Avgustovski noviteti

Dragi knjigoljupci, moramo priznati da nas je leto malo ulenjilo, te da zbog toga kasnimo sa tekstom o naslovima pristiglim u avgustu.

Ipak, evo nas najzad, izbor je pao na četiri naslova. Lista mala, ali odabrana. Nastavite skrolovanje i pronađite inspiraciju za sledeću lektiru:

Alma, Ž. M. G. Le Klezio

Reč Alma iz naslova Le Kleziove knjige upućuje na ime porodičnog imanja glavnog junaka i pripovedača, koji prvi put u životu odlazi na Mauricijus, jer ga pohode sećanja koja mu je otac ostavio u amanet…

„Nisam rođen u ovoj zemlji, nisam u njoj odrastao, ne znam o njoj gotovo ništa, pa ipak osećam u sebi težinu njene istorije, snagu njenog života, breme koje nosim na leđima kuda god krenem. Moje ime je Žeremi Felsen.“

Istorija iza pripovesti – eseji o Jugoslaviji, Peter Handke

Interesantan je ovaj naslov. Kako bih vam rekao, naravno da je interesantan kad ga je dao lično Handke (nije morao, ovo je zbirka njegovih eseja o Jugoslaviji, mogao je i urednik/priređivač, ali eto – Handke je). Nije jednostavno uvek razlikovati istoriju od (pri)povesti, pa se ne plašim da zaključim kako se Handke u ovim esejima upustio u traženje istine iz svih mitologizovanih pripovesti o Jugoslaviji (hteo sam napisati „svima nam dragoj”, ali, neobjašnjivo, nije svima bila dobra ideja), i reklo bi se da je uspeo. Što bi naš narod rekao „dajte mu Nobelovu nagradu“ (prigušeni smeh u pozadini).

Žene na studencu, Knut Hamsun

Kažu ljudi da je ovo veliki Hamsunov roman. Pa, prilično je očigledno, dva toma čovek ispisa i iznese hronike jednog vremena koje se proteže na period preko trideset godina – pa nije ni moglo kraće i nije to mogao biti „manji“ roman, ni po obimu ni po sadržaju ili značaju. Trebalo je i vremena i prostora da se prikaže taj niz likova sa vrha i dna društva iz kojh se izdvajaju Oliver i njegova žena Petra. Dakle, odmotajte najlon u koji je knjiga zapakovana i lagano se upustite u praćenje uspona i padova svih porodica iz romana, i obavezno pozdravite žene na studencu (volim te slikovite naslove).

Vruće mleko, Debra Levi

I da, stigli smo do mog ličnog avgustovskog favorita. Od trenutka kad sam je pročitao ne prestajem da istražujem ovu autorku i tražim šta je još pametno rekla i nimalo se nisam iznenadio kad sam našao mnogo toga, jer je ova autorka (ima pravde) planetarno poznata (nisam preterao, ne, stvarno se čita širom planete).

Šta me je toliko oduševilo? – pa sve me je oduševilo: od prostornog rešenja (vrelina Španije savršeno uklopljena sa vrenjem ideja i svesti junakinje Sofije) idejnog pitanja slobode, odnosa pojedinca i porekla, sve patologije koje mogu da se izrode iz (dis)funkcionalnog odnosa majke i ćerke, pa do slobodnog eksperimentisanja sa seksualnošću, a na kraju krajeva, izrazito lako nasedam i prosto me kupe sve reference na Antiku (Grčka posebno).

Neko pametan iz The New Yourk Times-a (ni slučajno transkribovati) za ovaj reoman je rekao da se graciozno kreće kroz patos, humor i opasnost. I stvarno, graciozno se kreće sa ponekom opekotinom meduze.

Dobar je bio avgust, knjigoljupci. Šta god da odaberete, zahvalite avgustu kad pročitate.

Do sledećeg čitanja…

Julski noviteti

Dragi knjigoljupci, vreo jul doneo nam je neke baš vrele nove naslove!

I pored objektivno otežanih uslova za rad, smanjene posete knjižarama, te smanjenih budžeta za nove izdavačke projekte, izdavači u Srbiji uspevaju da nas svakog meseca obraduju kvalitetnim knjigama. Moramo im za to skinuti kapu i čestitati na trudu i ljubavi koje u svoj posao ulažu!

Noviteta je bilo dosta, ali mi smo za ovaj put izabrali 5 novih naslova, a uvek vam predlažemo da nas posetite i pogledate šta se još krije na našim policama 🙂

Evo julskih književnih poslastica:

Testament g. Napumosena da Silve, Žermano Almejda

Izdavačka kuća Dereta u svojoj ediciji „dereta vam predstavlja…“ donosi nam roman pisca sa Zelenortskih Ostrva, Žermana Almejde. Roman je prvi put objavljen 1989. godine i već tada je književnoj javnosti bilo jasno da se radi o ozbiljnom novom glasu portugalskog govornog područja.

Nakon što je preminuo g. Napomuseno da Silva Araužo, jedan od najuglednijih stanovnika San Visentea, otkriva se da je iza sebe, pored bogatstva, ostavio i testament otkucan na 378 listova hartije, sa pridodatih deset strana ispisanih rukom. Iako su svi na Zelenortskim Ostrvima mislili da znaju ko je g. Napomuseno, uvaženi preduzetnik koga su krasile nebrojene vrline, neženja i nekadašnji vlasnik prvog automobila na ostrvu, čitanje testamenta naglas, jednog toplog popodneva, ostaviće u šoku sve prisutne, a naročito njegovog jedinog naslednika, sinovca Karlosa…

Nama zvuči veoma zanimljivo!

Čovek koji plače od smeha, Frederik Begbede

Knjigoljupci, poštovaoci Begbedea (odosno njegovog pisanja) ovim naslovom završava se priča o Oktavu Parangu, kojeg smo pratili kroz 699 dinara i Upomoć, molim za oproštaj. Oktav je ponovo promenio profesiju, ali priča nastavlja istim tokom, onako, okrutno, duhovito, cinično i, najviše od svega, iskreno. Kako se Oktav Parango snalazi u doba modernog otuđenja, treći i poslednji put, videćemo u Čoveku koji plače od smeha.

Ovako, hm, ne, još nisam spreman, samo da se saberem… Ma nema šta, najbolji roman načinjen od zbirke priča. Eto, kako sad roman od zbirke priča? – e, pa, lepo, Ivana je pronašla načina da napiše priče o nekoliko različitih žena, ali tako da imate osećaj da su sve one deo neke veće celine (možda žive u istoj zgradi – ne žive, samo dajem primer), svaka na svoj način obeležena majkom (arhetip majke, pa sad, to baš svašta znači, ali se svodi na jedno), porodicom, nedostatkom porodice… Misli junakinja jure na sve strane. Pred kolapsom, pod stresom, u prašumi toka svesti one se bore da prokrče put (neverovatno dugačkim rečenicama interesantne interpunkcije – čist pank (nije, nego se tako kaže)).

Prateći ih u korak po pločniku, pravimo krug oko najvažnijih tema. Seksualnost, usamljenost, roditeljstvo, predrasude i dubinsko razmatranje odnosa majke i ćerke.

Biće jasnije kad pročitate knjigu, pa će mene interesovati šta vi imate da kažete… 🙂

Evo, malo proze u izdanju Trećeg Trga (izgleda da sve ide velikim početnim – interesantno) za koje smo mislili da će samo poeziju izbacivati. Možemo pretpostaviti da je u pitanju lirski roman i kako se čini, tematizuje posledice pronalaženja sebe u ženskom trojstvu: u ulozi majke, ljubavnice i negovateljice.

Simpatičan mi je taj izraz „ostvariti se u ulozi majke“, to je kao, nisam ja baš majka, samo mi je to uloga, ali reč je o (da sad ne banalizujem, a kako i ne bih kad sve zvezde i zvezdice tako kažu) dekonstrukciji subjekta – o ulogama koje se menjaju kako život odmiče, pa bih rekao da je u svakoj priči o ostvarivanju u ulozi ovoga i onoga, takođe reč i o nepostojanju slobode.

Eto kako se lako može skrenuti sa teme. No, shvatili ste vi sve, ne sumnjam ja.

Ne znam kako vi reagujete na ovo (živela sekcija – komentari), ali ja mislim da bih čitao bilo čije dnevnike, makar na ulici našao dnevnik nasumične osobe bez imena i prezimena (jeste, malo bi mi bilo neugodno što tako voajerišem, ali ko je otvorio eurokrem (evrokrem), a nije ga probao). U ovom slučaju ime i prezime je Bora Ćosić i u pitanju su njegovi dnevnički zapisi od 2013-2020 (koja još nije gotova, ali dobro). Da se razumemo, postoji mogućnost da nećemo saznati ono što bismo saznali iz dnevnika nekog ko nije planirao da ga čita javnost, ali sigurno ćemo imati uvid u Borina razmatranja, tumačenja i mišljenja o svetu, ali i o njemu samom. Ima on dosta interesantnih knjiga, tipa (da se slikamo, hehe) Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.

To je to, kao i uvek, podstičemo vas da nam pišete, jer uvek imate interesantne uvide, a osim toga, bude nam baš drago.

Pozdrav do sledećeg čitanja.

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза – првонаграђени приказ

У претходном тексту објавили смо који су то аутори односно ауторке, према мишљењу нашег малог жирија, написале најбоље приказе књига прочитаних у изолацији.

У наставку овог текста имаћете прилику да прочитате првопласирану рецензију Милице Бједов, Београђанке која се посебно интересује за женску књижевну традицију. Милица је дипломирала на Филолошком факултету, на смеру српска књижевност са компаратистиком, а ево њеног приказа:

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза

Приказ романа Нове Јелене Димитријевић

У периоду када смо сви у самоизолацији на ред за читање долазе све оне књиге које су наталожене током година остале непрочитане. У тренутку када нам остаје превише слободног времена за размишљање и свођење разних рачуница читање остаје као једна од најбољих опција. Међу књигама које су ми годинама стајале на полици налазим једну из едиције Сопствена соба, коју сам више пута почињала да читам, али због неодостатка времена увек сам је остављала недовршену да чека неке боље дане. Бољи дани нису дошли, али стицајем несрећних околности добили смо довољно слободног времена, а и тема романа Нове се савршено уклапа у садашњост коју тренутно живимо.


Наиме, Јелена Димитријевић, светска путница и генијална, али неправедно заборављена књижевница, говори о животу Туркиња и њиховој борби да свој живот не проведу међу жицама кафеза, као што су чиниле њихове мајке, баке, претходнице, па и оне саме између осталог. Живот у изолацији је био свакодневница турских жена. У својим кафезима оне су кроз пукотине посматрале свет око себе. Удаљене од мушког света, биле су упућене само на своје најближе сроднице и учитељице.

Јелена Димитријевић пише о новим Туркињама које су желеле да жене учине видљивијим, борећи се са оковима традиције. Једна од главних протагонисткиња Емир-Фатма представља младу Туркињу, која настоји да промени традиционално укорењен свет у коме је жена само жена, биће које нема право на сопствену вољу и избор. Међутим, прихватајући литературу са запада и сањарећи о великим градовима попут Париза, она заборавља да се дрво већ израсло не може без последица пресадити на друго тло.

Отуда и долази до разочарења новим животом у Паризу из ког проистиче њена дневнички забележена Песма суза. Емир-Фатма
своју будућност заснива на утопијској слици изливеној у књигама европских писаца, али као што и сама нараторка на више места помиње само су хаљине и литература нове, али погледи на свет остају заробљени у традицији.

Једна од јунакиња која проноси идеју феминизма и пре свега настоји да активно пренесе идеју ослобађања турских жена из стега друштвене изолације Ариф тејзе, разочарано запажа да ће она у очима мушкараца увек бити виђена само као жена ограничене слободе, без обзира на све оно што ће постићи („ Дивљаци! Жена још је вама жена/ствар од дрвета, хаљина од ткива“). Именица жена у овом традиционалном свету са собом повлачи негативну конотацију, њоме се алудира на биће неравноправно у свету, вечито подређено и осуђено на најстрожа правила традицијских оквира. Ипак ни мушкарци нису изузети из ограничења која се налазе пред њима и која им намећу друштвено прихватљиво понашање.


Роман Нове представља баладичну повест о женама које настоје да изађу из друшвених стега, из харема, хамама, кафеза и пређу слободно своју улицу, разговарају равноправно са мушкарцима, доносе одлуке о сопственом животу саме. Ипак само ретке од њих попут Емир-Фатме реализују свој сан, супротстављају се својој породици и тако одбачене одлазе у нови свет за који верују да ће им донети срећу. Међутим, ни тамо се не сналазе и остају негде између истока и запада сањајући чаробни сан Истока измештене далеко од својих домова и културе. Трагична нит повезује све јунакиње у роману, оне су у настојању да прекину низ потчињености и постану одговорне за сопствене поступке, јер како би рекла Ариф тејзе свако ко има обавезе треба да има и права. Оне остају ускраћене за права, потиснуте и присиљене да буду споредни ликови у сопственим животима.

Кроз роман се ниже читава плејада јунакиња, које пате за неким новим световима, упоредо сањајући чаробни сан Истока. Све оне су несрећне и затворене у уском кругу оних који од њих очекују да се понашају по друштвено и верско прихватљивим законима. У освит револуције и борбе за људска права пре свега права жена, унутрашња превирања јунакиња постају једна од главних окосница у роману. Јунакиње посредством исповести саопштавају своја најдубља осећања, али по први пут оне то не чине у разговору са служавкама као њихове мајке и баке, већ препискама са својим учитељицама и вођењем дневника. Свакако да су постојале и јунакиње које су остале одане старом поретку, али о њима наратор није желео много да приповеда настојећи да готово потпуну пажњу усмери на нове и на старе које прихватају нове. У роману су приказани свадбени обичаји,
свакодневна дружења, која пружају уверљиву атмосферу која је владала у турским кућама.


Туркиње су често биле неповерљиве према странкињама, али су у њима виделе и недостижни идеал слободе и еманципаторски дух који им је деловао тако утопијски и нестварно, међутим, остаје кључан закључак Емир-Фатме, разочаране у дух странкиња тек приликом сусрета са њима на њиховом терену, а то је да те еманциповане жене имају дух, али не и душу. Душа и севдах остају резервисане за Туркиње и биле оне младе или старе, заговорнице новог или оне које остају при старом, њихова душа пати носећи са собом велики терет традиционалног покрова који им пружа непотпуну идеализовану
слику спољног света. Тек кад након удаје делом осете суровости спољног света и суочавају се са судбинама свих њихових претходница.

Јунакиње романа Јелене Димитријевић долазе до закључка да за еманципацију нису потребне само књиге и помодна литература, већ озбиљне друштвене промене које ће захватити цео систем и годинама се борити са његовим старим облицима. Оне су несрећне и трагичне, али су борбене неке чак спремне и на колективно одбацивање и маркирање само да би једном осетиле како лепо звучи на уснама изговорена реч Ја. То је ЈА које не облаче и удају други, које није понизно другима, које не пуши и не пије затворено у четири зида, већ оно Ја које ће макар једном прекршити правила и обичаје да би се осетило вредним и значајним.


Романом Нове, Јелена Димитријевић читаоцима отвара врата Истока, приказујући им оне које се боре за право сунца и које страдају под тим истим сунцем јер су научене да преживљавају само у мрачном и хладном, али и исказује свој стваралачки таленат који јој омогућава да као грађанин целог света у своја дела укључи каталог разноврсних женских ликова.

Нажалост, Јелена Димитријевић је дуго била у тами, заборављена, непрочитана и неистумачена онако како је заслужила, али верујем да време за њена дела и стваралаштво долази.

Јелена Ј. Димитријевић

Најбољи прикази књига прочитаних у изолацији

Драги наши књигољупци,

Као што смо обећали, јављамо се са избором победника нашег малог конкурса. Додуше, нешто касније него што смо најавили, а разлог за то био је веома тежак избор!

На нашу адресу стигло је 14 приказа, а требало је да одаберемо три најбоља. Међутим, како је било веома тешко да избор сведемо само на три рецензије, одлучили смо да посебним наградама обрадујемо још два аутора, односно ауторке.

Коначан резултат изгледа овако:

Прво место – Милица Бједов
Друго место – Петра Репац
Треће место – Даница Јакшић

Четврто и пето место деле Јована Никић и Зехра Османи и свакој као награду поклањамо по књигу Петера Хандкеа Поподне Писца.

Хвала свима на послатим приказима, надамо се да сте уживали! Ми свакако јесмо и драго нам је ако смо вас инспирисали на читање и писање.

Пратите нас, ускоро објављујемо и награђене приказе!

Avgustovski noviteti

Dragi knjigoljupci, moramo priznati da nas je leto malo ulenjilo, te da zbog toga kasnimo sa tekstom o naslovima pristiglim u avgustu. Ipak, evo nas najzad, izbor je pao na četiri naslova. Lista mala, ali odabrana. Nastavite skrolovanje i pronađite inspiraciju za sledeću lektiru: Alma, Ž. M. G. Le Klezio Reč Alma iz naslova Le […]

Julski noviteti

Dragi knjigoljupci, vreo jul doneo nam je neke baš vrele nove naslove! I pored objektivno otežanih uslova za rad, smanjene posete knjižarama, te smanjenih budžeta za nove izdavačke projekte, izdavači u Srbiji uspevaju da nas svakog meseca obraduju kvalitetnim knjigama. Moramo im za to skinuti kapu i čestitati na trudu i ljubavi koje u svoj […]

Majski noviteti u Mostu

Dragi naši knjigoljupci,

Mesec maj odneo je (nadamo se zauvek) pandemiju i izolaciju. A doneo nam je, i pored rada u smanjenom obimu, lepe književne novitete. Svaki pravi ljubitelj knjige zna kakvo je to uzbuđenje kada mu stigne paket sa novim štivom. A verujte, to osećanje ne jenjava koliko god paketa u toku meseca da primite. Mi smo zato teškom mukom ovaj izbor sveli na 5 novih naslova, ali svakako vas pozivamo da dođete do nas i pogledate i prelistate ostale novitete!

Vernon Trodon 3. tom, Viržini Depent (Booka)

IMG_0897

Kada je Booka u pitanju, navikli smo da to budu knjige čijim nastavcima se radujemo i iščekujemo ih. Prvo Knausgor, pa Elena Ferante, a sada i Viržini Depent sa trilogijom Vernon Trodon.

Nema ovde stajanja, što se danas kaže – heš teg ide gaaaas, u trećem delu vas očekuje još veće ubrzanje, krivine su oštre i nema znakova upozorenja (što jeste nekakvo upozorenje), pa se dobro vežite pre vožnje sa ovim klošarom-guruom i uživajte u likovima – a baš su različiti i baš ih ima – koje sreće. Moglo bi se reći da kritika društva nikada nije dovoljno oštra – tolika je destrukcija, toliko je uloga, toliko svega – ali eto, pročitajte Trodona part tri, pa onda kažite, a sigurno je samo da pobeći nećete…

 

Neobična zemlja, Mjuriel Barberi (Čarobna knjiga)

 

IMG_0896

Sećate se Mjuriel? Ako se ne sećate – niste je čitali, a ako je niste čitali – mnogo ste propustili. Ja se još uvek smejem kad se setim nekih scena iz Otmenosti ježa, a čitao sam je baš davno. Ma ni pet strana nije prošlo (to je jedinica za vreme kad se čita), a već je bilo jasno da ova žena zna šta radi, a ne oseti se nikakva kalkulacija. Nakon nekoliko godina stigla nam je njena nova knjiga i došlo je do potpunog obrta, kako stilskog, tako i tematskog. Govorim o romanu Život vilenjaka. Istina, stilski i tematski jeste drugačiji, ali duh ove spisateljice prepoznaje se bez greške. Sasvim nova avantura, novo viđenje književnosti iz pera filozofa – ma sjajno. A sada, novo zadovoljstvo u vidu nastavka Života vilenjaka – Neobična zemlja – e, baš ništa neću da vam kažem i baš sve ću vam ostaviti da sami otkrijete.

Hiljadu i jedna noć, prevod Stanislav Vinaver (Nova knjiga)

 

IMG_0899

Na ovu knjigu izbor je pao zbog dizajna korica i, naravno, fantastičnog prevoda. Bilo da želite da svoju biblioteku dopunite vrednim književnim klasikom ili da obradujete nekoga lepim poklonom, naša preporuke ide na račun ove knjige. Njen originalni tekst datira još iz davne 1704. godine, a popularnost ne jenjava, pa vam je to već dovoljna preporuka!

Šeherezada pripoveda već 316 godina i ne planira da stane, pa ako niste čuli njene priče – evo ih kod nas, pa izvolite…

 

The Collected Tales & Poems of Edgar Allan Poe (Wordsworth Edition)

 

IMG_0898

Ovog meseca naše police bogatije su za znatan broj izdanja na engleskom, a mi smo odabrali da ovde istaknemo sabrane priče i pesme Edgara Alana Poa. Još jedna knjiga koja može biti savršen poklon, ili jako kvalitetno štivo za vežbanje engleskog jezika.

Istorija Srpske crkve 1219-1463, Jelisije Andrić (Prometej i RTS Izdavaštvo)

IMG_0895

Možda će vas začuditi ovaj naš izbor, ali knjiga Jelisija Andrića je toliko posebna da zaslužuje poseban osvrt. Knjigoljupci koji vole stihove sigurno će se setiti Jelisijevog sina, Dragoslava Andrića, svestranog prevodioca koji je srpske čitaoce upoznao sa poezijom starog Japana, Kine, Afrike…

E pa, nije ni čudo što je čuveni Dragoslav Andrić dobio takvu duhovnu širinu, s obzirom na to da mu je otac Jelisije bio oksfordski đak, i da se i sam bavio pisanjem. Osim poezije i proze, Jelisije se bavio izučavanjem istorije svog naroda, pa mu 1919. godine u Oksfordu, na engleskom jeziku, izlazi istoriografsko delo The History of the Church of Serbia. Izdavačka kuća Prometej nam sada po prvi put donosi ovo delo prevedeno na srpski, u ovoj bogato ilustrovanoj monografiji.

Poslastica za sve ljubitelje kvalitetnih istoriografskih dela, monografija i srednjovekovne umetnosti.

linijica

Kao što smo rekli, nisu ovo svi noviteti, ostali su na stolovima i policama, pa vi dođite da obrnete krug, dragi knjigoljupci…

Čitamo se uskoro…

Vaša Knjižara Most

Knjiga za svaku priliku

 

 

IMG_0695 (1)

Gde ih i zašto držati

Ovde ili za poneti

 

            Nikada niste čitali post sa više naslova, ali šta da radim, tako mi se namestilo, a iskr (obožavam ove skraćenice, hvala milenijalsima, mnogo su mi zabavne, najviše mi se sviđa bžsčvj, što ujedno može biti i reakcija na iste te skraćenice) nisam se mogao odlučiti samo za jedan „opšti“ naslov, moram malo objasniti. Jeste, istina je, plagirao sam jedan podnaslov, uzeo ga od Nikole Vranjkovića, tako mu se zove zbirka pesama (Zaovdeilizaponeti), ali je veoma prikladno jer, eto, izašli smo iz izolacije, možemo se čak i gradskim prevozom voziti, pa valja opet razmišljati o tome kako prekratiti to vreme klackanja, naglog kočenja, cimanja i truckanja.

            Ipak, ne počinje nam dan u busu, ali doći ćemo i do toga…

Dina, Frenk Herbert

IMG_0690

            Dina nema veze sa prevozom, ima veze sa samim početkom dana. Zašto sam odabrao baš fantastiku za taj deo? E, pa, ima logike.

            Nakon buđenja i nekoliko gutljaja kafe (još ako vam je neko skuva – ne može bolje), obično ćemo se (barem ja) zaputiti u deo kuće/stana u kom imamo najviše inspiracije, bkvln (poslednji put je, obećavam) sve najbolje ideje su se tamo rodile. Reč je, naravno o kupatilu. Veoma često (ako je sve u redu i pije se jogurt) u kupatilu se posedi neko vreme, pa eto, zašto umesto skrolovanja po instagramu, ili prostog sedenja i čitanja etikete sa šampona ne bismo na mašini za veš držali knjigu (bukmarker je obavezan) i čitali? Kupatilo nam dođe kao novi univerzum, mesto sasvim tajnovito i odvojeno, pa je fantastika kao žanr veoma prikladna, a ovaj naslov veoma popularan, neki kažu i genijalan (ne naslov, nego knjiga). O čemu se radi?

            Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog (izgleda da ova reč izlazi iz okvira srpskog jezika) putovanja međuzvezdanim prostranstvom, može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina.

            Eto, svet fantastike za kupatilo, a kada utrnete, knjigu odložite na mašinu (obavezno bukmarker) do sledećeg odmora u ovoj prostoriji.

 

Kosmos, Vitold Gombrovič

IMG_0692

            I eto, sabrali smo se, spremi li smo se i ni pet minuta nije prošlo, a mi već na stanici čekamo neki broj. Ako nemate nekog sa kim se obično družite na stanici i u busu, bolje po vas da ste u torbu spakovali neku knjigu (ne onu iz kupatila, ta ostaje tamo). Ja za tu priliku volim maaaaalo drugačiju literaturu, onu koja nije baš „sabrana“, onu koja „vozi“ (volim kad se sve tako lepo poklopi), pa je najbolji izbor neka avangarda, na primer poljska, na primer Gombrovič, na primer Kosmos. (ovde sam legitimno mogao koristiti skraćenice koje prepoznaje i pravopis)

U Kosmosu stvarnost je haotična, neuhvatljiva, neodgonetljiva – u neprestanom nastajanju i neočekivanom menjanju, građenom od sitnica i delića koji se uklapaju u celinu, kao što se i ponašanje junaka svodi na sitnice i deliće nekog većeg kosmosa.

Ide to, knjigoljupci, baš ide i baš vozi, samo pazite da ne promašite stanicu (bukmarker je i u ovom slučaju obavezan).

Persson, Nikola Lekić

IMG_0693

I eto nas, izlazimo iz prevoza, i sad puni poleta (ili pokunjeni, zavisi gde ko radi) stižemo na posao, skroz smo produktivni i vreme do pauze je brzo prošlo (ovo je naravno idealan scenario), pa nam treba malo relaksacije, a pošto knjigoljupci vole knjige iz našeg bunkera kog svako na poslu ima, vadimo naslov namenjen baš za tu priliku, za tih neznamkolikominuta. Jedemo užinu, ručkamo i čituckamo (ili čitamo). Ja preporučujem mlađahnog Lekića koji piše kao veliki.

Nikola Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi.

Jeste, držite Nikolu na poslu, zatrebaće vam sigurno. A držite ga i na drugim mestima, ovo je samo predlog, ali ga pročitajte u svakom slučaju. Ako ga držite na poslu, obavezno koristite bukmarker.

 

Azazel, Boris Akunjin

IMG_0691

E, tako, završili smo mi sa poslom, Nikola Nikolajević je spremljen u bunker do sutra, a sad, pošto knjigoljupci imaju ogromnu dušu, idemo do kafića na popodnevnu kafu da je odmorimo i nešto da prezalogajimo, ali, eto, stigli smo malo ranije, petnaest minuta minimalno, a prijatelj (srodnik ili partner) će sigurno kasniti, kaže čeka bus (i vadi svoju knjigu za tu priliku), pa sad čekamo i mi, ali, nije nama to problem jer smo poneli još jednu knjigu – knjigu za čekanje u kafićima, parkovima, generalno svim čekaonicama ovog sveta.

Ja volim da to bude nešto jako interesantno, toliko da svet zaćuti i ne čuju se otkucaji sata. A šta je bolje od nekog detektivskog romana, napisanog veoma visokim stilom, koji premašuje sva očekivanja žanra.

Akunjin je stvarno fenomenalan. Kreće se od Azazela, pa dokle stignete. U ovom startnom romanu upoznajemo se sa Erastom Petrovičem Fandorinom, detektivom koji muca kad se uzbudi što ga čini beskrajno simpatičnim. Konstruisan je kao lik sa besprekornom logikom, velikom moći prerušavanja i mrvicom tragičnih pozadinskih priča od kojih su mu zulufi posedeli. A tek negativci – pa ovde se ne zna za koga navijamo.

 

Nikuda ne idem, Rumena Bužarovska

IMG_0694

 

Baš tako, sad smo stigli kući, sat je bezobrazan i pokazuje da nemamo više vremena za neke epske marifetluke (prvi put iskoristio reč, mislio sam da neću nikada), ali imamo ga taman dovoljno za još malo čitanja. Pošto nećemo nigde do u krevet, mislim da je ovo prikladan naslov za ovu situaciju. Umeju knjigoljupci da se začitaju i osvanu uz knjigu, ali, zbog mnogo obaveza, najbolje je za pred spavanje odabrati zbirku priča, a kad su već priče, neka budu baš dobre.

Rumena se pokazala kao veoma dobar pisac koji zna šta radi, pa je samo nastavila. Ako ste čitali zbirku priča Moj muž onda znate o čemu pričam i sigurno ne lažem ako kažem da je ova jednako dobra, ako ne i bolja, jer je tematski šira i bavi se lokalnim u odnosu na globalno, kao i intrigantnim pozicijama naših ljudi u inostranstvu, kao i stranaca ovde.

linija

To je to knjigoljupci, sa knjigama od rane zore do mrkle noći, za ovde ili za poneti i za svaku priliku. Ja bih voleo da vidim koji su to vaši naslovi za svaku priliko koje nosite svuda sa sobom ili i držite na nekom određenom mestu. i još jedna napomena – koristite bukmarker.

Čitamo se uskoro…

Vaša Knjižara Most

 

 

Koju priču priča vaš obeleživač?

Ulaznica za muzej, vozna karta ili parče tkanine. Svaki od ovih „obeleživača” priča priču i priziva neke uspomene.

IMG_9469

Zanimljivo je šta se sve može pronaći među stranicama knjige na koju smo zaboravili. Dohvatite tako nasumičnu knjigu u trenutku dokolice, a onda vas kao munja iznenadi scena vrelog, sunčanog dana na Krfu, kada ste posetili dvorac Ahilion, a posle na plaži završavali prvi tom Knausgorove Moje borbe.

Ili se u vama probudi osećanje nostalgije za bezbrižnim čitanjem tokom vožnje vozom koja, po svoj prilici, neće biti moguća u bližoj, a verovatno ni u daljoj budućnosti…

Izložba izgubljenih stvari

Ovo je samo par uspomena iz jedne male kućne biblioteke. A zamislite šta tek pronalaze bibliotekari! Tako recimo bibliotekar Goran Marković iz Niša već godinama sakuplja neobične „obeleživače” i do sada u svojoj kolekciji ima više od 300 neobičnih predmeta.

Članska karta američke Kongresne biblioteke, spisak za more, dozvola za slušanje radija iz 1947. pa čak i novac, samo su neke od stvari koje su čitaoci Univerzitetske biblioteke u Nišu zaboravili među koricama knjiga.

Univerzitetska biblioteka je, u okviru proslave 50 godina postojanja, napravila čak i prvu malu izložbu zaboravljenih stvari! Očekivano bi bilo da je neko od vlasnika prepoznao nešto što je nekada davno zaboravio među koricama knjiga, ali to ipak nije bio slučaj…

Evo šta je još pronašao ovaj bibliotekar:

Imam dokument iz ‘47. koji pokazuje kako se dobijala dozvola za slušanje radija, nešto kao današnja priznanica za mesečnu pretplatu. To je jedna mikroistorija u kojoj se vidi kako je naš narod razmišljao, kako je država funkcionisala. Interesantne su, naravno, i ljubavne poruke, pisma. Imam čak i posvetu akademiku Nikoli H., zatim kataloški listić američke Kongresna biblioteke iz ‘98, imamo i sudske pozive za okrivljene, evo i ovaj spisak za letovanje, šta je sve potrošeno.

Deo ove zanimljive priče preuzeli smo sa portala Novosti, a voleli bismo da čujemo i kakve priče pričaju vaši „obeleživači”?

U koju grupu knjigoljubaca vi spadate? Da li među korice knjige stavite prvi predmet koji vam padne pod ruku ili možda savijate „uši” na stranicama? Ili, pak, sakupljate lepe obeleživače, one kojima je namena da budu baš to – obeleživači?

Uzmite neku staru knjigu sa police i pokrenite uspomene…

 

Knjige čijem objavljivanju se radujemo u 2020.

blog baner

Godina se već opasno zahuktala – i ova kalendarska, a i izdavačka. Prvi talas novih naslova izdavači obično najavljuju za proleće i leto, dok nas na jesen očekuje pravo more novih knjiga koje obično budu predstavljene na beogradskom sajmu.

Malo smo zavirili na sajtove i društvene mreže izdavačkih kuća, u onaj deo gde najavljuju šta će to sve novo prirediti ili prevesti u ovoj godini. I imali smo šta i da vidimo! Da srpska izdavačka scena ne zaostaje za evropskom i svetskom uverite se i sami. Evo šta nam to stiže u 2020. godini:

Circe, Madeline Miller

U Laguninoj izdavačkoj kuhinji pre nekoliko meseci najavili su prevod knjige za kojom je poludeo ceo svet. Kirka je ćerka boga Heliosa, a porodica je se odrekla kada je počela da se bavi veštičarenjem. To bi u najkraćem bila najava ovog romana. Kritika kaže da je autorkin stil nesvakidašnji, Gardijan ju je uvrstio među knjige koje se moraju pročitati u 2018., a mi jedva čekamo da je čitamo na srpskom jeziku!

circe
Foto: Pinterest

Hot Milk, Deborah Levy

Debra Levi britanska je autorka i do sada je objavljivala dramske komade, romane, poeziju, eseje… Tri njene knjige do sada su bile u užim izborima za Bukerovu nagradu, a Hot Milk ili Vruće mleko biće prvo njeno delo prevedeno na srpski. Objaviće ga novosadski Prometej u ediciji Reka. Jedva čekamo!

hot milk
Foto: Changing Pages

U jesen, Karl Uve Knausgor

Ako ste se uplašili da nakon završenog šestog toma Moje borbe više nećete imati šta da čitate – ne brinite! Booka sprema novi prevod poznatog Norvežanina. U pitanju je Knausgorov omiljeni žanr – autobiografska fikcija, a odmah iza Jeseni slede Zima, Proleće i Leto, tako da u najavi imamo dosta kvalitetne literature. Jupi!

jesen
Foto: Pinterest

The Goldfinch, Donna Tartt

The Goldfinch ili u prvodu Češljugar još jedno je od dela kojima se baš radujemo u 2020. godini. Dona Tart je za njega dobila Pulicerovu nagradu (2014), a kritika knjigu opisuje kao savremeni američki klasik koji se čita u jednom dahu. Češljugar će se ove godine pojaviti u izdanju beogradske Derete. Čestitamo im na izboru!

goldfinch
Foto: Pinterest

 

Fakultet snova, Sara Stridsberg

Urednici Kontrast izdavaštva ove godine donose nam vrhunsko književno delo. Sara Stridsberg pripoveda priču o feminističkoj ikoni Valeri Solans i u knjizi kombinuje dokumentarni materijal i fikciju. Ako istražite po internetu priču o ovoj neverovatnoj ličnosti biće vam jasno zašto je baš ona bila inspiracija autorki, a verujemo da ćete i vi jedva čekati da čitate Fakultet snova.

sara
Foto: Twitter

Po svemu sudeći, 2020. će biti zanimljiva književna godina. Ako ste videli najavu nekog dobrog naslova koji nam je promakao, pišite nam u komentarima. Pišite nam i šta biste vi voleli da vidite prevedeno na srpski, a još niste imali prilike.

Do sledećeg čitanja,
Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

10 autora koji su obeležili poslednju deceniju

DSC04710

Dok još uvek gužvamo uplatnice i škrabamo posvete (niko ih ne piše grafitnom olovkom) jer se još nimo navikli da je 2020. pa upisali 2019, valjalo bi da rezimiramo poslednju dekadu. Prošlo je desed godina; od čega? – pa od 2010, i reklo bi se da je ova dekada obeležena koliko dobrim knjigama, toliko i specifičnim, kontroverznim, mističnim autorima.

Napravili smo i mi nekakvu listu (statistički podaci prikupljani su na osnovu… šalim se, nije bilo nikakvih anketa, ovo je apsolutno subjektivno, a pomalo i na osnovu šuškanja među rajom).

Karl Uve Knausgor

Već pet godina unazad pratimo kako se Karl Uve bori sa samim sobom u šest tomova dugoj sagi. Da li nam je dosadio? – pa možda malo i jeste, ali kako ne završiti i poslednji šesti tom – mora se. Zbog fenomenalnog stila kojim piše, neretko smo bili okupirani stranicama koje govore ni o čemu posebnom, o svakodnevici kojom je okupiran, ali smo zato bili i, takoreći, emotivno investirani u život ovog autora, koji je ujedno i protagonista – tako to ide sa biografijama. Iako ne mogu reći da sam se sa njim slagao ili shvatio u čemu je njegov problem, ipak sam uživao u tim mini esijama na različite teme iz umetnosti, a nije mi smetalo ni kad me zaokupira njegov privatni život. I eto, posle pet godina i sa tim smo završili, a Moja borba je definitivno obeležila čitav jedan period.

IMG_7326

Elena Ferante

Misteriozna autorka sa kojom smo u dodir došli 2016. sve nas je „kupila“ svojom tetralogijom „Napuljska priča“ u narodu poznatija kao „Prijateljica“, jer je uglavnom traženje knjige išlo ovako: – Dobar dan, imate li Prijateljicu treći deo?

Džaba taj zvanični naziv – Elenine knjige su svima postale prijateljice, a kako i ne bi kad su genijalno napisane, kad imaju fenomenalnu priču i ovo je jedan od retkih primera kada kvalitet bude prepoznat, a knjiga prodavana. Mislim da je upravo Elena (ili kako god da joj/mu je pravo ime) spasila književnost našeg veka (možda je malo i Karl Uve, da ne budem bezobrazan).

IMG_7325

Peter Handke

Iako je tek nakon Nobelove nagrade i fame oko ovog priznanja postao čitaniji nego što je to bio ranije. Međutim, postojali su ljudi koji su ga voleli i pre toga, pa je i Reka  u svoju ediciju 2018. uvrstila Popodne pisca, a potom i Još jedanput za Tukidida.

Rekao bih da sam kod ovog autora pronašao novi jezički izraz i način na koji opisuje sopstvenu stvarnost, ali i ovu opštu i objektivnu. Čak ga i Knausgor (nikako od njega pobeći) spominje u šestom tomu i kaže za njega da je jedan od tri najbolja (ako ne i najbolji) živa pisca.

U svakom slučaju, poslednjih deset godina (pa čak i dvadeset) izrazito važan čovek među piscima, za Srbe još i ponajviše. Sada ga imamo u raznim izdanjima, pa samo izvolite.

IMG_7324

Džonatan Frenzen

Hm, mislim da se oko njegovog imena ne ispreda nikakva intrigantna pripovest, ali je svakako značajan i primećen u poslednjih deset godina (fan fekt – čak je i Frenzen oduševljen Elenom, pa ga imate u dokumentarcu Groznica Ferante). Često ga nazivaju američkim Tolstojem, što, moram priznati, nije pogrešno. Porodični odnosi, odnosno sukobi, polazna su tačka njegovih romana, koji se dalje šire na savremenu problematiku sveta, kao što je politika, ratovi (što mu dođe opet neka politika), ekologija (ma ni to nije mnogo daleko od politike). Sve o međuljudskim i porodičnim odnosima saznaćete čitajući ovog čoveka.

IMG_7323

Đorđe Lebović

IMG_7322

Kada je reč o ovom piscu i scenaristi, prvo što nam padne na pamet je Valter brani Sarajevo. Buran i dramatičan život ovog genijalnog čoveka iznedrio je vrhunsko delo savremene književnosti, a reč je o romanu Semper idem koji jeste njegova autobiografija, nažalost, nezavršena.

Od dana kada je izašao pre četiri godine ne prestaje da fascinira publiku koje je sve više. U čast autoru, a i zbog savršenstva samog po sebi, ovo delo je transponovano i na daske koje život znače (hahaha, kakva dramatična ustaljena fraza, ali baš se uklapa), u istoimenu predstavu u režiji Gorčina Stojanovića, a u izvedbi Narodnog pozorišta Sombor.

Uživajte i u predstavi, ali ne pre nego što pročitate ovo remek-delo. (opet predvidljivo, ali šta ću, stvarno je remek-delo).

Zahar Prilepin

IMG_7321

Brat Zahar (nismo li svi braća i sestre, a on mi je posebno drag) je pošteno obeležio dekadu, a kako mi se čini ne planira da stane. Da spomenemo najbitnije – ne postoji bolji pisac i tu nema šta da se dokazuje, dovoljno je pročitati Obitelj i sve vam je jasno; a valja spomenuti i ono što prati ovog autora koji nas rado posećuje: Zahar je veoma kompleksna ličnost, neki bi rekli i da je ekscentričan, ali mislim da se njegova ekscentričnost ogleda u prizemnosti, što je u današnje vreme baaaaaaš retko. Nije se libio nikakvog posla, pa je tako od grobara, izbacivača u klubovima završio kao ratnik u kojekakvim legijama, (hoće i danas da prošeta šumama sa puškom o ramenu) i na kraju postao ono što je oduvek i trebalo da bude – pisac koji se i danas bori protiv fašizma, a pritom stvara bez zamerke. Uživajte u Prilepinu.

Vladimir Tabašević

IMG_7357

Sačekali smo malo sa objavom ovog bloga da bismo dali Vladimiru vremena da se iskaže – znali smo kad je dodela najprestižnije nagrade za književnost koju imamo. Kao što smo i mislili – čekanje se isplatilo, a Vladimir ni ovoga puta nije omanuo: treća dodela i u sve tri je umešan. Prvi put kad je nije dobio pa negodovao po društvenim mrežama, drugi put ju je dobio, i ovaj poslednji put je pokrenuo peticiju da je niko ne dobije (namerno izbegavam ime nagrade čije se ime dovodi u vezu sa jednim pevačem). Da li je Vladimir u pravu ili ne (mislim da jeste, a vi me slobodno demantujte), nije toliko ni važno – važno je da ovaj mladi autor (mlađi je od većine domaćih autora što i nije bogznakako teško) piše i da stvara dobru književnost razumljivu malom broju čitalaca, jer je blago rečeno hermetična, ali šta sad. Lepo on to sklopi i veoma je aktivan i angažovan autor – nije na odmet obratiti pažnju na njega.

Amos Oz

IMG_7358

Mislim da njega najčešće spominjem, neki bi rekli i da ga forsiram, ali šta da radim kad je prikladan za bilo koju temu kad je književnost u pitanju.

Nažalost, poslednju dekadu je obeležila njegova smrt i ja se i sad ražalostim kad shvatim da ništa novo od njega neću čitati. A on nije obeležio samo dekadu, već godinama „drma“ javnost u svojoj zemlji, jer svaki put kada nešto izgovori sva je pažnja na njemu. Ne zato što je provokator (neki ga sigurno vide i kao takvog) već zbog toga što se prosto usudi da kaže sve što misli, a dobro je za njegov Izrael u kom je poznat ne samo kao pisac (kao pisac je poznat u celom svetu) već i kao neko ko jasno i glasno kaže: Dear government, please go to hell.

Sve o njegovom životu možete čitati u fenomenalnoj knjizi Priča o ljubavi i tami, a i ostalim se knjigama obavezno pozabavite. Nije dobio Nobelovu nagradu, a nije mu ni trebala. RIP

Olga Tokarčuk

knjige_jakovljeve_vv

Iako nije toliko medijski ispraćena i njoj je ove godine dodeljena Nobelova nagrada, samo za 2018, pa evo prilike da i njoj posvetimo dva-tri reda.

Olga je prvobitno radila kao psiholog, psihijatar i sebe vidi kao naslednika (za one senzibilnije – „kao naslednicu“) Jungove psihologije, što se po mnogima oseti u njenim delima (baš me interesuje da li bi iko to primetio da sama nije tako rekla?). Olga, pa dovoljno je pogledati sliku (iako nismo površni i nemamo predrasude) pa da shvatimo da „imamo posla“ sa nesvakidašnjom osobom, jer i dalje svojom fizičkom manifestacijom odaje utisak studenta filozofije na univerzitetu u Novom Sadu. Na stranu to, jednom kad se dohvatite neke njene knjige to je početak kraja, na neko vreme ćete ostaviti sve druge knjige i čitati samo nju, pa možda odmah da počnete sa Knjigama Jakovljevim (Knjige Jakovljeve iliti dugo putovanje preko sedam granica, pet jezika i tri velike religije, ne računajući one male.)

Autorka se povukla na selo odakle i dalje stvara.

Srđan Valjarević

IMG_7359

Nakon sto godina odsustva Srđan se vratio na scenu i startovao snažno promenom izdavača – iznenadilo nas je sve pomalo, ali ko će sad i u to ulaziti.

Iako ga nije bilo na sceni, pa čini se čitav jedan vek, ni na trenutrak se nije prestalo pričati o njemu, njegovoj ličnosti, nagađati o njegovom privatnom životu (gde je, šta radi, pije li, piše li) i kad će više nešto novo napisati. Ovo je autor koji je dekadu obeležio svojim nestankom – nije ga bilo, a stalno se onjemu pričalo, pa se može reći da je svojim nedelanjem izazvao više pažnje nego neko ko godišnje „štanca“ tri romana.

Kako čujemo, ove godine ćemo čitati nešto novo od njega u novim koricama nove izdavačke kuće – takoreći, vaskrsenje Srđanovo.

Eto, to je to, ako mislite da je još neko „zaslužio“ da se nađe na ovoj listi, a vi ne prezajte, naoštrite pero i u komentar napišite ko je to i zbog čega.

Pozdrav do sledećeg javljanja.

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

Vislava Šimborska i zašto bi je trebalo čitati

korica neobavezna lektira

~~~

Nažalost, više ne postoji mogućnost da odemo na promociju neke zbirke pesama ili feljtona ovo nobelovke, ali i dalje postoje ljudi koji su imali prilike da je lično upoznaju, sa njom se dopisuju ili popiju kafu (ili šta već), a više su nego voljni da ispričaju svoje susrete sa njom. Ovom prilikom nećemo prepričavati njihova iskustva (svako je veoma pozitivno i autentično), jer, na svu sreću iza Vislave je ostala mnogobrojna literatura pisana njenom rukom, objavljivana u raznoraznim izdavačkim kućama, a Reka je uspela da se „dočepa“ nečega što je pravo blago.

Zašto tako i odakle mi pravo da nešto tako decidno tvrdim?

Kao prvo, Reka nije odabrala pesme, već njene feljtone, koji (u to nema sumnje) najbolje pokazuju Vislavin karakter, jer je bila slobodna da iskaže svoje lično mišljenje, a verujte mi, usuđivala se. I postoji li onda bolji način, kad već ne možemo lično, da se upoznamo sa ovom pesnikinjom , nego putem njenog mišljenja? Ne postoji, to mogu da tvrdim.

O čemu je pisala? Mislim da bi ovaj put bilo lakše reći o čemu to nije pisala, jer u zbirci njenih feljtona (nisu čak svi ni uvršteni jer ne bi stali u jednu knjigu) čitamo Vislavino mišljenje na različite teme, ono što se kaže – za svakog ponešto. Odmah da napomenem da ovo nije nikakva literarna papazjanija, niti zbirka zbrčkanih tekstova o svemu i svačemu već duboko promišljanje o onome što je sama Vislava čitala.

Mnogo puta će nas iznenaditi jer ono što pročitamo kao zadati naslov ne mora nužno pisati u tekstu, pa je tako, komentarišući knjigu iz biologije koja tematizuje delfine Vislava shvatila na sebi svojstven način i uzela slobodu da nam ništa iz knjige ne otkrije već je iskoristila priliku i delfinima napisala pismo.

Posle nekoliko pročitanih poglavlja (ne morate ih čitati redom) poželećete da sa ovom ekscentričnom ženom provedete vreme u kafani i čujete kako izgovara cinične i duhovite komentare na određenu temu.

I tome i služi ova Neobavezna lektira, kad sve već postane dosadno, kad kiša pretera, kad je dan krenuo kako ne treba, tri Vislavina teksta su ono što vam mi propisujemo kao lek koji će delovati na sto od sto ispitanika.

Bila je pametna, duhovita, zajedljiva, cinična i pozitivna. Kraće – ostaće upamćena.

Neobaveznu lektiru možete pronaći kod nas na 20% popusta.

~~~

Toliko od nas ovoga puta, čitajte nas sledeće nedelje jer vam izdvajamo naše omiljene knjiške citate!
Do tada, čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU