Promocija knjige „Stoički otpor konzumerizmu i imperijalizmu“ // tribina „Posledice modernog doba na umetnost“ // grupno pisanje pravila za stoički život

• Vožnja na klik, poznanstvo na lajk, seks na swipe, popularnost na dohvat ruke. Svet nikada brži i povezaniji, a ljudi nikada anksiozniji i usamljeniji. Kroz ljudsku istoriju, problemi su proizlazili iz oskudice – problemi modernog sveta uzrokovani su izobiljem. Dok je čovečanstvo decenijama otkrivalo nove načine da se poveže i ubrza život, danas sanjamo o trenucima tišine, bez zvukova notifikacija, neotvorenih mejlova i beskrajnih grupnih četova. Stoga ne čudi što sve više ljudi traga za mirom od tehnologije i od sopstvenih misli – a mnogi od njih utočište nalaze u jednoj od velikih antičkih škola filozofije: stoicizmu.
• Filozofija nije ništa strašno, ako učite od stoika. A budući da su se i sami vodili pravilom, da se ne dokazuje rečima nego delima – odlučili smo da to sve upakujemo u jedno i delujemo rečima 😉
• Smatra se da su iskreni stoici bili mirni i nepokolebljivi, spoljašnje neprilike i probleme podnosili su spokojno, bez uznemiravanja i nerviranja (stoikos – miran, ravnodušan, neuzbudljiv). ’Stoički’ podnositi život i sve što vas u svakom danu sačeka, naučili bi vas ovi filozofi.
• Dođite do naše knjižare i ponesite vaše reči koje jasno i glasno govore o tome kako se boriti protiv brzog života i umiranja umetnosti, a i samih stoika.
  Ova promocija i tribina približiće vam jedan deo filozofije, i pokazati važnost ovog pravca i razmišljanja, pogotovo u današnjem svetu.
  A posle tribine, ostaće nam zbirka pisama i poruka, sa vašim rečima, kao jedan veliki savet za one koji kroz našu knjižaru prolaze.
• Ko zna, možda baš mi budemo ti koji će nešto uspeti da promene i vrate pravi stoički život nazad u ljude.

 

„Više stvari nas plaši, Lucilije, nego što nas povređuje, i više patimo u svojim mislima nego u stvarnosti“ – Seneka, Pisma prijatelju

 

 

Stoicizam (ili stoa) jeste pravac antičke filozofije popularan između 4. i 2. veka p.n.e., posebno među obrazovanom elitom antičke Grčke i Rimskog carstva. Osnivač ovoga pravca je Zenon (nije elejac), a ostali predstavnici su: Hrizip, Seneka Mlađi, Epiktet (koji je bio rob) i car Marko Aurelije.

Stoici su se organizovali u Atini oko 310. pne. i objasnili kako je svet satkan u skladu sa zakonima logike, fizike i etike. Tvrdili su da svetom vlada logos (svetski um, sudbina) i zbog toga je sve određeno. Centralni problem kojim se bave je etika, koji je i najpoznatiji u moderno vreme.

Osnovni moto stoika je „život u skladu s prirodom“. Mudar čovek živi u skladu s prirodom i sopstvenim razumom, jer tako postiže mir duše. Najznačajnije vrline su razumnost, pravednost i umerenost. Druga poznata stoička izreka je „blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima“.

Stoicizam je promovisan kao način života koji se ne dokazuje rečima, već delima.

 

Zašto je stoicizam ponovo popularan u XXI veku?

 

Dragi knjigoljupci,

Nadamo se da vas je ovaj tekst dovoljno zainteresovao za stoički život, i da se vidimo u četvrtak, 26. septembra, u 19.00 časova, u Knjižari Most, na jednoj malo drugačijoj promociji i grupnoj kampanji stvaranja ideja Kako biti stoik.

Čekamo vas sa programom, autorom, knjigom, promocijom, alatom za pisanje i osveženjem iza šanka,