pronaći ili one koji će ostaviti poseban utisak. Jer Duško je bio majstor reči, majstor da najjednostavnijim rečima kaže najveće životne istine, majstor da nam otvori oči ili da nam ispriča priču neverovatno pitkim stihom. U njegove reči je tako lako zaljubiti se. Čitajte njegove pesme koje znate otpevane i otkrićete lepotu koju niste mogli ranije da primetite.

Tajna veza

Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome čovek sebe veže
kada bira neki put

Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
njome čovek sebe veže
kada traži duši spas

Sidro koje lađu čuva
da ne bude buri plen
tone skupa sa tom lađom
jer je ono deo njen

Ovom prilikom vam poklanjam Duškov predgovor  napisan za prvo izdanje Tajne veze:

STO HILjADA PEVAČA

Tada su već počeli da dižu ruke od mene.
Bilo im je previše moje jasnoće i dobrih namera. I brige za druge…
To je bio vrhunac Sedamesetih godina.
Moj Urednik na TV po kuriru mi poručuje da mu se moja emisija ne sviđa i da je skida sa repertoara. Urednik uredniku po kuriru…
Predao sam knjigu pesama. Telefonom mi kažu da je „situacija“ i da knjiga ne ide. Za roman su mi rekli da nema papira… Niko sa mnom ne govori. Sve same poruke iz treće ruke. Starih prijatelja je sve manje, a za Nove više nemam vremena… Sve moje ljubavi počinju da se povlače na sigurnije. Polako se povlače. Tajno. Da me ne povrede… Deca su moja – malena, vesela, pametna, zdrava ali bespomoćna pred velikim svetom koji mene a i njih uz mene ugrožava… Tih godina je bilo slobode svuda na pretek. Svuda i za svakoga. To je opasno. Trudim se da ne slutim rasulo… Da li da dignem ruke od svega, ili da sačekam…!? Sačekao sam. Da vidim ko će dokle. Koliko može i koliko još toga ima…
Tog dana popijem najžešće što sam imao u kući i sednem među decu da ne bih plakao, i uključimo televizor… Čim se slika izbistri, preda mnom, koji suzdržavam suze, zabruji pesma, poznata, ali nejasna – imaneKa tajnaveZa… Sto hiljada ljudi na Marakani peva sa Bijelim dugmetom: ImaneKa tajnaveZa… Sto hiljada pevača izgovara u transu moje reči i poručuje meni ništavnom da tonem skupa sa tom lađom jer sam i ja deo njen…
To je bio vrhunac Sedamdesetih godina.
Tih sto hiljada pevača toga časa spasilo je jedan od mojih sto života…

Novi Sad, 15. 11. 1992.                                                                                     Duško Trifunović

A evo i mog izbora najlepših Duškovih pesama (koji nije lako napraviti)

SASVIM PLAVA

Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:

Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor
sasvim plava

Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava

A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava
čak i nisu neka brda

pa da onda gledaš sebe
da se čudiš
da se pitaš
šta ti bi da poveruješ

Ali da sve kasno bude

pa da plačeš kad ja odem
a da sebe ubeđuješ
i da sebi dočaravaš
da su brda
što se vide kroz tvoj prozor
stvarno brda
a ta brda
sasvim plava

Zašto ne bih pokušao
pa da sebi dočaravaš
kad ja odem.

LJUBAVNO PROSTRANSTVO
Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim
od težine reči vazduh se sabija
i naša ljubav se puni ekrazitomŠto god si dalje
to je veći prostor što pripada nama
i svet izgleda pitom

Ako si kraj mora
do mora sve je naše

Ako si na vrh planine
ili na starom mestu u aleji
ili u prošlosti s robljem u Misiru
ili u budućnosti na Kasiopeji

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama

To prostranstvo opravdava postojanje moje duše
među drugim svetinjama

BIĆE BOLJE
Donesi mi brige svoje
i nauči zauvek
za sve naše nespokoje
ima jedan divan lekBiće bolje

Ne živi se samo sad
Mesto večne glavobolje
samo reci ponekad

Biće bolje

Podmiti me poljupcima
obećaj mi skupi dar
Ne donesi nikad ništa ali reci jednom bar

Biće bolje

i biće bolje.

Isidora Kosić

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s