- Зашто писање?
Зато што желим да се људи осећају мање усамљено. И желим да боље разумеју себе и друге.
- Опиши нам укратко твој процес писања?
Размислим о чему желим да пишем и које емоције желим да пробудим. Па онда размишљам о ликовима и бележим ко су, какав им је живот био, какав је сада, шта воле, шта јок и шта хоће да кажу. Пола тога ни не уђе у текст. Па их пустим да раде шта им је воља. Не планирам заплет детаљно.
- Савет за писце у помолу?
Идите на радионицу поезије код Огњенке Лакићевић, окружите се људима који верују у вас, пишите сваки дан и немојте очекивати да ће то што напишете бити добро. Саслушајте оне који знају више од вас, преправљајте текст до бесмисла и немојте бити сујетни.
- Како је настао роман „Тонемо“?
Сазнала сам да сам трудна и помислила да ће ми се након порођаја живот завршити. Опраштала се од себе хаха и у том опраштању одлучила да имам форе до термина за порођај да остварим нешто што сам дуго желела. И остварила сам, а живот се није завршио. Тек је почео како ваља, ако мене питате. Пробудим се у току ноћи (дете ме пробуди) и после не могу да заспим. Лежим у неверици шта ми се дешава!
- Опиши нам место на којем пишеш?
Ужас.
- Имаш ли омиљеног књижевног лика? Зашто баш тај?
Рафаела Черуло јер је све што ја нисам.
- Где тражиш инспирацију за писање?
Не тражим је уопште. Ретко је имам. Да је тражим и чекам вероватно никад ништа не бих завршила. Без обзира на то колико ме писање испуњава, оно захтева дисциплину и рад. Као и све што вреди труда.
- Где читаоци могу да нађу и купе твоју књигу?
Могу је поручити од мене директно, писати ми преко Инстаграма или Фејсбука. Могу је наручити преко Прометејевог сајта или је купити у новосадској књижари Мост. Има је и у Лагуни.
- А где могу те да прате? Ако могу...
Да, на Инстаграму се непријатно зовем dubravka4life, а на Фејсбуку Ребић Дубравка. Мислим да сам једина Ребић Дубравка. Супер ми је то.
- Шта ти се највише свидело током писања овог романа?
Мој дечко Петар који ме је мотивисао да пишем сваки дан иако није прочитао ни једну реченицу.
- Откриј нам тајну једног лика, али немој нам открити радњу књиге..
Ева мисли да нема срце.
- Опиши нам процес настајања корица? Да ли су ти битне? Колико учествујеш?
Био ми је битан концепт, а све остало сам препустила илустраторки Соњи Бајић која је цар.
- Радиш ли сада на нечему?
Да, пишем кратке приче.
- Писац којег баш посебно волиш и цениш?
Има их више али тренутно је то Беким Сејрановић. Духовит, драг, самоироничан, паметан, пун душе.
- Да ли су неки аутори и књиге утицали на твој рад?
Да! Немам појма да ли су утицали на мој стил писања, ако ја уопште имам стил. Али јесу на мене као особу па самим тим вероватно и на животе мојих ликова: Силвија Плат, Елена Феранте, Беким Сејрановић, Сташа Вукадиновић, Сали Руни, Томас Ман, Лана Басташић, Марко Погачар, Курт Вонегaт, Стивен Кинг, Живојин Павловић, Лусија Берлин…
- Најдража књига из детињства?
Робинзон Крусо. Јако сам се ложила на приче о преживљавању. Чак сам покушала да напишем роман о нека два детектива којима се хеликоптер срушио усред пустиње али немам појма где је та свеска и мислим да не желим да знам хаха.
- Са којим аутором би ишла на вечеру?
Са Сташом Вукадиновић. На пиво или шприцер.
- Колико полица за књиге имаш у кући?
Недовољно.
- Осим што пишеш, да ли имаш још неко занимање/хоби?
Да, радим као копирајтерка и тренутно пишем за фирму која помаже људима да побољшају ментално здравље. Пишем текстове за блог и апликацију. Скроз је то у складу са мојим вредностима и афинитетима. Уживам!
- Откриј нам тајну о себи?
Немам тајне. Мислила сам да то имамо само кад смо мали?
- Омиљено место у граду?
Лиман један и два.
- Чај или кафа?
Кафа!
- За крај:
Хвала вам, драги људи!
Knjižara Most 