Jesenje ušuškavanje

Dragi naši,

Jesen nikada nije bila lepša, mekša i ušuškanija… 🙂 Ako ste se zapitali odakle nam ovaj entuzijazam kad jesen uglavnom znači kišu, odmah ćemo vam objasniti.

Naša knjižara je poznata po svom neobično udobnom i prijatnom ambijentu i sa ogromnom željom da i vi to osetite organizovali smo gotovo hedonistički jesenji program.

Datum koji prvi treba da zabeležite i oslobodite raspored jeste petak, 24. novembar, tačno u podne, kada ćemo kod nas u knjižari upriličiti jedan konstruktivan razgovor – može i debata, što da ne – na temu Umiranje Jugoslavije (delo Siniše Korice u Prometejevom izdanju).

Već je postalo poznato da neše klupe, stolice i jastučići više nego rado ugošćavaju hrabre entuzijaste koji vole da pišu i svoj kreativni naboj stavljaju na papir, pa će se tako u četvrtak 30. novembra desiti još jedan susret ovih divnih ljudi okupljenih na radaionici kreativnog pisanja – a gde drugo nego kod nas (mora se priznati da ova knjižara deluje veoma inspirativno na ljude sa iskrom u sebi).

Naravno da nismo zaboravili najslađu čitalačku publiku na svetu. Za naše najmlađe nastavljamo tradiciju stvaranja magije i čitanja bajki, pa će se naša knjižara u subotu 2. decembra ponovo pretvoriti u magičnu tvrđavu za vitezove i princeze, a bajke će im čitati, kao i do sada, njihova dobra vila Milana.

A pošto je jesen obezbeđena, red je da i zima bude takva, pa vam evo već sad, najavljujem (u pozadini se čije zvuk fanfara, veoma je uzbudljivo i na granici je dramatičnosti…) i svečano obećavam neverovatno tople decembarske popuste, sa kafom i čajem koje vam darujemo uz kupljenu knjigu (za ovo ne morate čekati decembar, kafa i čaj su nam, takoreći, stalna rubrika).

Sad je apsolutno jasno zašto jesen nikada nije bila lepša, mekša i ušuškanija, a Most vaša omiljena knjižara…

Vidimo se!

Kosmos

 

Divan dan danas… 🙂

Dragi naši mostoljupci, bogatiji smo za jedan novi naslov, a šuška se da ćemo uskoro dobiti još jedan (ali o tome ćemo kad dođe vreme).

Nego, reč je o Kosmosu Vitolda Gombroviča. Poljski avangardista čije knjige su nas i u prošlosti pošteno „vozale“ na najpozitivniji mogući način, kako stilski tako i idejno.

Ja sam imao privilegiju da je pročitam pre nego što je izašla iz štampe i zahtevala je iskakanje iz fotelje nakon čitanja poslednje rečenice. Ubrzala mi je misli, puls, raširila zenice, baš kao neki opijat, a opet, ostao sam sabran i konsolidovan (moja omiljena reč – upotrebljavam je i kad nema smisla).

Čak i kad bi bilo moguće, nećemo je prepričavati. Zato što je magična i na svakog će delovati drugačije. U tome je i poenta, za svakog postoji neki drugačiji Kosmos, neuhvatljiv, u kome vlada entropija, prepun misli i dešavanja, koji se opisuju i urezuju baš onako kako ih vidimo, sada, ne pre, ne sutra, ne nikada, već naprosto sada. U trenutku se spajaju i svetlo i glas i zvuk i manija i dosada. Sunce blješti, vetar menja boju i ostavlja trag na licu, reči se čuju i ignorišu, potraga kreće – za čim? – za onim što nađemo usput.

A oni koji nisu otišli do Beograda na Sajam – vidimo se u Mostu, čekaće vas samo vaš Kosmos.

Dakle, još jednom: Vitold Gombrovič Kosmos, edicija REKA (dobro je zapamtite, REKA kreće sa radom pod okriljem Prometeja), a za kompletan utisak i otisak na koricama, pobrinula se jedna, jedinstvena, potpuno autentična Sonja Bajić (Kakva Ženska, Mapperie).

Uživajte, mostoljupci…

 

Aleksandar Tanurdžić