Naviknut na noć bližio sam se onom delu dana kada je dozvoljeno i poželjno biti budan; delu kada će svi za vas reći da ste ranoranilac i pohvalno klimati glavom dajući na važnosti toj trivijalnosti i niko baš ni reč neće reći da je sve to samo zabluda i da je sve isto i danju baš kao i noću samo što se sve manje vidi i baš time daje povoda nagosti da prevlada.
A ja baš ništa nemam sa tobom; baš ništa nemam sa spavanjem pored tebe, koja si se tu obnažila i misliš da si me osvojila; baš ništa nemam sa tvojom šoljom kakaoa i njegovim mreškanjem; baš ništa nemam sa tim iscrtanim simbolima po unutrašnjosti tvoje tirkizne šolje; baš ništa nemam sa tom bojom koja je neodlučna kao i ti. Ništa mi ne znače tvoje priče o miru koje ti donosi jutro, samo me teraš da se zapitam o kakvom miru pričaš kad si se tek probudila?! Baš ništa nemam sa tvojim zagrljajem; baš ništa osim fleke koju ćeš mi ostaviti za uspomenu na mojoj košulji dok se smeškaš i izvinjavaš; baš ništa simpatično ne vidim u tome i slobodno zanemari to što se smejem, to je samo konvencija; samo sam dovoljno pristojan i ne govorim ti da si smotana jer nije prvi put – nemoj da me grliš dok ti je šolja u ruci ili dok ne popiješ taj svoj kakao!
Sve se ovo sa tobom ponavlja, i dosadno je i vrti se kao točak i taj zvuk ispušta i kako onda da mi mozak ne bude ispran kad si ti toliko isprazna i ne, nije erotično to što si me ujela za uvo, nije… erotično… zapravo je… bolno…
– Dobro jutro…
Baš ništa…
Stefan Jakov Levi
Knjižara Most 