Junski noviteti

Da čovek ne poveruje da smo već stigli do sredine vrelog jula! Malo kasnimo sa junskim novitetima, ali to je zbog toga što radimo na jednom veeeeelikom projektu o kojem ćemo uskoro moći da vam pišemo više!

Da ne bismo, zato, više odugovlačili, evo odmah malog spiska naslova pristiglih u junu:

Momci iz Nikla, Kolson Vajthed

Odmah u glavu da udarimo (hehe, kapirate, Vajthed). I odmah da uočimo ironiju prezimena ovog čoveka (iako ne delimo ljude prema boji kože i on ima pravo da se preziva kako hoće). U jeku borbe protiv rasizma svake vrste i oblika, stiže nam pulicerovac ironičnog prezimena i piše vrhunsko delo baš na izrazito aktuelnu temu, pa sad, kad završimo sa klečanjem, valjalo bi pročitati ovaj roman i još se malo uputiti i bolje upoznati sa počecima borbe protiv rasizma, negde u vreme kada Roza Parks nije htela ustati sa svog mesta. Radnja je usmerena na momke iz Nikla, pitomce popravnog doma podeljenog na bele i obojene – kroz šta su prošli i jedni i drugi? kako su završili tamo? – najbolje je pročitati, a nije im bilo jednostavno.

Samo da podsetimo da Vajthed ima još jedan roman koji obrađuje sličnu temu, a to je Podzemna železnica, pa eto, obe valja pročitati odmah.

Moja mama je avion, Julija Aronova

Junak ove knjige, mama koja zna da leti, brža je od svih letelica na nebu, rasteruje oblake i druži se sa suncem, planinama i vulkanima. Ona je mama avion!

Ova knjiga nas je oduševila ilustracijama, opremom, hartijom i posebno sadržinom. Savršen poklon za sve klince od 2 do 6 godina, ili za mame koje želite posebno da dirnete.

Autorka, osim što fenomenalno crta, bavi se i animacijom, pa na Jutjubu možete pogledati i kratki animirani film istog naslova. Link vam ostavljamo ovde.

Profesorova tašna, Hirumi Kavakami

Tašna je reč koju nisam upotrebio manje-više nikada, ali se baš zgodno smestila u ovaj naslov i baš nije teško zamisliti profesora koji ne nosi torbu, već baš tašnu (pohvale prevodiocu). Priča nije tipično ljubavna, mislim, jeste, ali par koji pratimo nije tipičan – ona ima skoro četrdeset, a on je stariji tridesetak godina od nje. Smeta li im to? – ne baš.

Staromodna romansa u modernom Japanu između nje, sklone ručkanju i pijenju piva i sakea, i njega, pripadnika „stare škole“ ne može a da ne bude duhovita, a istovremeno i dirljiva priča. Od slučajnih susreta, pa do onih manje slučajnih, pratićete ove specifične protagoniste i uživati kao da ste sa njima.

Enciklopedija književnih junaka

E sad, da su dame i gospoda devetnaestovekovnih salona imali jednu ovakvu enciklopedijicu (i da su svi junaci tada već bili oživljeni), pa gde bi bio kraj tom „prosipanju pameti“ i fasciniranju izabranice ili izabranika. Uglavnom, svi likovi iz istaknutijih dela nalaze se na jednom mestu i da sve bude još jednostavnije – uazbučeni su (kako se kaže za abecedu?), pa je snalaženje baaaaš lako.

Fenomenalan poklon makar samo stajao u polici, a za studente književnosti – čisto blago. Nakon milion pročitanih knjiga valja napraviti beleške – ili pustiti nekoga da to uradi za vas.

To je to, knjigoljupci. Bilo je, naravno, još noviteta, ali o tome možemo i u knjižari. Pozdravljamo vas do sledećeg javljanja.

Aprilski noviteti u Mostu

Dragi knjigoljupci, uvodimo jednu rubriku koja je trajna da trajnija ne može biti. Knjige se pišu, štampaju, izlaze i to će tako biti do kraja sveta i veka (odjeknu kroz vekove ovo sad), a mi ćemo sve novitete pribeležiti i izdvojiti samo neke, jer ko bi čitao postove od sto strana (ja to opet prema sebi gledam).

Šta se to razlistalo u mesecu na izmaku?

Metagenealogija, Alehandro Hodorovski

IMG_9895

Navikli smo na hodorovskijanski pristup čoveku, bilo da je reč o romanima sa biografskim elementima (ume on da zbuni), bilo o izvesnim izveštajima sa psihoterapija koje je skupljao tokom godina rada kao terapeut, režiser ili otvarač tarota (nije lako biti Hodorovski). Navikli jesmo, ali ko može reći da ga Hodorovski nije svaki put iznenadio?

Ova obimna knjiga od 1584595198467 strana (ako neko utvrdi koji je ovo broj neka mi javi), iz izdavačke kuće Arete, i opet je autentična avantura osvešćivanja zdravstvenog stanja porodičnog stabla.
– Pa čemu to, Alehandro, čoveče?, pitam ja njega, a on meni odgovara:
– Kada shvatimo kakav je uticaj na nas imao život naših prabaka i pradeda, baka i deda, roditelja, ujaka, tetaka, stričva, braće i sestara; ili posebne veze koje su neki članovi našeg stabla međusobno negovali; ili kako je nametanje porodičnih ideja i tabua još u detinjstvu postavilo prepreke za razvoj našeg sušinskog ja, bićemo sposobni da razvijemo viši nivo svesti i moći ćemo, konačno, slobodnog duha i bez straha, da se predamo svojoj budućnosti.
– Biće tu posla, vidim ja.

Kroz pustinju i prašumu, Henrik Sjenkevič

IMG_9894

Tehnički, ovo nije nova knjiga, u smislu nije sad napisana, ali stiže ovog aprila sveža i lepo ukoričena.

Odlično je što se ekipa Nove knjige setila da baš ovo Sjenkjevičevo delo objavi. Pisana je za mlađu čitalačku publiku, što je odlična početna tačka za uplivavanje u svetskoknjiževno more (da se pojam doda na mape) i da naši dragi tinejdžeri shvate da klasična književnost nije naporna i da je više nego uzbudljiva, pa možda posle pročitaju i Quo vadis – nikad se ne zna.

Čini mi se da su i sami pisci razmišljali o ovome, osim što su brinuli da književnost održi „nivo“. Ime ruže je, takoreći, podvala. Izrazito pametna knjiga, svašta se nauči, a zaogrnuta trilerskom napetošću, pa je prijemčiva i onima koji misle da ne vole čitati.

Slika Edvarda Munka u kući moga brata, Milutin Ž. Pavlov

IMG_9893

Novitet iz Prometeja donosi nam lirski jezik Milutina Ž. Pavlova, našeg vojvođanskog Strindberga i njegove hamsunovski ubedljive dijaloge. Slika Pavlov svojom debelom četkicom od konjeske dlake mistični i nepostojeći svet Kikinde, izmišljene zemlje, izmaštanog grada, poput Markesovog Makonda. Slika duše koje nastanjuju odumrli svet, do čijih izgubljenih stanovnika te vesti još uvek nisu stigle.

Možemo zaključiti i o kojoj Munkovoj slici se radi – imamo oranice, imamo melanholiju, imamo žutilo, a sve vodi do?

Iščekujući varvare, Dž. M. Kuci

IMG_9892

Kuci je u Srbiji promenio izdavača, pa smo ga ovog meseca dobili od Lagune umesto od Paideiae (au, baš nisam siguran u ovaj nastavak za genitiv, a ko im je kriv kad se zovu Paideia).

Pa sad, nisam siguran da li ovom naslovu treba neko posebno predstavljanje, ali što da ne, ja svaku priliku koristim da neki komentar napišem. Elem, Kuci veoma vešto koristi principe biblijski alegorija, pa ni ovaj, suštinski politički roman, neće biti naporan za čitanje. U knjigama se obično ne radi samo „o jednoj stvari“, već preko osnovne teme obrađuje nekoliko problema.

Kroz političku priču obrađen je i problem tlačitelja i poltačenog kao jedna istorijska konstanta, koja funkcioniše i danas. I u demokratiji se zna ko je glavni. Eto, i sam sam iznenađen ovim komentarom bez ijedne pošalice.

Žene, Stefan Kostadinović i Boris Stanić

IMG_9891

Ajao, ne, opet će biti napeto – stanimo na kraj muškarcima koji pišu o ženama, pa bio to i Andrić, pustite ih da to same rade. Ali, s druge strane, ko će od muškarca (i žena koje privlače žene) intenzivnije doživeti ženu kao biće.

Da nije bilo Dantea i njegovog intenzivnog doživljaja gospe Beatriče, ne bi bilo ni Božanstvene komedije (isto je sa Petrarkom, Laurom i Kanconijerom). Koje i kakve žene su inspirisale ovu dvojicu umenika (jedan od njih piše drugi je zadužen za ove bizarno fascinantne ilustracije) da ih u stihovima opiše – ne znam, ali je ova zbirka, ako ništa drugo, a ono bar veoma interesantna. A i nova je, pa hvala Darma izdavaštvu što vodi računa da u našu knjižaru stigne i poezija.

linijica

Knjigoljupci, mi smo izdvojili ove naslove, a vi još malo pročačkajte po našem blogu ili (uz mere predostrožnosti) svratite do knjižare da čeprkate po policama – svašta se može naći!

Vaša Knjižara Most