Knjižari biraju : Top 5 iz Partizanske knjige

Kao što znate, u našoj knjižari traje Mesec malih izdavača, i ovog meseca je pod reflektorom izdavačka kuća Partizanska knjiga čija su izdanja na 20% popusta do kraja marta.
A evo šta smo mi izabrali kao naše miljenike. Topla preporuka svakome.
~~~

image1.jpeg

Humor, kad je dobar i značajan, mora u sebe da uključi i političku dimenziju, odnosno da bude satira. Bez tog začina koji je direktno umešan i upleten u stvarnost nema prevratničke moći, nema da tako kažemo revolucionarnog potencijala. Upravo to čini tri humorističke novelete Predraga Ličine izvrsnim štivom. One uspešno kombinuju ono što je već dugo vremena (od nenadmašnog Briksijevog prevoda Alana Forda) karakteristika mainstream hrvatskog i regionalnog humora, dakle jezik, komedija situacije i naravi, ali i vrhunska politička invektiva koja, opet, na ovim prostorima zapravo uvek predstavlja čist vapaj zdravog razuma kontra factuma i fatuma.
-Vladimir Arsenić

Odlomak iz knjige: 
“ Drage Zemljanke i dragi Zemljani! Naš će se planet ostati u stanju mirovanja sljedećih dvadeset osam godina i pet dana. Nakon toga očekujemo da ponovo krene u vrtnju oko Sunca, kao i rotaciju oko svoje osi. Razlog ove dugačke pauze u aktivnosti našeg planeta previše je kompliciran da bi ga objasnio za ovako kratko vrijeme. Međutim, već za nekoliko dana širom zemljaske luče pojavit će se moja knjiga na 622 stranice koja potanko objašnjava razloge ove nesvakidašnje pojave. Naslov knjige je „Treba li nam pauza?“ i možete je kupiti po cijeni od simboličnih 79,90 dolara. Iskoristio bih također i ovu priliku da paničnije Zemljane upozorim da ne slušaju glasine o apokalipsi, izlijevanju okeana, ledenom dobu, cunamijima i sličnim glupostima koje lansiraju diletanti i amateri skloni teorijama zavjera.“

image4

Ovako postavljena poetika Fibonačijevog niza zapravo je suštinski modernistička, ako hoćete čehovljevska ili, što bi bilo blisko naratorki priče „Njujorška bajka“, karverovska. Priča se ne događa u samom narativu, ona se dešava u nama, te je stoga identifikacijski proces kudikamo intenzivniji. Tekstovi Jasne Dimitrijević pred nas postavljaju izazov razrešenja, zahtevaju od nas unutrašnje dopisivanje, na taj način ostvarujući svoj puni katarktički potencijal.

Odlomak iz knjige:
“ Inka je ove četiri godine provela u nomadskim pohodima ka novcu i iskustvu. Putovala je kombijima do malih aerdroma u Temišvaru i Budimpešti, a Transmandžurijskom želiznicom do Pekinga.  Gubila je pamet u hongkonškom metrou i pandžapskim autobusima. Vozila se low cost linijama s istoka na zapad, a Stubnicom, brodom-skvtom, sa zapada na sever. Na severu se nije dugo zadržavala, tek da čuje led  ohladi glavu na miru i poretu. Odande se vratila trajektom, u finoj kabini sa krevetom, kupatilom i okruglim prozorom koji je gledao na čelično more. Put je trajao dvadeset sati i često je izlazila na palubu da bude bližetalasima. Udobnost frustrira, a Inki je potreban nežan prelaz ka favelama Južne Afrike.“

 

image5.jpeg

Čep nalikuje maskoti književne večeri, večito pijanom knjiškom moljcu, koji Džonu Banvilu na scenu baca maramicu radi prerušavanja, a u susretu s Margaret Atvud rve se s nepostojećim pticama grabljivicama.
-Daliborka Laudanović Ivašković

Odlomak iz knjige:
„Knjiški svet nije ono što je bio nekad. Ljudi introvertni, povučeni, marljivi. U prošlosti se knjiški svet klonio modernih kafića, svečanih večera i okupljanja. Bilo kakve društvene i javne prigode takvi su po svaku cenu izbegavali kao veoma neknjiške. Knjiški svet je više voleo da ostane kod kuće ili provede samotno veče u mirnom pabu, čitajući neku dobru knjigu ili beležeći svoje misli. Pisci su zapravo možda bili najizrazitije otelotvorenje ovih knjiških osobina. Tako je, barem,nekada bilo.
Danas knjiški ljudi, na primer pisci, čestostupaju na pozornicu, počasno gostuju po festivalima, daju intervjue za televiziju. Književne večeri i nastupi autora su se namnožili i postali uobičajen deospisateljskog poziva. Nisu to autori odjednom postali ekstrovertniji- pre će biti da i se promenio opis posla.“

 

image3

U ovakvoj vrsti realizma, neočišćenoj i nepročišćenoj, fikcija je možda najbliža stvarnosti.
-Nataša Srdić

U Vilsonovim pričama ljudi se bave poslovima koje ne vole, ostaju u lošim vezama iz kojih žele da pobegnu, opseda ih prošlost, ljubomora, međusobno nerazumevanje. Na poslu vlada sterilna atmosfera, dele se otkazi. Gradom lutaju pijane skitnice. A kao rešenje nude se rasizam i izbori bez prave alternative.

Odlomak iz knjige:
„Problem nije bio u tome što su momci govorili da je slatka ili lepa ili da ima potencijal. Nije bio eufemizama. Govorili su kako to da ja taj srećnik kome je zapalo da se stara o njoj? O tom seksi komadu mladog mesa. Ne možeš da kupiš mačkicu takve sorte. Najteže mi je pao zadatak da držim Erin podalje od njih. Kad je Džimi bio u blizini, oni bi bili na odstojanju, ali kad nije bio prisutan, odgurali bi me da bi došli do nje. Neki od ovih tipova bili su spremni na sve, pokušali su d joj uzmu broj telefona, slikali su je kad je bila sagnuta, išli na pauzu kad i ona. Iskreno čoveče, Erin je posedovala ono što ljudi žele, šta god to bilo.“

 

image2.jpeg

I tako, brza i bez težine koja se oseća odmah, kao napor, kao nešto hrapavo na tkivu teksta, vesela tamo gde želi da bude vesela, pomerena tamo gde je sita svake ljudske i jezičke logike, knjiga 25 centi Mari-Šantal Garijepi predstavlja istinsku radost. Nesnosnu radost, govori autorka o radosti montrealske žirafe, a zapravo o jeziku koji se zavlači na svako mesto, najčešće tamo gde mu nije mesto. Pravo mesto za pravu književnost.
-Srđan Srdić

Odlomak iz knjige:
„Vi ste Meredit Blas. Imate četrdeset jednu godinu, dvoje dece, odsutnog muža koji sanja o tome da vas napusti. Vaša kuća je čista. Juče ste prihvatili da su sve vaše zlatne ribice sukcesivno izvršile samoubistvo oskočivši iz akvarijuma.
Na sreću, stvari se još uvek mogu promeniti.“

 

 

Vidimo se u Zmaj Jovinoj 22.
Vaša Knjižara Most.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s