Knjižara Most je osnovana 1990. godine i tada se nalazila u ulici Vojvode Putnika 2. Od 1994. knjižara se nalazi u podrumu zgrade Sterijnog pozorja u pasažu Zmaj Jovine 22.
Knjižara Most je u aprilu 2014. godine napunila jubilarnih 20 godina. Svaki ljubitelj dobre knjige lako će je pronaći, iako je zavučena u jedan od gradskih pasaža. No, nije dovoljno zavući se u pasaž! Tragač istančanog književnog ukusa moraće i da se spustiti u podrum ne bi li se uzdigao. Podrumski prostor će knjigoljupcima pružiti svežinu leti, zagrejaće ih zimi, ali pre svega će im otkriti izobilje naslova.
Mnogi Novosađani pamte vreme kada su se u Mostu mogli iznajmiti filmski klasici, poznatiji kao „zeleni“ filmovi. Drugi se, pak, sećaju kada se u podrumu moglo i okrepiti pićem. I dok su video-kasete i kafe dolazile i odlazile, knjige su ostajale, a sa knjigama i najvernija publika. Čitaoci su uvek ostajali uz Most jer im je u svakom trenutku nudio najmanje 12.000 naslova među kojima se mogu naći i polovni klasici, i antikvarne enciklopedije, i stručna literatura, ali pre svega lepa književnost. Naravno, neizostavne u Mostu su i knjige o Novom Sadu koje zauzimaju posebno mesto. Svaki ljubitelj istorije, filozofije, sociologije i filmske umetnosti zna da u Mostu sigurno ima nešto za njega. Ipak, kako knjižara nikada nije bila poznata po „brzim knjigama“, mnoge možda nije iznenadila vest o „rušenju“ Mosta 2013. godine. Dirljiva reklama koja je trebalo da pomogne da se Most dostojantveno „sruši“, pomogla je da se uzdigne. Zahvaljujući razumevanju gradskih čelnika, ali i vernoj publici koja je iskoristila veliku rasprodaju zbog zatvaranja, Most je ostao da stoji.
Mnogi još pamte i kako su se, dok su nam mostove rušili, u Mostu okupljali da okrepe duh. Most je dugo bio tajanstvena tačka Novog Sada. Tu se skupljao svet viđeniji i manje viđen, pisci, pesnici, novinari, prijatelji Mosta… Danas se vraćamo starim druženjima i novim poznanstvima uz izložbe i promocije koje ponovo postaju svakodnevica podrumskog života.
Čitalačka publika koja navraća u Most je raznolika, ali sve krasi zajednička osobina – uvek se vraćaju knjižari koja, možda zbog prostora, a možda zbog nečeg drugog, zaista pleni posebnom energijom.
Uostalom, nije Andrić slučajno napisao:
„Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo.“
Nadamo se da je i naš Most istrajan i svakome koristan.
Knjižara Most 