Svetski dan prijateljstva – slavimo ga uz knjige!

„Jedini način da stekneš prijatelje jeste da i sam budeš prijatelj.“ – Ralf Valdo Emerson

U rečniku, prijateljstvo se definiše kao pozitivna veza između dvoje ili više ljudi koji uživaju međusobne simpatije i poverenje. Ono se jednostavno dogodi kao posledica različitih okolnosti i upravo zato je svako prijateljstvo posebno i predstavlja priču za sebe.

Neke od tih priča imaju sreću da budu večno zabeležene u književnosti, pa čak i da dožive veliku popularnost i da ceo svet priča, poistovećuje se i diskutuje baš o njima.

Evo koja smo mi prijateljstva iz književnosti izabrali za danas:

Moja genijalna prijateljica, Elena Ferante

Ok, zašto ne početi sa najočiglednijom asocijacijom. Napuljska tetralogija, istina, ne priča nam samo o prijateljstvu, ali ono je bez sumnje njen vodeći motiv. Ove knjige, a posebno prvi deo, na najlepši mogući način opisuju potrebu svakog mladog bića da bude oblikovan po uzoru nekog drugog, ali istovremeno i u suprotnosti sa nekim drugim. Lila i Lenu nateraće vas da promislite o najranijim drugarstvima, o tome kako ste doživljavali svoju drugaricu tada, a kako ona vas.

Predlažemo da je pozovete i da se, uz čašu dobro rashlađenog rozea, prisetite svih divnih i ludih stvari koje ste zajedno proživele.

Tri ratna druga, Erih Marija Remark

Evo jednog klasika o prijateljima koji to postaju u najtežim, ratnim okolnostima. Da li je njihova povezanost time jača? Šta se dešava kada se rat završi? Da li postoji nešto što može stati na put prijateljstvu koje je učvršćeno i dokazano u ratnim strahotama?

Razgovori s prijateljima, Sali Runi

Sali Runi jedno je od najperspektivnijih imena mlađe evropske književne scene. I čitaoci i kritičari sa nestrpljenjem išekuju njene nove naslove, a ovaj iz 2017. godine nam se sasvim lepo uklapio u današnju temu.

Sali Runi u romanu prvencu Razgovori s prijateljima govori o ženskom prijateljstvu koje postaje i nešto više, ali takođe preispituje i svet muško-ženskih odnosa. Osim prijateljskih, glavna junakinja Frensis stvara i neke druge veze što će sve junake, a sa njima i čitaoce, dovesti do preispitivanja prirode prijateljskog odnosa.

Topla preporuka za vruće leto!

Osam planina, Paolo Konjetiž

Samo trenutak, evo, neko je pisao i o drugarima, ne drugaricama, već drugarima. Pitam se zašto literatura obiluje prijateljicama, drugaricama, družbenicama, a o dečacima ni reči.

Eto, Paolo Konjeti je ispravio nepravdu i bez antičkih refleksija (relacije kakve su Ahil – Patroklo ili Aleksandar – Hefestian) gde prijateljevanje nema baš jasnu granicu, pa se često i prekorači, ovde pratimo priču od detinjstva do smrti. Pa dobro, šta sad, mora se i umreti, lepo je znati da je nešto trajalo ceo život.

Upoznaćemo dvojicu potpuno suprotnih likova, suštinski različitih da gotovo liče jedan na drugog (hm, valja promisliti o ovome), a  koji su se obreli u istinskom prijateljstvu. Prijateljstvo jako poput planine u kojoj je skrivena sama sudbina. Bez patetike, bez „ljubi brat“ fore, bez suza (dobro, možda malo) uz čvrsti stisak ruke, sve  do poslednje strane.

Juda, Amos Oz

E, da, pa ne može se reći da nisu bili prijatelji. Odnos Isusa i Jude i danas je nešto o čemu se da raspravljati, onaj famozni poljubac koji danas znači izdaju, podložan je različitim interpretacijama. A na šta je Amos Oz mislio dok je pisao ovaj fascinantni roman (kod njih u Izraelu se zove drugačije, jer se tamo Juda zove svaka druga osoba)?

Priča je prati starog učenjaka, praktično mudraca, i mladog studenta kom je posao da starcu pravi društvo i sa njim razgovara.  Dok lagano jedan drugom otkrivaju ono što se krije iznutra, mi razmišljamo o redefinisanju i reinterpretaciji priče o Judi. Ko je, zapravo, izdajnik?

Bile su ovo naše preporuke za čitanje o prijateljstvu, a mi bismo naravno voleli da čujemo i vaše! Nadamo se da će vas neka od preporuka inspirisati na čitanje, a posebno se nadamo da ćete poželeti da pozovete svoje prijatelje i dogovorite kafu, pa zašto da ne i u knjižari 🙂

U sledećem tekstu čekaju vas julski noviteti, a stiglo ih je toliko da prosto ne znamo kako ćemo uspeti da suzimo izbor!

Do skorog čitanja!

Svetski dan knjige!

Dan knjiških moljaca

IMG_8563Idemo, knjigoljupci! Danas proslavljamo naš dan. Danas nema podele na polove, rodove, klase, mase, organizacije – vladine, nevladine (kako li se piše ova reč), nismo osetljivi i tolerantni smo jer nam tolerancija ne pada na pamet, sve je usmereno samo na – knjigu.

Listamo, čitamo i obrćemo, vadimo sve iz polica i preslažemo, brišemo prašinu, prisećamo se, pravimo liste, slučajno cepamo, pa nam bude žao, ali prepustimo se, danas je dan KNJIŠKIH MOLJACA i drago nam je i lepo nam je i danas smo svi knjiga.

IMG_8914

Godišnjice važne za svet književnosti

Sve je popčelo obeležavanjem godišnjice smrti Šekspira i Servantesa (na stranu ona zvanična strana priče o Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu). Katalonci su smislili bolju priču, van papirologije i birokratije. Na viši nivo je izdignuta ova priča i veoma je, takoreći, humanistički nastrojena, kako bi zapravo i trebalo biti – Katalonci razmenjuju knjige i ruže i od toga naprave čitavu manifestaciju.

U Madridu je pokrenuta akcija pod nazivom „Sloboda, to je knjižara“, jer izgleda Španci generalno prepoznaju važne stvari i rado se mire na ovaj dan, pa ne čudi što se veliki broj istaknutih ličnosti iz oblasti kulture pridružio i podržao akciju.

Širenje virusa, ali knjiškog

IMG_4818

Ne mogu, a da se ne zapitam (odakle mi ovakav početak, da mi je znati), što mi stalno kaskamo i ne primećujemo ove divne običaje, što ih ne prisvajamo i ne širimo dalje?

Kada već mora neki virus, neka to danas bude ovaj knjiški. Neka se širi knjiga iz ruke u ruku (ili poštom), neka do svakoga stigne bar jedna knjiga, a ruža je i više nego dobrodošla, ako je imate gde ubrati ili kupiti. Danas budimo MI samo na španski način. Ja sam za, a vi?

Ima lepih stvari, knjigoljupci, znam da vi to znate, jer u suprotnom ne biste voleli knjige.

Истина је међу стиховима

Случајно или не, одмах иза првог дана пролећа долази нам Светски дан поезије. Не можемо, а да се одмах не сетимо Нерудиних стихова „…желео бих учинити с тобом оно што пролеће с трешњама чини.“

У односу трешања и пролећа нема и не може бити грешке, а да видимо шта песници могу учинити са стиховима и шта стихови могу учинити са песницима…

 

IMG_8523

 

Волт Витман, Теби

IMG_8638

„Whitman is my daddy” – каже Ланица Дел Реј. И лепо она то закључује. Витман је мање˗више свачији тата, јер је свету познат као најутицајнији песник деветнаестог века, који се успешно изборио са стегама традиционалног песничког језика и праксом угледања на енглеско песништво.

Сви ви модерни песници овом тати поезије да захвалите што сте тако слободни у креирању стихова – авај, често то смисла нема – и да Певате тело електрично заједно са Ланом док читате стихове управо те Витманове песме.

А за ову прилику из збирке песама Теби:

К’о Адам у рано јутро,
Док иде из скровишта освежен сном;
Гледај ме како пролазим, чуј ми глас, приђи,
Додирни ме, дланом руке додирни ми тело док
пролазим,
Не бој се мога тела.

Рејмонд Карвер, Сви ми

IMG_8643

Идемо мало напред. У двадесетом веку поезија напредује (и назадује од случаја до случаја) у виду човека – и песници су људи, што не би били? – који се зове Рејмонд Карвер; с тим што Карвер није само песник, већ је познат као ултимативни аутор кратких прича, али је успео и да „подвали“ феноменалне стихове, па сад не знамо да ли је већи утицај извршио на књижевност свог века као поета или прозаиста.

Било како било, каже се да његовим песмама у свој њиховој прозрачности, што је као слатки звук изворске воде пред устима, не треба никакво оправдање. У Карверовим стиховима се ужива:

Ове рибе немају очи,
ове сребрне рибе које ми долазе у сновима
сејући своју искру и млеч
у џепове мог мозга.

 

Буковски, Песме 4

IMG_8644

 

Настављамо у истом маниру. Није песник, али је песмама владао одлично, овај бунтовник није ништа мање штедео читаоце ни својим песмама, као што то није радио ни у прози. Не бави се он римом, код њега су доминантна сазвучја и бруталне слике које ствара стиховима, и њима у главу гађа спретно као Милена Марковић (хе, хе, што да је не убацим, боља је она, а и наша је).

Нема улепшавања, погрешно је мислити (у, како строго с моје стране) да је поезија само лепа. Ево, чујмо Буковског у само једној строфи:

еј, ниси мртав, добро ти
је, опет ти је проклето добро,
каква је то прича о бацању
кашике?

Не бих ја ту ништа више додао…

 

Вислава Шимборска, Изабране песме

IMG_8642

Па да, не треба овде много трошити речи на представљање ове нобеловке – мислим, па добила је Нобелову награду, нема боље презентације. Није почела као песникиња, али ју је песник Адам Влодек (браво, Адаме) „убедио“ да јесте песникиња и од тада креће њен развој на путу ка Нобеловој награди.

Ексцетрично-аутистична каква је била, изнела је своју истину у стиховима, које је, како се нама док их читамо, стварала са лакоћом. Није је био страх да каже (обавезно прочитати Необавезну лектиру – игра речима, хехе) оно што мисли, а пример је ова строфа у песми Крај века:

Глупост није смешна.
Мудрост није весела.
Нада
више није она млада девојка
et cetera, нажалост.

Само ћу рећи – БУМ!

 

Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?

IMG_8639

Нећемо се сложити са Емили. Не да није била нико, већ је била једна од реких песникиња која није пристајала на компромисе и песникиња је која је окарактерисана као савршен баланс осећајности и мисли. Није журила да пише и објављује (драги песници, не теку стихови као река; неки теку, али исто тако и оду и излију се ни у шта), чак је и сестри својој наложила да запали (ово није намерно, али испаде како ваља) сву њену личну кореспонденцију, али сестра се мало оглушила о ту наредбу, па је сачувала свеске њене поезије и потрудила се да ми данас имамо прилику да је читамо.

То не беше Смрт, јер устала сам,
А Мртвима су тела опружена –
Не беше Ноћ, јер тачно у Подне
Језике своје плазила су Звона.

Огнњенка Лакићевић, Водич кроз пожаре

IMG_8640

Знате ону фразу Шта је песник хтео да каже?

Е, баш то. Читам ову збирку и питам се шта се дешава. Мислим да је ово доказ још једне фразе – О укусима не вреди расправљати, а опет, што да не расправљамо. Ово ми све изгледа као нека врста исповедне поезије која лепо примећује све око себе, ни налик Ваљаревићу (он је још један тата). Можда је у томе поента, до то све буде негде између, да мало пецне, али опет, не осећам ја ту обећане ми пожаре, нити ме ико кроз њих води. Затичем се како после прочитане песме кажем Па добро, и шта са тим? Мада, сигуран сам да и ово некоме прија и проналази све што је мени промакло – ваљда је и то чар поезије.

ударила сам ногу
свом снагом о ивицу кревета
мало испод колена,
тамо где су модрице најлепше
тих двадесетак секунди
док се бол неумољиво ширио по телу
и био малкице јачи од мисли
како је додирујеш
онако како сам те учила
да мене додирујеш
био је то најбољи део дана.

Да поновим – Добро, и?

Јохан Волфганг Гете, Римске елегије

IMG_8641

Завршићемо се једном од највећих личности немачке књижевности, представником европског неокласицизма и романтизма. Гете је био слободоуман човек који је волео путовања (постоји чак и хештег #travellikegoethe и сајт који препоручујемо да истражите), а његово путовање по Италији резултирало је фантастичном малом збирком Римске елегије.

Сва Гетеова фасцинација великим мајсторима сликарства и архитектуре преточена је овде у неке од најлепших стихова светске књижевности. Ипак, за сам крај доносимо само једну Гетеову поруку које се ваља сетити свакодневно, а посебно данас:

Ништа није вредније од овог дана.

 

Добро је ово, књигољупци. Сваки стих је мистерија коју ваља осетити како би се истина приказала, зар не?

И, то још увек није све! Свим љубитељима поезије поклањамо попуст од 10% до краја овог месеца!

Aко због ванредних услова будемо морали да затворимо врата књижаре за посетиоце, све ваше поруџбине можете нам упућивати путем порука на друштвеним мрежама, а ми ћемо се трудити да их што пре безбедно доставимо на вашу адресу.

Март, месец поезије

Перите руке, не излазите из куће ако не морате, а време можете искористити и тако што ћете нам писати у чијим стиховима ви највише уживате!

Пратите нас, у слдећем тексту писаћемо о најудобнијим и најлепшим местима за читање 📚☕️

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

Džon Rid

Na današnji dan 1920. godine umro je Džon Rid, američki pisac, pesnikJohn_Reed_journalist i publicista.

Džon Rid je u svetu, a i kod nas, najpoznatiji po delu Deset dana koji su potresli svet, svedočanstvu o Oktobarskoj revoluciji. Ipak, za Srbiju je mnogo važnije delo Rat u istočnoj Evropi u kojoj je čak osam poglavlja posvetio našoj zemlji. No, kako je Rid bio socijalista, srpskoj kraljevskoj vladi njegovi napisi nisu mnogo odgovarali, posebno kada se uzme u obzir da je naveliko pisao o Srbiji kao zemlji smrti. Srpska politička i intelektualna elita između dva rata očigledno nije bila spremna da se suoči sa slikom poraza Srbije kako je to Amerikanac prikazao. Ridova knjiga o njegovim doživljajima 1915. u Srbiji je ignorisana. Prevedena je i objavljena tek pedeset godina od završetka Prvog svetskog rata, i to na Cetinju. Danas je možete naći u izdanju novosadskog Prometeja koji je objavio u sklopu svoje edicije Srbija 1914-1918.

Nadežda Petrović

Na današnji dan 1873. godine rođena je Nadežda Petrović. Školovala se u Beogradu i Minhenu i već 1900. imala je svoju prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Bila je veliki patriota i humanitarac te ne čudi što je bila jedan od osnivača Kola srpskih sestara. Nadežda Petrović kao književni lik Ona se pojavljuje kao jedan od […]

Prvi srpski knjižar

Kako je i red, na blogu jedne knjižare, predstavljamo vam prvog srpskog knjižara i izdavača, koji je davne 1827. otvorio prvu knjižaru u Beogradu.

Na današnji dan 1790. godine rođen je Gligorije Vozarović, prvi srpski knjižar i izdivač. Otvorio je prvu knjižaru u Beogradu, a u njoj je 1832. osnovana Narodna biblioteka Srbije (tada Biblioteka varoši beogradske). Između ostalog, objavio je celukpna dela Dositeja Obradovića.

Umro je u Beogradu 1848. godine, a na spomeniku je stajao epitaf:

Spomen Gligoriju Vozaroviću, rođ 1. avg 1790 u Ležimiru fruškogorskom, a preminulom 10. jan. 1848 u Beogradu srbskom, kuda ga Srbina dovede plamen ljubovi k srbskom rodu, kome je i čuvstvom i slovom i delom služio, neumorni na polzu, čest i slavu. Postavi zaostavša skorbna supruga Sara Vozarović, rođ. Mihailović.

Danas se ne zna gde mu je grob jer njegova humka zametena prilikom preseljenja groblja na kom je sahranjen.


Red nalaže i da vam kažemo da je na današnji dan 1955. umro Stanislav Vinaver. Nakon što je preživeo golgotu prelaska albanskih planina kao jedan od 1300 kaplara, 1916. upućen je na diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju. Posle rata posvetio se novinarstvu i književnosti, a prvi je na srpski preveo Dobrog vojnika ŠvejkaAlisu u zemlji čudaDoživljaje Toma Sojera. Prevodio je sa francuskog, ruskog, poljskog, nemačkog , engleskog i češkog!

Pripadao je modernističkim srpskim književnicima zajedno sa Crnjanskim, Rastkom Petrovićem, Radetom Draincem i drugima.

Pljusak

Najedrio pljusak zračni
U mirise, u prizivne,
U klik zgranut nebovlačni;
U draguljske čežnje slivne

Zaneo nas beut vračni,
Vihrom viju slasti kivne,
Bezbroj sila, ludo bračni
Sni pradrevni, tajne tkivne.

Svud rojevi u spojeve,
Svud spojevi u rojeve,
Drhti, strepi ludosmer –

Svet se spliće, skreće, sleće,
Usmer, osvrt, prah i cveće
U razjaren unezver.