>Lepe strankinje – Mirča Kartaresku
Opis knjige:
Zbirka priča Lepe Strankinje najpoznatijeg savremenog rumunskog pisca Mirče Kartareskua prvi put je prevedena u Srbiji i objavljena u izdavačkoj kući Arete. Kartaresku beskompromisno progovara kako o svojoj državi tako i o položaju pisca koji dolazi iz jedne “drugorazredne” evropske zemlje u zemlje Zapadne Evrope. Bez dlake na jeziku Kartaresku ogoljenim jezikom lišenim suvišnih stilskih oblikovanja, iz ličnog iskustva progovara i o kolegama književnicima, o sujeti i zavisti, o usamljenosti koja dolazi sa uspehom. Mirča Kartaresku je već planetarno poznati pisac koji je konačno pronašao mesto i na srpskoj književnoj sceni.
Zbirka priča Lepe strankinje najpoznatijeg savremenog rumunskog književnika, Mirče Kartareskua, neponovljiv je uvid u autopoetičke stavove velikog pisca koji ne preza od skandala neprestano progovarajući o svojim kolegama i o celokupnoj rumunskoj književnoj sceni. Britkim i surovim jezikom, Kartaresku se razračunava sa sujetama svojih kolega ne zaboravljajući i na sopstvenu. Pisac se, vrlo često na duhovit i ponekada ironičan način, obračunava sa samim sobom, sa svojim stvaralačkim egom i to kroz kalamburne situacije u koje upada tokom svog književnog i medijskog delanja. Poznat širom Evrope, rumunski pisac putuje u različite zemlje kao gost književnih manifestacija i festivala koji mu ponekada ostave gorak ukus u ustima. Razračunavanje s pozicijom istočnoevropskog književnika u zemljama Zapadne Evrope jedna je od osnovnih tema ove knjige i Kartaresku kroz svoje doživljaje oslikava sebe kao „stranca” u zapadnom svetu, kao i grotesknu sliku koju je Zapadna Evropa obrazovala prema Rumuniji. Pitoreskni rumunski pejzaži, zagušljive ulice Pariza, usiljene večere u čast pisca, prijatelji koji čekaju da poklekneš, književni „stručnjaci”, sve je ovo utkano u knjigu Lepe strankinje, koja nepretencioznim jezikom govori o pretencioznosti.
Odlomak: pročitaj ovde
Odlomak po izboru naših knjižara:
“ Zatim su usledili dani u Parizu prepuni događaja: čitanja, sustreti, prijemi… Pariz je bio pun nas kao Humulešti preslica i pamuka, bilo nas je svuda po knjižarama i salonima, po metroima i televizijskim studijima. Posle čitanja koje smo imali Jon MUrešan, Leticija Illja i ja u jednoj prepunoj sali, sledio je prijem koji je trajao dugo posle ponoći. Tu sam sreo i svog izdavača, Olivijea Rubinštajna, direktora poznate izdavačke kuće „Denoel“. Radosno smo se zagrlili. kakvu lepu priču smo započčeli preoko dvadeset godina, koliko je prošlo od kad smo se upoznali! Bili smo dva mladića kad smo se prvi put videli dvadesetih godina, u onom letnjem Parizu. On je tada imao malu izdavačku kuću negde na jugu Francuske, zajedno s još jednim partnerom. Kromalničanu mu je preporučio moju knjigu „San“ ( buduća „Nostalgija“), koja je objavljenja godinu dana ranije. Bila je to moj aprva prozna knjiga, o kojoj neki „prijatelji“ kažu da je i najbolja do sad. Obično tako stoje stvari: pisac piše odlično dok je prijatelj s ekim. Kad se sporečkaju, počinje da piše grozno. Ako se pomire, odmah se pisanje popravi, čak piše i bolje nego ikad! Tako da ćete čuti glasove koji hvale moje knjige do određenog trenutka, a zatim govore o padu vrednosti onog što pišem.“ M.K.
>U senci petlovog brda- Osvalds Zebris
Opis knjige:
Fenomenalan roman U senci petlovog brda, Osvaldsa Zebrisa, dobitnika EUPL nagrade za književnost! Besprekonrim stilom i dovitljivim opaskama Osvalds oslikava autentični istorijski trenutak u Letoniji u kojoj se borba za identitet dešava na više frontova!
Pisac nagrađen Evropskom nagradom za književnost, Osvalds Zebris, u svom romanu U senci Petlovog brda kroji jedan dinamičan i uzbudljiv svet revolucionarne carske Rusije. Godina je1905. i junaci su u smešteni u jedan od najbitnijih istorijskih trenutaka koji će odrediti i koji određuje njihove živote. Brilijantnim predstavljanjem unutarnjih stanja junaka autor junake snažno motiviše pridodajući im jednu novu, gotovo meditativnu dimenziju. Ovaj uzbudljiv roman će vas, svojim visprenim jezikom i živopisnim sudbinama, povesti u presudan trenutak u istoriji u kome i najmanja greška može biti kobna!
Odlomak: pročitaj ovde
Odlomak po izboru naših knjižara:
„Strahovi su bili sve veći i veći, i u mnogim kućama ljudi su se pakovali u slučaju prinudnog bekstva. Početkom decembra saonice natovarene različitim stvarima pojavile sus e na velikoj ulici- neko je započeo razgovor o tome kako su sinoć prvi vojnici Crne stotke, nemilosrdni, visoki muškarci opustošili obližnja sela.“ O.Z.
>Pušta da udjem – Judit Sanislo
Opis knjige:
Pred nama su uzbudljive i, pre svega, iskrene pripovetke jedne od najpoznatijih modernih mađarskih spisateljica Judit Sanislo. Zbirka priča Pušta da uđem provešće nas kroz svakodnevne strahove glavne junakinje u kojima će se mnogi čitaoci pronaći. Ove priče govore o jednom malom čoveku, zarobljenom u krugu svojih sopstvenih trauma, čoveku koji živi od prošlosti nesposobnom da prihvati budućnost bez tereta koji je na njega stavila porodica, partnerski odnosi i društvo uopšte. Napisane prohodnim ali ipak eksperimentalnim stilom bivše blogerke ove pripovetke izazivaju vas na intuitivno čitanje puno empatije i emocije. Sve ono što nismo želeli sebi da priznamo o našim svakodnevnim problemima i našim preispitivanjima biće stavljeno na test jer Judit na maestralan način i bez velike zadrške, na pomalo surov način progovara o ženi koja još uvek nije pronašla svoje mesto u svetu koji je okružuje. Mađarska spisateljica donosi pravo osveženje na domaću literarnu scenu i otvara nam nove literarne tendencije evropske književnosti.
Zaronite duboko u surovi i emotivni svet glavne junakinje, saživite se sa njenim strahovima i otkrijte kako je to živeti u sopstvenoj prošlosti! Poznata mađarska spisateljica Judit Sanislo, bez zadrške, povešće vas u svoj emotivno dezintegrisani svet i pozvati vas da u njemu pronađete deo sebe!
Odlomak : pročitaj ovde
Odlomak po izboru naših knjižara:
To nije
Znati, to nije jutjub prezentacija.
Prosvetiti se, to nije prednja korica indeksa.
Govoriti, to nije mađarski.
Osećati, to nije komad u dva čina.
Ugledati i zavoleti, to nije art-bioskop.
Dobiti, to nije poslednji noćni metro.
Zavoditi, to nije video-igra.
Uzdići, to nije levitacija.
(Pro)pasti, to nije odeljenje intezivne nege.
Biti iskren, to nije religija.
Ispovedati se, to nije prijava poreza.
Prozreti, to nije TV program za iduću nedelju.
Biti srećan, to nije fabrika čokolade.
Spoznati, to nije obrazovni kurs koji finansira država.
Živeti odvojeno, to nije loše izolovani zid od gipsane ploče.
Napustiti, to nisu dve ukrštene kašike.
Pasti na leđa, to nije seksualnost.
Oblizati, to nije gastronomija.
Muzicirati, to nije nauka o harmoniji.
Putovati, to nije brojač kilometara.
Pristići, to nije prazan rezervoar za benzin.
Biti nesiguran, to nije potvrda o siromaštvu.
Biti pijan, to nije kabare orlova.
Pisati, to nije stanica na društvenoj mreži.
Živeti, to nije govorna pošta na telefonu. “
J.S.
Knjižara Most 