Naši omiljeni književni likovi

Kad uzmemo knjigu u ruke mi smo, u suštini, spremni za vožnju i niko od nas se neće vezati nikakvim sigurnosinim pojasevima, jer što bismo – vožnja bi i trebalo da je što luđa, mislim, kad smo već pošli, neka bude uzbuđenja (amin).

Sad shvatam da možda nisam dobro počeo ovaj post (ma, kako se kaže na srpskom, nemoguće da nemamo reč?), jer nećemo pričati o ludim vožnjama, već o ludim vozačima sa kojima krećemo na vožnju – eto, izvukao sam se, sad je dobro. (možda sam malo preterao sa tom rečju „vožnja”).

U svakom slučaju nije toliko retka pojava da se vežemo za nekog lika i praktično se saživimo sa njim. Na pola knjige već postajemo ona/on (priznajem, jedna od zamenica je naknadno dopisana), ili poželimo da smo na njenom/njegovom mestu (ovde nije, iz prve sam se setio).

Nema ovde neke liste, kao od – Vau, baš bi bilo super biti _________  do, Pa, nije ni ______________ toliko loš, već smo na sve bili ljubomorni što nismo oni.

Prvi koji mi pada na pamet (možda ipak ima neki redosled? Baš se mnogo otkrije u toku pisanja) jesete:

 

Erast Fandorin (Serijal napisan rukom Borisa Akunjina)

azazel_v

Da se ne uvrede svi fanovi – bolji je od Šerloka. Ja se izvinjavam, ali bolji je. Uostalom, vi budite Šerlok, a ja ću Erast, pa ćemo se sresti.

On je Rus koji se mnogo interesuje za japansku kulturu. On je genije koji na najneobičniji način razotkrije svaku misteriju  koristeći logiku (dobro, dobro, i Šerlok isto to radi), ali u njegovom karakteru, njegovoj ličnosti ima mnoooogo sitnica koje nas prosto privlače. Na primer Erast muca kad se uzbudi – najsimpatičniji lik ikada, a usput je baš lep, ume svašta da uradi i maskira se do neprepoznatljivosti.

Ovaj serijal je malko uzburkao svet psihologije i psihologe, jer je izneo sasvim nove postavke kad je reč o tipovima ličnosti. I negativci su u oim romanima malčice drugačiji no što smo navikli.

 

Doktor Džekil i  mister Hajd

doktor_dzekil_i_mister_hajd_v

Pa da, ovo je više kao neka dijagnoza, ali potpuno jedna bezopasna, makar se prepoznali u ovom liku, hoću reći likovima.

Idealna je to postavka, ako prihvatimo kao tačno to da ko mnogo uči nema mnogo vremena da vežba, i ko mnogo vežba nema baš vremena da uči (auuuu, ovo je nekorektno na više nivoa). Evo opcije da se bude oboje. Kad je već toliko pametan, bilo je sasvim u redu da Dr Džekil obezbedi sebi gospodina Hajda. Zanemarimo na trenutak da su se stvari otrgle kontroli, ali nije li genijalno i primamljivo biti dvoje odjednom? Ma ko to nema mračnu stranu?

 

Dorijan Grej

Šalim se, šalim se, neću više o njemu (ko čita naš blog zna da se on najčešće spominje), ali eto, ipak sam našao načina da ga stavim na listu, samo mi bilo glupo da ga stavim prvog. Biti Dorijan daje vremena da se bude šta god se hoće.

 

Holden Kolfild, Lovac u žitu

lovac

Ako ste poželeli biti ovaj lik, znači da ste baš hrabri, ali, ako je verovati člancima i prezentaciji koja uglavnom ide uz ovu knjigu, Holden je bio alter-ego za hiljade tinejdžera širom sveta. Sada je on gotovo mitska ličnost, superjunak moderne klasične književnosti u borbi protiv licemerja savremenog društva, normi i ideala.

Nije lako biti Holden Kolfild, ali je vredno saživeti se sa njim bar dok čitamo ovaj roman.

 

 

Neko iz serijala o Hariju Poteru

hari_poter_i_kamen_mudrosti_vv

 

E, baš ne mogu da se odlučim. Iz Gospodara prstenova bih definitivno bio Legolas, ali iz priče o Hariju baš ne mogu.

Svi su mi baš dobri, odlični, fenomenalni. Kad ostarim voleo bih da budem kao Minerva ili Dambldor. Mada, čini mi se da u oba slučaja čini to zahteva mnogo rada, ali i na to bih pristao, jer su brutalni likovi.

Mada, ako mene pitate, najautentičniji lik iz čitavog serijala je Severus Snejp. Što bi on rekao – Kod mene nema glupog mahanja štapićima (nije baš da sam citirao, ali tako nešto je rekao), pa nas njegov lik ne fascinira fenomenalnom izvedbom nekakve čini ili to što je supermoćan, već svojom kompleksnosti. Onim što možemo nazvati duboko ljudsko što nađemo ispod te okrutne spoljašnjosti.

Setimo se, sa Severusom su došla i najveća iznenađenja u priči i najveći obrt kad je sam lik u pitanju.

Mislim da je dobro biti Snejp, ako zanemarimo poslednji deo, a možda baš i zbog poslednjeg dela.

 

Ana Karenjina

Ana-Karenjina-I-II-65463

Ovaj izbor se može učiniti neobičnim, blago rečeno, ali što da ne. Madam Bovari bi bio promašen izbor (oprostite mi fanovi), jer je Ana jedna punoća od lika, jer ona čak i umire sa poentom (nadam se da ovo nikome nije iznenađenje ili, kako se kaže, spojler).

Monumentalna žena u svakom smislu i zaslužuje jednu (ma milion) podrobnih analiza i tumačenja, ali od svih heroina (ma jeste heroina) ja bih izabrao da budem ona uz svu patnju i opijum. Ana je baš iskusila život u najširem smislu te reči i mislim da ga je i pobedila.

Ako ne bih bio Ana, bio bih Margarita, jer nemamo često priliku imati veliku ljubavnu priču, biti nevidljivi, leteti i biti jedna od zvanica na balu kod Satane.

 

Karl Uve Knausgor

download

Razmišljam sad što on završi na ovoj listi? Takoreći , on mi se čini fiktivnijim od bilo koje fikcije i uviđam da je on kontrapunkt svemu ovome – nikada NE BIH bio Knausgor. Ali, toliko dobro piše da se nameće na svaku listu. Ne bih bio on iz dva razloga:

1) U slučaju da je sve što je napisao istina.

2) U slučaju da je sve što je napisao laž.

Istina – problematičan otac, skoro psihopata, ali malo kasnije je čisto preterivanje: Oh, jadan ja, imam trosoban stan u centru Malmea, troje dece, ženu (nećemo o njoj), ultra sam popularan, ali vas molim ostavite me na miru, ja ne želim vašu pažnju iako pišem sve o sebi već šest tomova i želim da čitate. I mi stvarno čitamo, jer ne može se poreći njegova umešnost. E, a da je sve ovo izmislio, pa, onda on od oca ništa bolji nije (što je slučaj u obe varijante).

 

Rafaela Čerulo – Lila

moja genijalna

Svi smo mi pomalo Lila – nema potrebe da objašnjavamo najboljeg lika iz najbolje tetralogije, a ako niste čitali (teško mi je da u to poverujem), ni trenutka čekanja više (literarni nacista)!

 

 

 

 

Toliko od nas za ovaj put. Književnost je prepuuna heroja i antiheroja koje volimo, naravno da nismo stigli sve da ih spomenemo. Ali zato računamo na vas. Pišite nam i dopunite ovaj spisak svojim omiljenim književnim likovima!

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Da li ste u elementu?

Među našim preporukama za čitanje na Instagramu našao se i veoma zanimljiv časopis – Elementi. Pitali smo vas da li ga čitate i, kako je mali broj vas bio upoznat sa njim, rešili smo da vam pobliže predstavimo ovaj magazin.

IMG_8512

Elementi su ilustrovani naučnopopularni časopis, koji izlazi četiri puta godišnje. Prvi broj objavljen je 2015. godine, a do sada ih je štampano 19. Elemente objavljuje Centar za promociju nauke, javna institucija osnovana od strane Ministarstva nauke Srbije.

Kako stoji na sajtu ovog centra, njihov cilj je da premoste jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

O čemu možete čitati u časopisu Elementi?

IMG_8513

 

Svaki broj obiluje mnoštvom interesantnih tekstova o primeni nauke u različitim prirodnim i društvenim oblastima. Tu su i članci koji analiziraju nauku kroz istoriju, intervjui sa naučnicima i istraživačima, zanimljivi pogledi na književnost, umetnost, slikarstvo, psihologiju, jezik… Teme kojima se časopis bavi su društveno angažovane i aktuelne, a tekstovi su isključivo autorski i nisu ranije objavljivani.

Ali, ono što svakako prvo primetite čim uzmete bilo koji broj u ruke, jeste dizajn. Ilustracije su prepoznatljive i jedinstvene. Na ovaj način, kroz vizuelni doživljaj i umetnički izraz, svet Eelemenata otkriva se sa uživanjem!

Osim tekstova i ilustracija, magazin nam donosi i brojne inovacije u sferi multimedije. Recimo, 16. broj je specifičan, jer je za pregled slika potrebno skinuti aplikaciju osmišljenu posebno za ovu priliku. Aplikacija čitaocu pruža proširenje tekstualnog i grafičkog sadržaja o evoluciji našeg odnosa prema – ekranima.

Neke od tema Elemenata

Da biste stekli još bolju sliku o čemu sve možete čitati u ovom časopisu, navešćemo samo neke od mnogobrojnih, zanimljivih tema koje obrađuje.

Tu su tekstovi o Šekspirovom svetu nauke, evoluciji lepote, sličnosti između stripa i tabele Periodnog sistema hemijskih elementa, novoj katalogizaciji virusa, neuroseksizmu, neolitskoj poljoprivrednoj revoluciji, priče o civilizaciji hleba, novim gospodarima hrane, siromaštvu, suicidu, hormonima, Lajbnicu, Hitleru, Slovenima, putu na Mars i kontaktu sa drugima.

IMG_8511

Nadamo se da smo vas barem malo zainteresovali za ovaj koristan i uzbudljiv časopis. Nama se veoma dopada i preporučujemo ga za prelistavanje u trenucima dokolice umesto neke emisije na Diskaveriju, a svakako je u pitanju štivo koje se čuva i čita ponovo.

Za vas koji više volite preporuke za klasična književna dela, u prošloj objavi pisali smo o klasicima koje svakako preporučujemo da pročitate – možete ga čitati ovde. Ako ste, pak, veliki ljubitelj mačaka (mi jesmo!), za vas su knjige sa spiska koji smo objavili ovde.

Pratite nas i pišite nam: da li biste čitali časopis Elementi? Već jeste? Koji je vaš omiljeni broj ili obrađena tema? Podelite utiske sa nama i drugim knjigoljupcima!

Do sledećeg čitanja, ostajte nam dobro!

Vaša Knjižara Most

Klasici koje morate pročitati

Nastavljamo mi da pišemo, ovi postovi se, takoreći sami od sebe slažu… nema potrebe da vas pozdravljam, dragi knjigoljupci, samo nastavljamo dalje…

Današnja tema – tri, dva, jedan… K L A S I C I…

Zašto ovako razdragano-dramatična najava?

Pa šta je prvo što vam padne na pamet kad čujete tu ogromnu reč „klasici“? Da se ne lažemo, odmah se zamislimo u klupi, tu je i dnevnik, i pretnja profesora/profesorke da ovo shvatimo ozbiljno jer će se desiti potpuna apokalipsa. Nije samo to, klasike doživljavamo kao nešto veoma teško, naporno, ko-će-to-razumeti, pa se retko upuštamo u čitanje ovih dela.

E, pa nije to baš tako. Istina, umeju klasici da uplaše čak i izgledom, čak im ni korice nisu nešto posebno vesele, ali uzmimo u obzir da su ove knjige DANAS (dobro, duže od danas) klasici, a da su u vremenu kad su se pojavili bile samo (nije „samo“ ali šta da kažem?) knjige na policama koje su bile hit i oduševljavale čitaoce kao što nas danas fasciniraju ovi moderni autori, koji će možda nekada postati klasici, a neki lik će, kao ja sada, hologramisati o tome (uopšte ne mogu da zamisli kako će se to raditi u budućnosti).

Napravili smo listu čiji redosled nema nikakvo značenje, jer su sve knjige fenomenalne, pa nema potrebe ređati ih kao neku top-listu, već onako, kako mi dođu u ruke…

Fjodor Dostojevski, Idiot

IMG_8907

Eto, vidite, ne rade se svi klasici u školi.

Ja imam neki čudan refleks groženja kad neko izgovori „Čitam Dostojevskog“ – ma sjajno, odlično, ako i treba. Problem je u tome što se u toj rečenici kaže sledeće: „Jako sam pametan/pametna, obrazovan/a i evo sad slažem jako bitan i uzvišen izraz lica, jer znam da si sad fasciniran/a“.

Istina, njegovi romani nisu jednostavni i idu i dalje od Zločina i kazne i Braće Karamazovih,  idu i do Idiota – najfascinantnijeg njegovog dela (aha, jesam, subjektivan sam i uvek ću biti – nisam sudija, nisam žiri, može mi se).

Neverovatal lik taj grof Miškin. Toliko naivnosti u jednoj osobi, toliko iskrenosti – stvarno je teško za podneti. Radnja naravno nije jednostavna i samo bih se upetljao kad bih pokušao da prepričam ili je približim. Ovaj roman je stvar osećaja, stvar doživljaja koji nas demaskira i navodi na drugačije poimanje stvarnosti. Zaista je sjajan. Budi kao grof Miškin – na sopstvenu odgovornost…

Silvija Plat, Stakleno zvono

IMG_8912

Evo, ni ovo se ne radi u školama, mada mi je, možda jasno zbog čega.

Srednjoškolci su najosetljivija grupa, jedan sociološki konstrukt (tako kaže jedna moja drugarica, a meni baš super sintagma) podložan uticajima, pa im predlažem da prikoče kad je ova knjiga u pitanju. Evo, već vidim srednjoškolce kako se misle – U, strava, ovo ne smem, idem odmah do knjižare Most po Silviju.

Priča je o studentkinji koja gubi kontrolu nad sopstvenim životom. U jednom trenutku imala je sve, staž u prestižnom časopisu, odlaske na koktele, poklončiće, osećaj hajfešn života i onda okrenete stranicu i opa – šamarčina. Udar života koji pred ženu postavlja konzervativno društvo i sklonost autodestrukciji.

Eh, Silvija, Silvija, baš si bila komplikovana, ali hvala ti na ovom jedinom tvom romanu.

Ivo Andrić, Travnička hronika

IMG_8910

Malo miksujemo, jer i mi imamo klasike, a ovaj je na svetskom nivou.

Dok pratimo znakove pored puta, prolazimo kroz avliju što je zovu Prokleta, pa preko mosta na Drini dolazimo do Travnika. (Ovo nije stvarni put, ja o geografiji baš ništa ne znam).

Dozvolite mi (mhm, dozvolite) da ponovo budem subjektivan – ovo delo stvarno iskače i nameće se kao njegov najbolji roman. Ima čak i dva naslova – toliko je dobar.

Andrić je uspeo da prikaže život Travnika koji podleže raznim uticajima. Pored turskog, na koji su ljudi već navikli, trpe Francuze i Austrijance. Ali, trpe i oni jedni druge. Ovaj roman je jedan veliki kulturni šok i odličan prikaz koliko jedna kultura može uticati na onu koja je u tom trenutku dominantna, kakvi ljudi će se rađati u takvim okolnostima, kakvi će postajati, šta je ostalo, a šta se promenilo – reći će vam Andrić u ovoj hronici.

Stendal, Crveno i crno

IMG_8911

Nagradno pitanje, ali je zabranjeno guglati (ili guglovati?) – Kako se zove Stendal? Ima li uopšte ime ili je kao Šer, Madona, Isus?

Šalu na stranu i dobro došli u devetnaestovekovnu Francusku.

Evo ovaj roman je primer onoga što sam govorio na početku. Danas je on nama klasik, a u devetnaestom veku su ga svi čitali, bukvalno svi koji su znali čitati i on je Stendalu doneo svetsku slavu.

Ljubavni je roman, a iz njega je izašao Žilijen Sorel kao jedan od najupečatljivijih likova svetske književnosti. Unutar njega samog dešavaju se duboki raskoli, i isijava neverovatna pokretačka snaga i volja za životom. Narator ga sve vreme prati i osetimo tu privrženost koja je izrazito sugestivna, osetimo je i mi u toku čitanja. A drame ne fali, ipak je to Francuska, a roman je ljubavni – neće biti dosadno ni na trenutak!

Lav Nikolajevič Tolstoj, Vaskrsenje

IMG_8909

Evo, svog omiljenog pisca sam ubacio tek sad, dakle – lista apsolutno nije rađena po „bitnosti“, svi su bitni.

Ratovali smo i mirili se sa njim i Anom Karenjinom, uživali (kako da ne) u Krojcerovoj sonati, umirali sa Ivanom Iljičem i onda smo vaskrsli zajedno sa Tolstojem.

Usudiću se da kažem da ovaj roman nije tipičan za Tolstoja, po prvi put se može osetiti njegov stav, čak i osuda koju iznosi ovim romanom. Moglo bi se reći da je ovo delo začetak onoga što danas zovemo „moderni roman“. Naravno da je odjeknuo i bio veoma popularan, ne samo zbog toga što je sam po sebi fenomenalan, već i zbog pokušaja cenzurisanja i zabrane i negativne reakcije crkve na roman i na samog grofa Tolstoja.

Skidamo kapu (šešir) ovom čoveku.

Tomas Man, Smrt u Veneciji

IMG_8904

Izvinite zbog naslova, znam da nije baš prikladan u današnje vreme, ali nije do nas, do Mana je.

Za razliku od Čarobnog breg ili Budenbrokovih, ovaj roman (naslov izbegavati kad god je moguće) je nikad kraći i nikad efektniji, a prevod, pa, svaka čast Anice Savić Rebac!

Generalno, posvećen je problemu lepote i efektu koji ona ima. Mlađahni Tađo i vremešni Ašenbah – evo intrige, evo kontroverze. Homoerotika izbija iz svake strane, ali potpuno odvojena od pojma seksualnosti. Recimo da bi ovo bila preteča danas popularnom Asimanovom romanu Zovi me svojim imenom.

Zaista, lepota, koliko je podsticajna toliko je i rušilačka, izgleda da nismo ništa naučili od lepe Helene, ali s druge strane, šta bismo mi bez lepote na ovom svetu.  (Nije pitanje, zato nema upitnika).

Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja

IMG_8906

Evo, ovo već ima smisla, čak i logike. Suptilno se nadovezuje na Manov roman i nastavlja tumačiti problem estetike i njenog dometa, koji ide do večnosti pa još i dalje.

Ipak, nije samo o lepoti reč. Ovaj roman predstavlja i samu umetnost i menja onu tezu mimezisa po kojoj umetnost imitira život. Ovde život imitira umetnost jer je čovek sam po sebi umetnost, a čitav svet i sam život mu povlađuju. Takođe, strah od života ume da ispliva, ne kroz strah od umetnosti, u njoj smo slobodni, već se on ispoljava u svim društvenim konvencijama, stegama i pravilima. Zato i portret stari, neko mora biti lep i živeti slobodno za sve one koji to nisu smeli. Iako može biti izrazito zla i manipulativna, lepota ipak osavlja bez daha.

Sećate se priče o Silviji? I sa ovim romanom bi valjalo pričekati, jednom kad se pročita više ništa nije isto.

Danilo Kiša, Grobnica za Borisa Davidoviča

IMG_8905

Da malo predahnemo od ovih stranih autora i koncentrišemo se na naše velikane. Dobrodošli u svet Danila Kiša. Opet jedno pitanje – da li ste uspeli iz sećanja izbrisati scenu sa mačićima iz Ranih jada? Nisam ni ja, evo već xxx godina (malo sam Dorijan, ne pada mi napamet da kažem pre koliko sam čitao ovo kao lektiru).

Kritičari su neodlučni u tumačenju ovog dela. Neki kažu zbirka pripovedaka, a neki roman. Nećemo čekati da se dogovore, ne znam ni da li je to bitno, prosto ćemo se upustiti u čitanje Kišovog dela. Zasnovane na istorijskim događajima, ove priče kazuju o političkim obmanama, izdajama i ubistvima u Istočnoj Evropi, i vešt su prikaz dvadesetog veka, osim ove prve, tu malo idemo u prošlost.

U komgod delu sveta da živite – Kiš je sigurno preveden na vaš jezik.

Anton Pavlovič Čehov, Izabrana dela

IMG_8908

I, za kraj, nešto naizgled „laganije“, ali samo naizgled. Ovde pre svega preporučujemo Čehovljeve kratke priče, žanr u kojem se smatra majstorom. Ali svakako da kad-tad treba čitati i njegove čuvene drame (Galeb, Tri sestre, Ujka Vanja…).

Prema Čehovu, dobra priča treba da ispunjava sledeće uslove: 1) potpuna objektivnost, 2) istinit opis lica i predmeta, 3) maksimalna kratkoća, 4) jednostavan jezik, 5) smelost i originalnost, 6) iskrenost.

Kod Čehova nemojte očekivati zastupanje neke strane, isprazne ideologije ili propovedi. On prosto piše onako kako jeste.

IMG_8563

Eto, dragi kljigoljupci, bila je ovo naša vrlo kratka lista klasika za koje smatramo da treba da se pročitaju. Kako vam se čini?

Za vas koji više volite savremenu književnost pisali smo o knjigama koje će ove godine biti prevedene na srpski, ali i o svim knjigama koje vam preporučujemo za čitanje u izolaciji.

Pišite nam utiske, pišite nam koji klasici su na vas ostavili najjači utisak i o čemu biste još voleli da čitate kod nas.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Sva mesta za čitanje kod kuće

Dragi naši knjigoljupci, trenutna situacija nas je sve u manjoj ili većoj meri vezala za kuću.

Mi ipak nastavljamo da radimo, naravno uz sve mere zaštite. Vrata su nam otvorena od 10 do 16 časova radnim danima, a u naših 100 metara kvadratnih može bezbedno da boravi do troje ljudi. A tu smo i za sve one koji ne izlaze iz svojih domova. Porudžbine primamo putem telefona, mejla ili poruka u inbox.

E, a kad se snabdete svim knjigama koje odavno želite da pročitate, potrebno je da nađete najudobniji kutak za uživanje u literaturi. Nažalost, ovih dana mnoga mesta za čitanje su nam uskraćena: parkovi, javni prevoz, udobni kafei – ne dolaze u obzir.

Dakle, vezani smo za kuće i stanove, pa da vidimo koja nam to mesta preostaju za ovu korisnu i lepu razonodu:

Pored prozora

Ok, krenućemo prvo od romantičnijih i instagramibilnijih (je l’ i vi koristite ovu reč za predmete ili lokacije za koje znate da će lepo izgledati na Instagramu?) mesta.

Ovakav kutak pored prozora zaista izgleda prelepo na fotografijama, ali pitanje je koliko je udoban za duže čitanje. Ako imate komforan komad nameštaja za sedenje pored prozora, onda je svakako za preporuku čitanje kraj prirodnog izvora svetlosti. Ako, pak, nemate, uvek možete da napravite odličnu fotku, pa da se premestite na neko stvarno udobno mesto.

Foto: Unsplash

U kupatilu

Još jedno mesto koje izgleda fantastično na fotkama jeste i kupatilo, posebno ako je lepo osvetljeno i dekorisano. Šalu na stranu – ne promovišemo čitanje samo zbog slikanja.

Kupatilo je savršena lokacija za sve one koji žele da se na legitiman način malo distanciraju od svojih ukućana, a ujedno je i mesto gde možete da napravite lepu i opuštenu atmosferu. Jedina manjkavost čitanja u kupatilu mogu biti nakvašene stranice knjijge. Mada, neko bi rekao da i to ima svojih čari…

Photo by Ava Sol on Unsplash

U krevetu

U krevetu najradije čitamo uglavnom pre spavanja. Međutim, period je takav da praktično po ceo dan ne moramo da ustajemo. Napravite sebi ugođaj, popijte jutarnju kafu ili čaj u krevetu i ostanite malo duže, barem dok ne završite to jedno poglavlje…

Foto Unsplash

Na terasi

Nadamo se da će se kasnomartovski sneg brzo otopiti i da će nam seproleće što pre vratiti. Čim se to bude dogodilo, bacite se na spremanje terase, pranje prozora i bacanje svega onoga što ste tokom zime skladištili napolju.

Ima mnogo praktičnih saveta i jednostavnih načina da ulepšate svoju terasu, čak i ako je veoma mala. Napravite sebi udoban kutak napolju i koristite svaki lep dan za grejanje i uživanje na suncu, uz dobru knjigu.

Foto Unsplash

Na kauču

Pretpostavljamo da je kauč ipak najkonvencijalnije mesto za čitanje kod kuće. Udobni jastučići, prijatno osvetljenje, toplo ćebe… Sa mačkom koja prede ne vašim nogama, ovo je savršena postavka za svakog knjigoljupca.

IMG_8752

 

U ležaljci

Možda je ova izloacija pravi trenutak da uradite nešto što vam u normalnim okolnostima ne bi palo na pamet!?

Posedujete ležaljku, ali je koristite uglavnom na vikendici ili na kampovanju? Budite kreativni i probajte da je montirate negde u stanu. Napravite voćnu salatu, pustite lagane tropske ritmove i zamislite da se ljuljuškate pored nekog mora, uživajući u knjizi.

kinga-cichewicz-neAymtPgUHs-unsplash

Na podu

Svi se mi ovih dana premeštamo s fotelje na kauč, s kauča na krevet, s kreveta na stolicu. Kada se zasitite ovih mesta, pobacajte jastučiće po podu, pozovite najmlađe članove porodice i čitajte, crtajte, pišite, družite se…

annie-spratt-Mmi_sUHNazo-unsplash

Eto, dragi knjigoljupci, to su naši predlozi za (manje ili više) udobna mesta na kojima možete da čitate. Ako vam je potebna pomoć oko odabira prave literature, pročitajte ovaj tekst gde vam preporučujemo knjige koje biste trebali da pročitate pre tridesete ili ovaj u kome pišemo o knjigama za sve ljubitelje mačaka.

U sledećoj objavi preporučićemo vam i neke od najboljih klasika koje svakako za života teba pročitati.

Koja su vaša omiljena mesta za čitanje? Pišite nam u komentarima.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

 

Konkurs za najbolji prikaz pročitane knjige

 

Dragi knjigoljupci, pretpostavljamo da ovo vreme koristite čitajući sve one knjige koje ste uvek želeli, a niste imali vremena.

U želji da vas podstaknemo u tome, otvaramo konkurs za najbolji prikaz knjige pročitane  kod kuće, u izolaciji.

Propozicije konkursa:

  • konkurs je otvoren do 30. maja 2020. godine
  • otvoren je za sve knjigoljupce sa teritorije Srbije
  • ranije objavljeni prikazi neće biti razmatrani
  • prikazi se šalju na mejl knjizara.most@gmail.com sa naznakom ČITAM KOD KUĆE
  • uz prikaz pošaljite nam i 2-3 rečenice o sebi, kao i da li želite da prikaz bude objavljen na našem blogu
  • sve prikaze (onih autora koji to budu želeli) objavićemo na blogu, a naš mali tim odabraće 30. maja 3 najbolja
  • Nagrade koje ćemo dodeliti:
    III nagrada – vaučer od 1.000 dinara
    II nagrada – vaučer od 2.000 dinara
    I nagrada – vaučer od 3.000 dinara

 

Ovim želimo da vas inspirišemo da uživate u čitanju, da date lepe preporuke za čitanje drugima i da barem malo svi skrenemo misli sa trenutne situacije.
Uživajte u čitanju i pisanju!
Vaša Knjižara Most

 

Истина је међу стиховима

Случајно или не, одмах иза првог дана пролећа долази нам Светски дан поезије. Не можемо, а да се одмах не сетимо Нерудиних стихова „…желео бих учинити с тобом оно што пролеће с трешњама чини.“

У односу трешања и пролећа нема и не може бити грешке, а да видимо шта песници могу учинити са стиховима и шта стихови могу учинити са песницима…

 

IMG_8523

 

Волт Витман, Теби

IMG_8638

„Whitman is my daddy” – каже Ланица Дел Реј. И лепо она то закључује. Витман је мање˗више свачији тата, јер је свету познат као најутицајнији песник деветнаестог века, који се успешно изборио са стегама традиционалног песничког језика и праксом угледања на енглеско песништво.

Сви ви модерни песници овом тати поезије да захвалите што сте тако слободни у креирању стихова – авај, често то смисла нема – и да Певате тело електрично заједно са Ланом док читате стихове управо те Витманове песме.

А за ову прилику из збирке песама Теби:

К’о Адам у рано јутро,
Док иде из скровишта освежен сном;
Гледај ме како пролазим, чуј ми глас, приђи,
Додирни ме, дланом руке додирни ми тело док
пролазим,
Не бој се мога тела.

Рејмонд Карвер, Сви ми

IMG_8643

Идемо мало напред. У двадесетом веку поезија напредује (и назадује од случаја до случаја) у виду човека – и песници су људи, што не би били? – који се зове Рејмонд Карвер; с тим што Карвер није само песник, већ је познат као ултимативни аутор кратких прича, али је успео и да „подвали“ феноменалне стихове, па сад не знамо да ли је већи утицај извршио на књижевност свог века као поета или прозаиста.

Било како било, каже се да његовим песмама у свој њиховој прозрачности, што је као слатки звук изворске воде пред устима, не треба никакво оправдање. У Карверовим стиховима се ужива:

Ове рибе немају очи,
ове сребрне рибе које ми долазе у сновима
сејући своју искру и млеч
у џепове мог мозга.

 

Буковски, Песме 4

IMG_8644

 

Настављамо у истом маниру. Није песник, али је песмама владао одлично, овај бунтовник није ништа мање штедео читаоце ни својим песмама, као што то није радио ни у прози. Не бави се он римом, код њега су доминантна сазвучја и бруталне слике које ствара стиховима, и њима у главу гађа спретно као Милена Марковић (хе, хе, што да је не убацим, боља је она, а и наша је).

Нема улепшавања, погрешно је мислити (у, како строго с моје стране) да је поезија само лепа. Ево, чујмо Буковског у само једној строфи:

еј, ниси мртав, добро ти
је, опет ти је проклето добро,
каква је то прича о бацању
кашике?

Не бих ја ту ништа више додао…

 

Вислава Шимборска, Изабране песме

IMG_8642

Па да, не треба овде много трошити речи на представљање ове нобеловке – мислим, па добила је Нобелову награду, нема боље презентације. Није почела као песникиња, али ју је песник Адам Влодек (браво, Адаме) „убедио“ да јесте песникиња и од тада креће њен развој на путу ка Нобеловој награди.

Ексцетрично-аутистична каква је била, изнела је своју истину у стиховима, које је, како се нама док их читамо, стварала са лакоћом. Није је био страх да каже (обавезно прочитати Необавезну лектиру – игра речима, хехе) оно што мисли, а пример је ова строфа у песми Крај века:

Глупост није смешна.
Мудрост није весела.
Нада
више није она млада девојка
et cetera, нажалост.

Само ћу рећи – БУМ!

 

Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?

IMG_8639

Нећемо се сложити са Емили. Не да није била нико, већ је била једна од реких песникиња која није пристајала на компромисе и песникиња је која је окарактерисана као савршен баланс осећајности и мисли. Није журила да пише и објављује (драги песници, не теку стихови као река; неки теку, али исто тако и оду и излију се ни у шта), чак је и сестри својој наложила да запали (ово није намерно, али испаде како ваља) сву њену личну кореспонденцију, али сестра се мало оглушила о ту наредбу, па је сачувала свеске њене поезије и потрудила се да ми данас имамо прилику да је читамо.

То не беше Смрт, јер устала сам,
А Мртвима су тела опружена –
Не беше Ноћ, јер тачно у Подне
Језике своје плазила су Звона.

Огнњенка Лакићевић, Водич кроз пожаре

IMG_8640

Знате ону фразу Шта је песник хтео да каже?

Е, баш то. Читам ову збирку и питам се шта се дешава. Мислим да је ово доказ још једне фразе – О укусима не вреди расправљати, а опет, што да не расправљамо. Ово ми све изгледа као нека врста исповедне поезије која лепо примећује све око себе, ни налик Ваљаревићу (он је још један тата). Можда је у томе поента, до то све буде негде између, да мало пецне, али опет, не осећам ја ту обећане ми пожаре, нити ме ико кроз њих води. Затичем се како после прочитане песме кажем Па добро, и шта са тим? Мада, сигуран сам да и ово некоме прија и проналази све што је мени промакло – ваљда је и то чар поезије.

ударила сам ногу
свом снагом о ивицу кревета
мало испод колена,
тамо где су модрице најлепше
тих двадесетак секунди
док се бол неумољиво ширио по телу
и био малкице јачи од мисли
како је додирујеш
онако како сам те учила
да мене додирујеш
био је то најбољи део дана.

Да поновим – Добро, и?

Јохан Волфганг Гете, Римске елегије

IMG_8641

Завршићемо се једном од највећих личности немачке књижевности, представником европског неокласицизма и романтизма. Гете је био слободоуман човек који је волео путовања (постоји чак и хештег #travellikegoethe и сајт који препоручујемо да истражите), а његово путовање по Италији резултирало је фантастичном малом збирком Римске елегије.

Сва Гетеова фасцинација великим мајсторима сликарства и архитектуре преточена је овде у неке од најлепших стихова светске књижевности. Ипак, за сам крај доносимо само једну Гетеову поруку које се ваља сетити свакодневно, а посебно данас:

Ништа није вредније од овог дана.

 

Добро је ово, књигољупци. Сваки стих је мистерија коју ваља осетити како би се истина приказала, зар не?

И, то још увек није све! Свим љубитељима поезије поклањамо попуст од 10% до краја овог месеца!

Aко због ванредних услова будемо морали да затворимо врата књижаре за посетиоце, све ваше поруџбине можете нам упућивати путем порука на друштвеним мрежама, а ми ћемо се трудити да их што пре безбедно доставимо на вашу адресу.

Март, месец поезије

Перите руке, не излазите из куће ако не морате, а време можете искористити и тако што ћете нам писати у чијим стиховима ви највише уживате!

Пратите нас, у слдећем тексту писаћемо о најудобнијим и најлепшим местима за читање 📚☕️

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

Šta čitati u izolaciji?

IMG_8563

Da život imitira umetnost rekao je davno Oskar Vajld. Svi ljudski strahovi, nadanja i strepnje već su opisani u umetničkim i književnim delima, starim i po nekoliko milenijuma.

Ako ovih dana i vas zabrinjava situacija zvana virus korona, ili ne znate šta da uopšte mislite o svemu, predlažemo vam da neke odgovore potražite u književnosti. Kada skinemo sloj egzistencijalne brige koja nas je u nekom trenutku sigurno sve zadesila, dolazimo do onih ozbiljnih, filozofskih pitanja na koja su mnogi veliki umetnici pokušali da daju odgovore.

Svetski izdavači poslednjih nedelja izveštavaju o povećanoj potražnji za knjigama čiji zapleti se tiču raznih epidemija, pa tako ljudi masovno posežu recimo za Kamijevom Kugom.

Evo naših predloga za kvalitetnu literaturu tokom ovih dana izolacije

Kuga & kolera

IMG_8558

 

Što da ne krenemo od najstrašnijeg naslova, a ovako kako on stoji napisan sa tim „&” možemo zanemariti značenja ove dve brutalne reči i pomisliti da je u pitanju – aaaa, jako slatko – ljubavni par.

No, ipak nije. Zapravo, radi se o stvarnim bolestima.

Ako malo bolje razmislimo, protagonisti ovakvih pripovesti suštinski jesu superheroji, samo su im gedžeti malko drugačiji – maske su ove medicinske, plašt je u vidu belog mantila, a naprave su tu da stvaraju, baš kao i genijalni mozak doktora Aleksandra Jersina kom je ova priča i posvećena.

Naime, još kao mladi štićenik Luja Pastera, usmerio je svoj izuzetan talenat na otkrivanje velike medicinske zagonetke – 1894. godine on je u dvorištu hongkonške bolnice otkrio i napravio vakcinu protiv bacila bubonske kuge.

Svaka čast doktoru, lepo kažem – superheroj.

Besnilo

IMG_8555

Pa da, ne kaskamo ni mi za svetskim umovima koji su pisali na temu opštih zaraza i haosa koje prouzrokuju. Pekić je bio inspirisan besnilom i hvala mu što ga nije smestio u Srbiju već u londonski aerodrom Heathrow.

            U ovom delu imate sve – od širenja virusa psećeg besnila protiv kojeg ne deluje nijedna vakcina do karantina na koji su svi prinuđeni, ali nije u tome stvar. Ovo besnilo predstavlja onu univerzalnu metaforu o ljudima koji vode borbu sa besnilom unutar sebe, otkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi.

Nije ovo retka pojava, već se o njoj pisalo u Saramagovom Slepilu ili Kamijevoj Kugi – eto, sad nema potrebe da ih posebno predstavljamo u daljem tekstu kad su se ovde ovako zgodno samopredstavili.

Elem, da ne bismo totalno pobesneli, možda da (ponovo) pročitamo ovo Pekićevo delo.

Razlog pošasti

IMG_8559

Ma čudo jedno koliko se prikladnih naslova može naći na policama. Mislim da pre nisam ni čuo za ovu knjigu (a dobila je i neke bitne nagrade – evo, već se stidim), ali se za ovu priliku samoizvukla iz police.

Priča je o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. Dok svi hrle da je zaborave kao da se nikada nije ni dogodila, vlada briše sve dokaze o njenom postojanju.

Pametno li je ovo? Hm, pa ne baš. Nije dobro ne oglasiti se alarmom – uvek je bolje znati.

Priče o kugi

IMG_8560

Idemo – Ljosa. Naravno, pametan čovek i dosetio se da obradi legendarno Bokačovo delo Dekameron (eto, preporuka unutar preporuke – this is wild). Dobro, nije ga baš preradio, dakle, ne očekujte rimejk (hm, kako li se kaže na srpskom?) Dekamerona, ali uzeta je suštinska ideja – beg grupe osoba u imaginarni svet kako bi izbegle kugu koja pustoši njihovo okruženje. Stvarni život se, nakon nekog vremena, polako uliva u tok dela i priče protagonista, sve dok u potpunosti ne nestane u lavirintu izmišljenih događaja.

Pa da, eto ideje, što ne biste malo čitali, malo pripovedali – moć pripovesti nije zanemarljiva.

Predaja

IMG_8556

E sad, ovde se ne radi o širenju bolesti, zaraza, virusa, lepre, kuge, korone, ali se radi o izolaciji usled rata. Naravno da je zbunjujuće, ipak je ovo distopijski roman i moramo na početku biti zbunjeni. Ne znamo ni ko sa kim ratuje, ni zbog čega, ni ko pobeđuje. Znamo samo da su ljudi sklonjeni u stakleni grad. Priča je o vanrednoj situaciji, nepoznatoj, neobičnoj i adaptaciji na novi svet.

Sklonjeni i izolovani imaju samo jedan zadatak – da budu transparentni, takoreći prozirni, i – srećni. Može li se tako? E, pa, pročitajte…

Pronalazak Athanatika

IMG_8557

Desnicu smo stavili za kraj da udarimo kontru pređašnjim temama. Vladan svojim romanom (koji nije roman, već pripovedanje o romanu koji protagonista planira da napiše, ali opet ispadne roman, jer sve saznamo – ma zabavi nema kraja) udara kontru i pripoveda o pronalasku leka protiv smrti.

Priča je zapravo o drugačijoj krajnosti – u prethodnim romanima i pričama smo čitali o bolestima, ovde čitamo o leku koji leči smrt. Šta se desi kada se stane na kraj konačnosti? Dostiže li se savršenstvo ili se time stvara nesavladivi haos večnog života?

 

Razmislite o tome, dragi knjigoljupci.

I ako već morate nečim – zarazite se čitanjem i knjigama (kakav izbor reči, avaj).

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

23 (+2) pitanja sa Nikolom Lekićem

Nikola_Lekić_foto_Jakov_Simović
Nikola Lekić (foto:Jakov Simović)

Zašto pisanje?

Zato što me niko ne shvata ozbiljno kad kažem da hoću da budem glumac.

Opiši ukratko svoj proces pisanja?

Misli, pati, pita se, pita se, nešto hoće a ne zna šta hoće, prazan je, prazan, prosvetljenje, sijalica, ideja, proba, propast, proba, propast, proba, propast, proba, op, op, ide, ima smisla, možda I nema smisla ali lepo je, dvadeset strana ako je lepo mora da ima smisla, pedeset strana žulj na srednjem prstu, zadimljena prostorija, život se menja, sedamdeset strana da li ludim, ovo je užasno, ovo je sjajno, ovo je užasno sto strana, baš me briga šta je samo da se završim sto dvadeset strana, gotova knjiga, šta sad, da krenem ispoČetka?

Savet za pisce na pomolu?

Ne pišite ono što želite, već ono što morate. Što stvarno morate. Ono, što osećate da će vam, ako ne napišete, doći glave.

Kako je nastala knjiga „Persson“?

Igrom sluČaja zadesio sam se u jednom starom salonskom stanu, sliČnom onom opisanom u Perssonu, gde sam doživeo neobiČna iskustva kojima nisam mogao da nađem drugog uzroka, sem samog stana u kojem se nalazim. Ta „neobiČna iskustva” bila su do te mere intenzivna, da nisam mogao da ih se otarasim dok ih nisam pretoČio u knjigu.

persson

Imaš li omiljenog književnog lika?

To su deČaci i momci iz kratkih priČa Džona Fantea ili Dilana Tomasa ili Sarojanov Aram ili već neki sliČni radoznali momČići I deČaČići, koji upadaju u nevolje zbog te svoje radoznalosti; ili, zbog mašte, te nevolje umišljaju i preuveliČavaju.

Zašto baš taj?

Zanimljivi su mi i duhoviti do te mere da i sam pokušavam da pišem o sliČnim tipovima. Možda me, na kraju krajeva, podsećaju i na mene.

Gde tražiš inspiraciju za pisanje?

U osećanjima koja me obuzimaju najsnažnije u određenom periodu, pa pokušavam da ih smestim u odgovarajuću književnu radnju.

Opiši nam mesto na kom pišeš?

Trenutno to su kafići, ako pišem do 2-3 popodne, dok nema gužve, ili stan mog kuma Slavena, uveČe, dok je on na predstavama, pošto sopstvenu kuću u tom smislu nemam. Spavam u petokrevetnoj sobi u hostelu.

Šta ti se najviše svidelo tokom pisanja ove knjige?

To što je završena. PriliČno mi je bilo teško da se probijam kroz Perssona jer sam pisanjem osvežavao sopstvena neprijatna stanja u kojima sam bio, dok sam, skoro kao lik u knjizi, dane provodio zatvoren u nekom svom Perssonu.

Otkrij nam tajnu jednog lika, ali ne i radnju knjige…

Jedan lik u Perssonu zaista ne zna šta je ljubav. Nikad nije voleo, niti bio voljen, na naČin na koji bismo mogli reći da jeste neko ko poznaje ljubav. Na granici je da se potpuno preda pred tom Činjenicom, da se zauvek zatvori u sebe, i ostane sam, i suv. Ne zna šta je ljubav, šta je vođenje ljubavi, šta je stapanje sa drugom osobom u partnerskoj, intimnoj, emotivnoj vezi.

Autor si još jedne knjige „Trafika“, da li postoji  neka povezanost među njima?

Postoji, u smislu sliČnosti dva junaka. Obojica se zovu Nikola, i obojica su naivni, samouvereni, komiČno iskreni, zaluđeni nekim svojim idejama, donekle nesposobni za stvarni život.

Opiši nam način nastajanja korica. Da li su ti bitne? Koliko učestvuješ? 

Čini mi se da vremenom, za mene, korice postaju sve manje bitne. Pretpostavljam da je to zato što sam sve pomireniji sa sopstvenim pisanjem, u smilu da li je ono dobro ili loše, i koliko je dobro ili loše. Ipak, iako su korice deo knjige, one nisu knjiga, u tekstualnom smislu, jasno. Naslovna korica Perssona, koju je napravila Snena Karić, nastala je na osnovu moje fotografije ulaznih vrata stana u kojem sam proživeo svog Perssona, a naslovnu koricu Trafike napravila je Romana Caran, koja je fotografisala pojedinačno svaki od proizvoda koji se najČešće kupuju na trafici, pa od njih napravila slova koja Čine reČ „Trafika”. I obe su sjajne!
Šta dalje planiraš?

Trenutno radim na knjizi o hostelu; urnebesno je luda, sa hiljadu nekih ljudi iz razliČitih delova sveta i njihovih osobina i mentaliteta koje pokušavam da doČaram, potpuna tragikomedija. Paralelno, zadnjih skoro godinu dana, radim i na jednom debelom romanu koji se bavi preispitavanjem vrednovanja emotivnih i partnerskih veza, i kako po tom pitanju stojimo danas, kako je bilo juČe, a šta nas Čeka u budućnosti.

Kojeg pisca posebno voliš?

Trenutno, Umberta Eka.

Sa kojim umetnikom bi razgovarao?

Ako bi on hteo sa mnom, razgovarao bih sa Joepom Bevingom, kompozitorom.

Šta trenutno čitaš?

„Iz minimalnog dnevnika” Umberta Eka.

Koliko polica za knjige imaš u kući?

Nemam ni jednu policu, nemam svoju kuću, I ne patim zbog toga. Od kako živim u hostelu, kupujem više knjiga nego što sam kupovao ranije, dok sam imao kuću i policu, ali ih prosleđujem odmah po Čitanju jer nemam gde da ih Čuvam. Sa mnom u rancu su uvek dve, tri knjige.

Osim što pišeš imaš li još neko zanimanje, hobi?

Hostelski život mi je ujedno i zanimanje i hobi. A pored toga, pratim renomirane svetske galerije na instagramu, pa od slika koje oni dele sa narodom, pravim sopstvenu galeriju. A opet pored toga, zumiram inspirativne detalje na tim slikama, skrinšotujem ih, pa ih stavljam u novi, urbani kontekst. To mi je pravi hobi.

Daj nam nešto totalno iz nevezuše, onako, samo pucaj…

Hvala ti na ovim sjajnim pitanjima profesore!

Otkrij nam neku tajnu o sebi?

Jako mi je krivo što nikad ne đuskam.

Najdraži komentar nekog čitaoca na tvoju knjigu?

„A što se on rodio kao hleb?”

Kai, 7 godina, proČitla prvu stranicu Perssona.

Omiljeno mesto u gradu?

U Beograd Dnevni Chillton i park kod Poštanske štedionice, u Novom Sadu Škripa i jedno drvo u Dunavskom parku.

Gde čitaoci mogu da nađu i kupe tvoju knjigu?

U sviiiiim Laguuuninim knjižarama.

Da li mogu da te prate putem društvenih mreža? 

Voleo bih da imam hiljade pratilaca, da gledaju moje intervencije na renesansnim slikama @nikolainikolaevic, a na fejsu standard, dr Nikola Lekić

Kafa ili čaj?

Produženi bez mleka pliz.

 

5 knjiga za svakog ljubitelja mačaka

IMG_7829

Volite mačke? I mi isto! Ali to već sigurno svi znaju – verujemo da ste svi primetili Jovankinu dominaciju na našim Fejsbuk i Instagram profilima.

Mačke se savršeno uklapaju u toplu knjižarsku atmosferu, a još ako je tu i velika šolja sa toplom kafom, čitalački užitak je zagarantovan!

Ukoliko ste kao i mi veliki mačakoljupci, u nastavku vas čeka 5 knjiga u kojima mačke igraju značajne uloge. Pa, da počnemo:

  1. Mačka u koferu, Branislav Janković (Dereta, 2019)

IMG_8029

Ovaj roman objavljen je kao pobednički na Deretinom godišnjem konkursu za najbolji neobjavljeni roman.

U ovoj čudnovatoj priči o potrazi za jednim koferom, đavo prodaje dušu ljudima za rakiju, a autor je u ulozi Boga koji stvara svet ni iz čega. A gde je mačka, pitate se vi? U koferu, naravno.

  1. Rečnik zaljubljenika u mačke, Frederik Vitu (Službeni glasnik, 2012)

IMG_8032

Sigurno ste se već upoznali sa Glasnikovom edicijom Rečnici i enciklopedije svakodnevnog života. U ovoj sjajnoj kolekciji pronaći ćete i Rečnik zaljubljenik u mačke u kojem preporučujemo da uživate natenane. U pitanju je zabavna i poučna šetnja kroz istoriju umetnosti i književnosti iz koje ćete izaći još sigurniji u činjenicu da je čovek postao civilizovano biće tek kada je prihvatio mačku kraj sebe. 🙂

  1. Gošća, Tekeši Hiraide (Booka, 2017)

IMG_8031

Ako još uvek niste otkrili savremenu japansku književnost, preporučujemo da to učinite sa ovom toplom i dirljivom knjigom. Kada u život mladog bračnog para neopaženo uđe jedna mala susedska mačka, božanstveno biće kao izvan ovog sveta, unosi u njega neočekivanu radost.

Gošća na izvanredno poetičan i slikovit način pripoveda duboko dirljivu priču o ljubavi i gubitku, o sudbini i prolaznosti života.

  1. Alisa u zemlji čuda, Luis Kerol (Kontrast izdavaštvo, 2016)

IMG_8030

Mnogo je različitih interpretacija ovog klasika književnosti za decu. Ali, kada je u pitanju Mačak Cerekalo (ili Kezalo u nekim prevodima) većina se slaže da mu je dodeljena uloga vodiča Alisinog duha. U jednom tenutnku mačak Alisu usmerava na levo ili na desno, međutim, na obe strane su „ludaci“ među koje Alisa nije želela da ide. Mačak će joj potom lepo objasniti:

— Svi smo mi ovde ludi, pa i ti — reče mačak.
— Ja nisam luda!
— Sigurno jesi, jer inače ne bi došla ovde.

  1. Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov (Narodna knjiga, 1985)

https://www.masterandmargarita.eu/en/05media/illustratiesspozio.html
Ilustracija: Iker Spozio

Možemo slobodno reći da je Behemot naša omiljena književna mačka, odnosno mačak!

Ako još uvek niste imali prilike, preporučujemo da se što pre upoznate sa „društvom, nevelikim, mešovitim i bezazlenim” na čijem čelu je misteriozni Voland, a koga između ostalih prati i mačak koji hoda na dve noge, plaća tramvajske karte, pije votku, jede viljuškom i ko zna šta sve ne.

„Kada bismo svakoga koga sretnemo tretirali sa toliko ljubavi kao što to činimo sa nama omiljenom mačkom, i oni bi verovatno počeli da predu“ — Martin Buksbaum

Eto, tako izgleda naša mala lista mačkastih književnih preporuka. A najvećim obožavateljima krznenih ljubimaca među vama (i nama) predlažemo da svaku knjigu koju nose sa sobom spakuju u naše lepe i jedinstvene cegere!

Da li smo propustili da pomenemo neku važnu knjigu sa/o mačkama? Pišite nam vaše predloge!

Vidimo se u knjižari

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

Knjige čijem objavljivanju se radujemo u 2020.

blog baner

Godina se već opasno zahuktala – i ova kalendarska, a i izdavačka. Prvi talas novih naslova izdavači obično najavljuju za proleće i leto, dok nas na jesen očekuje pravo more novih knjiga koje obično budu predstavljene na beogradskom sajmu.

Malo smo zavirili na sajtove i društvene mreže izdavačkih kuća, u onaj deo gde najavljuju šta će to sve novo prirediti ili prevesti u ovoj godini. I imali smo šta i da vidimo! Da srpska izdavačka scena ne zaostaje za evropskom i svetskom uverite se i sami. Evo šta nam to stiže u 2020. godini:

Circe, Madeline Miller

U Laguninoj izdavačkoj kuhinji pre nekoliko meseci najavili su prevod knjige za kojom je poludeo ceo svet. Kirka je ćerka boga Heliosa, a porodica je se odrekla kada je počela da se bavi veštičarenjem. To bi u najkraćem bila najava ovog romana. Kritika kaže da je autorkin stil nesvakidašnji, Gardijan ju je uvrstio među knjige koje se moraju pročitati u 2018., a mi jedva čekamo da je čitamo na srpskom jeziku!

circe
Foto: Pinterest

Hot Milk, Deborah Levy

Debra Levi britanska je autorka i do sada je objavljivala dramske komade, romane, poeziju, eseje… Tri njene knjige do sada su bile u užim izborima za Bukerovu nagradu, a Hot Milk ili Vruće mleko biće prvo njeno delo prevedeno na srpski. Objaviće ga novosadski Prometej u ediciji Reka. Jedva čekamo!

hot milk
Foto: Changing Pages

U jesen, Karl Uve Knausgor

Ako ste se uplašili da nakon završenog šestog toma Moje borbe više nećete imati šta da čitate – ne brinite! Booka sprema novi prevod poznatog Norvežanina. U pitanju je Knausgorov omiljeni žanr – autobiografska fikcija, a odmah iza Jeseni slede Zima, Proleće i Leto, tako da u najavi imamo dosta kvalitetne literature. Jupi!

jesen
Foto: Pinterest

The Goldfinch, Donna Tartt

The Goldfinch ili u prvodu Češljugar još jedno je od dela kojima se baš radujemo u 2020. godini. Dona Tart je za njega dobila Pulicerovu nagradu (2014), a kritika knjigu opisuje kao savremeni američki klasik koji se čita u jednom dahu. Češljugar će se ove godine pojaviti u izdanju beogradske Derete. Čestitamo im na izboru!

goldfinch
Foto: Pinterest

 

Fakultet snova, Sara Stridsberg

Urednici Kontrast izdavaštva ove godine donose nam vrhunsko književno delo. Sara Stridsberg pripoveda priču o feminističkoj ikoni Valeri Solans i u knjizi kombinuje dokumentarni materijal i fikciju. Ako istražite po internetu priču o ovoj neverovatnoj ličnosti biće vam jasno zašto je baš ona bila inspiracija autorki, a verujemo da ćete i vi jedva čekati da čitate Fakultet snova.

sara
Foto: Twitter

Po svemu sudeći, 2020. će biti zanimljiva književna godina. Ako ste videli najavu nekog dobrog naslova koji nam je promakao, pišite nam u komentarima. Pišite nam i šta biste vi voleli da vidite prevedeno na srpski, a još niste imali prilike.

Do sledećeg čitanja,
Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU