Ptice u knjigama

Kad nam ponestane inspiracije za nove tekstove na blogu, mi odemo na vikipedijinu stranicu sa raznoraznim važnim i manje važnim datumima, u kojima se obeležava svetski dan ovoga ili onoga.

Današnji datum, 14. maj, odmah nam se dopao – danas je Svetski dan ptica selica! A kako bismo mi mogli lepše da obeležimo ovaj dan nego kroz književnost i pisanu reč. Donosimo vam danas, zato, naše omiljene naslove u kojima ptice igraju značajnu ulogu.

Divlje guske, Julijana Adamović

IMG_0460

Ovde se odmah na početku mora dati kratka napomena – pažljivo, veoma pažljivo. Šta pažljivo? ma sve, bukvalno sve – pažljivo čitati, pažljivo okretati svaki list da nešto ne bi promaklo i stalno biti na oprezu kada su emocije u pitanju. Dobro kaže Teofil na koricama ove knjige: „Ako preživiš detinjstvo, posle je sve lako.“ (tri puta skrolovao do slike da ne promašim citat – ubija me proleće i radi mi o glavi).

Pitanje dvojnika, izmišljenih drugara i odakle oni potiču? Ko su Kate ovog sveta i šta smo im skrivili? Ko ima hrabrosti da se sa svetom suoči bez da nekoga drži za ruku? – nema ga, ne postoji, jer je i izmišljena ruka bolja od prazne šake.

Ovo je jedan od onih hešteg moraš pročitati romana, ali stvarno. Guske mogu sve izdržati, posebno ako su divlje.

Mića Vujičić daje jako dobar prikaz na zadnjoj korici, malo je duži, pa ga nisam prekucavao, ali videćete već.

J kao jastreb, Helen Mekdonald

unnamed (1)
Leti se sa ovom knjigom, odavno me nešto nije toliko vinulo u nebesa što se kaže. Zaista se dostiže veliko ubrzanje i knjiga se ne može dovoljno brzo pročitati koliko je brz let jastreba Mejbl u čije perje autorka (memoari su, zaboravio sam reći, ali romansirani) unosi svu svoju divlju tugu zbog gubitka oca, a i života (ničiji nije baš lagan), i pogledom jastreba preživljava samu sebe. Savršeno rimovanje divljine i pitomosti, skučenosti i slobode, tuge i prevazilaženja – sve u jednoj knjizi i u jednoj ptici.

Ovi memoari (evo, opet ću reći) predstavljau mnogo više od prostog uvida u nečiji život – ovo je život svih onih koji se mogu nazvati čovekom.

Otkako sam kupila labuda, Tanja Stupar

IMG_0462

Za dečake Zovi me svojim imenom, a za devojčice Otkako sam kupila labuda. Ovo je jedna rečenica koja odiše diskriminacijom, pa ću, da mi se to ne bi uzelo za zlo, reći da je valjana za sve rodove, lica i zamenice (ja kao da nemam delete na tastaturi, a i proleće je).

Prvo – fenomenalno je napisana; Drugo – dinamika romana je zaista neverovatna. Jedna uskomešana (pa da, uskomešana) priča o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti.

Da budemo iskreni, svi mi volimo romane koji se bave određenim tabuima (još ako je roman zabranjen, ih, ima da ga ceo svet pročita). Nije zabranjen, zapravo, ja bih ga ponudio svim ljudima koji još nisu preležali dečje bolesti, pa im je sve „homo“ i dalje tabu. Sve iskri od intenzivne razmene strasti i napetosti među ovim junakinjama; od ljubavi i mržnje; svađe i sklada; unutrašnjih potreba i (ne)izgovorenih strahova.

A labud? e, pa, nađite ga sami…

 

 

Papagajeva teorema, Deni Geđ

IMG_0459

Šta da čitam? Roman o matematici? Ma kako da ne!

Tako sam se ja umalo prevario kad su mi ga preporučili, jer se zbunim čim vidim brojeve među slovima, a totalno padnem (na kolena) kad vidim da se slova sabiraju, množe, dele ili šta već. Eto, ako slova mogu biti deo matematike, zašto matematika ne bi mogla biti deo književnosti. I tako ga na kraju pročitam i ostanem bez teksta (i brojeva), jer je neverovatna pustolovina proći stranicama ovog romana, koje obiluju knjigama, papagajima, mafijom (ništa ne brinite, sve ima smisla) i naravno matematkom – od časa kad su brojevi izmišljeni do danas.

Sve je ovde – od stare Grčke, Bliskog i Dalekog Istoka do savremenih matematičkih pustolova, sa zapletom koji nas, s Parizom u središtu, prenosi od amazonske prašume do Tokija i Sicilije.

Autor ovog romana jeste matematičar (ko bi ga drugi mogao napisati), ali je zaista i književnik, jer, što je Gorder uradio za filozofiju svojim romanom „Sofijin svet“, to je Deni Geđ „Papagajevom teoremom“ učinio za matematiku.

Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

unnamed

Još jedna autobiografija je pred nama. Ne mogu ni da zamislim koliko hrabrosti je potrebno za pisanje jednog ovakvog dela. Čini mi se da je potrebna jedna neverovatna psihička pripremljenost, pa da se vratimo, kao što to radi Maja, u najranije detinjstvo, koje joj nije bilo nimalo srećno. Svaka joj čast što je uspela tako živo da se priseti najranijih godina, koje su joj, nažalost, bile ispunjene rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje ostavlja duboku traumu. Ipak, knjige su ovde bile taj spasonosni gradivni element, oslonac i paket za preživljavanje.

Čitav niz događaja (nimalo prijatnih) vode nas ka Maji kakva nam je svima poznata – kultna ličnost pokreta za građanska prava i sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi pre nego što ju je ona promenila.

Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjiga je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao stvoriti samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Tuga je pernato stvorenje, Maks Porter

IMG_0461

Dvojica dečaka ophrvana su tugom nakon smrti majke. Otac ‒ osobenjak, sanjar, poštovalac Teda Hjuza ‒ nakon smrti supruge suočava se s gotovo postapokaliptičnim scenarijom, koji uključuje očaj, komšije „pune razumevanja” i hrpu unaokolo razbacanih stvari. Međutim, na vrata porodičnog stana jedne noći zakucaće tajanstveni posetilac: „prijatelj, izgovor, deus ex machina, šala, simptom, izmišljotina, utvara, potpora, igračka, prikaza, smicalica, psihoanalitičar i dadilja”– Vrana, glavom i perom.

Neobični cimer odlučan je da ostane uz porodicu i pomogne im da prebrode bol zbog gubitka, ali isključivo na način koji on smatra prikladnim. „Metod isceljenja” ponekad može biti bolan i grub, ali je delotvoran.

Ova knjiga, neobična mešavina književnih rodova, vrsta i žanrova, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikinson, pokazuje kroz tri glasa (Vrana, otac, dečaci) kako izgleda sirova tuga nakon smrti voljene osobe, tuga lišena sentimentalnosti u porodici koja se suočava s jednom činjenicom: život se nastavlja uprkos bolu, haosu i besmislu. Ipak, Porter nije napisao depresivnu knjigu, naprotiv – ovo delo puno poezije i humora podarilo je književnosti još jednog nezaboravnog pernatog junaka.

linijica

Dragi knjigoljupci, ja se nadam da ste sada inspirisani za čitanje neke od ovih pernatih knjiga. Kao i obično – slobodno u komentarima dodajte naslove koji su vama bili interesantni.

Do sledećeg čitanja,

Vaša Knjižara Most

Najneobičnije knjižare na svetu

Dragi naši knjigoljupci, situacija je takva da ćemo izgleda popričekati još malo na putovanja po svetu. Barem ona fizička. Zamišljena putovanja po književnim svetovima su nam, hvala nebesima, još uvek dostupna.

A dostupna su i putovanja po gugl mapama i beskrajnim stranicama internet pretraga. Mi smo danas odlučili da (virtuelno) posetimo neke od najzanimljivijih i najneobičnijih knjižara na svetu. Ko zna, možda se prilika da ih i zaista posetimo ukaže pre no što mislimo, treba biti pripremljen…

Atlantis Books, Santorini (Grčka)

atlantis

 

Kao da Santorini, i Grčka uopšte, već sami po sebi nisu neodoljivi, morala je tu da se nađe i jedna neverovatno šarmantna knjižara uklopljena u prepoznatljivu arhitekturu ovog ostrva. U gradiću Ija (ili u originalu Οία) nalazi se knjižara Atlantis Books. Sve najlepše što možete zamisliti nalazi se ovde: beli i plavi tonovi klasičnih grčkih kuća, lučni svodovi ispunjeni do poslednjeg santimetra natpisima i detaljima, simpatične improvizovane police prepune knjiga i, naravno, mačke.

Blago onome ko je zapravo posetio ovo mesto!

Knjižara Bertrand, Lisabon (Portugalija)

bertrand

Internet pretraga kaže da je knjižara Bertrand (Livraria Bertrand) najstarija knjižara – na svetu! Osnovana je 1732 godine, te je vrlo verovatno da je u pitanju zaista najstarija prodavnica knjiga. Ako ništa drugo, već samo ovaj podatak dovoljan je razlog svakom istinskom knjigoljupcu da knjižaru Bertrand uvrsti na svoju listu mesta koja mora posetiti.

Ako nam jesenja putovanja budu bila moguća, evo savršene destinacije!

Knjižara El Kadi Ben Maymoun, Šefšauen (Maroko)

maroko

Maroko je sigurno jedna od turistički najrazvijenijih zemalja afričkog kontinenta. Osim znamenitih gradova, Fesa, Kazablanke i Marakeša, vredi se potruditi i istražiti i zabačenije delove ove uzbudljive zemlje. Na nekih 130 kilometara severno od Fesa nalazi se seoce Šefšauen, poznato po prepoznatljivoj plavoj boji u koju su ofarbane njegove kuće i ulice.

Sporno je da li je razlog tome religija, praktičnost ili privlačenje turista, ali svakako nije sporno da je 30 godina stara knjižarica mesto koje treba videti ako se nađete u ovom kraju sveta.

Knjižara Acqua Alta, Venecija (Italija)

italija

Prevod imena ove knjižare bio bi „visoka voda“, a to vam dosta govori o riziku na koji su bili spremni vlasnici ovog mesta. Zato su u ovoj knjižari knjige smeštene u vodootporne „police“ – kade, metalne držače, pa čak i u pravu gondolu. U slučaju da nivo vode poraste toliko da preplavi podove knjige ostaju na sigurnom.

Možda iskoristiti priliku i posetiti Veneciju sada kada nema turista? Hm…

Knjižara Shakespeare and Company, Pariz (Francuska)

pariz (1)

Realno govoreći, nije ovaj mali spisak belosvetskih knjižara mogao proći bez Šekspira i družine. Iako sada već spada u, možemo reći čak izvikanu turističku atrakciju, ova knjižara je toliko slatka i neodoljiva i verujemo da knjigoljupci-putnici koji se zateknu u Parizu neće propustiti da je obiđu.

Moguće je da će se tom prilikom jedva probijati između polica i drugih turista, a verovatno će dobiti i prekor zaposlenih ako se kojim slučajem budu mašili za svoj telefon, ne bi li ovekovečili ovaj šarmantni prostor na fotografiji (‘Sorry, no photos!’). Ali, verovatno im ni sve to neće pokvariti utisak boravka u knjižari staroj više od jednog veka…

linijica

Eto, dragi knjigoljupci, malo smo proputovali, malo se nadahnuli lepim slikama i dok trepnemo putovaćemo mi ponovo i otkrivati nova, uzbudljiva mesta.

Do tada, naravno, čitajte dobre knjige i ne zaboravite – i u vašem gradu se nalaze neobična mesta, pored kojih često prođemo, a da ih i ne primetimo…

Vaša Knjižara Most

Biografije koje vam preporučujemo

Dragi knjigoljupci, ovog puta potrudili smo se da za vas izdvojimo nekoliko biografija onih ljudi sa čijim životima smatramo da se vredi upoznati. Istina, ponekad ovakva literatura jeste na granici zadiranja u privatni život umetnika, koji ne bi trebalo previše da nas zanima kada uživamo u nečijoj umetnosti. Ali, sa druge strane, nekada su biografski elementi ključni za tumačenje i bolje razumevanje dela dotičnog stvaraoca. A ponekad, bogami, nečiji životni put podseća na epsku priču.

S obzirom na to da znamo da među vama (i nama) ima knjigoljubaca koji najviše uživaju baš u inspirativnim životopisima, pređimo odmah na naše preporuke:

Frida, Hejden Herera

IMG_0119

Frida Kalo, žena čija je zanimljiva životna priča, a pre svega onaj njen ljubavni deo, doživela brojne interpretacije u književnosti, ali i na filmu. Ima nešto jače od nas što nas vuče da otkrivamo tragične detalje iz sudbine velike umetnice.

Ovu biografiju napisala je istoričarka umetnosti, i ona do sada predstavlja delo sa najviše podataka o Fridinom životu, na srpskom jeziku.  U njoj otkrivamo  ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu…

A tu su i ilustracije koje potvrđuju zašto je Frida postala jedna od ikona 20. veka.

Želja da se bude beskoristan, Hugo Prat

IMG_0118

Ova knjiga pre bi se mogla nazvati autobiografijom, jer je nastala iz razgovora Huga Prata i Dominika Ptifoa. Želja da se bude beskoristan posvećna je nesvakidašnjem životu tvorca legendarnog Korta Maltezea.

Izdanju na luksuznosti dodaju ilustracije, fotografije iz Pratove privatne kolekcije i Pratovi crteži, a kroz knjigu imamo priliku da pratimo ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv. Sa trinaest godina, u Etiopiji, postao je vojnik Musolinijeve armije, sa šesnaest se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres.

U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“.

Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.

Soba za snove, Dejvid Linč i Kristin Makena

IMG_0117

Još jedna neobična kombinacija biografije i memoara, knjiga u kojoj Dejvid Linč prvi put progovara o svom životu. Ovde saznajemo sve o ispunjavanju njegove izvorne vizije, uz velike žrtve i odricanja koje je morao da podnese ne bi li ostvario svoje neobične projekte.

Autorka, Kristin Makena, tekst je napisala na osnovu više od stotinu intervjua s njegovim bivšim suprugama, članovima porodice, glumcima, agentima, muzičarima i ostalim kolegama koji su izložili svoje viđenje događaja iz Linčovog života.

Soba za snove je prva knjiga o Linču prevedena na srpski, a predstavlja jedinstven osvrt na život i um jednog od najzagonetnijih i najoriginalnijih savremenih umetnika.

Bouvi: Jedna biografija, Marija Hese i Fran Ruis

IMG_0116

Sve knjige izdavačke kuće Dibidus su prava mala umetnička dela, a to posebno važi za biografiju Dejvida Bouvija. Ovu knjigu ubedljivo najviše volimo da preporučujemo za poklone, a i da je slikamo za Instagram 🙂

Kako je rekao Bouvijev biograf Dejvid Bakli, „Dejvid je promenio više života nego bilo koja druga javna ličnost“. Svojim neukrotivim alter-egom Zigijem Stardastom i pesmama kao što su Starman ili Space Oddity pomerao je granice muzike i postao simbol svoje i idol sadašnjih i budućih generacija. Njegova duga umetnička karijera neraskidivo je povezana s ličnom biografijom.

Ova knjiga zalazi u sve aspekte njegovog života, u njegove enigme i anegdote. Bouvi je misterija koju svi želimo da odgonetnemo, a nema bolje za takav zadatak od Marije Hese, fenomenalne ilustratorke iz Sevilje.

Federiko Felini, Tulio Kecik

IMG_0115

Tulio Kecik bio je Felinijev prijatelj više od četrdeset godina, i u ovoj knjizi on daje širok prostor privatnim aspektima života slavnog reditelja. Po prvi put, pedesetogodišnji brak sa Đulijetom Mazinom i njihova umetnička zajednica, prepričani su verno od strane jednog očevica; ne nedostaje ni poneka prijateljska indiskrecija o povremenim Felinijevim upadima u ono što je nazivao „gradom žena”.

Knjiga takođe sadrži mnogo detalja koji se tiču rađanja i pravljenja filmova, pa tako recimo ovde izlazi na videlo do sada skriveni doprinos i učešće Dina Bucatija u pisanju knjige Putovanja Đ. Mastorne. Saznajemo ovde i o protivrečnom Felinijevom odnosu prema okultnim naukama i spiritizmu na koje je, jedno vreme, gledao sa skepsom ali se i strastveno zanimao za njih.

„Ne mogu da zamislim bolji vodič kroz jedinstveno delo Federika Felinija.” Martin Skorseze

Nadamo se da smo vas inspirisali na čitanje neke od biografija, dragi knjigoljupci. Naravno, očekujemo i vaše preporuke i utiske! Pišite nam u čijim ste biografijama vi uživali.

Ukoliko vam fali još inspiracije za čitanje, pogledajte naše preporuke za čitanje u izolaciji (koja se uskoro završava!) ili predloge najkraćih knjiga za koje uvek možete izdvojiti malo vremena da ih pročitate.

Pozdravljamo vas, do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Aprilski noviteti u Mostu

Dragi knjigoljupci, uvodimo jednu rubriku koja je trajna da trajnija ne može biti. Knjige se pišu, štampaju, izlaze i to će tako biti do kraja sveta i veka (odjeknu kroz vekove ovo sad), a mi ćemo sve novitete pribeležiti i izdvojiti samo neke, jer ko bi čitao postove od sto strana (ja to opet prema sebi gledam).

Šta se to razlistalo u mesecu na izmaku?

Metagenealogija, Alehandro Hodorovski

IMG_9895

Navikli smo na hodorovskijanski pristup čoveku, bilo da je reč o romanima sa biografskim elementima (ume on da zbuni), bilo o izvesnim izveštajima sa psihoterapija koje je skupljao tokom godina rada kao terapeut, režiser ili otvarač tarota (nije lako biti Hodorovski). Navikli jesmo, ali ko može reći da ga Hodorovski nije svaki put iznenadio?

Ova obimna knjiga od 1584595198467 strana (ako neko utvrdi koji je ovo broj neka mi javi), iz izdavačke kuće Arete, i opet je autentična avantura osvešćivanja zdravstvenog stanja porodičnog stabla.
– Pa čemu to, Alehandro, čoveče?, pitam ja njega, a on meni odgovara:
– Kada shvatimo kakav je uticaj na nas imao život naših prabaka i pradeda, baka i deda, roditelja, ujaka, tetaka, stričva, braće i sestara; ili posebne veze koje su neki članovi našeg stabla međusobno negovali; ili kako je nametanje porodičnih ideja i tabua još u detinjstvu postavilo prepreke za razvoj našeg sušinskog ja, bićemo sposobni da razvijemo viši nivo svesti i moći ćemo, konačno, slobodnog duha i bez straha, da se predamo svojoj budućnosti.
– Biće tu posla, vidim ja.

Kroz pustinju i prašumu, Henrik Sjenkevič

IMG_9894

Tehnički, ovo nije nova knjiga, u smislu nije sad napisana, ali stiže ovog aprila sveža i lepo ukoričena.

Odlično je što se ekipa Nove knjige setila da baš ovo Sjenkjevičevo delo objavi. Pisana je za mlađu čitalačku publiku, što je odlična početna tačka za uplivavanje u svetskoknjiževno more (da se pojam doda na mape) i da naši dragi tinejdžeri shvate da klasična književnost nije naporna i da je više nego uzbudljiva, pa možda posle pročitaju i Quo vadis – nikad se ne zna.

Čini mi se da su i sami pisci razmišljali o ovome, osim što su brinuli da književnost održi „nivo“. Ime ruže je, takoreći, podvala. Izrazito pametna knjiga, svašta se nauči, a zaogrnuta trilerskom napetošću, pa je prijemčiva i onima koji misle da ne vole čitati.

Slika Edvarda Munka u kući moga brata, Milutin Ž. Pavlov

IMG_9893

Novitet iz Prometeja donosi nam lirski jezik Milutina Ž. Pavlova, našeg vojvođanskog Strindberga i njegove hamsunovski ubedljive dijaloge. Slika Pavlov svojom debelom četkicom od konjeske dlake mistični i nepostojeći svet Kikinde, izmišljene zemlje, izmaštanog grada, poput Markesovog Makonda. Slika duše koje nastanjuju odumrli svet, do čijih izgubljenih stanovnika te vesti još uvek nisu stigle.

Možemo zaključiti i o kojoj Munkovoj slici se radi – imamo oranice, imamo melanholiju, imamo žutilo, a sve vodi do?

Iščekujući varvare, Dž. M. Kuci

IMG_9892

Kuci je u Srbiji promenio izdavača, pa smo ga ovog meseca dobili od Lagune umesto od Paideiae (au, baš nisam siguran u ovaj nastavak za genitiv, a ko im je kriv kad se zovu Paideia).

Pa sad, nisam siguran da li ovom naslovu treba neko posebno predstavljanje, ali što da ne, ja svaku priliku koristim da neki komentar napišem. Elem, Kuci veoma vešto koristi principe biblijski alegorija, pa ni ovaj, suštinski politički roman, neće biti naporan za čitanje. U knjigama se obično ne radi samo „o jednoj stvari“, već preko osnovne teme obrađuje nekoliko problema.

Kroz političku priču obrađen je i problem tlačitelja i poltačenog kao jedna istorijska konstanta, koja funkcioniše i danas. I u demokratiji se zna ko je glavni. Eto, i sam sam iznenađen ovim komentarom bez ijedne pošalice.

Žene, Stefan Kostadinović i Boris Stanić

IMG_9891

Ajao, ne, opet će biti napeto – stanimo na kraj muškarcima koji pišu o ženama, pa bio to i Andrić, pustite ih da to same rade. Ali, s druge strane, ko će od muškarca (i žena koje privlače žene) intenzivnije doživeti ženu kao biće.

Da nije bilo Dantea i njegovog intenzivnog doživljaja gospe Beatriče, ne bi bilo ni Božanstvene komedije (isto je sa Petrarkom, Laurom i Kanconijerom). Koje i kakve žene su inspirisale ovu dvojicu umenika (jedan od njih piše drugi je zadužen za ove bizarno fascinantne ilustracije) da ih u stihovima opiše – ne znam, ali je ova zbirka, ako ništa drugo, a ono bar veoma interesantna. A i nova je, pa hvala Darma izdavaštvu što vodi računa da u našu knjižaru stigne i poezija.

linijica

Knjigoljupci, mi smo izdvojili ove naslove, a vi još malo pročačkajte po našem blogu ili (uz mere predostrožnosti) svratite do knjižare da čeprkate po policama – svašta se može naći!

Vaša Knjižara Most

Knjige u filmovima

Ovih dana verovatno svi gledamo znatno više filmova i serija nego što bismo u normalnim okolnostima to radili sredinom proleća. Možda je to i razlog zašto su nam u poslednje vreme filmovi inspiracija za tekstove.

Kao što znate, pisali smo već o filmskim adaptacijama književnih dela, a danas želimo sa vama da podelimo neke od filmskih scena u kojima junaci čitaju. Pa, da zaplovimo…

The Inglorious Bastards

tarantino

Zanimljivo, dok se ova slika postavlja na radiju kreće pesma The Delfonics-a Didn’t I (Blow Your Mind This Time), koja, doduše, nema veze sa filmom sa gornje slike (Prokletnici ili The Inglorious Bastards), ali ima veze sa jednim starijim Tarantinovim filmom – Jackie Brown.

U svakom slučaju, prelepo je kako se stvari u umetnosti otkrivaju, preprliću i kuda vas nose. Nije nam zato bilo teško da malo istražimo i koja je to knjiga koju čita lepa i hrabra Šošana iz Prokletnika (da li i vi volite Tarantinove ženske likove?). U pitanju je francuski prevod krimi-romana engleskog autora Leslija Čarterisa, Svetac u Njujorku. Čarteris je imao čitav serijal romana čiji je glavni lik antijunak sa nadimkom Svetac, a ova epizoda objavljena je prvi put 1934. godine. Kako kod Tarantina ništa nije slučajno, tako i ova epizoda serijala koju Šošana čita ima simboličko značenje – govori o brutalno nasilnoj osveti glavnog lika, koju sprovodi nad ubicama. Ako ste gledali film znate na šta se ova simbolika odnosi, a ako niste, ne znamo šta čekate!

Idemo dalje…

Before Sunrise

before sunrise

U prvom delu filmske trilogije (ako možemo tako nazvati ove filmove) Ričarda Linklejtera, Before Sunrise, u vozu se upoznaju Džesi (Itan Hok) i Selin (Džuli Delpi). Oni će provesti ostatak dana i celu noć šetajući po Beču, a u zoru će se rastati, da se ne sretnu narednih 15 godina, odnosno u sledećem filmu koji nosi naziv Before Sunset.

A sve je počelo tako što su u vozu razmenili nekoliko pogleda i ono glavno – pitali jedno drugo o knjigama koje su u tom trenutku čitali. Selin je čitala antologiju erotske proze Žorža Bataja, a Džesi autobiografiju nemačkog glumca Klausa Kinskog All I Need is Love. Ove knjige na neki način naglašavaju ideju vodilju filma –  iskustvo ima svaku prednost nad racionalnošću, a spontanost je jedino čime se likovi vode. Lepa, romantična priča, ako volite takve.

Moonrise Kingdom

moonrise kingdom

Ah, Ves Anderson i ovaj preslatki, presltaki film! U pitanju je naravno Moonrise Kingdom. Verujemo da je svaki pravi ljubitelj Andersonovih filmova već upoznat sa ovim ostvarenjem, a vama koji niste, najtoplije preporučujemo da u ovim čudnim danima izolacije ogrejete srca i nauživate se upijajući Andersonovu estetiku.

Ukratko, ovo koferče sa knjigama pripada glavnoj junakinji, dvanaestogodišnjoj Suzi Bišop. Ona i njen izabranik odlučuju da pobegnu od svih i nastane se u divljini. Sa sobom nose samo ono najvažnije. I tako saznajemo da je Suzi ponela 6 knjiga, inače ukradenih iz biblioteke.

Ves Anderson u svojim filmovima poklanja veliku pažnju detaljima i time svaka scena dobija na uverljivosti. Bilo da su u pitanju mape, gradovi ili knjige, uvek vam se čini da te stvari zaista postoje i u realnosti. Tako je i sa ovim knjigama. One u stvarnosti ne postoje, pa su za potebe dizajna korica posebno angažovani umetnici, a sam Anderson je napisao delove koje glavni junaci čitaju. I ne samo to, ovde možete pogledati kratak film o ovim knjigama i čuti Suzi kako ih čita. Preslatko.

10 Things I Hate About You

reading-the-bell-jar-galore-mag

Ako ste bili tinejdžer(ka) krajem devedesetih godina, onda ste sigurno jako voleli film 10 Things I Hate About You. Neki od nas su se ovde prvi put upoznali sa fantastičnim Hitom Ledžerom, a i Džulija Stajls je dobila dve nagrade za ovu ulogu.

Osim Džulije i  Hita u glavnim ulogama, još jedan razlog zašto je ovaj film visoko ocenjen uprkos svom žanru (romantična komedija) verovatno leži u činjenici da je u pitanju svojevrsna adaptacija Šekspirove Ukroćene goropadi. Pa tako za glavnu heroinu imamo mladu Ket (kod Šekspira je Katarina) koja je samosvesna, oštroumna, britkog jezika i ne želi da živi život prema očekivanjima drugih.

Zato će upitati profesora književnosti zbog čega na časovima ne obrađuju dela Silvije Plat, Šarlote Bronte ili Simon de Bovoar, već čitaju „mizoginog alkoholičara Hemingveja“. Na slici je scena iz filma u kojoj Ket čita Stakleno zvono, jedini roman pesnikinje Silvije Plat, koja je, mesec dana nakon što je knjiga objavljena, izvršila samoubistvo…

Vredi se malo podmladiti i pogledati ovaj film ponovo, ili ga tek otkriti, ali samo ako imate manje od 20 godina 🙂

 

Eto, dragi knjigoljupci, nismo spomenuli mnogo scena u kojima su knjige, ali smo se zato kroz ovih nekoliko filmova podsetili mnogih stvaralaca i njihovih dela. A to je i ono najlepše što doživljavamo kada se otvorimo za uživanje u filmu, knjizi, muzici ili arhitekturi.

Jedva čekamo da čujemo koje su vaše omiljene filmske scene u kojima su knjige. Pišite nam!

Do sledećeg čitanja pozdravlja vas ekipa iz knjižare,

Vaša Knjižara Most

 

 

Svetski dan knjige!

Dan knjiških moljaca

IMG_8563Idemo, knjigoljupci! Danas proslavljamo naš dan. Danas nema podele na polove, rodove, klase, mase, organizacije – vladine, nevladine (kako li se piše ova reč), nismo osetljivi i tolerantni smo jer nam tolerancija ne pada na pamet, sve je usmereno samo na – knjigu.

Listamo, čitamo i obrćemo, vadimo sve iz polica i preslažemo, brišemo prašinu, prisećamo se, pravimo liste, slučajno cepamo, pa nam bude žao, ali prepustimo se, danas je dan KNJIŠKIH MOLJACA i drago nam je i lepo nam je i danas smo svi knjiga.

IMG_8914

Godišnjice važne za svet književnosti

Sve je popčelo obeležavanjem godišnjice smrti Šekspira i Servantesa (na stranu ona zvanična strana priče o Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu). Katalonci su smislili bolju priču, van papirologije i birokratije. Na viši nivo je izdignuta ova priča i veoma je, takoreći, humanistički nastrojena, kako bi zapravo i trebalo biti – Katalonci razmenjuju knjige i ruže i od toga naprave čitavu manifestaciju.

U Madridu je pokrenuta akcija pod nazivom „Sloboda, to je knjižara“, jer izgleda Španci generalno prepoznaju važne stvari i rado se mire na ovaj dan, pa ne čudi što se veliki broj istaknutih ličnosti iz oblasti kulture pridružio i podržao akciju.

Širenje virusa, ali knjiškog

IMG_4818

Ne mogu, a da se ne zapitam (odakle mi ovakav početak, da mi je znati), što mi stalno kaskamo i ne primećujemo ove divne običaje, što ih ne prisvajamo i ne širimo dalje?

Kada već mora neki virus, neka to danas bude ovaj knjiški. Neka se širi knjiga iz ruke u ruku (ili poštom), neka do svakoga stigne bar jedna knjiga, a ruža je i više nego dobrodošla, ako je imate gde ubrati ili kupiti. Danas budimo MI samo na španski način. Ja sam za, a vi?

Ima lepih stvari, knjigoljupci, znam da vi to znate, jer u suprotnom ne biste voleli knjige.

Од књиге до филма – првих 7 наслова који су нам пали на памет

Незгодна тема, књигољупци. Кад чујем да је нека књига екранизована буквално ме подиђу жмарци, прво од узбуђења, а онда се начисто испрепадам (хипербола на делу), јер ко зна шта су са књигом урадили.

Ето, сад је већ јасно о чему ћемо овај пут причати (причати? Хм, па добро, јесте, и ово је неко „причање“, комуницирамо ми, није да не комуницирамо).
Екранизације књижевних дела (нека су само дела) није необична појава, као ни она фамозна реченица: „Књига је боља“. Она се баш често чује и вишезначна је. Прво – могуће је да је само тврдња настала на основу чистог уочавања, а друго – е, па то може да значи: смртници, ја сам читао/ла (пазимо, пазимо) књигу док ви нисте ни знали за њу. Што и није лоше, мада ће злобници ово назвати „хвалисање нашим читалачким навикама“, преврнути очима и дати нам пет бамбија јер смо препаметни.
Но, нећемо сад о томе. О екранизацијама ћемо. Да, екранизације иду од утиска „књигу нећу ни читати колико је добро“ (хтео сам све спојено написати, али ко би то читао) до „ово је тотални фијаско, злочин, бласфемија“ (опет хипербола).
Е, хајде, прво мало класика, па модерних екранизација:

АНА КАРАЊИНА, Лав Толстој

IMG_9515
Овај класик има неколико екранизација и нећемо их све набрајати. Можда сте ухватили ону са Гретом Гарбо из 1935. или са Софи Марсо из 1997. па сте прешли на 2012. сели и изневеровали уз Киру Најтли.
Е, то се зове фијаско. Веома мршава Ана подлегла чарима Холивуда церека се цео филм и држи се за ручицу са млађахним плавушаном (веровали или не то је Вронски) коме поскакују локнице док задовољно суче брчиће, а ту се појављују и изненадни плесни маневри тако усред сцене, играчке возова (капирам ја симболику), неухватљиви покушај модерности који води до фијаска – па, и ја бих се бацио под воз (човече, баш данас претерујем).
Ето, ко није гледао ову верзију нека то и не ради, ова са Софи је сасвим довољна, а књига је наравно најбоље решење.

МЕДЕЈА, Еурипид

IMG_9513
Мени су познате две екранизације – прва из 1969. у Пазолинијевој режији и друга из 1988. за коју режију потписује (осећам се као Сандра са РТС-а) Ларс фон Трир.Уф, сетимо се да сам ја ретко кад објективан, а овог пута баш ризикујем.

Иако имамо свест да је свака екранизација књиге или постављање дела на сцену приказ на који начин сам режисер види дело и како га тумачи, лично сам пао у несвест уз ову Пазолинијеву верзију. Феноменалан режисер (Декамерон, Краљ Едип – сјајно), али шта се десило са овом екранизацијом, ја баш не знам. Мислим да је проблем у томе што глумица која је играла Медеју заправо није глумица, већ оперска дива – Марија Калас. Заиста је било мучно гледати је. Медеја је сама по себи мучна, али је у овој верзији још мучнија и то не на добар начин, посебно у сцени чувене борбе Медеје са самом собом (борба мајке и вештице) у којој се Марија понашала (глумила) као жена упала у стање хистерије, такорећи, похистерисала је.

Могуће је опет да ја „не качим“ како ваља ову верзију или Пазолинија или Марију Калас, али у сваком случају – јој.
Али Трир, е, то је већ право мучење на најпозитивнији могући начин као, у осталом, и са свим његовим филмовима. Његово тумачење Медеје чини ми се као својеврстан вид одбране ње саме, што потврђује сцена у којој деца (старији син) помажу мајци и показују разумевање за оно што чини управо њима.
Да, да, ипак, прво прочитати, па онда гледати обе верзије.

САТИ, Мајкл Канингем

IMG_9519
Не знам ко је режисер, рећи ће ми IMDB, као што може и вама, али су у овом филму буквално покидале (да се тако миленијалски изразим) Никол Кидман коју сам препознао тек кад сам видео да она глуми, Мерил Стрип и Џулијан Мур.
Зашто ли је ово, по мом мишљењу, савршена екранизација? Зато што је сценарио за филм писао сам аутор ове генијалне књиге. Можда се љубитељи изворног текста неће потпуно сложити са његовим читањем, али ово је савршен приказ како је сам аутор замислио екранизацију сопствене књиге, па се не можемо много бунити, али што да не, увек можемо рећи „Ја то нисам тако замислио/ла“ и то неће бити проблем. Jер значи да сте је, драги књигољупци, прочитали пре него што сте филм погледали – сјајно.

TRAINSPOTTING, Ирвин Велш

IMG_9516
Да будем искрен, ово је и мене изненадило. Појма нисам имао да је ово филм снимљен по књизи, па сам био шокиран кад ми је стигла у књижару. Да поново будем искрен – још увек је нисам прочитао, али дефинитивно хоћу.

То не значи да нисам уживао у филму из 1996. Денија Бојла и ликовима у „борби“ са хероином. Мислио сам да ме књига неће интересовати, али после оних, најблаже речено, аутентичних сцена, много ме интересује тај наративни део, дубинска интроспекција „урађених“ ликова.
Појављује се и наставак 2017. и тачно ћу полудети ако за пет година сазнам да је и то рађено по књизи.

ОБЛИК ВОДЕ, Гиљермо дел Торо

IMG_9518
Исправите ме ако сам измислио (погледати клип Прваци, прваци), али мислим да је овде ситуација била обрнута – прво је снимљен филм, па се појавила и књига.

Много драме око овог филма (а стварно претерујем, драме скоро и да није било), због свог специфичног жанра било је негодовања (могао сам одмах тако рећи) што је филм добио Оскара. Но, шта нас па и брига, љубитељи фантастике (ове неке полуљубавне) су дефинитивно уживали.

У чему је овде ствар – изгледа да је фантастика најподложнија екранизацији, која ретко омане, па смо тако сви били хипнотисани серијом Игра престола, обожавали Господара прстенова, мање обожавали Хобита, једва чекали новог Харија иако смо знали да нема шансе да буде као књига, били гладни и убијали се (нисмо) са Кетнис Евердин из Игара глади, и уз Сумрак сагу закључили да и приказ вампира може бити промашен, иако сам ја мислио да њихову величанственост ништа не може уништити. Све у свему, када је фантастика у питању, баш имамо много избора, а велики је задатак свагог режисера да и покретном сликом покрије све што је аутор измаштао.

ВЕЛИКИ ГЕТСБИ, Скот Фицџералд

IMG_9517
Филм из 2012. прати причу из двадесетих година двадесетог века (морам прецизирати јер смо и ми сад у двадесетим годинама) о Великом Гетсбију (никад боља и информативнија реченица). Нема ту ништа непознато, књига постоји од 1925, сретали смо се са њом, али филм, е, па ја се још нисам сусрео са тако нечим.

Не кажем да је лош, али бих дефинитивно рекао да је предимензиониран. Све је пренаглашено и чини ми се као да је 3025. година колико је продукција била претерана. Само сам чекао да пролети нека летелица и уопште ме тако нешто не би изненадило. Леонардо глуми, па глуми, у томе нема ничег необичног, а од свега, највише ми се свидела Ланина песма, њој свака част.

ПРИЧА О ЉУБАВИ И ТАМИ, Амос Оз

IMG_9514
Свог фаворита (кажем ја – субјективан) остављам за крај.

Ако нисте читали књигу – шта чекате, а ако нисте гледали филм исто – шта чекате!?
Натали Портман је била толико одушевљена овом Амосовом књигом да се упустила у невероватну авантуру и сама режирала филм, глумила у њему и бавила се промоцијом. До мене је стигао и свака част Натали на урађеном послу, јер је из ове величанствене књиге (не, није хипербола) извукла све што јој је било потребно да сними један феноменалан филм. Лично, нисам ни очекивао да покрије све о чему књига говори, практично је немогуће, али је успела дати у назнакама све оно што није стало у централну радњу.
Још једном – свака част!

Ето, то би били филмови који су ми пали на памет. Ако, пак, трагате за препорукама другачије врсте, у једној од прошлих објава писали смо о нашим омиљеним ликовима из књижевности, а за вас који књизи не судите по филму већ по насловној страни – баците поглед и на овај текст у коме смо писали о књигама са најлепшим корицама.

У сваком случају, радујемо се да чујемо ваше утиске о екранизацијама књижевних дела: пишите нам који филмови су вам се допали (у овим данима добродошле су све препоруке), али и који су по вашем мишљењу потпуни промашаји.

До следећег читања!
Vaša Knjižara Most

Koju priču priča vaš obeleživač?

Ulaznica za muzej, vozna karta ili parče tkanine. Svaki od ovih „obeleživača” priča priču i priziva neke uspomene.

IMG_9469

Zanimljivo je šta se sve može pronaći među stranicama knjige na koju smo zaboravili. Dohvatite tako nasumičnu knjigu u trenutku dokolice, a onda vas kao munja iznenadi scena vrelog, sunčanog dana na Krfu, kada ste posetili dvorac Ahilion, a posle na plaži završavali prvi tom Knausgorove Moje borbe.

Ili se u vama probudi osećanje nostalgije za bezbrižnim čitanjem tokom vožnje vozom koja, po svoj prilici, neće biti moguća u bližoj, a verovatno ni u daljoj budućnosti…

Izložba izgubljenih stvari

Ovo je samo par uspomena iz jedne male kućne biblioteke. A zamislite šta tek pronalaze bibliotekari! Tako recimo bibliotekar Goran Marković iz Niša već godinama sakuplja neobične „obeleživače” i do sada u svojoj kolekciji ima više od 300 neobičnih predmeta.

Članska karta američke Kongresne biblioteke, spisak za more, dozvola za slušanje radija iz 1947. pa čak i novac, samo su neke od stvari koje su čitaoci Univerzitetske biblioteke u Nišu zaboravili među koricama knjiga.

Univerzitetska biblioteka je, u okviru proslave 50 godina postojanja, napravila čak i prvu malu izložbu zaboravljenih stvari! Očekivano bi bilo da je neko od vlasnika prepoznao nešto što je nekada davno zaboravio među koricama knjiga, ali to ipak nije bio slučaj…

Evo šta je još pronašao ovaj bibliotekar:

Imam dokument iz ‘47. koji pokazuje kako se dobijala dozvola za slušanje radija, nešto kao današnja priznanica za mesečnu pretplatu. To je jedna mikroistorija u kojoj se vidi kako je naš narod razmišljao, kako je država funkcionisala. Interesantne su, naravno, i ljubavne poruke, pisma. Imam čak i posvetu akademiku Nikoli H., zatim kataloški listić američke Kongresna biblioteke iz ‘98, imamo i sudske pozive za okrivljene, evo i ovaj spisak za letovanje, šta je sve potrošeno.

Deo ove zanimljive priče preuzeli smo sa portala Novosti, a voleli bismo da čujemo i kakve priče pričaju vaši „obeleživači”?

U koju grupu knjigoljubaca vi spadate? Da li među korice knjige stavite prvi predmet koji vam padne pod ruku ili možda savijate „uši” na stranicama? Ili, pak, sakupljate lepe obeleživače, one kojima je namena da budu baš to – obeleživači?

Uzmite neku staru knjigu sa police i pokrenite uspomene…

 

Naši omiljeni književni likovi

Kad uzmemo knjigu u ruke mi smo, u suštini, spremni za vožnju i niko od nas se neće vezati nikakvim sigurnosinim pojasevima, jer što bismo – vožnja bi i trebalo da je što luđa, mislim, kad smo već pošli, neka bude uzbuđenja (amin).

Sad shvatam da možda nisam dobro počeo ovaj post (ma, kako se kaže na srpskom, nemoguće da nemamo reč?), jer nećemo pričati o ludim vožnjama, već o ludim vozačima sa kojima krećemo na vožnju – eto, izvukao sam se, sad je dobro. (možda sam malo preterao sa tom rečju „vožnja”).

U svakom slučaju nije toliko retka pojava da se vežemo za nekog lika i praktično se saživimo sa njim. Na pola knjige već postajemo ona/on (priznajem, jedna od zamenica je naknadno dopisana), ili poželimo da smo na njenom/njegovom mestu (ovde nije, iz prve sam se setio).

Nema ovde neke liste, kao od – Vau, baš bi bilo super biti _________  do, Pa, nije ni ______________ toliko loš, već smo na sve bili ljubomorni što nismo oni.

Prvi koji mi pada na pamet (možda ipak ima neki redosled? Baš se mnogo otkrije u toku pisanja) jesete:

 

Erast Fandorin (Serijal napisan rukom Borisa Akunjina)

azazel_v

Da se ne uvrede svi fanovi – bolji je od Šerloka. Ja se izvinjavam, ali bolji je. Uostalom, vi budite Šerlok, a ja ću Erast, pa ćemo se sresti.

On je Rus koji se mnogo interesuje za japansku kulturu. On je genije koji na najneobičniji način razotkrije svaku misteriju  koristeći logiku (dobro, dobro, i Šerlok isto to radi), ali u njegovom karakteru, njegovoj ličnosti ima mnoooogo sitnica koje nas prosto privlače. Na primer Erast muca kad se uzbudi – najsimpatičniji lik ikada, a usput je baš lep, ume svašta da uradi i maskira se do neprepoznatljivosti.

Ovaj serijal je malko uzburkao svet psihologije i psihologe, jer je izneo sasvim nove postavke kad je reč o tipovima ličnosti. I negativci su u oim romanima malčice drugačiji no što smo navikli.

 

Doktor Džekil i  mister Hajd

doktor_dzekil_i_mister_hajd_v

Pa da, ovo je više kao neka dijagnoza, ali potpuno jedna bezopasna, makar se prepoznali u ovom liku, hoću reći likovima.

Idealna je to postavka, ako prihvatimo kao tačno to da ko mnogo uči nema mnogo vremena da vežba, i ko mnogo vežba nema baš vremena da uči (auuuu, ovo je nekorektno na više nivoa). Evo opcije da se bude oboje. Kad je već toliko pametan, bilo je sasvim u redu da Dr Džekil obezbedi sebi gospodina Hajda. Zanemarimo na trenutak da su se stvari otrgle kontroli, ali nije li genijalno i primamljivo biti dvoje odjednom? Ma ko to nema mračnu stranu?

 

Dorijan Grej

Šalim se, šalim se, neću više o njemu (ko čita naš blog zna da se on najčešće spominje), ali eto, ipak sam našao načina da ga stavim na listu, samo mi bilo glupo da ga stavim prvog. Biti Dorijan daje vremena da se bude šta god se hoće.

 

Holden Kolfild, Lovac u žitu

lovac

Ako ste poželeli biti ovaj lik, znači da ste baš hrabri, ali, ako je verovati člancima i prezentaciji koja uglavnom ide uz ovu knjigu, Holden je bio alter-ego za hiljade tinejdžera širom sveta. Sada je on gotovo mitska ličnost, superjunak moderne klasične književnosti u borbi protiv licemerja savremenog društva, normi i ideala.

Nije lako biti Holden Kolfild, ali je vredno saživeti se sa njim bar dok čitamo ovaj roman.

 

 

Neko iz serijala o Hariju Poteru

hari_poter_i_kamen_mudrosti_vv

 

E, baš ne mogu da se odlučim. Iz Gospodara prstenova bih definitivno bio Legolas, ali iz priče o Hariju baš ne mogu.

Svi su mi baš dobri, odlični, fenomenalni. Kad ostarim voleo bih da budem kao Minerva ili Dambldor. Mada, čini mi se da u oba slučaja čini to zahteva mnogo rada, ali i na to bih pristao, jer su brutalni likovi.

Mada, ako mene pitate, najautentičniji lik iz čitavog serijala je Severus Snejp. Što bi on rekao – Kod mene nema glupog mahanja štapićima (nije baš da sam citirao, ali tako nešto je rekao), pa nas njegov lik ne fascinira fenomenalnom izvedbom nekakve čini ili to što je supermoćan, već svojom kompleksnosti. Onim što možemo nazvati duboko ljudsko što nađemo ispod te okrutne spoljašnjosti.

Setimo se, sa Severusom su došla i najveća iznenađenja u priči i najveći obrt kad je sam lik u pitanju.

Mislim da je dobro biti Snejp, ako zanemarimo poslednji deo, a možda baš i zbog poslednjeg dela.

 

Ana Karenjina

Ana-Karenjina-I-II-65463

Ovaj izbor se može učiniti neobičnim, blago rečeno, ali što da ne. Madam Bovari bi bio promašen izbor (oprostite mi fanovi), jer je Ana jedna punoća od lika, jer ona čak i umire sa poentom (nadam se da ovo nikome nije iznenađenje ili, kako se kaže, spojler).

Monumentalna žena u svakom smislu i zaslužuje jednu (ma milion) podrobnih analiza i tumačenja, ali od svih heroina (ma jeste heroina) ja bih izabrao da budem ona uz svu patnju i opijum. Ana je baš iskusila život u najširem smislu te reči i mislim da ga je i pobedila.

Ako ne bih bio Ana, bio bih Margarita, jer nemamo često priliku imati veliku ljubavnu priču, biti nevidljivi, leteti i biti jedna od zvanica na balu kod Satane.

 

Karl Uve Knausgor

download

Razmišljam sad što on završi na ovoj listi? Takoreći , on mi se čini fiktivnijim od bilo koje fikcije i uviđam da je on kontrapunkt svemu ovome – nikada NE BIH bio Knausgor. Ali, toliko dobro piše da se nameće na svaku listu. Ne bih bio on iz dva razloga:

1) U slučaju da je sve što je napisao istina.

2) U slučaju da je sve što je napisao laž.

Istina – problematičan otac, skoro psihopata, ali malo kasnije je čisto preterivanje: Oh, jadan ja, imam trosoban stan u centru Malmea, troje dece, ženu (nećemo o njoj), ultra sam popularan, ali vas molim ostavite me na miru, ja ne želim vašu pažnju iako pišem sve o sebi već šest tomova i želim da čitate. I mi stvarno čitamo, jer ne može se poreći njegova umešnost. E, a da je sve ovo izmislio, pa, onda on od oca ništa bolji nije (što je slučaj u obe varijante).

 

Rafaela Čerulo – Lila

moja genijalna

Svi smo mi pomalo Lila – nema potrebe da objašnjavamo najboljeg lika iz najbolje tetralogije, a ako niste čitali (teško mi je da u to poverujem), ni trenutka čekanja više (literarni nacista)!

 

 

 

 

Toliko od nas za ovaj put. Književnost je prepuuna heroja i antiheroja koje volimo, naravno da nismo stigli sve da ih spomenemo. Ali zato računamo na vas. Pišite nam i dopunite ovaj spisak svojim omiljenim književnim likovima!

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Da li ste u elementu?

Među našim preporukama za čitanje na Instagramu našao se i veoma zanimljiv časopis – Elementi. Pitali smo vas da li ga čitate i, kako je mali broj vas bio upoznat sa njim, rešili smo da vam pobliže predstavimo ovaj magazin.

IMG_8512

Elementi su ilustrovani naučnopopularni časopis, koji izlazi četiri puta godišnje. Prvi broj objavljen je 2015. godine, a do sada ih je štampano 19. Elemente objavljuje Centar za promociju nauke, javna institucija osnovana od strane Ministarstva nauke Srbije.

Kako stoji na sajtu ovog centra, njihov cilj je da premoste jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

O čemu možete čitati u časopisu Elementi?

IMG_8513

 

Svaki broj obiluje mnoštvom interesantnih tekstova o primeni nauke u različitim prirodnim i društvenim oblastima. Tu su i članci koji analiziraju nauku kroz istoriju, intervjui sa naučnicima i istraživačima, zanimljivi pogledi na književnost, umetnost, slikarstvo, psihologiju, jezik… Teme kojima se časopis bavi su društveno angažovane i aktuelne, a tekstovi su isključivo autorski i nisu ranije objavljivani.

Ali, ono što svakako prvo primetite čim uzmete bilo koji broj u ruke, jeste dizajn. Ilustracije su prepoznatljive i jedinstvene. Na ovaj način, kroz vizuelni doživljaj i umetnički izraz, svet Eelemenata otkriva se sa uživanjem!

Osim tekstova i ilustracija, magazin nam donosi i brojne inovacije u sferi multimedije. Recimo, 16. broj je specifičan, jer je za pregled slika potrebno skinuti aplikaciju osmišljenu posebno za ovu priliku. Aplikacija čitaocu pruža proširenje tekstualnog i grafičkog sadržaja o evoluciji našeg odnosa prema – ekranima.

Neke od tema Elemenata

Da biste stekli još bolju sliku o čemu sve možete čitati u ovom časopisu, navešćemo samo neke od mnogobrojnih, zanimljivih tema koje obrađuje.

Tu su tekstovi o Šekspirovom svetu nauke, evoluciji lepote, sličnosti između stripa i tabele Periodnog sistema hemijskih elementa, novoj katalogizaciji virusa, neuroseksizmu, neolitskoj poljoprivrednoj revoluciji, priče o civilizaciji hleba, novim gospodarima hrane, siromaštvu, suicidu, hormonima, Lajbnicu, Hitleru, Slovenima, putu na Mars i kontaktu sa drugima.

IMG_8511

Nadamo se da smo vas barem malo zainteresovali za ovaj koristan i uzbudljiv časopis. Nama se veoma dopada i preporučujemo ga za prelistavanje u trenucima dokolice umesto neke emisije na Diskaveriju, a svakako je u pitanju štivo koje se čuva i čita ponovo.

Za vas koji više volite preporuke za klasična književna dela, u prošloj objavi pisali smo o klasicima koje svakako preporučujemo da pročitate – možete ga čitati ovde. Ako ste, pak, veliki ljubitelj mačaka (mi jesmo!), za vas su knjige sa spiska koji smo objavili ovde.

Pratite nas i pišite nam: da li biste čitali časopis Elementi? Već jeste? Koji je vaš omiljeni broj ili obrađena tema? Podelite utiske sa nama i drugim knjigoljupcima!

Do sledećeg čitanja, ostajte nam dobro!

Vaša Knjižara Most