Šta čitati u izolaciji?

Da život imitira umetnost rekao je davno Oskar Vajld. Svi ljudski strahovi, nadanja i strepnje već su opisani u umetničkim i književnim delima, starim i po nekoliko milenijuma.

Ako ovih dana i vas zabrinjava situacija zvana virus korona, ili ne znate šta da uopšte mislite o svemu, predlažemo vam da neke odgovore potražite u književnosti. Kada skinemo sloj egzistencijalne brige koja nas je u nekom trenutku sigurno sve zadesila, dolazimo do onih ozbiljnih, filozofskih pitanja na koja su mnogi veliki umetnici pokušali da daju odgovore.

Svetski izdavači poslednjih nedelja izveštavaju o povećanoj potražnji za knjigama čiji zapleti se tiču raznih epidemija, pa tako ljudi masovno posežu recimo za Kamijevom Kugom.

Evo naših predloga za kvalitetnu literaturu tokom ovih dana izolacije

Kuga & kolera

 

Što da ne krenemo od najstrašnijeg naslova, a ovako kako on stoji napisan sa tim „&” možemo zanemariti značenja ove dve brutalne reči i pomisliti da je u pitanju – aaaa, jako slatko – ljubavni par.

No, ipak nije. Zapravo, radi se o stvarnim bolestima.

Ako malo bolje razmislimo, protagonisti ovakvih pripovesti suštinski jesu superheroji, samo su im gedžeti malko drugačiji – maske su ove medicinske, plašt je u vidu belog mantila, a naprave su tu da stvaraju, baš kao i genijalni mozak doktora Aleksandra Jersina kom je ova priča i posvećena.

Naime, još kao mladi štićenik Luja Pastera, usmerio je svoj izuzetan talenat na otkrivanje velike medicinske zagonetke – 1894. godine on je u dvorištu hongkonške bolnice otkrio i napravio vakcinu protiv bacila bubonske kuge.

Svaka čast doktoru, lepo kažem – superheroj.

Besnilo

Pa da, ne kaskamo ni mi za svetskim umovima koji su pisali na temu opštih zaraza i haosa koje prouzrokuju. Pekić je bio inspirisan besnilom i hvala mu što ga nije smestio u Srbiju već u londonski aerodrom Heathrow.

            U ovom delu imate sve – od širenja virusa psećeg besnila protiv kojeg ne deluje nijedna vakcina do karantina na koji su svi prinuđeni, ali nije u tome stvar. Ovo besnilo predstavlja onu univerzalnu metaforu o ljudima koji vode borbu sa besnilom unutar sebe, otkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi.

Nije ovo retka pojava, već se o njoj pisalo u Saramagovom Slepilu ili Kamijevoj Kugi – eto, sad nema potrebe da ih posebno predstavljamo u daljem tekstu kad su se ovde ovako zgodno samopredstavili.

Elem, da ne bismo totalno pobesneli, možda da (ponovo) pročitamo ovo Pekićevo delo.

Razlog pošasti

Ma čudo jedno koliko se prikladnih naslova može naći na policama. Mislim da pre nisam ni čuo za ovu knjigu (a dobila je i neke bitne nagrade – evo, već se stidim), ali se za ovu priliku samoizvukla iz police.

Priča je o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. Dok svi hrle da je zaborave kao da se nikada nije ni dogodila, vlada briše sve dokaze o njenom postojanju.

Pametno li je ovo? Hm, pa ne baš. Nije dobro ne oglasiti se alarmom – uvek je bolje znati.

Priče o kugi

Idemo – Ljosa. Naravno, pametan čovek i dosetio se da obradi legendarno Bokačovo delo Dekameron (eto, preporuka unutar preporuke – this is wild). Dobro, nije ga baš preradio, dakle, ne očekujte rimejk (hm, kako li se kaže na srpskom?) Dekamerona, ali uzeta je suštinska ideja – beg grupe osoba u imaginarni svet kako bi izbegle kugu koja pustoši njihovo okruženje. Stvarni život se, nakon nekog vremena, polako uliva u tok dela i priče protagonista, sve dok u potpunosti ne nestane u lavirintu izmišljenih događaja.

Pa da, eto ideje, što ne biste malo čitali, malo pripovedali – moć pripovesti nije zanemarljiva.

Predaja

E sad, ovde se ne radi o širenju bolesti, zaraza, virusa, lepre, kuge, korone, ali se radi o izolaciji usled rata. Naravno da je zbunjujuće, ipak je ovo distopijski roman i moramo na početku biti zbunjeni. Ne znamo ni ko sa kim ratuje, ni zbog čega, ni ko pobeđuje. Znamo samo da su ljudi sklonjeni u stakleni grad. Priča je o vanrednoj situaciji, nepoznatoj, neobičnoj i adaptaciji na novi svet.

Sklonjeni i izolovani imaju samo jedan zadatak – da budu transparentni, takoreći prozirni, i – srećni. Može li se tako? E, pa, pročitajte…

Pronalazak Athanatika

Desnicu smo stavili za kraj da udarimo kontru pređašnjim temama. Vladan svojim romanom (koji nije roman, već pripovedanje o romanu koji protagonista planira da napiše, ali opet ispadne roman, jer sve saznamo – ma zabavi nema kraja) udara kontru i pripoveda o pronalasku leka protiv smrti.

Priča je zapravo o drugačijoj krajnosti – u prethodnim romanima i pričama smo čitali o bolestima, ovde čitamo o leku koji leči smrt. Šta se desi kada se stane na kraj konačnosti? Dostiže li se savršenstvo ili se time stvara nesavladivi haos večnog života?

 

Razmislite o tome, dragi knjigoljupci.

I ako već morate nečim – zarazite se čitanjem i knjigama (kakav izbor reči, avaj).

Do sledećeg čitanja!