Ova godina nije nam ostavila baš mnogo razloga da je se sećamo sa nostalgijom. Mada, ko zna, možda ćemo jednog dana pamtiti mesece izolacije kao nešto najbolje što nam se desilo – kao vreme kada smo mogli da se posvetimo sebi, porodici, dobroj knjizi…
Ipak, danas ne možemo da ne budemo tužni što se najveća književna manifestacija na ovim prostorima neće održati i što nećemo imati priliku da sa spiskovima (a neki bogami i sa koferima) idemo put voljene nam Hale 1 beogradskog sajma. Sa koje god strane sajamskog štanda da se nalazite, sigurni smo da će vam nedostajati žamor, komešanje i nepregledni nizovi izloženih knjiga.
Mi, knjigoljupci iz Mosta, trudimo se poslednjih godina da sajamsku atmosferu barem malo približimo i Novosađanima koji nemaju priliku da odu do Beograda. U saradnji sa izdavačima koji se uvek rado odazovu našem predlogu, i ove godine organizovali smo, sada se može reći tradicionalniMali sajam knjiga u Mostu. Ovog puta naš sajam trajaće tokom celog oktobra.
Popust na sve knjige je najmanje 10%, a 20% popusta dajemo na izdanja izdavačkih kuća Dereta, Booka, Lom, Arete, Rende, Kosmos izdavaštvo, Lingea, Makart, Paladin, Beobook, 30% na izdanja Biblioteke Reka i 40% na Prometejeva izdanja. Osim ovih popusta, pronaći ćete veliki deo sa starim knjigama po cenama od 100, 200 i 300 dinara koji se svakodnevno dopunjava.
Možda se ove godine nećemo naći pod sajamskom kupolom, ali se možemo naći pod lučnim svodovima naše knjižare, razmeniti utiske o knjigama, popiti kapućino i ući u novembar opremljeni dobrim jesenjim štivom.
Mali sajam knjiga u Mostu
Mesto održavanja: knjižara Most Vreme održavanja: od 1. do 31. oktobra Radno vreme knjižare: radnim danima od 12:00 do 20:00 i subotom od 9:00 do 15:00
Dragi knjigoljupci, moramo priznati da nas je leto malo ulenjilo, te da zbog toga kasnimo sa tekstom o naslovima pristiglim u avgustu.
Ipak, evo nas najzad, izbor je pao na četiri naslova. Lista mala, ali odabrana. Nastavite skrolovanje i pronađite inspiraciju za sledeću lektiru:
Alma, Ž. M. G. Le Klezio
Reč Alma iz naslova Le Kleziove knjige upućuje na ime porodičnog imanja glavnog junaka i pripovedača, koji prvi put u životu odlazi na Mauricijus, jer ga pohode sećanja koja mu je otac ostavio u amanet…
„Nisam rođen u ovoj zemlji, nisam u njoj odrastao, ne znam o njoj gotovo ništa, pa ipak osećam u sebi težinu njene istorije, snagu njenog života, breme koje nosim na leđima kuda god krenem. Moje ime je Žeremi Felsen.“
Istorija iza pripovesti – eseji o Jugoslaviji, Peter Handke
Interesantan je ovaj naslov. Kako bih vam rekao, naravno da je interesantan kad ga je dao lično Handke (nije morao, ovo je zbirka njegovih eseja o Jugoslaviji, mogao je i urednik/priređivač, ali eto – Handke je). Nije jednostavno uvek razlikovati istoriju od (pri)povesti, pa se ne plašim da zaključim kako se Handke u ovim esejima upustio u traženje istine iz svih mitologizovanih pripovesti o Jugoslaviji (hteo sam napisati „svima nam dragoj”, ali, neobjašnjivo, nije svima bila dobra ideja), i reklo bi se da je uspeo. Što bi naš narod rekao „dajte mu Nobelovu nagradu“ (prigušeni smeh u pozadini).
Žene na studencu, Knut Hamsun
Kažu ljudi da je ovo veliki Hamsunov roman. Pa, prilično je očigledno, dva toma čovek ispisa i iznese hronike jednog vremena koje se proteže na period preko trideset godina – pa nije ni moglo kraće i nije to mogao biti „manji“ roman, ni po obimu ni po sadržaju ili značaju. Trebalo je i vremena i prostora da se prikaže taj niz likova sa vrha i dna društva iz kojh se izdvajaju Oliver i njegova žena Petra. Dakle, odmotajte najlon u koji je knjiga zapakovana i lagano se upustite u praćenje uspona i padova svih porodica iz romana, i obavezno pozdravite žene na studencu (volim te slikovite naslove).
Vruće mleko, Debra Levi
I da, stigli smo do mog ličnog avgustovskog favorita. Od trenutka kad sam je pročitao ne prestajem da istražujem ovu autorku i tražim šta je još pametno rekla i nimalo se nisam iznenadio kad sam našao mnogo toga, jer je ova autorka (ima pravde) planetarno poznata (nisam preterao, ne, stvarno se čita širom planete).
Šta me je toliko oduševilo? – pa sve me je oduševilo: od prostornog rešenja (vrelina Španije savršeno uklopljena sa vrenjem ideja i svesti junakinje Sofije) idejnog pitanja slobode, odnosa pojedinca i porekla, sve patologije koje mogu da se izrode iz (dis)funkcionalnog odnosa majke i ćerke, pa do slobodnog eksperimentisanja sa seksualnošću, a na kraju krajeva, izrazito lako nasedam i prosto me kupe sve reference na Antiku (Grčka posebno).
Neko pametan iz The New Yourk Times-a (ni slučajno transkribovati) za ovaj reoman je rekao da se graciozno kreće kroz patos, humor i opasnost. I stvarno, graciozno se kreće sa ponekom opekotinom meduze.
Dobar je bio avgust, knjigoljupci. Šta god da odaberete, zahvalite avgustu kad pročitate.
Dragi knjigoljupci, vreo jul doneo nam je neke baš vrele nove naslove!
I pored objektivno otežanih uslova za rad, smanjene posete knjižarama, te smanjenih budžeta za nove izdavačke projekte, izdavači u Srbiji uspevaju da nas svakog meseca obraduju kvalitetnim knjigama. Moramo im za to skinuti kapu i čestitati na trudu i ljubavi koje u svoj posao ulažu!
Noviteta je bilo dosta, ali mi smo za ovaj put izabrali 5 novih naslova, a uvek vam predlažemo da nas posetite i pogledate šta se još krije na našim policama 🙂
Evo julskih književnih poslastica:
Testament g. Napumosena da Silve, Žermano Almejda
Izdavačka kuća Dereta u svojoj ediciji „dereta vam predstavlja…“ donosi nam roman pisca sa Zelenortskih Ostrva, Žermana Almejde. Roman je prvi put objavljen 1989. godine i već tada je književnoj javnosti bilo jasno da se radi o ozbiljnom novom glasu portugalskog govornog područja.
Nakon što je preminuo g. Napomuseno da Silva Araužo, jedan od najuglednijih stanovnika San Visentea, otkriva se da je iza sebe, pored bogatstva, ostavio i testament otkucan na 378 listova hartije, sa pridodatih deset strana ispisanih rukom. Iako su svi na Zelenortskim Ostrvima mislili da znaju ko je g. Napomuseno, uvaženi preduzetnik koga su krasile nebrojene vrline, neženja i nekadašnji vlasnik prvog automobila na ostrvu, čitanje testamenta naglas, jednog toplog popodneva, ostaviće u šoku sve prisutne, a naročito njegovog jedinog naslednika, sinovca Karlosa…
Nama zvuči veoma zanimljivo!
Čovek koji plače od smeha, Frederik Begbede
Knjigoljupci, poštovaoci Begbedea (odosno njegovog pisanja) ovim naslovom završava se priča o Oktavu Parangu, kojeg smo pratili kroz 699 dinara i Upomoć, molim za oproštaj. Oktav je ponovo promenio profesiju, ali priča nastavlja istim tokom, onako, okrutno, duhovito, cinično i, najviše od svega, iskreno. Kako se Oktav Parango snalazi u doba modernog otuđenja, treći i poslednji put, videćemo u Čoveku koji plače od smeha.
Ovako, hm, ne, još nisam spreman, samo da se saberem… Ma nema šta, najbolji roman načinjen od zbirke priča. Eto, kako sad roman od zbirke priča? – e, pa, lepo, Ivana je pronašla načina da napiše priče o nekoliko različitih žena, ali tako da imate osećaj da su sve one deo neke veće celine (možda žive u istoj zgradi – ne žive, samo dajem primer), svaka na svoj način obeležena majkom (arhetip majke, pa sad, to baš svašta znači, ali se svodi na jedno), porodicom, nedostatkom porodice… Misli junakinja jure na sve strane. Pred kolapsom, pod stresom, u prašumi toka svesti one se bore da prokrče put (neverovatno dugačkim rečenicama interesantne interpunkcije – čist pank (nije, nego se tako kaže)).
Prateći ih u korak po pločniku, pravimo krug oko najvažnijih tema. Seksualnost, usamljenost, roditeljstvo, predrasude i dubinsko razmatranje odnosa majke i ćerke.
Biće jasnije kad pročitate knjigu, pa će mene interesovati šta vi imate da kažete… 🙂
Evo, malo proze u izdanju Trećeg Trga (izgleda da sve ide velikim početnim – interesantno) za koje smo mislili da će samo poeziju izbacivati. Možemo pretpostaviti da je u pitanju lirski roman i kako se čini, tematizuje posledice pronalaženja sebe u ženskom trojstvu: u ulozi majke, ljubavnice i negovateljice.
Simpatičan mi je taj izraz „ostvariti se u ulozi majke“, to je kao, nisam ja baš majka, samo mi je to uloga, ali reč je o (da sad ne banalizujem, a kako i ne bih kad sve zvezde i zvezdice tako kažu) dekonstrukciji subjekta – o ulogama koje se menjaju kako život odmiče, pa bih rekao da je u svakoj priči o ostvarivanju u ulozi ovoga i onoga, takođe reč i o nepostojanju slobode.
Eto kako se lako može skrenuti sa teme. No, shvatili ste vi sve, ne sumnjam ja.
Ne znam kako vi reagujete na ovo (živela sekcija – komentari), ali ja mislim da bih čitao bilo čije dnevnike, makar na ulici našao dnevnik nasumične osobe bez imena i prezimena (jeste, malo bi mi bilo neugodno što tako voajerišem, ali ko je otvorio eurokrem (evrokrem), a nije ga probao). U ovom slučaju ime i prezime je Bora Ćosić i u pitanju su njegovi dnevnički zapisi od 2013-2020 (koja još nije gotova, ali dobro). Da se razumemo, postoji mogućnost da nećemo saznati ono što bismo saznali iz dnevnika nekog ko nije planirao da ga čita javnost, ali sigurno ćemo imati uvid u Borina razmatranja, tumačenja i mišljenja o svetu, ali i o njemu samom. Ima on dosta interesantnih knjiga, tipa (da se slikamo, hehe) Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.
To je to, kao i uvek, podstičemo vas da nam pišete, jer uvek imate interesantne uvide, a osim toga, bude nam baš drago.
„Jedini način da stekneš prijatelje jeste da i sam budeš prijatelj.“ – Ralf Valdo Emerson
U rečniku, prijateljstvo se definiše kao pozitivna veza između dvoje ili više ljudi koji uživaju međusobne simpatije i poverenje. Ono se jednostavno dogodi kao posledica različitih okolnosti i upravo zato je svako prijateljstvo posebno i predstavlja priču za sebe.
Neke od tih priča imaju sreću da budu večno zabeležene u književnosti, pa čak i da dožive veliku popularnost i da ceo svet priča, poistovećuje se i diskutuje baš o njima.
Evo koja smo mi prijateljstva iz književnosti izabrali za danas:
Moja genijalna prijateljica, Elena Ferante
Ok, zašto ne početi sa najočiglednijom asocijacijom. Napuljska tetralogija, istina, ne priča nam samo o prijateljstvu, ali ono je bez sumnje njen vodeći motiv. Ove knjige, a posebno prvi deo, na najlepši mogući način opisuju potrebu svakog mladog bića da bude oblikovan po uzoru nekog drugog, ali istovremeno i u suprotnosti sa nekim drugim. Lila i Lenu nateraće vas da promislite o najranijim drugarstvima, o tome kako ste doživljavali svoju drugaricu tada, a kako ona vas.
Predlažemo da je pozovete i da se, uz čašu dobro rashlađenog rozea, prisetite svih divnih i ludih stvari koje ste zajedno proživele.
Tri ratna druga, Erih Marija Remark
Evo jednog klasika o prijateljima koji to postaju u najtežim, ratnim okolnostima. Da li je njihova povezanost time jača? Šta se dešava kada se rat završi? Da li postoji nešto što može stati na put prijateljstvu koje je učvršćeno i dokazano u ratnim strahotama?
Razgovori s prijateljima, Sali Runi
Sali Runi jedno je od najperspektivnijih imena mlađe evropske književne scene. I čitaoci i kritičari sa nestrpljenjem išekuju njene nove naslove, a ovaj iz 2017. godine nam se sasvim lepo uklapio u današnju temu.
Sali Runi u romanu prvencu Razgovori s prijateljima govori o ženskom prijateljstvu koje postaje i nešto više, ali takođe preispituje i svet muško-ženskih odnosa. Osim prijateljskih, glavna junakinja Frensis stvara i neke druge veze što će sve junake, a sa njima i čitaoce, dovesti do preispitivanja prirode prijateljskog odnosa.
Topla preporuka za vruće leto!
Osam planina, Paolo Konjetiž
Samo trenutak, evo, neko je pisao i o drugarima, ne drugaricama, već drugarima. Pitam se zašto literatura obiluje prijateljicama, drugaricama, družbenicama, a o dečacima ni reči.
Eto, Paolo Konjeti je ispravio nepravdu i bez antičkih refleksija (relacije kakve su Ahil – Patroklo ili Aleksandar – Hefestian) gde prijateljevanje nema baš jasnu granicu, pa se često i prekorači, ovde pratimo priču od detinjstva do smrti. Pa dobro, šta sad, mora se i umreti, lepo je znati da je nešto trajalo ceo život.
Upoznaćemo dvojicu potpuno suprotnih likova, suštinski različitih da gotovo liče jedan na drugog (hm, valja promisliti o ovome), a koji su se obreli u istinskom prijateljstvu. Prijateljstvo jako poput planine u kojoj je skrivena sama sudbina. Bez patetike, bez „ljubi brat“ fore, bez suza (dobro, možda malo) uz čvrsti stisak ruke, sve do poslednje strane.
Juda, Amos Oz
E, da, pa ne može se reći da nisu bili prijatelji. Odnos Isusa i Jude i danas je nešto o čemu se da raspravljati, onaj famozni poljubac koji danas znači izdaju, podložan je različitim interpretacijama. A na šta je Amos Oz mislio dok je pisao ovaj fascinantni roman (kod njih u Izraelu se zove drugačije, jer se tamo Juda zove svaka druga osoba)?
Priča je prati starog učenjaka, praktično mudraca, i mladog studenta kom je posao da starcu pravi društvo i sa njim razgovara. Dok lagano jedan drugom otkrivaju ono što se krije iznutra, mi razmišljamo o redefinisanju i reinterpretaciji priče o Judi. Ko je, zapravo, izdajnik?
Bile su ovo naše preporuke za čitanje o prijateljstvu, a mi bismo naravno voleli da čujemo i vaše! Nadamo se da će vas neka od preporuka inspirisati na čitanje, a posebno se nadamo da ćete poželeti da pozovete svoje prijatelje i dogovorite kafu, pa zašto da ne i u knjižari 🙂
U sledećem tekstu čekaju vas julski noviteti, a stiglo ih je toliko da prosto ne znamo kako ćemo uspeti da suzimo izbor!
Da čovek ne poveruje da smo već stigli do sredine vrelog jula! Malo kasnimo sa junskim novitetima, ali to je zbog toga što radimo na jednom veeeeelikom projektu o kojem ćemo uskoro moći da vam pišemo više!
Da ne bismo, zato, više odugovlačili, evo odmah malog spiska naslova pristiglih u junu:
Momci iz Nikla, Kolson Vajthed
Odmah u glavu da udarimo (hehe, kapirate, Vajthed). I odmah da uočimo ironiju prezimena ovog čoveka (iako ne delimo ljude prema boji kože i on ima pravo da se preziva kako hoće). U jeku borbe protiv rasizma svake vrste i oblika, stiže nam pulicerovac ironičnog prezimena i piše vrhunsko delo baš na izrazito aktuelnu temu, pa sad, kad završimo sa klečanjem, valjalo bi pročitati ovaj roman i još se malo uputiti i bolje upoznati sa počecima borbe protiv rasizma, negde u vreme kada Roza Parks nije htela ustati sa svog mesta. Radnja je usmerena na momke iz Nikla, pitomce popravnog doma podeljenog na bele i obojene – kroz šta su prošli i jedni i drugi? kako su završili tamo? – najbolje je pročitati, a nije im bilo jednostavno.
Samo da podsetimo da Vajthed ima još jedan roman koji obrađuje sličnu temu, a to je Podzemna železnica, pa eto, obe valja pročitati odmah.
Moja mama je avion, Julija Aronova
Junak ove knjige, mama koja zna da leti, brža je od svih letelica na nebu, rasteruje oblake i druži se sa suncem, planinama i vulkanima. Ona je mama avion!
Ova knjiga nas je oduševila ilustracijama, opremom, hartijom i posebno sadržinom. Savršen poklon za sve klince od 2 do 6 godina, ili za mame koje želite posebno da dirnete.
Autorka, osim što fenomenalno crta, bavi se i animacijom, pa na Jutjubu možete pogledati i kratki animirani film istog naslova. Link vam ostavljamo ovde.
Profesorova tašna, Hirumi Kavakami
Tašna je reč koju nisam upotrebio manje-više nikada, ali se baš zgodno smestila u ovaj naslov i baš nije teško zamisliti profesora koji ne nosi torbu, već baš tašnu (pohvale prevodiocu). Priča nije tipično ljubavna, mislim, jeste, ali par koji pratimo nije tipičan – ona ima skoro četrdeset, a on je stariji tridesetak godina od nje. Smeta li im to? – ne baš.
Staromodna romansa u modernom Japanu između nje, sklone ručkanju i pijenju piva i sakea, i njega, pripadnika „stare škole“ ne može a da ne bude duhovita, a istovremeno i dirljiva priča. Od slučajnih susreta, pa do onih manje slučajnih, pratićete ove specifične protagoniste i uživati kao da ste sa njima.
Enciklopedija književnih junaka
E sad, da su dame i gospoda devetnaestovekovnih salona imali jednu ovakvu enciklopedijicu (i da su svi junaci tada već bili oživljeni), pa gde bi bio kraj tom „prosipanju pameti“ i fasciniranju izabranice ili izabranika. Uglavnom, svi likovi iz istaknutijih dela nalaze se na jednom mestu i da sve bude još jednostavnije – uazbučeni su (kako se kaže za abecedu?), pa je snalaženje baaaaš lako.
Fenomenalan poklon makar samo stajao u polici, a za studente književnosti – čisto blago. Nakon milion pročitanih knjiga valja napraviti beleške – ili pustiti nekoga da to uradi za vas.
To je to, knjigoljupci. Bilo je, naravno, još noviteta, ali o tome možemo i u knjižari. Pozdravljamo vas do sledećeg javljanja.
Šta više može poželeti jedan knjigoljubac od letnjih akcija u hladovitoj knjižari? Da užitak bude potpun, tu su i kafa, limunada i udobne fotelje. Književna preporuka se podrazumeva.
Književni klasici
Među sniženim izdanjima Kosmosa pronaći ćete omiljene klasike: Dostojevskog, Tomasa Mana, Getea, Tolstoja… Za ljubitelje ljubavnih priča iz starine tu su i Džejn Ostin i Erih Marija Remark. A upravo su nam stigli i Romani Franca Kafke u jednoj knjizi!
Savršena književna poslastica – Romani Franca Kafke u jednoj knjizi
Velika biblioteka psihologije
Za knjigoljupce koji planiraju da leto posvete bavljenju sobom i svojom dušom, Kosmos nudi veliki izbor psihološke literature. Od Jungove kultne knjige o tumačenju snova, njegove Crvene knjige, preko Fromovih knjiga Umeće ljubavi i Umeće slušanja, pa sve do romana najpoznatijeg psihoterapeuta Irivina Jaloma – sve ćete to pronaći po sniženim cenama!
A iz ove oblasti najnovija je velika knjiga o ženskom telu.
Za kraj da pomenemo još i autorku koja je od svoje poezije napravila svetsku senzaciju, Rupi Kaur, i gotovo sva dela našeg nobelovca – zaista svako može pronaći knjigu za sebe! Cene svih knjiga snižene su 20%, a mi vas čekamo na dobro poznatom mestu 🙂
Evo kada nas možete pronaći:
понедељак
12:00 – 20:00
уторак
12:00 – 20:00
среда
12:00 – 20:00
четвртак
12:00 – 20:00
петак
12:00 – 20:00
субота
09:00 – 15:00
недеља
Затворено
Ne tugujte previše što ove godine neće biti mora – svratite po dobru knjigu, peškir na rame i pravac Štrand!
Јун лети, још мало па ћемо га испратити, а не би ваљало да прође без објављена свих пет приказа, награђених на нашем конкурсу. У претходном тексту пренели смо вам рецензију Милице Бједов уз коју смо пожелели чим пре да се упознамо са делом Јелене Димитријевић.
Овог пута објављујемо приказ Петре Репац, мастер проф. српског језика и књижевности, којој је највећа инспирација Меша Селимовић. Петра се бави лекторисањем и писањем кратких прича и есеја, а ево њеног виђења једног књижевног класика. Уживајте у читању!
„Демијан” Херман Хесе
„Птица се пробија из јајета. Јаје је свет. Ко хоће да буде рођен, мора да разори један свет. Птица лети ка богу. Бог се зове Абраксас.”
Велика олуја надвила се над Европом. Облаци избацују пушчана зрна и Европа крвари до смрти, али се из ње рађа горостасна птица остављајући наду да ће човек на крају пронаћи излаз. Tај нови човек, који мора да открије пут до себе, више није исти након братоубиства. Када спозна себе, прихватиће и тамну и светлу страну свог сопства. Упознаће Абраксаса. Будући да је Европа горела до пепела, нови човек узлеће из тог пепела насиља, а према гностичком учењу – он сада треба да господари својом судбином.
Питање зла је питање одлуке. Наши прародитељи су својевољно одлучили да узму јабуку, а тада је подстрекач био неко споља, сећамо се – једна змија (и једна жена). Синклер, јунак ове приче, модификујући тај наследни грех – лажно тврди да је украо јабуке не би ли био већи и бољи него што јесте, због чега је протеран из породичног раја.
А да ли је Каин имао избор? Какав год да нам је одговор, једно је извесно – овде је подстрекач био сакривен дубоко у Каину, те је зло нешто што је дошло изнутра. Након прве проливене крви, сва потоња је била неизбежна. У рату је брат убио брата, јер нам је свима иста мајка. Када прочитамо овај роман, онда нас нешто непрекидно тера да преиспитамо свој став о Каину. ,,Јак је убио слабога”, казаће Демијан, за њега нема двоумљења.
Обновљеном свету требају карактерни људи који стоје иза својих дела и који су увек спремни, јер ,,сви људи који су утицали на ход човечан били су спремни пред судбином”. Да је Каин безрезервно веровао у себе и свој рад и да је наставио да обрађује земљу не марећи за Божију одлуку да прими Авељеву жртву, да је сузбио свој убилачки нагон разумећи колико је излишан, јер је и он индивидуа подједнако важна као што је и Авељ, не бисмо ли могли рећи да би он тада достигао своју целовитост и пронашао сврху? Шта је онда Каинов знак? Да ли је то заправо моћ које су се сви плашили? Моћ и храброст да се прихвати судбина.
Прочитајмо Демијаново мишљење о томе:
,,Тај човек је био моћан, од тога човека су се плашили. Он је имао знак. То се могло објаснити како год се хтело. А људи хоће увек оно што им одговара и што им повлађује. Плашили су се Каинове деце, и зато су ова имала знак. Људи срчани и од карактера јесу увек другим људима врло неугодни. То што је по земљи ходао род неустрашивих и непријатних, то је било врло незгодно, те се стога том роду приденуо један надимак и једна прича”.
На последњем степенику до себе самог, Синклер ће проћи кроз Евин врт и научиће још нешто – да и љубав треба да има огромну снагу довољну да вуче и да привуче, с тим што јединка никако не сме изгубити своје ја у том додиру са другом.
Могли смо још на почетку овог текста да кажемо како је ово роман о одрастању и сазревању Емила Синклера уз једну необичну личност – Макса Демијана. Али то би било сувише једноставно. Ово је прича о младићу који мора бити спасен од стране сопства не би ли пронашао своју исконску везу са душом. И ово је прича за нас који још увек повлачимо границе своје личности сувише уско.
У претходном тексту објавили смо који су то аутори односно ауторке, према мишљењу нашег малог жирија, написале најбоље приказе књига прочитаних у изолацији.
У наставку овог текста имаћете прилику да прочитате првопласирану рецензију Милице Бједов, Београђанке која се посебно интересује за женску књижевну традицију. Милица је дипломирала на Филолошком факултету, на смеру српска књижевност са компаратистиком, а ево њеног приказа:
Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза
Приказ романа Нове Јелене Димитријевић
У периоду када смо сви у самоизолацији на ред за читање долазе све оне књиге које су наталожене током година остале непрочитане. У тренутку када нам остаје превише слободног времена за размишљање и свођење разних рачуница читање остаје као једна од најбољих опција. Међу књигама које су ми годинама стајале на полици налазим једну из едиције Сопствена соба, коју сам више пута почињала да читам, али због неодостатка времена увек сам је остављала недовршену да чека неке боље дане. Бољи дани нису дошли, али стицајем несрећних околности добили смо довољно слободног времена, а и тема романа Нове се савршено уклапа у садашњост коју тренутно живимо.
Наиме, Јелена Димитријевић, светска путница и генијална, али неправедно заборављена књижевница, говори о животу Туркиња и њиховој борби да свој живот не проведу међу жицама кафеза, као што су чиниле њихове мајке, баке, претходнице, па и оне саме између осталог. Живот у изолацији је био свакодневница турских жена. У својим кафезима оне су кроз пукотине посматрале свет око себе. Удаљене од мушког света, биле су упућене само на своје најближе сроднице и учитељице.
Јелена Димитријевић пише о новим Туркињама које су желеле да жене учине видљивијим, борећи се са оковима традиције. Једна од главних протагонисткиња Емир-Фатма представља младу Туркињу, која настоји да промени традиционално укорењен свет у коме је жена само жена, биће које нема право на сопствену вољу и избор. Међутим, прихватајући литературу са запада и сањарећи о великим градовима попут Париза, она заборавља да се дрво већ израсло не може без последица пресадити на друго тло.
Отуда и долази до разочарења новим животом у Паризу из ког проистиче њена дневнички забележена Песма суза. Емир-Фатма своју будућност заснива на утопијској слици изливеној у књигама европских писаца, али као што и сама нараторка на више места помиње само су хаљине и литература нове, али погледи на свет остају заробљени у традицији.
Једна од јунакиња која проноси идеју феминизма и пре свега настоји да активно пренесе идеју ослобађања турских жена из стега друштвене изолације Ариф тејзе, разочарано запажа да ће она у очима мушкараца увек бити виђена само као жена ограничене слободе, без обзира на све оно што ће постићи („ Дивљаци! Жена још је вама жена/ствар од дрвета, хаљина од ткива“). Именица жена у овом традиционалном свету са собом повлачи негативну конотацију, њоме се алудира на биће неравноправно у свету, вечито подређено и осуђено на најстрожа правила традицијских оквира. Ипак ни мушкарци нису изузети из ограничења која се налазе пред њима и која им намећу друштвено прихватљиво понашање.
Роман Нове представља баладичну повест о женама које настоје да изађу из друшвених стега, из харема, хамама, кафеза и пређу слободно своју улицу, разговарају равноправно са мушкарцима, доносе одлуке о сопственом животу саме. Ипак само ретке од њих попут Емир-Фатме реализују свој сан, супротстављају се својој породици и тако одбачене одлазе у нови свет за који верују да ће им донети срећу. Међутим, ни тамо се не сналазе и остају негде између истока и запада сањајући чаробни сан Истока измештене далеко од својих домова и културе. Трагична нит повезује све јунакиње у роману, оне су у настојању да прекину низ потчињености и постану одговорне за сопствене поступке, јер како би рекла Ариф тејзе свако ко има обавезе треба да има и права. Оне остају ускраћене за права, потиснуте и присиљене да буду споредни ликови у сопственим животима.
Кроз роман се ниже читава плејада јунакиња, које пате за неким новим световима, упоредо сањајући чаробни сан Истока. Све оне су несрећне и затворене у уском кругу оних који од њих очекују да се понашају по друштвено и верско прихватљивим законима. У освит револуције и борбе за људска права пре свега права жена, унутрашња превирања јунакиња постају једна од главних окосница у роману. Јунакиње посредством исповести саопштавају своја најдубља осећања, али по први пут оне то не чине у разговору са служавкама као њихове мајке и баке, већ препискама са својим учитељицама и вођењем дневника. Свакако да су постојале и јунакиње које су остале одане старом поретку, али о њима наратор није желео много да приповеда настојећи да готово потпуну пажњу усмери на нове и на старе које прихватају нове. У роману су приказани свадбени обичаји, свакодневна дружења, која пружају уверљиву атмосферу која је владала у турским кућама.
Туркиње су често биле неповерљиве према странкињама, али су у њима виделе и недостижни идеал слободе и еманципаторски дух који им је деловао тако утопијски и нестварно, међутим, остаје кључан закључак Емир-Фатме, разочаране у дух странкиња тек приликом сусрета са њима на њиховом терену, а то је да те еманциповане жене имају дух, али не и душу. Душа и севдах остају резервисане за Туркиње и биле оне младе или старе, заговорнице новог или оне које остају при старом, њихова душа пати носећи са собом велики терет традиционалног покрова који им пружа непотпуну идеализовану слику спољног света. Тек кад након удаје делом осете суровости спољног света и суочавају се са судбинама свих њихових претходница.
Јунакиње романа Јелене Димитријевић долазе до закључка да за еманципацију нису потребне само књиге и помодна литература, већ озбиљне друштвене промене које ће захватити цео систем и годинама се борити са његовим старим облицима. Оне су несрећне и трагичне, али су борбене неке чак спремне и на колективно одбацивање и маркирање само да би једном осетиле како лепо звучи на уснама изговорена реч Ја. То је ЈА које не облаче и удају други, које није понизно другима, које не пуши и не пије затворено у четири зида, већ оно Ја које ће макар једном прекршити правила и обичаје да би се осетило вредним и значајним.
Романом Нове, Јелена Димитријевић читаоцима отвара врата Истока, приказујући им оне које се боре за право сунца и које страдају под тим истим сунцем јер су научене да преживљавају само у мрачном и хладном, али и исказује свој стваралачки таленат који јој омогућава да као грађанин целог света у своја дела укључи каталог разноврсних женских ликова.
Нажалост, Јелена Димитријевић је дуго била у тами, заборављена, непрочитана и неистумачена онако како је заслужила, али верујем да време за њена дела и стваралаштво долази.
Као што смо обећали, јављамо се са избором победника нашег малог конкурса. Додуше, нешто касније него што смо најавили, а разлог за то био је веома тежак избор!
На нашу адресу стигло је 14 приказа, а требало је да одаберемо три најбоља. Међутим, како је било веома тешко да избор сведемо само на три рецензије, одлучили смо да посебним наградама обрадујемо још два аутора, односно ауторке.
Коначан резултат изгледа овако:
Прво место – Милица Бједов Друго место – Петра Репац Треће место – Даница Јакшић
Четврто и пето место деле Јована Никић и Зехра Османи и свакој као награду поклањамо по књигу Петера Хандкеа Поподне Писца.
Хвала свима на послатим приказима, надамо се да сте уживали! Ми свакако јесмо и драго нам је ако смо вас инспирисали на читање и писање.
Пратите нас, ускоро објављујемо и награђене приказе!
Драмски текст Red in Blue Tрилогија Леоноре Миано (Прометеј, 2021) састоји се из три чина или дела једне трагедије: оне која говори о трансатлантској трговини робовима и њеној оркестрацији у подсахарским земљама. Разоткривање окупља духове и божанства у свету чија је равнотежа нарушена. Новорођене бебе се рађају лишене душе јер Маиибуие, лик нерођених душа, одбија…
3 knjige za 999 dinara Sredina proleća je – vreme je idealno za čišćenje, spremanje, sadnju cveća, ulepšavanje života! I mi smo se bacili na veliko prolećno spremanje knjižare i polica. Do 10. maja kod nas vas čeka veeeeliki izbor knjiga na akciji, po cenama od 100 do 500 dinara, a tu je takođe i…
Mesec maj odneo je (nadamo se zauvek) pandemiju i izolaciju. A doneo nam je, i pored rada u smanjenom obimu, lepe književne novitete. Svaki pravi ljubitelj knjige zna kakvo je to uzbuđenje kada mu stigne paket sa novim štivom. A verujte, to osećanje ne jenjava koliko god paketa u toku meseca da primite. Mi smo zato teškom mukom ovaj izbor sveli na 5 novih naslova, ali svakako vas pozivamo da dođete do nas i pogledate i prelistate ostale novitete!
Vernon Trodon 3. tom, Viržini Depent (Booka)
Kada je Booka u pitanju, navikli smo da to budu knjige čijim nastavcima se radujemo i iščekujemo ih. Prvo Knausgor, pa Elena Ferante, a sada i Viržini Depent sa trilogijom Vernon Trodon.
Nema ovde stajanja, što se danas kaže – heš teg ide gaaaas, u trećem delu vas očekuje još veće ubrzanje, krivine su oštre i nema znakova upozorenja (što jeste nekakvo upozorenje), pa se dobro vežite pre vožnje sa ovim klošarom-guruom i uživajte u likovima – a baš su različiti i baš ih ima – koje sreće. Moglo bi se reći da kritika društva nikada nije dovoljno oštra – tolika je destrukcija, toliko je uloga, toliko svega – ali eto, pročitajte Trodona part tri, pa onda kažite, a sigurno je samo da pobeći nećete…
Neobična zemlja, Mjuriel Barberi (Čarobna knjiga)
Sećate se Mjuriel? Ako se ne sećate – niste je čitali, a ako je niste čitali – mnogo ste propustili. Ja se još uvek smejem kad se setim nekih scena iz Otmenosti ježa, a čitao sam je baš davno. Ma ni pet strana nije prošlo (to je jedinica za vreme kad se čita), a već je bilo jasno da ova žena zna šta radi, a ne oseti se nikakva kalkulacija. Nakon nekoliko godina stigla nam je njena nova knjiga i došlo je do potpunog obrta, kako stilskog, tako i tematskog. Govorim o romanu Život vilenjaka. Istina, stilski i tematski jeste drugačiji, ali duh ove spisateljice prepoznaje se bez greške. Sasvim nova avantura, novo viđenje književnosti iz pera filozofa – ma sjajno. A sada, novo zadovoljstvo u vidu nastavka Života vilenjaka – Neobična zemlja – e, baš ništa neću da vam kažem i baš sve ću vam ostaviti da sami otkrijete.
Hiljadu i jedna noć, prevod Stanislav Vinaver (Nova knjiga)
Na ovu knjigu izbor je pao zbog dizajna korica i, naravno, fantastičnog prevoda. Bilo da želite da svoju biblioteku dopunite vrednim književnim klasikom ili da obradujete nekoga lepim poklonom, naša preporuke ide na račun ove knjige. Njen originalni tekst datira još iz davne 1704. godine, a popularnost ne jenjava, pa vam je to već dovoljna preporuka!
Šeherezada pripoveda već 316 godina i ne planira da stane, pa ako niste čuli njene priče – evo ih kod nas, pa izvolite…
The Collected Tales & Poems of Edgar Allan Poe (Wordsworth Edition)
Ovog meseca naše police bogatije su za znatan broj izdanja na engleskom, a mi smo odabrali da ovde istaknemo sabrane priče i pesme Edgara Alana Poa. Još jedna knjiga koja može biti savršen poklon, ili jako kvalitetno štivo za vežbanje engleskog jezika.
Istorija Srpske crkve 1219-1463, Jelisije Andrić (Prometej i RTS Izdavaštvo)
Možda će vas začuditi ovaj naš izbor, ali knjiga Jelisija Andrića je toliko posebna da zaslužuje poseban osvrt. Knjigoljupci koji vole stihove sigurno će se setiti Jelisijevog sina, Dragoslava Andrića, svestranog prevodioca koji je srpske čitaoce upoznao sa poezijom starog Japana, Kine, Afrike…
E pa, nije ni čudo što je čuveni Dragoslav Andrić dobio takvu duhovnu širinu, s obzirom na to da mu je otac Jelisije bio oksfordski đak, i da se i sam bavio pisanjem. Osim poezije i proze, Jelisije se bavio izučavanjem istorije svog naroda, pa mu 1919. godine u Oksfordu, na engleskom jeziku, izlazi istoriografsko delo The History of the Church of Serbia. Izdavačka kuća Prometej nam sada po prvi put donosi ovo delo prevedeno na srpski, u ovoj bogato ilustrovanoj monografiji.
Poslastica za sve ljubitelje kvalitetnih istoriografskih dela, monografija i srednjovekovne umetnosti.
Kao što smo rekli, nisu ovo svi noviteti, ostali su na stolovima i policama, pa vi dođite da obrnete krug, dragi knjigoljupci…
Knjižara Most 