Ono što pogled oseti nedostižne reči ne mogu izraziti jer često zafale, a sećanja prevrtljiva, oblikovanju sklona često će reći samo laž.
Zimi se vidi jasnije iako je čajdžinica puna dima bila; puna dima i reči koje se ni zapamtiti ne daju.
Za mog malog psa – rekla si, a ja zbog pogleda nisam stigao da čujem šta.
Nije ni važno, sad imam to sećanje, kao na onim starinskim fotografijama, sepijom rađenim. Imam i zvuk, ali bez tona, samo onaj zvuk što nas okrzne i što se samo naslutiti da u oblaku dima mog oštrog duvana kog sam uvek više voleo sam smotati u tu beskonačnu cigaretu, samo moju, kojoj sam prstima dao identitet.
Imam i zimu, svaku zimu od tada, i tu malu čajdžinicu da zavrtim još jednom kratak trenutak sećanja pogledom urezanog u dubine dublje od bilo kog života i odbegle misli.
I tebe kako odlaziš sa svojim malim psom…a pogled za tobom puštam da čuje sneg pod tvojim nogama.
Stefan Jakov Levi
Knjižara Most 