Knjiga za svaku priliku

 

 

IMG_0695 (1)

Gde ih i zašto držati

Ovde ili za poneti

 

            Nikada niste čitali post sa više naslova, ali šta da radim, tako mi se namestilo, a iskr (obožavam ove skraćenice, hvala milenijalsima, mnogo su mi zabavne, najviše mi se sviđa bžsčvj, što ujedno može biti i reakcija na iste te skraćenice) nisam se mogao odlučiti samo za jedan „opšti“ naslov, moram malo objasniti. Jeste, istina je, plagirao sam jedan podnaslov, uzeo ga od Nikole Vranjkovića, tako mu se zove zbirka pesama (Zaovdeilizaponeti), ali je veoma prikladno jer, eto, izašli smo iz izolacije, možemo se čak i gradskim prevozom voziti, pa valja opet razmišljati o tome kako prekratiti to vreme klackanja, naglog kočenja, cimanja i truckanja.

            Ipak, ne počinje nam dan u busu, ali doći ćemo i do toga…

Dina, Frenk Herbert

IMG_0690

            Dina nema veze sa prevozom, ima veze sa samim početkom dana. Zašto sam odabrao baš fantastiku za taj deo? E, pa, ima logike.

            Nakon buđenja i nekoliko gutljaja kafe (još ako vam je neko skuva – ne može bolje), obično ćemo se (barem ja) zaputiti u deo kuće/stana u kom imamo najviše inspiracije, bkvln (poslednji put je, obećavam) sve najbolje ideje su se tamo rodile. Reč je, naravno o kupatilu. Veoma često (ako je sve u redu i pije se jogurt) u kupatilu se posedi neko vreme, pa eto, zašto umesto skrolovanja po instagramu, ili prostog sedenja i čitanja etikete sa šampona ne bismo na mašini za veš držali knjigu (bukmarker je obavezan) i čitali? Kupatilo nam dođe kao novi univerzum, mesto sasvim tajnovito i odvojeno, pa je fantastika kao žanr veoma prikladna, a ovaj naslov veoma popularan, neki kažu i genijalan (ne naslov, nego knjiga). O čemu se radi?

            Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog (izgleda da ova reč izlazi iz okvira srpskog jezika) putovanja međuzvezdanim prostranstvom, može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina.

            Eto, svet fantastike za kupatilo, a kada utrnete, knjigu odložite na mašinu (obavezno bukmarker) do sledećeg odmora u ovoj prostoriji.

 

Kosmos, Vitold Gombrovič

IMG_0692

            I eto, sabrali smo se, spremi li smo se i ni pet minuta nije prošlo, a mi već na stanici čekamo neki broj. Ako nemate nekog sa kim se obično družite na stanici i u busu, bolje po vas da ste u torbu spakovali neku knjigu (ne onu iz kupatila, ta ostaje tamo). Ja za tu priliku volim maaaaalo drugačiju literaturu, onu koja nije baš „sabrana“, onu koja „vozi“ (volim kad se sve tako lepo poklopi), pa je najbolji izbor neka avangarda, na primer poljska, na primer Gombrovič, na primer Kosmos. (ovde sam legitimno mogao koristiti skraćenice koje prepoznaje i pravopis)

U Kosmosu stvarnost je haotična, neuhvatljiva, neodgonetljiva – u neprestanom nastajanju i neočekivanom menjanju, građenom od sitnica i delića koji se uklapaju u celinu, kao što se i ponašanje junaka svodi na sitnice i deliće nekog većeg kosmosa.

Ide to, knjigoljupci, baš ide i baš vozi, samo pazite da ne promašite stanicu (bukmarker je i u ovom slučaju obavezan).

Persson, Nikola Lekić

IMG_0693

I eto nas, izlazimo iz prevoza, i sad puni poleta (ili pokunjeni, zavisi gde ko radi) stižemo na posao, skroz smo produktivni i vreme do pauze je brzo prošlo (ovo je naravno idealan scenario), pa nam treba malo relaksacije, a pošto knjigoljupci vole knjige iz našeg bunkera kog svako na poslu ima, vadimo naslov namenjen baš za tu priliku, za tih neznamkolikominuta. Jedemo užinu, ručkamo i čituckamo (ili čitamo). Ja preporučujem mlađahnog Lekića koji piše kao veliki.

Nikola Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi.

Jeste, držite Nikolu na poslu, zatrebaće vam sigurno. A držite ga i na drugim mestima, ovo je samo predlog, ali ga pročitajte u svakom slučaju. Ako ga držite na poslu, obavezno koristite bukmarker.

 

Azazel, Boris Akunjin

IMG_0691

E, tako, završili smo mi sa poslom, Nikola Nikolajević je spremljen u bunker do sutra, a sad, pošto knjigoljupci imaju ogromnu dušu, idemo do kafića na popodnevnu kafu da je odmorimo i nešto da prezalogajimo, ali, eto, stigli smo malo ranije, petnaest minuta minimalno, a prijatelj (srodnik ili partner) će sigurno kasniti, kaže čeka bus (i vadi svoju knjigu za tu priliku), pa sad čekamo i mi, ali, nije nama to problem jer smo poneli još jednu knjigu – knjigu za čekanje u kafićima, parkovima, generalno svim čekaonicama ovog sveta.

Ja volim da to bude nešto jako interesantno, toliko da svet zaćuti i ne čuju se otkucaji sata. A šta je bolje od nekog detektivskog romana, napisanog veoma visokim stilom, koji premašuje sva očekivanja žanra.

Akunjin je stvarno fenomenalan. Kreće se od Azazela, pa dokle stignete. U ovom startnom romanu upoznajemo se sa Erastom Petrovičem Fandorinom, detektivom koji muca kad se uzbudi što ga čini beskrajno simpatičnim. Konstruisan je kao lik sa besprekornom logikom, velikom moći prerušavanja i mrvicom tragičnih pozadinskih priča od kojih su mu zulufi posedeli. A tek negativci – pa ovde se ne zna za koga navijamo.

 

Nikuda ne idem, Rumena Bužarovska

IMG_0694

 

Baš tako, sad smo stigli kući, sat je bezobrazan i pokazuje da nemamo više vremena za neke epske marifetluke (prvi put iskoristio reč, mislio sam da neću nikada), ali imamo ga taman dovoljno za još malo čitanja. Pošto nećemo nigde do u krevet, mislim da je ovo prikladan naslov za ovu situaciju. Umeju knjigoljupci da se začitaju i osvanu uz knjigu, ali, zbog mnogo obaveza, najbolje je za pred spavanje odabrati zbirku priča, a kad su već priče, neka budu baš dobre.

Rumena se pokazala kao veoma dobar pisac koji zna šta radi, pa je samo nastavila. Ako ste čitali zbirku priča Moj muž onda znate o čemu pričam i sigurno ne lažem ako kažem da je ova jednako dobra, ako ne i bolja, jer je tematski šira i bavi se lokalnim u odnosu na globalno, kao i intrigantnim pozicijama naših ljudi u inostranstvu, kao i stranaca ovde.

linija

To je to knjigoljupci, sa knjigama od rane zore do mrkle noći, za ovde ili za poneti i za svaku priliku. Ja bih voleo da vidim koji su to vaši naslovi za svaku priliko koje nosite svuda sa sobom ili i držite na nekom određenom mestu. i još jedna napomena – koristite bukmarker.

Čitamo se uskoro…

Vaša Knjižara Most

 

 

Koju priču priča vaš obeleživač?

Ulaznica za muzej, vozna karta ili parče tkanine. Svaki od ovih „obeleživača” priča priču i priziva neke uspomene.

IMG_9469

Zanimljivo je šta se sve može pronaći među stranicama knjige na koju smo zaboravili. Dohvatite tako nasumičnu knjigu u trenutku dokolice, a onda vas kao munja iznenadi scena vrelog, sunčanog dana na Krfu, kada ste posetili dvorac Ahilion, a posle na plaži završavali prvi tom Knausgorove Moje borbe.

Ili se u vama probudi osećanje nostalgije za bezbrižnim čitanjem tokom vožnje vozom koja, po svoj prilici, neće biti moguća u bližoj, a verovatno ni u daljoj budućnosti…

Izložba izgubljenih stvari

Ovo je samo par uspomena iz jedne male kućne biblioteke. A zamislite šta tek pronalaze bibliotekari! Tako recimo bibliotekar Goran Marković iz Niša već godinama sakuplja neobične „obeleživače” i do sada u svojoj kolekciji ima više od 300 neobičnih predmeta.

Članska karta američke Kongresne biblioteke, spisak za more, dozvola za slušanje radija iz 1947. pa čak i novac, samo su neke od stvari koje su čitaoci Univerzitetske biblioteke u Nišu zaboravili među koricama knjiga.

Univerzitetska biblioteka je, u okviru proslave 50 godina postojanja, napravila čak i prvu malu izložbu zaboravljenih stvari! Očekivano bi bilo da je neko od vlasnika prepoznao nešto što je nekada davno zaboravio među koricama knjiga, ali to ipak nije bio slučaj…

Evo šta je još pronašao ovaj bibliotekar:

Imam dokument iz ‘47. koji pokazuje kako se dobijala dozvola za slušanje radija, nešto kao današnja priznanica za mesečnu pretplatu. To je jedna mikroistorija u kojoj se vidi kako je naš narod razmišljao, kako je država funkcionisala. Interesantne su, naravno, i ljubavne poruke, pisma. Imam čak i posvetu akademiku Nikoli H., zatim kataloški listić američke Kongresna biblioteke iz ‘98, imamo i sudske pozive za okrivljene, evo i ovaj spisak za letovanje, šta je sve potrošeno.

Deo ove zanimljive priče preuzeli smo sa portala Novosti, a voleli bismo da čujemo i kakve priče pričaju vaši „obeleživači”?

U koju grupu knjigoljubaca vi spadate? Da li među korice knjige stavite prvi predmet koji vam padne pod ruku ili možda savijate „uši” na stranicama? Ili, pak, sakupljate lepe obeleživače, one kojima je namena da budu baš to – obeleživači?

Uzmite neku staru knjigu sa police i pokrenite uspomene…

 

Knjige čijem objavljivanju se radujemo u 2020.

blog baner

Godina se već opasno zahuktala – i ova kalendarska, a i izdavačka. Prvi talas novih naslova izdavači obično najavljuju za proleće i leto, dok nas na jesen očekuje pravo more novih knjiga koje obično budu predstavljene na beogradskom sajmu.

Malo smo zavirili na sajtove i društvene mreže izdavačkih kuća, u onaj deo gde najavljuju šta će to sve novo prirediti ili prevesti u ovoj godini. I imali smo šta i da vidimo! Da srpska izdavačka scena ne zaostaje za evropskom i svetskom uverite se i sami. Evo šta nam to stiže u 2020. godini:

Circe, Madeline Miller

U Laguninoj izdavačkoj kuhinji pre nekoliko meseci najavili su prevod knjige za kojom je poludeo ceo svet. Kirka je ćerka boga Heliosa, a porodica je se odrekla kada je počela da se bavi veštičarenjem. To bi u najkraćem bila najava ovog romana. Kritika kaže da je autorkin stil nesvakidašnji, Gardijan ju je uvrstio među knjige koje se moraju pročitati u 2018., a mi jedva čekamo da je čitamo na srpskom jeziku!

circe
Foto: Pinterest

Hot Milk, Deborah Levy

Debra Levi britanska je autorka i do sada je objavljivala dramske komade, romane, poeziju, eseje… Tri njene knjige do sada su bile u užim izborima za Bukerovu nagradu, a Hot Milk ili Vruće mleko biće prvo njeno delo prevedeno na srpski. Objaviće ga novosadski Prometej u ediciji Reka. Jedva čekamo!

hot milk
Foto: Changing Pages

U jesen, Karl Uve Knausgor

Ako ste se uplašili da nakon završenog šestog toma Moje borbe više nećete imati šta da čitate – ne brinite! Booka sprema novi prevod poznatog Norvežanina. U pitanju je Knausgorov omiljeni žanr – autobiografska fikcija, a odmah iza Jeseni slede Zima, Proleće i Leto, tako da u najavi imamo dosta kvalitetne literature. Jupi!

jesen
Foto: Pinterest

The Goldfinch, Donna Tartt

The Goldfinch ili u prvodu Češljugar još jedno je od dela kojima se baš radujemo u 2020. godini. Dona Tart je za njega dobila Pulicerovu nagradu (2014), a kritika knjigu opisuje kao savremeni američki klasik koji se čita u jednom dahu. Češljugar će se ove godine pojaviti u izdanju beogradske Derete. Čestitamo im na izboru!

goldfinch
Foto: Pinterest

 

Fakultet snova, Sara Stridsberg

Urednici Kontrast izdavaštva ove godine donose nam vrhunsko književno delo. Sara Stridsberg pripoveda priču o feminističkoj ikoni Valeri Solans i u knjizi kombinuje dokumentarni materijal i fikciju. Ako istražite po internetu priču o ovoj neverovatnoj ličnosti biće vam jasno zašto je baš ona bila inspiracija autorki, a verujemo da ćete i vi jedva čekati da čitate Fakultet snova.

sara
Foto: Twitter

Po svemu sudeći, 2020. će biti zanimljiva književna godina. Ako ste videli najavu nekog dobrog naslova koji nam je promakao, pišite nam u komentarima. Pišite nam i šta biste vi voleli da vidite prevedeno na srpski, a još niste imali prilike.

Do sledećeg čitanja,
Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

10 autora koji su obeležili poslednju deceniju

DSC04710

Dok još uvek gužvamo uplatnice i škrabamo posvete (niko ih ne piše grafitnom olovkom) jer se još nimo navikli da je 2020. pa upisali 2019, valjalo bi da rezimiramo poslednju dekadu. Prošlo je desed godina; od čega? – pa od 2010, i reklo bi se da je ova dekada obeležena koliko dobrim knjigama, toliko i specifičnim, kontroverznim, mističnim autorima.

Napravili smo i mi nekakvu listu (statistički podaci prikupljani su na osnovu… šalim se, nije bilo nikakvih anketa, ovo je apsolutno subjektivno, a pomalo i na osnovu šuškanja među rajom).

Karl Uve Knausgor

Već pet godina unazad pratimo kako se Karl Uve bori sa samim sobom u šest tomova dugoj sagi. Da li nam je dosadio? – pa možda malo i jeste, ali kako ne završiti i poslednji šesti tom – mora se. Zbog fenomenalnog stila kojim piše, neretko smo bili okupirani stranicama koje govore ni o čemu posebnom, o svakodnevici kojom je okupiran, ali smo zato bili i, takoreći, emotivno investirani u život ovog autora, koji je ujedno i protagonista – tako to ide sa biografijama. Iako ne mogu reći da sam se sa njim slagao ili shvatio u čemu je njegov problem, ipak sam uživao u tim mini esijama na različite teme iz umetnosti, a nije mi smetalo ni kad me zaokupira njegov privatni život. I eto, posle pet godina i sa tim smo završili, a Moja borba je definitivno obeležila čitav jedan period.

IMG_7326

Elena Ferante

Misteriozna autorka sa kojom smo u dodir došli 2016. sve nas je „kupila“ svojom tetralogijom „Napuljska priča“ u narodu poznatija kao „Prijateljica“, jer je uglavnom traženje knjige išlo ovako: – Dobar dan, imate li Prijateljicu treći deo?

Džaba taj zvanični naziv – Elenine knjige su svima postale prijateljice, a kako i ne bi kad su genijalno napisane, kad imaju fenomenalnu priču i ovo je jedan od retkih primera kada kvalitet bude prepoznat, a knjiga prodavana. Mislim da je upravo Elena (ili kako god da joj/mu je pravo ime) spasila književnost našeg veka (možda je malo i Karl Uve, da ne budem bezobrazan).

IMG_7325

Peter Handke

Iako je tek nakon Nobelove nagrade i fame oko ovog priznanja postao čitaniji nego što je to bio ranije. Međutim, postojali su ljudi koji su ga voleli i pre toga, pa je i Reka  u svoju ediciju 2018. uvrstila Popodne pisca, a potom i Još jedanput za Tukidida.

Rekao bih da sam kod ovog autora pronašao novi jezički izraz i način na koji opisuje sopstvenu stvarnost, ali i ovu opštu i objektivnu. Čak ga i Knausgor (nikako od njega pobeći) spominje u šestom tomu i kaže za njega da je jedan od tri najbolja (ako ne i najbolji) živa pisca.

U svakom slučaju, poslednjih deset godina (pa čak i dvadeset) izrazito važan čovek među piscima, za Srbe još i ponajviše. Sada ga imamo u raznim izdanjima, pa samo izvolite.

IMG_7324

Džonatan Frenzen

Hm, mislim da se oko njegovog imena ne ispreda nikakva intrigantna pripovest, ali je svakako značajan i primećen u poslednjih deset godina (fan fekt – čak je i Frenzen oduševljen Elenom, pa ga imate u dokumentarcu Groznica Ferante). Često ga nazivaju američkim Tolstojem, što, moram priznati, nije pogrešno. Porodični odnosi, odnosno sukobi, polazna su tačka njegovih romana, koji se dalje šire na savremenu problematiku sveta, kao što je politika, ratovi (što mu dođe opet neka politika), ekologija (ma ni to nije mnogo daleko od politike). Sve o međuljudskim i porodičnim odnosima saznaćete čitajući ovog čoveka.

IMG_7323

Đorđe Lebović

IMG_7322

Kada je reč o ovom piscu i scenaristi, prvo što nam padne na pamet je Valter brani Sarajevo. Buran i dramatičan život ovog genijalnog čoveka iznedrio je vrhunsko delo savremene književnosti, a reč je o romanu Semper idem koji jeste njegova autobiografija, nažalost, nezavršena.

Od dana kada je izašao pre četiri godine ne prestaje da fascinira publiku koje je sve više. U čast autoru, a i zbog savršenstva samog po sebi, ovo delo je transponovano i na daske koje život znače (hahaha, kakva dramatična ustaljena fraza, ali baš se uklapa), u istoimenu predstavu u režiji Gorčina Stojanovića, a u izvedbi Narodnog pozorišta Sombor.

Uživajte i u predstavi, ali ne pre nego što pročitate ovo remek-delo. (opet predvidljivo, ali šta ću, stvarno je remek-delo).

Zahar Prilepin

IMG_7321

Brat Zahar (nismo li svi braća i sestre, a on mi je posebno drag) je pošteno obeležio dekadu, a kako mi se čini ne planira da stane. Da spomenemo najbitnije – ne postoji bolji pisac i tu nema šta da se dokazuje, dovoljno je pročitati Obitelj i sve vam je jasno; a valja spomenuti i ono što prati ovog autora koji nas rado posećuje: Zahar je veoma kompleksna ličnost, neki bi rekli i da je ekscentričan, ali mislim da se njegova ekscentričnost ogleda u prizemnosti, što je u današnje vreme baaaaaaš retko. Nije se libio nikakvog posla, pa je tako od grobara, izbacivača u klubovima završio kao ratnik u kojekakvim legijama, (hoće i danas da prošeta šumama sa puškom o ramenu) i na kraju postao ono što je oduvek i trebalo da bude – pisac koji se i danas bori protiv fašizma, a pritom stvara bez zamerke. Uživajte u Prilepinu.

Vladimir Tabašević

IMG_7357

Sačekali smo malo sa objavom ovog bloga da bismo dali Vladimiru vremena da se iskaže – znali smo kad je dodela najprestižnije nagrade za književnost koju imamo. Kao što smo i mislili – čekanje se isplatilo, a Vladimir ni ovoga puta nije omanuo: treća dodela i u sve tri je umešan. Prvi put kad je nije dobio pa negodovao po društvenim mrežama, drugi put ju je dobio, i ovaj poslednji put je pokrenuo peticiju da je niko ne dobije (namerno izbegavam ime nagrade čije se ime dovodi u vezu sa jednim pevačem). Da li je Vladimir u pravu ili ne (mislim da jeste, a vi me slobodno demantujte), nije toliko ni važno – važno je da ovaj mladi autor (mlađi je od većine domaćih autora što i nije bogznakako teško) piše i da stvara dobru književnost razumljivu malom broju čitalaca, jer je blago rečeno hermetična, ali šta sad. Lepo on to sklopi i veoma je aktivan i angažovan autor – nije na odmet obratiti pažnju na njega.

Amos Oz

IMG_7358

Mislim da njega najčešće spominjem, neki bi rekli i da ga forsiram, ali šta da radim kad je prikladan za bilo koju temu kad je književnost u pitanju.

Nažalost, poslednju dekadu je obeležila njegova smrt i ja se i sad ražalostim kad shvatim da ništa novo od njega neću čitati. A on nije obeležio samo dekadu, već godinama „drma“ javnost u svojoj zemlji, jer svaki put kada nešto izgovori sva je pažnja na njemu. Ne zato što je provokator (neki ga sigurno vide i kao takvog) već zbog toga što se prosto usudi da kaže sve što misli, a dobro je za njegov Izrael u kom je poznat ne samo kao pisac (kao pisac je poznat u celom svetu) već i kao neko ko jasno i glasno kaže: Dear government, please go to hell.

Sve o njegovom životu možete čitati u fenomenalnoj knjizi Priča o ljubavi i tami, a i ostalim se knjigama obavezno pozabavite. Nije dobio Nobelovu nagradu, a nije mu ni trebala. RIP

Olga Tokarčuk

knjige_jakovljeve_vv

Iako nije toliko medijski ispraćena i njoj je ove godine dodeljena Nobelova nagrada, samo za 2018, pa evo prilike da i njoj posvetimo dva-tri reda.

Olga je prvobitno radila kao psiholog, psihijatar i sebe vidi kao naslednika (za one senzibilnije – „kao naslednicu“) Jungove psihologije, što se po mnogima oseti u njenim delima (baš me interesuje da li bi iko to primetio da sama nije tako rekla?). Olga, pa dovoljno je pogledati sliku (iako nismo površni i nemamo predrasude) pa da shvatimo da „imamo posla“ sa nesvakidašnjom osobom, jer i dalje svojom fizičkom manifestacijom odaje utisak studenta filozofije na univerzitetu u Novom Sadu. Na stranu to, jednom kad se dohvatite neke njene knjige to je početak kraja, na neko vreme ćete ostaviti sve druge knjige i čitati samo nju, pa možda odmah da počnete sa Knjigama Jakovljevim (Knjige Jakovljeve iliti dugo putovanje preko sedam granica, pet jezika i tri velike religije, ne računajući one male.)

Autorka se povukla na selo odakle i dalje stvara.

Srđan Valjarević

IMG_7359

Nakon sto godina odsustva Srđan se vratio na scenu i startovao snažno promenom izdavača – iznenadilo nas je sve pomalo, ali ko će sad i u to ulaziti.

Iako ga nije bilo na sceni, pa čini se čitav jedan vek, ni na trenutrak se nije prestalo pričati o njemu, njegovoj ličnosti, nagađati o njegovom privatnom životu (gde je, šta radi, pije li, piše li) i kad će više nešto novo napisati. Ovo je autor koji je dekadu obeležio svojim nestankom – nije ga bilo, a stalno se onjemu pričalo, pa se može reći da je svojim nedelanjem izazvao više pažnje nego neko ko godišnje „štanca“ tri romana.

Kako čujemo, ove godine ćemo čitati nešto novo od njega u novim koricama nove izdavačke kuće – takoreći, vaskrsenje Srđanovo.

Eto, to je to, ako mislite da je još neko „zaslužio“ da se nađe na ovoj listi, a vi ne prezajte, naoštrite pero i u komentar napišite ko je to i zbog čega.

Pozdrav do sledećeg javljanja.

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

Vislava Šimborska i zašto bi je trebalo čitati

korica neobavezna lektira

~~~

Nažalost, više ne postoji mogućnost da odemo na promociju neke zbirke pesama ili feljtona ovo nobelovke, ali i dalje postoje ljudi koji su imali prilike da je lično upoznaju, sa njom se dopisuju ili popiju kafu (ili šta već), a više su nego voljni da ispričaju svoje susrete sa njom. Ovom prilikom nećemo prepričavati njihova iskustva (svako je veoma pozitivno i autentično), jer, na svu sreću iza Vislave je ostala mnogobrojna literatura pisana njenom rukom, objavljivana u raznoraznim izdavačkim kućama, a Reka je uspela da se „dočepa“ nečega što je pravo blago.

Zašto tako i odakle mi pravo da nešto tako decidno tvrdim?

Kao prvo, Reka nije odabrala pesme, već njene feljtone, koji (u to nema sumnje) najbolje pokazuju Vislavin karakter, jer je bila slobodna da iskaže svoje lično mišljenje, a verujte mi, usuđivala se. I postoji li onda bolji način, kad već ne možemo lično, da se upoznamo sa ovom pesnikinjom , nego putem njenog mišljenja? Ne postoji, to mogu da tvrdim.

O čemu je pisala? Mislim da bi ovaj put bilo lakše reći o čemu to nije pisala, jer u zbirci njenih feljtona (nisu čak svi ni uvršteni jer ne bi stali u jednu knjigu) čitamo Vislavino mišljenje na različite teme, ono što se kaže – za svakog ponešto. Odmah da napomenem da ovo nije nikakva literarna papazjanija, niti zbirka zbrčkanih tekstova o svemu i svačemu već duboko promišljanje o onome što je sama Vislava čitala.

Mnogo puta će nas iznenaditi jer ono što pročitamo kao zadati naslov ne mora nužno pisati u tekstu, pa je tako, komentarišući knjigu iz biologije koja tematizuje delfine Vislava shvatila na sebi svojstven način i uzela slobodu da nam ništa iz knjige ne otkrije već je iskoristila priliku i delfinima napisala pismo.

Posle nekoliko pročitanih poglavlja (ne morate ih čitati redom) poželećete da sa ovom ekscentričnom ženom provedete vreme u kafani i čujete kako izgovara cinične i duhovite komentare na određenu temu.

I tome i služi ova Neobavezna lektira, kad sve već postane dosadno, kad kiša pretera, kad je dan krenuo kako ne treba, tri Vislavina teksta su ono što vam mi propisujemo kao lek koji će delovati na sto od sto ispitanika.

Bila je pametna, duhovita, zajedljiva, cinična i pozitivna. Kraće – ostaće upamćena.

Neobaveznu lektiru možete pronaći kod nas na 20% popusta.

~~~

Toliko od nas ovoga puta, čitajte nas sledeće nedelje jer vam izdvajamo naše omiljene knjiške citate!
Do tada, čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

Malo drugačije knjige za letovanje

MALO DRUGAČIJE KNJIGE ZA LETOVANJE

Kada planiramo letnji odmor, osim pasoša, telefona, punjača i bikinija, na spisak obavezno stavljamo i literaturu koju ćemo nositi sa sobom. Jer, konačno ćemo imati vremena da se na miru posvetimo svim onim stranicama koje su se gomilale i čekale nas na polici tokom cele godine.

Ima nas i koji nismo skroz spremni dočekali leto, pa po letnje štivo trčimo dan pred put, ulećemo u omiljenu knjižaru i sa ulaza pitamo našeg knjižara: daj, preporuči mi nešto brzo, krećem na more sutra!?

U koju god grupu da spadate, mi smo pripremili izbor od pet malo drugačijih knjiga koje ove godine možete poneti na odmor, za koji se nadamo da će vam pomoći da lakše napravite svoj letnji izbor.

Pa, da počnemo:

1. Slijepa karta, Marko Pogačar (Kontrast izdavaštvo, Beograd, 2016)

IMG_1477

Zašto na putovanje ne biste poneli knjigu o – putovanjima?
Pored reputacije jednog od najboljih regionalnih pesnika, Marko Pogačar važi i za pasioniranog globtrotera. Prepoznatljiv po svojim šarenim havajskim košuljama koje ga uvek prate u pustolovinama, predočava nam u ovoj knjizi ritam, mirise i ljude sa ulica Berlina, Bruklina, Tbilisija, Majorke, Pekinga, Dakra…

Prvih par rečenica:
„Nedeljno jutro, ulica južno od pruge: Mjesto pisanja, njegovo gnjusno vrijeme u četvrti spaljenih stolova, pljesnivi hladnjaci koji se otvaraju samo da bi s bijele stijenke načas nestao nnečiji odraz, utopio se u usirenom mlijeku i mrkvama.“

Cena: 599,00

2.  Ana Svard, Selma Lagerlef (Darma books, Beograd, 2018)

IMG_1476.jpg

Selma Lagerlef je prva žena kojoj je uručena Nobelova nagrada za književnost! Koliko je ova autorka važna za Švedsku i njihovu kulturu i književnost, govori i podatak da je prva žena čiji se lik našao i na jednoj od novčanica 1992. godine.

Selma je bila aktvina učesnica u borbi žena za dobijanje prava glasa, te stoga ne čudi što se ovaj roman bavi upravo problemima žena i njihovom potragom za smislom i ispunjenjem. Kroz bogat katalog ženskih likova autorka razmatra položaj žena koje pripadaju različitim društvenim klasama, što u velikoj meri uslovljava njihove snove, težnje i mogućnosti izbora…

Prvih par rečenica:
„Šta god ko rekao protiv Tee Sundler, jedno se moralo priznati – ona je bolje od bilo koga znala da postupa s Krlom Arturom Ekenstetom.“

Cena: 880,00

3. Jer mi tako kažemo, Noam Čomski (Službeni Glasnik, Beograd, 2017)

IMG_1475

Možda se neće svako složiti da je godišnji odmor vreme kada treba da se bavimo ozbiljnim društveno-političkim temama, ali mi mislimo da je svako vreme pravo za razvijanje kritičkog mišljenja. A ko bi vam u tome mogao biti bolji učitelj od najuticajnijeg kritičkog mislioca na svetu – Noama Čomskog!

Na 160 stranica ove zbirke kritičkih eseja, inače prethodno objavljivanih u New York Times Syndicate-u i News Service-u, možete saznati njegove uvide o raznim aktuelnim temama. Knjiga može biti zanimljiva kako onim koji se prvi put susreću sa delom Noama Čomskog, tako i poznavaocima njegovog opusa koje zanima šta ima da kaže o klimatskim promenama, globalnoj nuklearnoj politici, Iranu, Iraku, Izraelu, Bliskom istoku, državnoj bezbednosti…

Prvih par rečenica:
„Svetski priznati akademik Noam Čomski poznat je ne samo po svom pionirskom radu u oblasti lingvistike već i po posvećenosti ulozi angažovanog intelektualca, skrećući pažnju na brojna važna društvena pitanja koja su često povezana sa domaćim i stranim represivnim načinima vladanja – za šta je očevdian primer ova značajna zbirka njegovih najnovijih političkih kolumni Jer mi tako kažemo.“

Cena: 748,00

4. 1913. Leto stoleća, Florijan Ilijes (AED studio, Beograd, 2014)

IMG_1474

1913. Leto stoleća je knjiga veoma interesantne konstrukcije. Može se reći da ona zapravo predstavlja istoriju jedne godine, u kojoj se stapaju početak i kraj, trijumf i melanholija, u kojoj sve postaje umetnost. Nakon ovog „leta XX veka“ više ništa nije kao što je nekad bilo.

Ako vas zanima šta su te godine radili neki od najvećih svetskih umetnika i stvaraoca, u ovoj knjizi vam Florijana Ilijes o svemu tome pripoveda sa elegantnim stilom, protkanim finim humorom.

Prust traga za izgubljenim vremenom, Maljevič slika kvadrat, Stravinski slavi buđenje proleća, Kirhner daje lice Berlinu, Kafka, Džojs i Muzil istog dana piju kapućino u Trstu, a u Minhenu austrijski slikar razglednica, po imenu Adolf Hitler, prodaje svoje skromne gradske vedute.

Prvih par rečenica:
„Prvi je sekund 1913. godine. Kroz mračnu noć odjekne pucanj. Čuje se kratko škljocanje, prsti se stežu oko oroza, onda odjekne i drugi, prigušen. Policija je alarmirana, pa brzo stiže i hapsi osobu koja je pucala. Zove se Luj Armstrong.“

Cena: 1.210,00

5. More oko nas, Rejčel Karson (Kiša, Novi Sad, 2016)

IMG_1478

Sigurno ste do sada nebrojeno mnogo puta stali na ivicu usijane stenovite obale i lakim odrazom, u pravilnom luku, uronili u beskrajno plavetnilo koje zovemo more. Ali, da li ste ikada u takvim trenucima razmišljali o tome koliko je stara voda u koju zaranjate? Kada je nastala? Kako?

Rejčel Karson bila je amrički zoolog i biolog i smatra se jednom od prvih aktivistkinja modernog pokreta za zaštitu okoline. U ovoj veoma zanimljivoj i višestruko nagrađivanoj knjizi, prevedenoj na 28 jezika, autorka nam otkriva nauku, ali i poetiku mora i morskih dubina. U knjizi će uživati ljubitelji popularnih naučnih programa poput Nacionalne geografije, ali i ljubitelji lepog književnog izraza, po kome je autorka poznata.

Prvih par rečenica:
„Počeci su obično magloviti, pa je tako i s morem – tom velikom majkom života. Mnogi su raspravljali o tome kako su i kada nastala mora na Zemlji i stoga nije nimalo čudno što se ta objašnjenja uvek ne slažu. Jer, jasna i nepobitna je istina da nije bilo nikoga ko je to video, te je, u nedostatku očevidaca, prirodno da postoje izvesna neslaganja. Tako će, prema tome, kad vam ovde ispripovedam kako je mlada planeta Zemlja stekla more, ta pripovetka biti sastavljena na osnovu mnogih izvora i sadržaće čitava poglavlja čije ćemo pojedinosti mi moći samo da zamislimo.“

Cena: 770,00

Toliko od nas za ovo javljanje. Pišite nam i šta vi nosite na odmor, kao i da li su vam se svidele naše preporuke. 🙂

I čitajte knjige!

Vaša knjižara Most

 

Paklene akcije u Knjižari Most: osvežite se ovog leta uz dobre knjige

Leto je stiglo i mi ne možemo biti srećniji zbog toga!

Nadamo se da već uživate i da se spremate za neku vodu, bilo da je bazen ili more. Ali nikuda ne smete bez dobre knjige! Knjižara Most vam je spremila sjajne, paklene akcije da se dobro obskbite letnjim štivima!
Čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u osvežavajućem podrumu!

Tokom celog juna:

Kosmos izdavaštvo na popustu od 20% do 40%

Ovog jula predstavljamo KOSMOS IZDAVAŠTVO

PROMETEJ knjige na 20% popusta

TOKOM CELOG JULA MESECA

 Akcija 3 knjige za 200din

AKCIJA 3 KNJIGE ZA 200 din

 

I još mnogo malih iznenađenja!
Čekaju vas takođe osvežavajući napitci i dobra kafa, prirodni hlad i udobne sofe.
Vreme je za leto i knjige.

 

Kosmos izdavaštvo na neverovatnoj akciji tokom celog jula – svi naslovi na popustu od 20% do 40%!

Ovog jula predstavljamo KOSMOS IZDAVAŠTVO

Ovog jula vam predstavljamo izdavačku kuću Kosmos!

Svratite do nas da pogledate njihove sjajne naslove, a pri kupovini ostvarite od 20% do 40% popusta na sve naslove!

Kratka biografija Kosmos izdavaštva:

Kosmos izdavaštvo je izdavačka kuća iz Beograda koja se profilisala kroz objavljivanje značajnih i uticajnih romana svetske književnosti, kao i važnih dela iz oblasti psihologije i brojnih drugih izdanja.

Pojavljivanje novih prevoda velikih i značajnih književnih tekstova uvek je značajan kulturni događaj. Među najznačajnijim projektima Kosmos izdavaštva, svakako treba pomenuti nove prevode velikih romana Dostojevskog i Tolstoja prevoditeljke i autorke Katarine Brajović.

U okviru izdavačkih poduhvata Kosmos izdavaštva svakako treba pomenuti i ediciju studija Eriha Froma, jednog od najznačajnijih autora savremene psihološke teorije i psihoterapije.

Jedno od svakako najznačajnijih izdanja Kosmos izdavaštva predstavlja ekskluzivan prevod neobične i začudne Jungove Crvene knjige. Ovu neobičnu i enigmatičnu knjigu Jung je smatrao svojim najznačajnijim radom, iako je, sve do nedavno, bila dostupna samo maloj grupi ljudi.

U izdanju Kosmos izdavaštva objavljena je i zbirka poezije, Stranac Radeta Šerbedžije.

U okviru izdavačkog projekta Kosmos izdavaštva pokrenuta je i edicija dela Irvina Jaloma. U ovoj su ediciji objavljeni njegovi najznačajniji i najuspešniji romani: Kad je Niče plakao, Problem Spinoza, Lečenje Šopenhauerom, Ležanje na kauču, kao i zbirka priča Krvnik ljubavi.

Kosmos izdavaštvo objavilo je najznačajnije romane Eriha Marije Remarka. Kao i Hemingvej, sa kojim je često poređen, Remark se fokusira na ljude, muškarce i žene, uhvaćene u vrtlog ratnog haosa i uništenja.

Među ostalim izdanjima možemo istaći i prevod Istorija zapadne filozofije Najdžela Tabsa, profesora filozofije na Univerzitetu Binčester i istaknutog stručnjaka za Hegelovu filozofsku misao. Ovde možemo pomenuti i uticajnu Betelhejmovu studiju Značenje bajki kao i mnoga dela o kojima se možete informisati na zvaničnom sajtu Kosmos izdavaštva.

 

 

download

 

Sve Kosmos naslove možete pronaći ovde

A listu autora možete pronaći ovde

 

 

 

Ovog leta čitajte samo najbolje knjige, a kod nas ih nabavite na sjajnim akcijama.
Mi vas čekamo sa Kosmos knjigama u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu!
Kupujte lokalno i podržite male nezavisne knjižare.
Čitajte, čitajte, čitajte.
Vaša Knjižara Most ❤

 

Knjiga i kafa

Knjiga i kafa, coffee and books, book + coffee… kada ove reči ukucate u pretraživač, pojavljuje se pregršt dopadljivih fotografija, vešto osmišljenih da izazovu urgentnu potrebu za smeštanjem u neki udoban kutak nad knjigom.DSC00389.JPG

Objavljivali smo ih i mi na našem blogu i društvenim mrežama, jer ima nešto inspirišuće u sceni u kojoj su šoljica sa toplim, gorkim napitkom i položena knjiga, spremna da je otvorite.20171030_095041-2

I knjiga i kafa asocijacije su na pauze, na odmor, predah… I često su nam baš takve male i gotovo besplatne stvari dovoljne da preguramo težak ili sumoran dan. Pucketava džezva na ringli kao nagoveštaj onoga što dolazi, odmah zatim oštar i prijatan miris pržene kafe i na kraju slivanje vruće smeđe tečnosti niz zidove omiljene šolje.

jastreb

Mi u knjižari Most, pored toga što imamo udobne fotelje i sofe, kuvamo domaću kafu našim gostima i puštamo im tihu i prijatnu muziku 🙂 Sve je više i onih među vama koje će obradovati činjenica da u knjižari pušenje nije dozvoljeno, kao i da su kućni ljubimci uvek dobrodošli.

A dobrodošli ste i vi na knjigu i kafu!

Međunarodni dan nezavisnih knjižara

IBD-final-logo.jpg

Pre nekoliko je godina udruženje Northern California Independent Booksellers Association, podstaknuto uspehom Record Store Daya, odlučilo da pokrene u Kaliforniji Dan nezavisnih knjižara (Independent Bookstore Day). Dan je prvi put obeležen 2. maja 2014. godine, a već je tada postojala ambicija da se obeležavanje ovog dana podigne na nacionalni nivo.

Na prošlogodišnjoj nacionalnoj proslavi učestvovalo je 365 knjižara, 7 izdavača i 65 autora, na hiljade ljudi je bilo u organizaciji, a za tu priliku štampane su i ekskluzivne publikacije. Širom Sjedinjenih država postoji oko 2000 nezavisnih knjižara, a organizatorima je cilj da se u budućnosti sve one uključe u obeležavanje ovog dana.

Iako je najvidljivija razlika između velikih knjižarskih lanaca i nezavisnih knjižara koje nisu u vlasništvu izdavačkih kuća ipak u SAD, i kod nas se već nekoliko godina unazad može primetiti monopol u trgovini knjigama. Knjige manjih izdavača skrajnute su na policama u ovim knjižarama koje više podsećaju na hladne supermarkete i prodavnice svega i svačega, a manje na mesta sa mirnom atmosferom gde možete odvojiti vreme da se udobno smestite u fotelju, popijete kafu ili čaj, prelistate knjigu ili o njoj razgovarate sa knjižarem.

Nemojte zaboraviti kada sledeći put budete krenuli da kupite nešto za čitanje, da samo od vas zavisi opstanak neke male knjižare.