Naši omiljeni citati

Nije tajna da su citati obožavani i uvek rado deljenji, okolo naokolo. Mnogo je dobrih prošlo kroz stranice knjiga, i malo je prostora na jednom blogu za izdvajanje svih. Potrudili smo se (jedva) da izdvojimo samo one koje apsolutno obožavamo, te se nadamo da ćete uživati u njima. Iako je neko pametan rekao ( dobri stari Boldvin) da po citatima ne treba živeti, mi ipak volimo da su nam u blizini, čisto za one trenutke kada pokleknemo, na sekund, pa da se prisetimo. U tom duhom, delimo ih i sa vama, čisto ako vam zatrebaju.

~~~

jnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnn ćščn
– Jovanka, izvor nepoznat
( bila je previše uzbuđena oko ovog bloga i morala je prva da podeli i njen omiljeni citat. Ako neko zna iz kog dela je ovo, molimo da nam i javi. Jovanka ćuti, neće da kaže.)

Većina ljudi je neko drugi. Njihova strast su tuđi životi, njihovo znanje – oponašanje, njihovi stavovi – citati.
-Oskar Vajld

Kad počnete da živite po navikama i citatima, prestali ste da živite.
-Džejms Artur Boldvin

Hodajte kroz život otvorenih očiju i s verom. Zavirite u svaki ugao – nikad se ne zna gde je sreća. Sreća je slepa. Na sreću svako ima pravo. Sreća ne zna za razlike u boji kože, polu, socijalnom položaju, titulama i slično.
-Matija Bećković

Onda je otac rekao: pamti, nesreća je što kod nas niko ne misli da je na pravom mjestu, i svako svakome je mogući suparnik; ljudi preziru one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad njih; navikni se na prezir ako želiš mir, ili na mržnju ako pristaneš na borbu. Ali ne ulazi u okršaj ako nisi siguran da ćeš oboriti protivnika. Ne upiri prstom na tuđe nepoštenje ako nisi dovoljno jak da to ne moraš dokazivati.
-Meša Selimović

Ima ljudi skromnih. Kad se ujutru probude, kad shvate da su još živi, da još uvek slušaju, gledaju i misle, prva rečenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno možete reći koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.
-Duško Radović

Ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susret.
-Meša Selimović

Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je ziveti.
-Ivo Andrić

Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku.
– Horhe Luis Borhes

Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život.
– Mark Tven

Čitaj da bi živeo.
– Gustav Flober

Ako čitaš ono što svi drugi čitaju, možeš samo da misliš kao i svi ostali.
-Haruki Murakami

Reči su, po mom ne tako skromnom mišljenju, naš najneiscrpniji izvor magije.
– J.K. Rouling

Moje velike nesreće na ovom svetu bile su Hitklifove nesreće, a svaku sam osećala od početka, on je moja velika misao u životu. Kad bi sve ostalo nestalo, a on ostao, ja bih još uvek postojala; a kad bi on bio uništen a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tu?, činilo bi mi se da nisam deo njega. Moja ljubav prema Lintonu je kao lišće u šumi-vreme će je izmeniti, svesna sam toga kao što zima menja drveće. Moja ljubav prema Hitklifu liči na večite stene ispod površine; izvor malo vidljive radosti ali neophodne. Neli, ja sam Hitklif! Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo, jer ni ja nisam uvek zadovoljstvo sama sebi, već kao na svoje sopstveno biće.
-Emili Bronte

Znam da je ljubav ista kao brana:ako ostavite pukotinu kroz koju moze da se provuce i najtanji mlaz vode, malo po malo voda ce potkopavati odbrambene zidove i nastupice trenutak kada vise niko nece uspeti da ukroti snagu bujice.
Ako se zidovi odrone, ljubav osvaja sve!Tada vise nije vazno sta je moguce ili nemoguce, nije vazno da li mozemo ili ne mozemo da zadrzimo voljenu osobu pored sebe-ljubav znaci gubitak kontrole…
-Paolo Koeljo

Jedini način da se izboriš sa iskušenjem jeste da mu se prepustiš.
-Oskar Vajld

Suza uvek ima u istoj količini na svetu. Za svakog ko se zaplače, neko drugi negde prestaje. Isto je sa smehom.
– Semjel Beket

Srce je prevarno više svega i opako; ko će ga poznati?
– JEREMIJA 17, 9-10

~~~

Toliko od nas ovoga puta, čitajte nas i sledeće nedelje, jer vam donosimo intervju sa Milošem Švonjom.
A do tada, čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,

Vislava Šimborska i zašto bi je trebalo čitati

~~~

Nažalost, više ne postoji mogućnost da odemo na promociju neke zbirke pesama ili feljtona ovo nobelovke, ali i dalje postoje ljudi koji su imali prilike da je lično upoznaju, sa njom se dopisuju ili popiju kafu (ili šta već), a više su nego voljni da ispričaju svoje susrete sa njom. Ovom prilikom nećemo prepričavati njihova iskustva (svako je veoma pozitivno i autentično), jer, na svu sreću iza Vislave je ostala mnogobrojna literatura pisana njenom rukom, objavljivana u raznoraznim izdavačkim kućama, a Reka je uspela da se „dočepa“ nečega što je pravo blago.

Zašto tako i odakle mi pravo da nešto tako decidno tvrdim?

Kao prvo, Reka nije odabrala pesme, već njene feljtone, koji (u to nema sumnje) najbolje pokazuju Vislavin karakter, jer je bila slobodna da iskaže svoje lično mišljenje, a verujte mi, usuđivala se. I postoji li onda bolji način, kad već ne možemo lično, da se upoznamo sa ovom pesnikinjom , nego putem njenog mišljenja? Ne postoji, to mogu da tvrdim.

O čemu je pisala? Mislim da bi ovaj put bilo lakše reći o čemu to nije pisala, jer u zbirci njenih feljtona (nisu čak svi ni uvršteni jer ne bi stali u jednu knjigu) čitamo Vislavino mišljenje na različite teme, ono što se kaže – za svakog ponešto. Odmah da napomenem da ovo nije nikakva literarna papazjanija, niti zbirka zbrčkanih tekstova o svemu i svačemu već duboko promišljanje o onome što je sama Vislava čitala.

Mnogo puta će nas iznenaditi jer ono što pročitamo kao zadati naslov ne mora nužno pisati u tekstu, pa je tako, komentarišući knjigu iz biologije koja tematizuje delfine Vislava shvatila na sebi svojstven način i uzela slobodu da nam ništa iz knjige ne otkrije već je iskoristila priliku i delfinima napisala pismo.

Posle nekoliko pročitanih poglavlja (ne morate ih čitati redom) poželećete da sa ovom ekscentričnom ženom provedete vreme u kafani i čujete kako izgovara cinične i duhovite komentare na određenu temu.

I tome i služi ova Neobavezna lektira, kad sve već postane dosadno, kad kiša pretera, kad je dan krenuo kako ne treba, tri Vislavina teksta su ono što vam mi propisujemo kao lek koji će delovati na sto od sto ispitanika.

Bila je pametna, duhovita, zajedljiva, cinična i pozitivna. Kraće – ostaće upamćena.

Neobaveznu lektiru možete pronaći kod nas na 20% popusta.

~~~

Toliko od nas ovoga puta, čitajte nas sledeće nedelje jer vam izdvajamo naše omiljene knjiške citate!
Do tada, čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,

 

Grli Mama i Knjižara Most udružuju snage! Počinje dečiji vikend u Mostu!

Pažnja, pažnja! 
Daje se na znanje,

Grli Mama i Knjižara Most udružuju snage!
Otvaramo sezonu dečijeg vikenda u Mostu. 

U subotu i nedelju, 23. i  24. novembra u Knjižari Most od 11:00 do 14:00
sve dečije knjige na popustu od 20%.
Roditelji dovedite svoje mališane u Knjižaru Most i otvorite zajedno sa nama Dečiji vikend u Mostu! Naše male knjigoljupce čekaju sokići za osveženje, lizalice, nove neotkrivene knjige, drugari knjigoljupci, sto za škrabanje, pokloni i još mnogo toga!

A u nedelju, 24. novembra u 11:00, ugostićemo Grli Mama ekipu.
Ovu priliku iskoristiće da naprave jednu radionicu za vas i da vam pričaju o dobrobitima nošenja, o vrstama nosiljki, pravilnim tehnikama nošenja, a potom će vam i pokazati kako se svaki tip nosiljke koristi.
Moći ćete da probate sve : elastične i tkane marame, ring-slingove, i različite modele nosiljki sa kopčama. Takođe, ukoliko imate svoju nosiljku ili maramu sa kojom se ne slanazite, slobodno je ponesite!
Pošto, ovom prilikom, Grli mama slavi svoj prvi rođendan, na ovoj radionici sve iz njihovog asortimana moći će i da se kupi sa posebnim rođendanskim popustom! Ukoliko ste za neki proizvod zainteresovani, javite im se kako biste bili sigurni da će ga poneti!

Vidimo se za vikend!

Naše omiljeno štivo iz ženskog pera

Dragi knjigoljupci,

Kao što znate, odlučili smo da ovaj novembar obeležimo u znaku ženske knjievnosti, te je kroz ceo mesec novembar sva ženska književnost na popustima od :

1 knjiga – 10% popusta

2 knjige – 15 % popusta

3 knjige -20% popusta

A listu našeg omiljenog štiva iz ženskog pera, pronađite dole.

~

Mesec posvećen spisateljicama nije počeo baš najbolje. Već na samu objavu na društvenoj mreži privukli smo negativne komentare u vidu molbe da budemo malo rodno sensibilniji kada je u pitanju jezik, jer smo napisali  da je mesec posvećen „ženama piscima“. Eto, i kad imate najbolju nameru uvek će biti onih koji prste spremno drže na okidaču čekajući da „okinu“ kritiku, a nespremni da pročitaju objavu do kraja i zapravo vide o čemu se radi.

Vratimo se u prošlost. Pitamo se da li je Jefimiji i knjeginji Milici smetalo što ih je pisar, koji ih je veličao i beležio put njihovih diplomatskih misija, nazvao „mužastvenim ženama“ – ipak mislimo da je bitnije to što je njihov rad ostao upamćen i zabeležen pa makar bile nazivane i mužastvenima (pročitati knjige profesorke Svetlane Tomin „Mužastvene žene“ i „Knjigoljubive žene“)

Što se toliko vređamo kada su imenitelji u pitanju i zašto tu završavamo priču i saradnju? „Niste dovoljno rodno sensibilni, neću sad ni da čitam te žene što su toliko vremena i kreativnosti uložile u te silne stranice kako bi pokazale da mogu i da znaju, ne kao muškarci ili bolje od njih, već da znaju i da su ostvarene kao autori, odnosno, pardon, autorke. Ili, još gore, čitaću ih samo zato što su žene.“

Elem, istina je da se „ženskom peru“ nije baš uvek verovalo, tj. da se dugo vremena nije ni znalo da iza muškog imena stoji spisateljica, počevši od Marian Evans, poznatija kao Džordž Eliot, pa do savremenog doba u kom imamo DŽ. K. Rouling, ženu skrivenu iza skraćenice, pa da prva asocijacija bude – sigurno je muško čim piše o dečaku.

Moguće je da smo naivni, ali mislimo da je književnost rodno neutralna, i da je važno dobro pisati, temu dobro obraditi i učiniti je vanvremenskom jer je književnost više od žene, više od čoveka, a ipak u relaciji sa ljudskim rodom. Na kraju je važno reći da je knjiga dobra, da je uticala, da je čak i život promenila, a ne pisao ju je muškarac ili pisala ju je žena.

Virdžinija je Virdžinija, bila ona ženski autor ili autorka, ona je ostvarena (imala je drugih problema), a oko imenitelja će brinuti oni sa manje samopouzdanja.

Ovom našom malom i skromnom, ali bitnom, akcijom želimo da pospešimo čitanje  spisateljica i damo im priznanje za vekove truda i rada, koji tek sada izlaze na videlo. Pa da knjige postanu samo knjige i da se čitaju jer su vredne, odvojeno od autora, države, statusa, izdavača.

A dobrih preporuka za čitanje nikada ne fali, a mi  vam u ovoj dole listi nudimo pregršt takvih, i nadamo se da ćemo vas inspirasati dovoljno da se odlučite da za bar jedan naslov. A verujemo da će ih biti i više 😉 Uživajte, čitajte i svratite do nas.

~

1. Neobavezna lektira – Vislava Šimborska

2. Tokso – Ivana Dobrakovova

3. Moja genijalna prijateljica – Elena Ferante

4. Muza – Džesi Barton

5. Pesme – Milena Marković

6. Noćni cirkus – Erin Morgenstern

7. Devojčica sa šestog meseca – Muni Vičer

8. Gospođa Dalovej – Virdžinija Vulf

9.  Dnevnik Ane Frank –  Ana Frank

10. Pesme – Desanka Maksimović

11. Pisma iz Norveške – Isidora Sekulić

12. Ana Svard – Selma Lagerlaf

13. Hajdi – Johana Špiri

14.  Bajke – Grozdana Olujić

15. Hari Poter – Džoana K. Rouling

16. Ubiti pticu rugalicu – Harper Li

17. Gordost i predrasude – Džejn Ostin

18. Sluškinjina priča – Margaret Atvud

19. Tuđinka – Dajana Gabaldon

20. J kao Jastreb – Helen Mekdonald

21. Medved i slavuj – Ketrin Arden

22. Znam zašto ptica u kavezu peva – Maja Anđelou

23. Jedi, moli, voli – Elizabet Gilbert

24. Vodič kroz požare – Ognjenka Lakićević

25. Suđaje i furije – Loren Grof

25. Pipi duga čarapa – Astrid Lindgren

26. Orkanski visovi – Emili Bronte

27. Domaćin – Stefani Majer 

28. Pesme – Marina Cvetajeva

29. Leto pre sumraka – Doris Lesing

30. Sabrane pesme – Sapfo

 

 

Toliko od nas ovoga puta, čitajte nas sledeće nedelje jer vam pišemo o Vislavi Šimborskoj i o tome zašto svi treba da je čitate.
Do tada, čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,

11.11. ekipa ‘Esoteric’-a se spušta u Knjižaru Most

Ekipa Esoteric-a, u prvobitnom sastavu, se spušta u Knjižaru Most.

11.11. nam Kosmos otvara svoje kapije i spušta nove energije ljubavi na našu malenu Planetu.

Ušuškajte se zajedno sa nama, i hladno novembarsko veče provedite uz čaj, tarot i ples (može i pivo, a može i vino).

Ko zna, možda pronađete i pravu knjigu.

Za DJ set je zadužen Neša Flower, a tarot će za vas raditi Milica Jovanović.

DATUM:

11.11

VREME:

18-21h

Vidimo se u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,

Sa našeg zida: Knjige koje su vam promenile život

Nedavno se na jednom zidu, naše knjižare, pojavio žuti hamer koji je postavio pitanje: Koja knjiga vam je promenila život?
Kako su dani prolazili, tako su se i knjige sve više i više ređale. Iznenadili su nas odgovori, koji se uopšte nisu ponavljali. Inspirisani vašim, dosadašnjim, odgovorima, odlučismo i da ih podelimo sa svetom interneta, gde neko možda pronađe i svoj naslov koji će mu promeniti život. Evo liste knjiga, a i naših skromnih komentara.
Uživajte. A, takođe, svratite do nas da i vi dopunite ovu listu vašim odgovorom.

 

 

Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld

Da, da, nije uopšte začuđujuće što je ovaj naslov dobio svoje mesto na „zidu“, mislim da bi uz njega trebalo da ide i neko upozorenje, jer niko nije isti posle ove knjige. Mnogo sočnog greha se u njoj nalazi, pa sad, ko će se odupreti kad i u samoj knjizi piše kako je najbolji način da se odupremo iskušenju taj da mu se predamo – jer i delanje je neka vrsta čišćenja.

~

1984 – Džordž Orvel

Ova knjiga nam svakodnevno svima menja život. Upozorila nas, je još 1949. kada je prvi put izašla, kakva nam se budućnost sprema. Tužno je što je sada, 70 godana kasnije, aktuelnija nego onomad kad su je ljudi prvi put čitali. Ne znam da li nam ova knjiga može promeniti život, ali nam definitivno otvara oči – kakva je vajda od toga? – i hvala Orvelu što ju je napisao.

~

Oko nule – Ana Ristović

Šta je najzabavniji deo prilikom pisanja ovakvih objava (hteo sam napisati postova, pa sam se setio da i mi imamo neku prikladnu reč)? Dobro, osim što je ovo uvid u nečiju intimu, zabavno je i to što ja nemam pojma i nikada nisam čuo ni za autorku ni za delo (a i ne možemo sve znati), pa onda moram da se poslužim raznim pomagalima. Ako sam u pravu (ispravite me ako nisam) u pitanju je pesma ili zbirka pesama – ja sam našao pesmu – koja mi zvuči kao nategnuti manifest feminizma spreman da opomene žene, a s druge strane zvuči i kao parodija. U svakom slučaju, nekome je promenila život, pa je i vi pročitajte, jezik kojim je pesma pisana veoma je, pa, da tako kažemo – slobodan… 🙂

~

Hari Poter – Dž. K. Rouling

Malo je onih koji još uvek nisu čuli za čuvenog čarobnjaka Harija, a puno je onih kojima je baš on, okrenuo život naopačke. Mnogo je razloga zašto je baš ova priča osvojila milijarde srca, širom čitave planete Zemlje, a mnogo je i razloga zašto je baš ona promenila nekome život. Možda zbog istinski, pravih prijateljstava između likova, možda zbog njihove dobrote i želje za stvaranjem jednog sveta u kojem vlada opšte dobro i prave vrednosti, možda zbog ljubavi koja se ne gasi i koja ih borbeno vodi ka cilju, možda zbog toga što Harijeva priča, osim što nudi jedan kompletno novi svet čarobnjaka koji je savršeno osmišljen, bogat detaljima i potkovan sa svih strana, tako da sve ima apsolutnog smisla, a usput je i slikovito i bajno opisan, takođe i uči, kako mališane, tako i ove velike, da ljubav prema prijateljima i porodici, sloga i iskrenost će uvek, ama baš uvek, pobediti svo zlo ovog sveta, ma koliko veliko ili malo bilo. Hari Poter je jedna od onih priča koja se ureže duboko u srce i nikada ne izlazi iz njega. Možda grešimo, pročitajte, pa nam javite.

~

Pre nego što umrem – Dženi Daunam

Stvarno, oduvek mi je bila interesantna ta ideja o spoznaji sopstvenog kraja, ili tačnije, kada bi nam rekao kada se „naša straža završava“. Šta onda? Kako provesti ostatak vremena, čime ga prekratiti ili „produžiti“? U svakom slučaju, ovakve knjige nas „uče“ da cenimo ono što imamo, što zvuči kao jedan ogroman i teško svarljiv kliše, ali to je upravo ono što najlakše zaboravljamo. Moramo biti malo zadovoljniji iako je skoro sve 1984.

~

Homo Deus – Juval Noa Harari

Ova knjiga ima sjajan podnaslov: Kratka istorija sutrašnjice. Sutra je pomalo već i istorija, jer je čovek učinio i savlado gotovo sve prepreke – „ukrotio“ prirodu, sve više je onih buckastih nego onih koji umiru od gladi (???), više je samoubistava nego izginulih u vojnim jurišima (???) i više je onih koji umru stari nego od zaraznih bolesti. Šta nam još preostaje nego da pobedimo smrt i budemo Homo Deus. Srdačno vam preporučujem i Vladana Desnicu „Pronalazak Athanatika“ koji govori upravo o ovoj temi.

 

Jednostavnim jezikom pisana, uprostila sve visoke filozofije (neke teze prosto nalepila da se bolje sklope i posluže kao dokaz) ova knjiga ponovo upozorava – čujemo li mi išta?

~

E, zabole me – Mark Manson

Moramo ceniti ironiju ove liste – odmah za upozorenjem dolazi ovakav naslov. Ako bih morao, više bih se složio sa ovim naslovom nego sa onima koji nam govore kako svi da budemo srećni, kako da živimo, koji je najkraći put do savršene sreće i neverovatnog uspeha. Pa da, zabole me, ne možemo svi biti savršeni, možemo nekada i prosto živeti i nemati pozitivno mišljenje.

 

Eto, stvar ukusa i izbora: E, zabole me VS Bilo koja knjiga npr. Lujze Hej.

~

Silmarilion – Dž. R. R. Tolkin

Šta sad da radim? Nemam blagog pojma kako je nekome Silmalirion promenio život, ali ako je, meni je zbog toga drago. Ko nije čitao ovog maga fantastike, neka to obavezno uradi čak i ako nema običaj da čita ovakvo štivo, obećavam da ne spada u one kalupe koje zamislimo kad neko kaže „fantastika“.

~

Majstor i Margarita – Mihail Bulgakov

I ovo je dosta interesantno. Knjigoljupci su se baš potrudili da mi zakomplikuju pisanje… 🙂 Pitanje koja vam je knjiga promenila život? je prilično komplikovano, bez šale – posebno kada zaronimo u sadržaj ove knjige. Mada, evo, ova knjiga može od ateiste načiniti vernika, ili bar nekog ko ne sumnja toliko u postojanje Boga; ili naučiti nas tome šta je „prava ljubav“; ili jednostavno promeniti pogled na književnost i stvoriti otpornije estetske filtere kad su u pitanju knjige i književnost.

~

Alhemičar – Paulo Koeljo

Joj, ovo baš ne bih komentarisao, ali dobro, radujmo se promenama. Koeljo je izrazito dobronameran i pozitivan čak i kad Veronika odluči da umre ili sedimo na obali reke Pjedre i plačemo. Da, jasno mi je, podsticajna je knjiga, ima nešto pozitivno u njoj i u vezi sa njom.

~

Bludni sin – Čarls Bukovski

Oduševim se svaki put i sigurno je ovo napisao neki tinejdžer (imamo li neki adekvatan izraz u srpskom?) ili neko ko ne želi da odraste – Petar Pan savremenog doba; neko ko uviđa nepravdu u društvu; revolucionar koji se sprema da iz korena menja sve – sjajno. Mada, ja ipak više volim Lovca u žitu ( koga briga).

~

Pas – Ivan Tokin

Ovo je knjiga o psu, zapravo perspektiva psa, ali ipak ne začuđuje što može čoveku promeniti život. Iako ju je pisao čovek, nije pogrešio, od životinja možemo mnogo naučiti.

 

Ivan Tokin nije Valjarević (trebalo bi me kazniti zbog ovakvih subjektivnih upadica), ali knjiga jeste vredna pažnje.

~

Buđenje – Antoni de Melo

Bilo bi veoma interesantno kad bi bilo moguće čuti razgovor Marka Mansona (E, zabole me) i de Mela. Možda bi se i složili u nekim segmentima, jer de Melo nije toliko „pozitivan“ koliko nam se može učiniti, ume on i šamar da nam udari u cilju razbuđivanja. Pa da, boli buđenje, i nije uvek prijatno, ali bolje je „probuditi se“ i uvideti kakva je stvarnost, pa onda reći: E, zabole me.

~

Troja – Adel Geras

Pa, ne znam, u svakom slučaju, dobro je iznova i iznova ponavljati pripovest o Troji i njenoj propasti, ali bih se lično vratio Homeru ili nekom udžbeniku, pa čak i mitovima. Nije važno, pripovest o Troji ne može se mnogo menjati, sve je stvar interpretacije, a u svakoj od njih postoji segment koji stvarno odjekuje kroz vekove.

~

Stranac – Alber Kami

Ova knjiga kod mene uvek budi određenu dozu jeze. Strah od apsurda prirodno se budi kako se bližimo kraju pripovesti i sve nam više pada na pamet Sizif koji gura kamen uz brdo. Ovo delo je takođe svojevrstan vid upozorenja, ali ne na prilike oko nas, već na buru (ili njen nedostatak) unutar nas samih.

~

Faust  – Johan V. Gete

Nakon što sam pročitao Fausta imao sam osećaj da je sva nemačka filozofija stala u ovo delo, da se prosto stopila u njega i da je tako, zamaskiranu, usvajamo i lakše poimamo. vrhunsko delo i moglo je promeniti nečiji život na svaki mogući način. Pa da, u ovom slučaju mi je jasno što je neko stavio Fausta na zid.

~

Kradljivica knjiga – Markus Zusak

Sve baš sve se može naći u ovoj knjizi. Jedna istorija, jedna epoha, jedna divna priča, koja pomera granice i preispituje prave vrednosti.
A glavno pitanje koje postavlja : Koliko je jaka vaša ljubav prema knjigama?
I da li je jača od Lizel-ine?

~

Leto kada sam naučila da letim – Jasminka Petrović

Jedna mala ruka nam je lepim, pisanim slovima, sa okvirom i cvetićem, ovo napisala, i to nas čini izuzetno srećnim. Pogotov što je izabrala/o baš ovu knjigu. Jedna lepa priča, o baki i unici, koja uči da se leti.

~

Kad je niče plakao – Irvin Jalom

Jalom je proverena priča – vešto i nenaporno upakovana psihologija koja ne zalazi u široki opseg knjiga za samopomoć, a ipak nečemu i nauču, jer, subjektivno, reklo bi se da je čovek zaista temeljno istražio, pa – usuđujem se da kažem – i razumeo filozofiju pomenutog Ničea, ili bar deo koji mu je dovoljan za samu priču. A ako vam i ne promeni život, ništa ne gubite, jer vreme koje „potrošite“ čitajući ovu knjigu (ili neki drugi naslov ovog autora) zaista je kvalitetno „potrošeno“.

 

~

Sto godina samoće – Gabrijel Garsija Markes

Ova knjiga ne da menja život nego nas čitave okreće i obrće i u fizičkom i u mentalnom smislu – i voleo bih da nam se javi onaj koji se nije premetao u fotelji dok ju je čitao. Preterujem, naravno, utiska radi, ali zaista „pomera“ i ako vam nije uspelo da je iz prvog pokušaja pročitate – a svi o njoj pričaju – nije to ništa, samo još nije vreme za nju, a kad dođe to „pravo vreme“ onda se čita bez stajanja i prekida.

~

Na posebna te vodim mesta  – Dženifer Niven

Ljubav je divna stvar, pogotovo kad nađeš osobu sa kojom možeš biti potpuno svoj. Kao tinejdžeri sve nas muči, od mesta gde živimo, do roditelja, prijatelja, škole, ljubavi, ama baš sve. Hoćemo sve i to odma, ne znamo ništa, pravimo se da nam je sve jasno, naš mali svet je najbitniji, i tako, izgubimo se u svim tim problemima, zaboravimo da živimo i cenimo ljude oko nas i život oko nas. Ova knjiga suočava se sa svim tim problemima. Tinejdžeri, saznajte da li im nađe i rešenja, pa nam javite.
Onako, pod predpostavkom, možemo da poverujemo da je ovo jedna knjga koje može da promeni nekome život, baš zato što sto razume svoga čitaoca i baš zato što je u istom problemu.
A ima li rešenja?

Javite nam.

~

Proces – Franc Kafka

Nadam se da onaj kome je ova knjiga promenila život nije imao iskustva kao nesrećni protagonista, ali da, izrazito otrežnjujuće štivo. Da se za čas prebacimo na filmove, a u vezi je sa ovom tematikom, obavezno pogledajte I, Daniel Blake. Lako je doći do apsurda kad se susretnemo sa birokratijom, i osećamo se krivima, a da ne znamo ni za šta smo tačno optuženi, ni šta smo skrivili.

~

Senka vetra – Karlos Ruis Safon

Sjajna avantura i prelepo napisana. Posleratna Barselona a sve se vrti oko knjiga, knjižara i zaslađeno misterijom i filovano uzbuđenjem (jede mi se slatko). Uglavnom, čeka vas nekoliko nastavak, koji zapravo i nisu nastavci, ali se likovi ponavljaju i sklapate slagalicu jednog velikog dela koje se završava Lavirintom duhova 2.

~

Gejmeri – Oliver Ušman

Deca su ukras sveta :)))

Mi i nismo neki gejmeri. Uopšte. A nismo ni znali da postoje knjige poput ove. I nemamo je u našoj knjižari. Ali jako bismo voleli da čujemo i malo više o njoj od osobe/tinejdžera koji je i napisao da mu je baš ona promenila život. Mada, sigurno smo da ako joj je svrha da te učini boljim gejmerom, i da to i jesi postala/o, onda je svasvim jasno i glasno zašto baš ova knjiga.

~

Laži loka Lamore – Skot Linč

Opet smo u domenu fantastike i opet je imala čudesan uticaj na nekoga. Zaključujemo da ne su knjige moćne ma kom žanru da pripadaju i vrše uticaj lagano i spontano, takoreći, stranicu po stranicu sve dok mi sami „ne okrenemo novi list“. Elem, Lok Lamora je predstavljen i kao čovek i kao legenda, niko ga stvarno nije video, ali su za njega čuli svi i tako se stvorio mit o vrhunskom mačevaocu, Robinu Hudu iz sveta fantastike, koji krade od bogatih – drugačije i nema mnogo smisla – i daje siromašnima, a šta je od svega toga istina i ko je Lok Lamora, znaćete kad pročitate.

~

Braća Karamazovi – Fjodor M. Dostojevski

Ovo delo ne nije promenilo živote već čitavo poimanje i način proučavanja romana, a svet književnosti potpuno poremetilo, uskomešalo i postavilo visoke – pa i nedostižne – kriterijume svim budućim piscima. Porodična saga – pa izvolite, samo napred.

~

Zašto muškarci vole kučke – Šeri Agrov

Pa dobro… zanimljivo.
Kaže opis knjige da je ova knjiga zapravo za oba pola. Čini se da je za sve vas koji se mučiti sa vezama i kako biti u istima. Ako je nekome pomogla, onda možda može i vama.
Mi ne znamo. Ali isto bismo voleli da čujemo više.

~

Kad je cvetala vutra – Srđan Marković

Nemam pojma, za ovo baš nikada nisam čuo, a internet mi ne pomaže mnogo, ponudio mi je samo odlomak iz same knjige, a iz njega ne saznajem gotovo ništa, ali evo:

„On zna da smo mi ubacili onaj loš LSD još posle „leta ljubavi“ 1967. i onaj Dž. F. K. je naša žrtva jer je previše slušao doktora Filguda i Kapetana Ameriku. Šta je trebalo da dozvolimo? Da cela Amerika hoda obnažena i viče „peace and love`. Onaj Čarli Menson je naša pudla koja je zabiberila svim onim hipicima u Holivudu koji vole da se zezaju za naše pare.“

Biću slobodan pa ću pretpostaviti da roman nije samo o „vutri“ i da tu mora biti neke simbolike – ili ne mora?

~

Moja genijalna prijateljica – Elena Ferante

Ferante groznica obuzela je mnoge glave, i od kako se pojavila, ne prestaje. Ima nešto u Eleninim rečima što vuče za nos i tera te da čitaš, a jednako tako i kada završiš, ostaje uz tebe, onako kao senka ili kao neka misao koja ti se povremeno uvek vraća, kao neka pesma koju ne možeš da izbaciš iz glave. Svašta može da se nauči od glavnih junakinja, a možda kao glavnu pouku, mogu izvući to da svako može sve, ako ima dovoljno žari u sebi. Pa čak i da ‘nestane’ sa lica zemlje.

~

12 pravila za život – Džordan Piterson

Ako su pravila ono što vam treba da biste vodili srećan život, onda su ovih 12 svakako jedni od alata za to.  Dr Piterson tvrdi da nam trebaju pravila u životu kako bismo sprečili haos, i uspostavili život koji želimo da vodimo, ali ne umemo da se sredimo. A nekome je pomogla i promenila život, mora da ima nešto u njoj.

~

Ništa se nije desilo – Stefan Janjić

Iako se nije dugo zadržala na tržištu i koštala svega 300 dinara, ova knjiga je očigledno ostavila traga na čitaoce, pa i „život nekome promenila“.  Student medicine useljava se u stan pokojnog novinara velikog srpskog lista. Pokušavajući da napravi mesta za svoje stvari, u sređivanju naizgled bezvredne zaostavštine, pronalazi dokaz da je bivši vlasnik stana, cenjeni urednik ratne rubrike koja se bavila ličnim pričama iz Sarajeva pod opsadom, u tekstovima menjao imena žrtava i korigovao narečje, praveći tako od muslimana (budućih Bošnjaka) Srbe. Priča prati otkrivanje tajni i laži prethodnog stanara i suočavanje sa porodičnim i ličnim tajnama i lažima.

Eto, nadamo se drugom izdanju ovog romana.

** Kako nam dojavljuju, nakon čitanja našeg bloga, Imprimatur je ponovno, skoro,  izdao ovaj roman.Pozivamo ih ovim putem da nam ga i dostave u knjižaru. ***

~

Stepski vuk – Herman Hese

Naravno, prvo što mi pada na pamet je ono upozorenje (nema navodnika, stvarno je upozorenje) s početka knjige u kom piše – samo za ludake. Mislim da je većina nas bila dovoljno luda da ovu knjigu (pa i sve ostale Heseove) pročita nekoliko puta. Sad, da li menja život, ne bih znao, ali utiče na nekakvu unutrašnju promenu i bez 1254861357 „pravila“… 🙂

~

Hajdi – Johana Špiri

Ako ste se dohvatili romana sa odgovarajućim brojem stranica, a ne slikovnice ili neke skraćene verzije, složićete se da je jednako i dobro i loše čitati je sa sedam-osam godina. Ima baš tužnih delova, ali, valjda je i to bitno naučiti. U svakom slučaju prelepa knjiga (ne mislim na korice).

~

Zločin i kazna – Fjodor M. Dostojevski

Aha, aha, razumem. Ovde se ne radi o konkretnom događaju iz romana koji menja život (bar se nadam) već o kompletnom utisku koji imamo na kraju čitanja ovog grandioznog dela. Čitava tranzicija kroz koju prolazi raskoljnikov od prve do poslednje stranice utiče i na nas dok ga pratimo, pa sad – od nas ispadne ili Napoleon ili vaš.

~

Nijedna…

Iz nekog razloga, pored ovog zapisa stoji tužić, da ne kažem tužni smajli. Mislim da ovo ne znači da onaj koji je ovo napisao nije pročitao nijednu knjigu, već mu prosto nije promenila život – dozvoljeno je prosto uživati u čitanju. Interesantan odgovor.

~

Toliko od nas ovoga puta, čitajte nas sledeće nedelje jer vam pišemo o našem omiljenom štivu iz ženskog pera.
A do tada, čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,

 

Ovog novembra, sva ženska književnost na popustima od 10%, 15% i 20% u Knjižari Most

Dragi knjigoljupci,

Ovaj novembar posvećujemo ženama! #ženeuMostu
Svratite do naše knjižare, u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu, i pronađite sve knjige, ženske književnosti, na popustu.

Ukoliko kupite jednu knjigu ostvarujete popust od 10%,
dve knjige donose popust od 15%,
a tri knjige 20% popusta.

~~~

Ženska književnost je često bila okarakterisana, od strane izdavača, kao kategorija knjiga koje su napisane od strane žena. Naravno, ovo jeste istina, ali mnogi se ne bi složili i da je to jedini opis ovog „žanra“. Ženska književnost, postala je vremenom, i posebna grana izučavanja. Dugo godina, ako ne i vekovima, tradicija ženskog pisanja je bila ignorisana, zbog položaja žena u dominantnom muškom društvu. I dan-danas, nije neuobičajeno da se suočimo sa ignorisanjem ili isključivanjem autorki, zarad muških. Teret koji ženska književnost nosi kroz vreme je prerastao u kategorisanje i stvaranje polja za izučavanje, kako njihovog života, tako i samog dela, koje je nastajalo pod pritiskom društva i politike unutar prostora njihove države i kulture.

Pre nego što se pitanje ‘ženske književnosti’ uvelo u školski materijal, i stručnjaci počeli da se bave ovom temom, žene su bile same sebi jedina konkurencija, same sebi jedini uzori, i same sebi jedini predhodnici. Kada je Meri Volstonkraft napisala ‘Potvrdu o pravima žena’ (1792), to je bio početak onoga što se danas tek polako sprovodi u delo, i to je utemeljilo put svim ženama koje su se nakon objavljivanja ovog dela usudile, da ne samo pišu i objavljuju svoj rad, nego i da se uključe u raspravu o pravu žena, kako u književnosti, tako i u društvu.

Sa vremena na vreme, poneki muškarac bi stao na stranu žena i govorio za njih. Zapravo, neki od prvih zabeleženih tekstova o pravu žena i njihovom doprinosu književnosti su zapisani od strane muškaraca.

Ali ipak, to je bilo u jako malom broju, i većinu vremena, većina koja je čitala i bila zainteresovana za žensku književnostu, su bile žene.

Jače interesovanje za žensku književnost pokrenula je Virdžinija Vulf sa svojim delom ‘Sopstvena soba’; bar se tako misli. Mnogi smatraju, da je ovo delo, najsavršenije delo Virdžinije, u kom je ona kroz dugačak esej, stvorila naratora, koji objašnjava i daje argumente o ‘sobi’ u kojoj se žene književnog sveta nalaze.

Drugi talas interesovanja, pokrenut je u 70tim i 80tim, i on je dao varnice narednim događajima, koji su uzdigli žensku književnost na viši nivo. Na univerzitetima su počeli da se uvode časovi i predavanja o istoriji žena i ženskoj književnosti. Čak su i novine počele da iskopavaju neobjavljanje radove žena koje su namerno bile ignorisane. Predhodnih godina, počelo je da se istražuje i dublje,  i poredi sa rasnom, religijskom, rodnom i klasnom podelom, koji su takođe usko povezani sa položajem žena u književnosti.

Danas, imamo sreće da je većina barijera srušena, i da polako, dolazi do totalnog ujednačenja između autorki i autora. Ipak, nije tako lako, i potrebno je još vremena da se dođe do cilja.

„Žena mora imati novac i sopstvenu sobu, ukoliko želi da piše fikciju.“ V.V.
„Tokom velikog dela istorije, Anonimni autor je bila žena.“ V.V.
„Tokom svih ovih vekova, žene su služile kao ogledalo koje poseduje magičnu i privlačnu moć da reflektuje dva puta uvećanu figuru muškarca.“ V.V.
„Nema potrebe da žurite. Nema potrebe da blistate. Nema potrebe da budete bilo ko osim sebe.“ V.V.

~~~

Nadamo se da ćemo ovom našom skromnom, ali bitnom, akcijom pospešiti čitanje ženske književnosti još više i time pružiti im podršku koja im treba. 

Dakle, vidimo se u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,
gde možete pronaći, tokom celog novembra, žensku književnost
na popustima od 10%, 15% i 20% !

#ženeuMostu #sviumostu