Приказ: Red in blue трилогија

Драмски текст Red in Blue Tрилогија Леоноре Миано (Прометеј, 2021) састоји се из три чина или дела једне трагедије: оне која говори о трансатлантској трговини робовима и њеној оркестрацији у подсахарским земљама.

Разоткривање окупља духове и божанства у свету чија је равнотежа нарушена. Новорођене бебе се рађају лишене душе јер Маиибуие, лик нерођених душа, одбија да се ту инкарнира. Они објављују разлог свог штрајка, захтевајући да Сенке могу да проговоре о својим прошлим делима: лову и предаји људских бића странцима који су дошли путем воде. Реч је дата овим одвратним душама, позваним да изађу пред Инии, прво божанство, да открију мотиве својих злочина. Која казна чека ловце на људе?

Жртвовање је инспирисано личностима и аспектима јамајчанске историје. Два концепта јунаштва се суочавају један са другим – између оних који одбијају јарам и повлаче се у планине и оних који остају у равници. Међутим, мировни споразум предложен краљу Маруну игнорише дубоке везе које их уједињују. Хоће ли сви пристати на ову жртву?

У делу који носи назив Гроб, Џедидија, афрички потомак, пошто-пото жели да се тело њеног брата сахрани у Џемеју, земљи за коју тврди да припада њиховим прецима. ОСтановници овај захтев глатко одбијају: ниједан странац не може бити сахрањен у њиховој земљи.

Попут модерне Антигоне, она одбија да се повинује и доноси ДНК тест као непобитан доказ њихове припадности једној од заједница те земље. Хоће ли Џедидијана тврдоглавост моћи да их одобровољи?

Ово дело доводи у питање однос између субсахарских и афричких потомака нудећи простор за размену и сусрет, са циљем залечења рана из прошлости. Употпуњен заносним ритмом, овај комад Леоноре Миано отвара пред нашим очима читав свет невероватних боја, прожет светлошћу. Red in blue Трилогија односи се на меланхолију плаве ноте, на пореклo блуза.

Ауторка је 2012. године добила Селигманову награду за текст Ecrits pour la parole (Писати због речи). Исте године објављена је и њена збирка предавања Habiter la frontiers (Живети на граници).

Аутор текста: Александар Танурџић