Klasici koje morate pročitati

Nastavljamo mi da pišemo, ovi postovi se, takoreći sami od sebe slažu… nema potrebe da vas pozdravljam, dragi knjigoljupci, samo nastavljamo dalje…

Današnja tema – tri, dva, jedan… K L A S I C I…

Zašto ovako razdragano-dramatična najava?

Pa šta je prvo što vam padne na pamet kad čujete tu ogromnu reč „klasici“? Da se ne lažemo, odmah se zamislimo u klupi, tu je i dnevnik, i pretnja profesora/profesorke da ovo shvatimo ozbiljno jer će se desiti potpuna apokalipsa. Nije samo to, klasike doživljavamo kao nešto veoma teško, naporno, ko-će-to-razumeti, pa se retko upuštamo u čitanje ovih dela.

E, pa nije to baš tako. Istina, umeju klasici da uplaše čak i izgledom, čak im ni korice nisu nešto posebno vesele, ali uzmimo u obzir da su ove knjige DANAS (dobro, duže od danas) klasici, a da su u vremenu kad su se pojavili bile samo (nije „samo“ ali šta da kažem?) knjige na policama koje su bile hit i oduševljavale čitaoce kao što nas danas fasciniraju ovi moderni autori, koji će možda nekada postati klasici, a neki lik će, kao ja sada, hologramisati o tome (uopšte ne mogu da zamisli kako će se to raditi u budućnosti).

Napravili smo listu čiji redosled nema nikakvo značenje, jer su sve knjige fenomenalne, pa nema potrebe ređati ih kao neku top-listu, već onako, kako mi dođu u ruke…

Fjodor Dostojevski, Idiot

IMG_8907

Eto, vidite, ne rade se svi klasici u školi.

Ja imam neki čudan refleks groženja kad neko izgovori „Čitam Dostojevskog“ – ma sjajno, odlično, ako i treba. Problem je u tome što se u toj rečenici kaže sledeće: „Jako sam pametan/pametna, obrazovan/a i evo sad slažem jako bitan i uzvišen izraz lica, jer znam da si sad fasciniran/a“.

Istina, njegovi romani nisu jednostavni i idu i dalje od Zločina i kazne i Braće Karamazovih,  idu i do Idiota – najfascinantnijeg njegovog dela (aha, jesam, subjektivan sam i uvek ću biti – nisam sudija, nisam žiri, može mi se).

Neverovatal lik taj grof Miškin. Toliko naivnosti u jednoj osobi, toliko iskrenosti – stvarno je teško za podneti. Radnja naravno nije jednostavna i samo bih se upetljao kad bih pokušao da prepričam ili je približim. Ovaj roman je stvar osećaja, stvar doživljaja koji nas demaskira i navodi na drugačije poimanje stvarnosti. Zaista je sjajan. Budi kao grof Miškin – na sopstvenu odgovornost…

Silvija Plat, Stakleno zvono

IMG_8912

Evo, ni ovo se ne radi u školama, mada mi je, možda jasno zbog čega.

Srednjoškolci su najosetljivija grupa, jedan sociološki konstrukt (tako kaže jedna moja drugarica, a meni baš super sintagma) podložan uticajima, pa im predlažem da prikoče kad je ova knjiga u pitanju. Evo, već vidim srednjoškolce kako se misle – U, strava, ovo ne smem, idem odmah do knjižare Most po Silviju.

Priča je o studentkinji koja gubi kontrolu nad sopstvenim životom. U jednom trenutku imala je sve, staž u prestižnom časopisu, odlaske na koktele, poklončiće, osećaj hajfešn života i onda okrenete stranicu i opa – šamarčina. Udar života koji pred ženu postavlja konzervativno društvo i sklonost autodestrukciji.

Eh, Silvija, Silvija, baš si bila komplikovana, ali hvala ti na ovom jedinom tvom romanu.

Ivo Andrić, Travnička hronika

IMG_8910

Malo miksujemo, jer i mi imamo klasike, a ovaj je na svetskom nivou.

Dok pratimo znakove pored puta, prolazimo kroz avliju što je zovu Prokleta, pa preko mosta na Drini dolazimo do Travnika. (Ovo nije stvarni put, ja o geografiji baš ništa ne znam).

Dozvolite mi (mhm, dozvolite) da ponovo budem subjektivan – ovo delo stvarno iskače i nameće se kao njegov najbolji roman. Ima čak i dva naslova – toliko je dobar.

Andrić je uspeo da prikaže život Travnika koji podleže raznim uticajima. Pored turskog, na koji su ljudi već navikli, trpe Francuze i Austrijance. Ali, trpe i oni jedni druge. Ovaj roman je jedan veliki kulturni šok i odličan prikaz koliko jedna kultura može uticati na onu koja je u tom trenutku dominantna, kakvi ljudi će se rađati u takvim okolnostima, kakvi će postajati, šta je ostalo, a šta se promenilo – reći će vam Andrić u ovoj hronici.

Stendal, Crveno i crno

IMG_8911

Nagradno pitanje, ali je zabranjeno guglati (ili guglovati?) – Kako se zove Stendal? Ima li uopšte ime ili je kao Šer, Madona, Isus?

Šalu na stranu i dobro došli u devetnaestovekovnu Francusku.

Evo ovaj roman je primer onoga što sam govorio na početku. Danas je on nama klasik, a u devetnaestom veku su ga svi čitali, bukvalno svi koji su znali čitati i on je Stendalu doneo svetsku slavu.

Ljubavni je roman, a iz njega je izašao Žilijen Sorel kao jedan od najupečatljivijih likova svetske književnosti. Unutar njega samog dešavaju se duboki raskoli, i isijava neverovatna pokretačka snaga i volja za životom. Narator ga sve vreme prati i osetimo tu privrženost koja je izrazito sugestivna, osetimo je i mi u toku čitanja. A drame ne fali, ipak je to Francuska, a roman je ljubavni – neće biti dosadno ni na trenutak!

Lav Nikolajevič Tolstoj, Vaskrsenje

IMG_8909

Evo, svog omiljenog pisca sam ubacio tek sad, dakle – lista apsolutno nije rađena po „bitnosti“, svi su bitni.

Ratovali smo i mirili se sa njim i Anom Karenjinom, uživali (kako da ne) u Krojcerovoj sonati, umirali sa Ivanom Iljičem i onda smo vaskrsli zajedno sa Tolstojem.

Usudiću se da kažem da ovaj roman nije tipičan za Tolstoja, po prvi put se može osetiti njegov stav, čak i osuda koju iznosi ovim romanom. Moglo bi se reći da je ovo delo začetak onoga što danas zovemo „moderni roman“. Naravno da je odjeknuo i bio veoma popularan, ne samo zbog toga što je sam po sebi fenomenalan, već i zbog pokušaja cenzurisanja i zabrane i negativne reakcije crkve na roman i na samog grofa Tolstoja.

Skidamo kapu (šešir) ovom čoveku.

Tomas Man, Smrt u Veneciji

IMG_8904

Izvinite zbog naslova, znam da nije baš prikladan u današnje vreme, ali nije do nas, do Mana je.

Za razliku od Čarobnog breg ili Budenbrokovih, ovaj roman (naslov izbegavati kad god je moguće) je nikad kraći i nikad efektniji, a prevod, pa, svaka čast Anice Savić Rebac!

Generalno, posvećen je problemu lepote i efektu koji ona ima. Mlađahni Tađo i vremešni Ašenbah – evo intrige, evo kontroverze. Homoerotika izbija iz svake strane, ali potpuno odvojena od pojma seksualnosti. Recimo da bi ovo bila preteča danas popularnom Asimanovom romanu Zovi me svojim imenom.

Zaista, lepota, koliko je podsticajna toliko je i rušilačka, izgleda da nismo ništa naučili od lepe Helene, ali s druge strane, šta bismo mi bez lepote na ovom svetu.  (Nije pitanje, zato nema upitnika).

Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja

IMG_8906

Evo, ovo već ima smisla, čak i logike. Suptilno se nadovezuje na Manov roman i nastavlja tumačiti problem estetike i njenog dometa, koji ide do večnosti pa još i dalje.

Ipak, nije samo o lepoti reč. Ovaj roman predstavlja i samu umetnost i menja onu tezu mimezisa po kojoj umetnost imitira život. Ovde život imitira umetnost jer je čovek sam po sebi umetnost, a čitav svet i sam život mu povlađuju. Takođe, strah od života ume da ispliva, ne kroz strah od umetnosti, u njoj smo slobodni, već se on ispoljava u svim društvenim konvencijama, stegama i pravilima. Zato i portret stari, neko mora biti lep i živeti slobodno za sve one koji to nisu smeli. Iako može biti izrazito zla i manipulativna, lepota ipak osavlja bez daha.

Sećate se priče o Silviji? I sa ovim romanom bi valjalo pričekati, jednom kad se pročita više ništa nije isto.

Danilo Kiša, Grobnica za Borisa Davidoviča

IMG_8905

Da malo predahnemo od ovih stranih autora i koncentrišemo se na naše velikane. Dobrodošli u svet Danila Kiša. Opet jedno pitanje – da li ste uspeli iz sećanja izbrisati scenu sa mačićima iz Ranih jada? Nisam ni ja, evo već xxx godina (malo sam Dorijan, ne pada mi napamet da kažem pre koliko sam čitao ovo kao lektiru).

Kritičari su neodlučni u tumačenju ovog dela. Neki kažu zbirka pripovedaka, a neki roman. Nećemo čekati da se dogovore, ne znam ni da li je to bitno, prosto ćemo se upustiti u čitanje Kišovog dela. Zasnovane na istorijskim događajima, ove priče kazuju o političkim obmanama, izdajama i ubistvima u Istočnoj Evropi, i vešt su prikaz dvadesetog veka, osim ove prve, tu malo idemo u prošlost.

U komgod delu sveta da živite – Kiš je sigurno preveden na vaš jezik.

Anton Pavlovič Čehov, Izabrana dela

IMG_8908

I, za kraj, nešto naizgled „laganije“, ali samo naizgled. Ovde pre svega preporučujemo Čehovljeve kratke priče, žanr u kojem se smatra majstorom. Ali svakako da kad-tad treba čitati i njegove čuvene drame (Galeb, Tri sestre, Ujka Vanja…).

Prema Čehovu, dobra priča treba da ispunjava sledeće uslove: 1) potpuna objektivnost, 2) istinit opis lica i predmeta, 3) maksimalna kratkoća, 4) jednostavan jezik, 5) smelost i originalnost, 6) iskrenost.

Kod Čehova nemojte očekivati zastupanje neke strane, isprazne ideologije ili propovedi. On prosto piše onako kako jeste.

IMG_8563

Eto, dragi kljigoljupci, bila je ovo naša vrlo kratka lista klasika za koje smatramo da treba da se pročitaju. Kako vam se čini?

Za vas koji više volite savremenu književnost pisali smo o knjigama koje će ove godine biti prevedene na srpski, ali i o svim knjigama koje vam preporučujemo za čitanje u izolaciji.

Pišite nam utiske, pišite nam koji klasici su na vas ostavili najjači utisak i o čemu biste još voleli da čitate kod nas.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Sva mesta za čitanje kod kuće

Dragi naši knjigoljupci, trenutna situacija nas je sve u manjoj ili većoj meri vezala za kuću.

Mi ipak nastavljamo da radimo, naravno uz sve mere zaštite. Vrata su nam otvorena od 10 do 16 časova radnim danima, a u naših 100 metara kvadratnih može bezbedno da boravi do troje ljudi. A tu smo i za sve one koji ne izlaze iz svojih domova. Porudžbine primamo putem telefona, mejla ili poruka u inbox.

E, a kad se snabdete svim knjigama koje odavno želite da pročitate, potrebno je da nađete najudobniji kutak za uživanje u literaturi. Nažalost, ovih dana mnoga mesta za čitanje su nam uskraćena: parkovi, javni prevoz, udobni kafei – ne dolaze u obzir.

Dakle, vezani smo za kuće i stanove, pa da vidimo koja nam to mesta preostaju za ovu korisnu i lepu razonodu:

Pored prozora

Ok, krenućemo prvo od romantičnijih i instagramibilnijih (je l’ i vi koristite ovu reč za predmete ili lokacije za koje znate da će lepo izgledati na Instagramu?) mesta.

Ovakav kutak pored prozora zaista izgleda prelepo na fotografijama, ali pitanje je koliko je udoban za duže čitanje. Ako imate komforan komad nameštaja za sedenje pored prozora, onda je svakako za preporuku čitanje kraj prirodnog izvora svetlosti. Ako, pak, nemate, uvek možete da napravite odličnu fotku, pa da se premestite na neko stvarno udobno mesto.

Foto: Unsplash

U kupatilu

Još jedno mesto koje izgleda fantastično na fotkama jeste i kupatilo, posebno ako je lepo osvetljeno i dekorisano. Šalu na stranu – ne promovišemo čitanje samo zbog slikanja.

Kupatilo je savršena lokacija za sve one koji žele da se na legitiman način malo distanciraju od svojih ukućana, a ujedno je i mesto gde možete da napravite lepu i opuštenu atmosferu. Jedina manjkavost čitanja u kupatilu mogu biti nakvašene stranice knjijge. Mada, neko bi rekao da i to ima svojih čari…

Photo by Ava Sol on Unsplash

U krevetu

U krevetu najradije čitamo uglavnom pre spavanja. Međutim, period je takav da praktično po ceo dan ne moramo da ustajemo. Napravite sebi ugođaj, popijte jutarnju kafu ili čaj u krevetu i ostanite malo duže, barem dok ne završite to jedno poglavlje…

Foto Unsplash

Na terasi

Nadamo se da će se kasnomartovski sneg brzo otopiti i da će nam seproleće što pre vratiti. Čim se to bude dogodilo, bacite se na spremanje terase, pranje prozora i bacanje svega onoga što ste tokom zime skladištili napolju.

Ima mnogo praktičnih saveta i jednostavnih načina da ulepšate svoju terasu, čak i ako je veoma mala. Napravite sebi udoban kutak napolju i koristite svaki lep dan za grejanje i uživanje na suncu, uz dobru knjigu.

Foto Unsplash

Na kauču

Pretpostavljamo da je kauč ipak najkonvencijalnije mesto za čitanje kod kuće. Udobni jastučići, prijatno osvetljenje, toplo ćebe… Sa mačkom koja prede ne vašim nogama, ovo je savršena postavka za svakog knjigoljupca.

IMG_8752

 

U ležaljci

Možda je ova izloacija pravi trenutak da uradite nešto što vam u normalnim okolnostima ne bi palo na pamet!?

Posedujete ležaljku, ali je koristite uglavnom na vikendici ili na kampovanju? Budite kreativni i probajte da je montirate negde u stanu. Napravite voćnu salatu, pustite lagane tropske ritmove i zamislite da se ljuljuškate pored nekog mora, uživajući u knjizi.

kinga-cichewicz-neAymtPgUHs-unsplash

Na podu

Svi se mi ovih dana premeštamo s fotelje na kauč, s kauča na krevet, s kreveta na stolicu. Kada se zasitite ovih mesta, pobacajte jastučiće po podu, pozovite najmlađe članove porodice i čitajte, crtajte, pišite, družite se…

annie-spratt-Mmi_sUHNazo-unsplash

Eto, dragi knjigoljupci, to su naši predlozi za (manje ili više) udobna mesta na kojima možete da čitate. Ako vam je potebna pomoć oko odabira prave literature, pročitajte ovaj tekst gde vam preporučujemo knjige koje biste trebali da pročitate pre tridesete ili ovaj u kome pišemo o knjigama za sve ljubitelje mačaka.

U sledećoj objavi preporučićemo vam i neke od najboljih klasika koje svakako za života teba pročitati.

Koja su vaša omiljena mesta za čitanje? Pišite nam u komentarima.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

 

Konkurs za najbolji prikaz pročitane knjige

 

Dragi knjigoljupci, pretpostavljamo da ovo vreme koristite čitajući sve one knjige koje ste uvek želeli, a niste imali vremena.

U želji da vas podstaknemo u tome, otvaramo konkurs za najbolji prikaz knjige pročitane  kod kuće, u izolaciji.

Propozicije konkursa:

  • konkurs je otvoren do 30. maja 2020. godine
  • otvoren je za sve knjigoljupce sa teritorije Srbije
  • ranije objavljeni prikazi neće biti razmatrani
  • prikazi se šalju na mejl knjizara.most@gmail.com sa naznakom ČITAM KOD KUĆE
  • uz prikaz pošaljite nam i 2-3 rečenice o sebi, kao i da li želite da prikaz bude objavljen na našem blogu
  • sve prikaze (onih autora koji to budu želeli) objavićemo na blogu, a naš mali tim odabraće 30. maja 3 najbolja
  • Nagrade koje ćemo dodeliti:
    III nagrada – vaučer od 1.000 dinara
    II nagrada – vaučer od 2.000 dinara
    I nagrada – vaučer od 3.000 dinara

 

Ovim želimo da vas inspirišemo da uživate u čitanju, da date lepe preporuke za čitanje drugima i da barem malo svi skrenemo misli sa trenutne situacije.
Uživajte u čitanju i pisanju!
Vaša Knjižara Most

 

Истина је међу стиховима

Случајно или не, одмах иза првог дана пролећа долази нам Светски дан поезије. Не можемо, а да се одмах не сетимо Нерудиних стихова „…желео бих учинити с тобом оно што пролеће с трешњама чини.“

У односу трешања и пролећа нема и не може бити грешке, а да видимо шта песници могу учинити са стиховима и шта стихови могу учинити са песницима…

 

IMG_8523

 

Волт Витман, Теби

IMG_8638

„Whitman is my daddy” – каже Ланица Дел Реј. И лепо она то закључује. Витман је мање˗више свачији тата, јер је свету познат као најутицајнији песник деветнаестог века, који се успешно изборио са стегама традиционалног песничког језика и праксом угледања на енглеско песништво.

Сви ви модерни песници овом тати поезије да захвалите што сте тако слободни у креирању стихова – авај, често то смисла нема – и да Певате тело електрично заједно са Ланом док читате стихове управо те Витманове песме.

А за ову прилику из збирке песама Теби:

К’о Адам у рано јутро,
Док иде из скровишта освежен сном;
Гледај ме како пролазим, чуј ми глас, приђи,
Додирни ме, дланом руке додирни ми тело док
пролазим,
Не бој се мога тела.

Рејмонд Карвер, Сви ми

IMG_8643

Идемо мало напред. У двадесетом веку поезија напредује (и назадује од случаја до случаја) у виду човека – и песници су људи, што не би били? – који се зове Рејмонд Карвер; с тим што Карвер није само песник, већ је познат као ултимативни аутор кратких прича, али је успео и да „подвали“ феноменалне стихове, па сад не знамо да ли је већи утицај извршио на књижевност свог века као поета или прозаиста.

Било како било, каже се да његовим песмама у свој њиховој прозрачности, што је као слатки звук изворске воде пред устима, не треба никакво оправдање. У Карверовим стиховима се ужива:

Ове рибе немају очи,
ове сребрне рибе које ми долазе у сновима
сејући своју искру и млеч
у џепове мог мозга.

 

Буковски, Песме 4

IMG_8644

 

Настављамо у истом маниру. Није песник, али је песмама владао одлично, овај бунтовник није ништа мање штедео читаоце ни својим песмама, као што то није радио ни у прози. Не бави се он римом, код њега су доминантна сазвучја и бруталне слике које ствара стиховима, и њима у главу гађа спретно као Милена Марковић (хе, хе, што да је не убацим, боља је она, а и наша је).

Нема улепшавања, погрешно је мислити (у, како строго с моје стране) да је поезија само лепа. Ево, чујмо Буковског у само једној строфи:

еј, ниси мртав, добро ти
је, опет ти је проклето добро,
каква је то прича о бацању
кашике?

Не бих ја ту ништа више додао…

 

Вислава Шимборска, Изабране песме

IMG_8642

Па да, не треба овде много трошити речи на представљање ове нобеловке – мислим, па добила је Нобелову награду, нема боље презентације. Није почела као песникиња, али ју је песник Адам Влодек (браво, Адаме) „убедио“ да јесте песникиња и од тада креће њен развој на путу ка Нобеловој награди.

Ексцетрично-аутистична каква је била, изнела је своју истину у стиховима, које је, како се нама док их читамо, стварала са лакоћом. Није је био страх да каже (обавезно прочитати Необавезну лектиру – игра речима, хехе) оно што мисли, а пример је ова строфа у песми Крај века:

Глупост није смешна.
Мудрост није весела.
Нада
више није она млада девојка
et cetera, нажалост.

Само ћу рећи – БУМ!

 

Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?

IMG_8639

Нећемо се сложити са Емили. Не да није била нико, већ је била једна од реких песникиња која није пристајала на компромисе и песникиња је која је окарактерисана као савршен баланс осећајности и мисли. Није журила да пише и објављује (драги песници, не теку стихови као река; неки теку, али исто тако и оду и излију се ни у шта), чак је и сестри својој наложила да запали (ово није намерно, али испаде како ваља) сву њену личну кореспонденцију, али сестра се мало оглушила о ту наредбу, па је сачувала свеске њене поезије и потрудила се да ми данас имамо прилику да је читамо.

То не беше Смрт, јер устала сам,
А Мртвима су тела опружена –
Не беше Ноћ, јер тачно у Подне
Језике своје плазила су Звона.

Огнњенка Лакићевић, Водич кроз пожаре

IMG_8640

Знате ону фразу Шта је песник хтео да каже?

Е, баш то. Читам ову збирку и питам се шта се дешава. Мислим да је ово доказ још једне фразе – О укусима не вреди расправљати, а опет, што да не расправљамо. Ово ми све изгледа као нека врста исповедне поезије која лепо примећује све око себе, ни налик Ваљаревићу (он је још један тата). Можда је у томе поента, до то све буде негде између, да мало пецне, али опет, не осећам ја ту обећане ми пожаре, нити ме ико кроз њих води. Затичем се како после прочитане песме кажем Па добро, и шта са тим? Мада, сигуран сам да и ово некоме прија и проналази све што је мени промакло – ваљда је и то чар поезије.

ударила сам ногу
свом снагом о ивицу кревета
мало испод колена,
тамо где су модрице најлепше
тих двадесетак секунди
док се бол неумољиво ширио по телу
и био малкице јачи од мисли
како је додирујеш
онако како сам те учила
да мене додирујеш
био је то најбољи део дана.

Да поновим – Добро, и?

Јохан Волфганг Гете, Римске елегије

IMG_8641

Завршићемо се једном од највећих личности немачке књижевности, представником европског неокласицизма и романтизма. Гете је био слободоуман човек који је волео путовања (постоји чак и хештег #travellikegoethe и сајт који препоручујемо да истражите), а његово путовање по Италији резултирало је фантастичном малом збирком Римске елегије.

Сва Гетеова фасцинација великим мајсторима сликарства и архитектуре преточена је овде у неке од најлепших стихова светске књижевности. Ипак, за сам крај доносимо само једну Гетеову поруку које се ваља сетити свакодневно, а посебно данас:

Ништа није вредније од овог дана.

 

Добро је ово, књигољупци. Сваки стих је мистерија коју ваља осетити како би се истина приказала, зар не?

И, то још увек није све! Свим љубитељима поезије поклањамо попуст од 10% до краја овог месеца!

Aко због ванредних услова будемо морали да затворимо врата књижаре за посетиоце, све ваше поруџбине можете нам упућивати путем порука на друштвеним мрежама, а ми ћемо се трудити да их што пре безбедно доставимо на вашу адресу.

Март, месец поезије

Перите руке, не излазите из куће ако не морате, а време можете искористити и тако што ћете нам писати у чијим стиховима ви највише уживате!

Пратите нас, у слдећем тексту писаћемо о најудобнијим и најлепшим местима за читање 📚☕️

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

23 (+2) pitanja sa Nikolom Lekićem

Nikola_Lekić_foto_Jakov_Simović
Nikola Lekić (foto:Jakov Simović)

Zašto pisanje?

Zato što me niko ne shvata ozbiljno kad kažem da hoću da budem glumac.

Opiši ukratko svoj proces pisanja?

Misli, pati, pita se, pita se, nešto hoće a ne zna šta hoće, prazan je, prazan, prosvetljenje, sijalica, ideja, proba, propast, proba, propast, proba, propast, proba, op, op, ide, ima smisla, možda I nema smisla ali lepo je, dvadeset strana ako je lepo mora da ima smisla, pedeset strana žulj na srednjem prstu, zadimljena prostorija, život se menja, sedamdeset strana da li ludim, ovo je užasno, ovo je sjajno, ovo je užasno sto strana, baš me briga šta je samo da se završim sto dvadeset strana, gotova knjiga, šta sad, da krenem ispoČetka?

Savet za pisce na pomolu?

Ne pišite ono što želite, već ono što morate. Što stvarno morate. Ono, što osećate da će vam, ako ne napišete, doći glave.

Kako je nastala knjiga „Persson“?

Igrom sluČaja zadesio sam se u jednom starom salonskom stanu, sliČnom onom opisanom u Perssonu, gde sam doživeo neobiČna iskustva kojima nisam mogao da nađem drugog uzroka, sem samog stana u kojem se nalazim. Ta „neobiČna iskustva” bila su do te mere intenzivna, da nisam mogao da ih se otarasim dok ih nisam pretoČio u knjigu.

persson

Imaš li omiljenog književnog lika?

To su deČaci i momci iz kratkih priČa Džona Fantea ili Dilana Tomasa ili Sarojanov Aram ili već neki sliČni radoznali momČići I deČaČići, koji upadaju u nevolje zbog te svoje radoznalosti; ili, zbog mašte, te nevolje umišljaju i preuveliČavaju.

Zašto baš taj?

Zanimljivi su mi i duhoviti do te mere da i sam pokušavam da pišem o sliČnim tipovima. Možda me, na kraju krajeva, podsećaju i na mene.

Gde tražiš inspiraciju za pisanje?

U osećanjima koja me obuzimaju najsnažnije u određenom periodu, pa pokušavam da ih smestim u odgovarajuću književnu radnju.

Opiši nam mesto na kom pišeš?

Trenutno to su kafići, ako pišem do 2-3 popodne, dok nema gužve, ili stan mog kuma Slavena, uveČe, dok je on na predstavama, pošto sopstvenu kuću u tom smislu nemam. Spavam u petokrevetnoj sobi u hostelu.

Šta ti se najviše svidelo tokom pisanja ove knjige?

To što je završena. PriliČno mi je bilo teško da se probijam kroz Perssona jer sam pisanjem osvežavao sopstvena neprijatna stanja u kojima sam bio, dok sam, skoro kao lik u knjizi, dane provodio zatvoren u nekom svom Perssonu.

Otkrij nam tajnu jednog lika, ali ne i radnju knjige…

Jedan lik u Perssonu zaista ne zna šta je ljubav. Nikad nije voleo, niti bio voljen, na naČin na koji bismo mogli reći da jeste neko ko poznaje ljubav. Na granici je da se potpuno preda pred tom Činjenicom, da se zauvek zatvori u sebe, i ostane sam, i suv. Ne zna šta je ljubav, šta je vođenje ljubavi, šta je stapanje sa drugom osobom u partnerskoj, intimnoj, emotivnoj vezi.

Autor si još jedne knjige „Trafika“, da li postoji  neka povezanost među njima?

Postoji, u smislu sliČnosti dva junaka. Obojica se zovu Nikola, i obojica su naivni, samouvereni, komiČno iskreni, zaluđeni nekim svojim idejama, donekle nesposobni za stvarni život.

Opiši nam način nastajanja korica. Da li su ti bitne? Koliko učestvuješ? 

Čini mi se da vremenom, za mene, korice postaju sve manje bitne. Pretpostavljam da je to zato što sam sve pomireniji sa sopstvenim pisanjem, u smilu da li je ono dobro ili loše, i koliko je dobro ili loše. Ipak, iako su korice deo knjige, one nisu knjiga, u tekstualnom smislu, jasno. Naslovna korica Perssona, koju je napravila Snena Karić, nastala je na osnovu moje fotografije ulaznih vrata stana u kojem sam proživeo svog Perssona, a naslovnu koricu Trafike napravila je Romana Caran, koja je fotografisala pojedinačno svaki od proizvoda koji se najČešće kupuju na trafici, pa od njih napravila slova koja Čine reČ „Trafika”. I obe su sjajne!
Šta dalje planiraš?

Trenutno radim na knjizi o hostelu; urnebesno je luda, sa hiljadu nekih ljudi iz razliČitih delova sveta i njihovih osobina i mentaliteta koje pokušavam da doČaram, potpuna tragikomedija. Paralelno, zadnjih skoro godinu dana, radim i na jednom debelom romanu koji se bavi preispitavanjem vrednovanja emotivnih i partnerskih veza, i kako po tom pitanju stojimo danas, kako je bilo juČe, a šta nas Čeka u budućnosti.

Kojeg pisca posebno voliš?

Trenutno, Umberta Eka.

Sa kojim umetnikom bi razgovarao?

Ako bi on hteo sa mnom, razgovarao bih sa Joepom Bevingom, kompozitorom.

Šta trenutno čitaš?

„Iz minimalnog dnevnika” Umberta Eka.

Koliko polica za knjige imaš u kući?

Nemam ni jednu policu, nemam svoju kuću, I ne patim zbog toga. Od kako živim u hostelu, kupujem više knjiga nego što sam kupovao ranije, dok sam imao kuću i policu, ali ih prosleđujem odmah po Čitanju jer nemam gde da ih Čuvam. Sa mnom u rancu su uvek dve, tri knjige.

Osim što pišeš imaš li još neko zanimanje, hobi?

Hostelski život mi je ujedno i zanimanje i hobi. A pored toga, pratim renomirane svetske galerije na instagramu, pa od slika koje oni dele sa narodom, pravim sopstvenu galeriju. A opet pored toga, zumiram inspirativne detalje na tim slikama, skrinšotujem ih, pa ih stavljam u novi, urbani kontekst. To mi je pravi hobi.

Daj nam nešto totalno iz nevezuše, onako, samo pucaj…

Hvala ti na ovim sjajnim pitanjima profesore!

Otkrij nam neku tajnu o sebi?

Jako mi je krivo što nikad ne đuskam.

Najdraži komentar nekog čitaoca na tvoju knjigu?

„A što se on rodio kao hleb?”

Kai, 7 godina, proČitla prvu stranicu Perssona.

Omiljeno mesto u gradu?

U Beograd Dnevni Chillton i park kod Poštanske štedionice, u Novom Sadu Škripa i jedno drvo u Dunavskom parku.

Gde čitaoci mogu da nađu i kupe tvoju knjigu?

U sviiiiim Laguuuninim knjižarama.

Da li mogu da te prate putem društvenih mreža? 

Voleo bih da imam hiljade pratilaca, da gledaju moje intervencije na renesansnim slikama @nikolainikolaevic, a na fejsu standard, dr Nikola Lekić

Kafa ili čaj?

Produženi bez mleka pliz.

 

Ovog novembra, sva ženska književnost na popustima od 10%, 15% i 20% u Knjižari Most

Dragi knjigoljupci,

Ovaj novembar posvećujemo ženama! #ženeuMostu
Svratite do naše knjižare, u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu, i pronađite sve knjige, ženske književnosti, na popustu.

Ukoliko kupite jednu knjigu ostvarujete popust od 10%,
dve knjige donose popust od 15%,
a tri knjige 20% popusta.

~~~

Ženska književnost je često bila okarakterisana, od strane izdavača, kao kategorija knjiga koje su napisane od strane žena. Naravno, ovo jeste istina, ali mnogi se ne bi složili i da je to jedini opis ovog „žanra“. Ženska književnost, postala je vremenom, i posebna grana izučavanja. Dugo godina, ako ne i vekovima, tradicija ženskog pisanja je bila ignorisana, zbog položaja žena u dominantnom muškom društvu. I dan-danas, nije neuobičajeno da se suočimo sa ignorisanjem ili isključivanjem autorki, zarad muških. Teret koji ženska književnost nosi kroz vreme je prerastao u kategorisanje i stvaranje polja za izučavanje, kako njihovog života, tako i samog dela, koje je nastajalo pod pritiskom društva i politike unutar prostora njihove države i kulture.

Pre nego što se pitanje ‘ženske književnosti’ uvelo u školski materijal, i stručnjaci počeli da se bave ovom temom, žene su bile same sebi jedina konkurencija, same sebi jedini uzori, i same sebi jedini predhodnici. Kada je Meri Volstonkraft napisala ‘Potvrdu o pravima žena’ (1792), to je bio početak onoga što se danas tek polako sprovodi u delo, i to je utemeljilo put svim ženama koje su se nakon objavljivanja ovog dela usudile, da ne samo pišu i objavljuju svoj rad, nego i da se uključe u raspravu o pravu žena, kako u književnosti, tako i u društvu.

Sa vremena na vreme, poneki muškarac bi stao na stranu žena i govorio za njih. Zapravo, neki od prvih zabeleženih tekstova o pravu žena i njihovom doprinosu književnosti su zapisani od strane muškaraca.

Ali ipak, to je bilo u jako malom broju, i većinu vremena, većina koja je čitala i bila zainteresovana za žensku književnostu, su bile žene.

Jače interesovanje za žensku književnost pokrenula je Virdžinija Vulf sa svojim delom ‘Sopstvena soba’; bar se tako misli. Mnogi smatraju, da je ovo delo, najsavršenije delo Virdžinije, u kom je ona kroz dugačak esej, stvorila naratora, koji objašnjava i daje argumente o ‘sobi’ u kojoj se žene književnog sveta nalaze.

Drugi talas interesovanja, pokrenut je u 70tim i 80tim, i on je dao varnice narednim događajima, koji su uzdigli žensku književnost na viši nivo. Na univerzitetima su počeli da se uvode časovi i predavanja o istoriji žena i ženskoj književnosti. Čak su i novine počele da iskopavaju neobjavljanje radove žena koje su namerno bile ignorisane. Predhodnih godina, počelo je da se istražuje i dublje,  i poredi sa rasnom, religijskom, rodnom i klasnom podelom, koji su takođe usko povezani sa položajem žena u književnosti.

Danas, imamo sreće da je većina barijera srušena, i da polako, dolazi do totalnog ujednačenja između autorki i autora. Ipak, nije tako lako, i potrebno je još vremena da se dođe do cilja.

download.jpg„Žena mora imati novac i sopstvenu sobu, ukoliko želi da piše fikciju.“ V.V.
„Tokom velikog dela istorije, Anonimni autor je bila žena.“ V.V.
„Tokom svih ovih vekova, žene su služile kao ogledalo koje poseduje magičnu i privlačnu moć da reflektuje dva puta uvećanu figuru muškarca.“ V.V.
„Nema potrebe da žurite. Nema potrebe da blistate. Nema potrebe da budete bilo ko osim sebe.“ V.V.

~~~

Nadamo se da ćemo ovom našom skromnom, ali bitnom, akcijom pospešiti čitanje ženske književnosti još više i time pružiti im podršku koja im treba. 

Dakle, vidimo se u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu,
gde možete pronaći, tokom celog novembra, žensku književnost
na popustima od 10%, 15% i 20% !

#ženeuMostu #sviumostu

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

 

Novi glasovi književnosti, vredni naše i vaše pažnje

1. Lana Papić
2. Vitomirka Trebovac
3. Rumena Bužarovska
4. Željko Jovanović
5. Ivana Dobrakova
6. Milica Vučković
7. Jana Radičević
8. Spasoje Stevanović
9. Branislav Živanović
10. Miloš Švonja

 

 

Često se upletemo u imena autora koja se vrte kroz prste i mnogo pominju, da zaboravimo da damo šansu i nekim novim glasovima, koji su tek stupili na književnu scenu. Naravno, ne osporavamo već proslavljenje i sjajne pisce, ali ipak želimo da pružimo šansu i novim autorima.
Mi smo vam spremili, ovu gore, listu sa 10 imena, za koje možda još niste čuli, a koja mi smatramo vredna vaše pažnje.
Oni su glasovi novih generacija, osećanja, događaja, i modernog doba, a istodobno i podsećanje na prošlost i istoriju, i mesto odakle potičemo i svi dolazimo. Ovi novi autori, sjajno uspevaju da spoje prošlost i sadašnjost, i ukažu nam na ono dobro i loše, što smo propustili, dok u isto vreme i ističu ono što nas danas muči, a i veseli.

Njihove knjige pričaju neke nove priče, ne ispričane, originalne, pune emocija, pune doživljaja.

~~~

  • Lana Papić u svom romanu „Godine Lazara“ donosi stari duh jedne epohe koja podseća na ono nešto što je nekad bilo i na ono nešto što često zaboravljamo. Izuzetno zanimljivo i pitko, uz pomoć istorijskih činjenica, upakovala je priču jedne porodice koja sada nikada neće umreti. 
  • Vitomirka Trebovac svojom knjigom poezije pomera granice toka misli i oslikava pejzaže grada i pokrete ljudi, tako da čitalac može jasno da vidi film, koji piše njena ruka. 
  • Rumena Bužarovska svojim rečima obara sa nogu, zaustavlja vreme, briše prostor i realnost i tera čitaoca da se izgubi kompletno, dok ga obuzimaju prejake emocije za koje nije ni znao da postoje. 
  • Željko Jovanović piše roman kroz koji konstantno svira džez i zvuči tako predobro, da priča koju prati dobija novu dimenziju, kakvu još niste čitali. Uz zvuk džeza zavirite u prošlost. 
  • Ivana Dobrakova piše kratke priče od kojih vas hvata jeza, a u isto vreme i jak osećaj nelagodnosti, koji vas tera na drastične promene, od toka misli do navika koje su vam nesvesno preuzele dane i minute. Jaki likovi, poput Toxo, otkriće vam svet koji se brzinom svetlosti približava, a vi ga možete zaustaviti. Čitajte Dobrakovu. 
  • Milica Vučković je uz podršku sjajnih ljudi, poput Srđana Valjerevića, ostvarila svoj prvi roman koji je i pre nego što je izašao već zagolicao svima misli i nestrpljivo je dočekan. Ostaje samo da ga pročitate. 
  • Jana Radičević u svojoj zbirci pesama jasno i glasno daje do znanja da DA mi živimo u 21. veku, te i da je ova neoavangardna poezija nešto što bi svako morao pročitati.

  • Spasoje Stevanović je napisao roman kakav još niste sreli, turbulentna priča o sećanju i o porodici, a i svemu ostalom što život nosi, a ljudi guraju pod tepih starom metlom. Stvarno jedno ludilo od knjige.

  • Branislav Živanović izgradio je slojeve i slojeve pesničkog tektsta, što onog vidljivog, što onog između redova, koji lagano i božanstveno priča priču o životu i o svetu koji stoji na jednoj granici između prošlog i sadašnjeg, i bori se na koju će stranu da padne.

  • Miloš Švonja vas tera da ne prestajete da čitate iznova i iznova njegove reči poezije. Uspeo je da obuhvati i dočara sve one emocije i postupke od kojih se sakrivamo i kojih se plašimo da izgovorimo, a koje su toliko realne, više od onih sa kojima vešto paradiramo po ulicama javnosti.  

~~~

Toliko od nas ovog puta,
čitajte nas sledeće nedelje, jer vam donosimo intervju sa Lanom Papić!
Čitajte, čitajte, čitajte,

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

Knjige za svakog i u svako vreme

Pozdrav svima i srećni vam ovi neki novi jesenji dani.
Nadamo se da ste tokom leta svi odmorili, i da ste uspeli da pročitate bar jednu pravu knjigu. U ovom narednom periodu želimo vam vremena da se izgubite u knjižari i da bez ikakve griže savesti provedete sate prelazeći prstima preko naslova, čitajući šta se nalazi na zadnjim koricama knjiga i dati sebi prostora da se zaista zaljubite u knjigu koju ste podigli, i da ponekad samo eto kupite knjigu bez ikakvog plana. U to ime, a i u ime redovnog poklanjanja knjiga, odlučili smo da sa vama podelimo i naslove sa kojima možete bilo kada, bilo koga, u bilo koje doba da obradujete, jer to su to, po našem skromnom mišljenju, knjige za svakog i u svako vreme.
Uživajte u budućim danima i ne zaboravite da svratite do nas.

 

1. Muza – Džesi Barton

Muza će vas obuzeti i oduševiti, želećete da ova knjiga traje zauvek. Slika govori hiljadu reči, a knjiga još više.

muza

2. Devojka s pomorandžama- Justejn Gorder

Ponekad pisanje o najobičnijim stvarima i osećanjima u životu mogu biti dovoljne da vas oduševe i dovoljne da se zaljubite u priču i knjigu.

images.jpg

 

3. Rani jadi – Danilo Kiš

Kiš je bio majstor kakvog nema, to svi znamo, a Rani jadi je knjiga kakve nema i kakva se ne ponavlja. Tako lako čitljiva i pitka, a tako savršeno satkana sitnicama koje kroje život.

rani-jadi-danilo-kis-sp.jpg

 

4. Znakovi pored puta- Ivo Andrić

Ova knjiga hvata misli na papir tako vešto i tako mudro. Jezgrovita je i dugačka, ali sažima ovaj naš Balkan i podseća na njegovu vrednost i bogatsvo.

znakovi_pored_puta_vv.jpg

 

5.  Klub nepopravljivih optimista – Žan-Mišel Genasija

Zaljubićete se u likove i nećete hteti da spustite knjigu do samog kraja. Slojevita, obojena, živahna i temeljita u svakom pogledu, a opet tako jednostavna i svakom razumljiva.

282276_1200_1200px_w-e1569401843448.jpg

 

6. Gošća – Takaši Hiraide

Šta je jedan život, no splet okolnosti, i minuta koji teku. Gošća priča o Japanu, i jednom običnom životu. Topla knjiga, koja će vas poneti i u tome podsetiti da usporite.

241800_gosca3dsm_ff.jpg

 

7.  Stvari koje padaju s neba – Selja Ahava

Selja Ahava na vickast način pripoveda o suštini realnosti, koja je uvek, ama baš uvek, nepredvidiva i neočekivana i koja se ne može isplanirati. Naučite kako da joj se prepustite uz ovu knjigu.

zvuk-stvari-koje-padaju-3.jpg

 

8.  Obojeni – Aleksandar Žarden

Vratite se u detinjstvo uz knjigu Obojeni i konačno svi shvatite da deca u nama nikada ne umiru, i ne treba. Dosta je bilo preterane ozbiljnosti.

Obojeni-Aleksandar-Zarden_slika_O_85191337.jpg

 

9. Razgovori sa prijateljima – Sali Runi

O apsurdu koji je život, o neprijatnim razgovorima, situacijama, ljudima i o nepotrebno potrošenim rečima. Sali Runi je majstor reči koji tako dobro ume da zgrabi sve ono što ljudi vole da izbrišu i stvalja to na papir, da podseti uvek na sve te živote uzaludno utrošene. Apsurdno dobra knjiga, dajte joj šansu.

razgovori-s-prijateljima-sali-runi_slika_l_91039453.jpg

 

10.  Jezik zemlje – Malgožata Lebda

Knjiga poezije koja hrabro govori o današnjoj gluposti. Iako možda na prvo čitanje izgleda kao da pesnikinja tvrdoglavo i čvrsto ne voli novi svet, duboko iza reči ona se bori za njega.

jezik_zemlje_vv.jpg

 

11.  Sjećanje šume – Damir karakaš

Zaplovite kroz slike seoskog života i upoznajte jedno neobično detinjstvo i dečaka koji kroz njega odrasta. Kratka, pitka i drugačija knjiga, vredna čitanja.

sjecanje_sume_vv.jpg

 

12. Hobit – Dž. R. R. Tolkin

Nije bitno kog žanra ste fan, Hobit je kultna knjiga koja je ne samo promenila i pomerila granice epske fantastike i pisanja iste, nego i sa sobom nosi prave vrednosti, samo je potrebno da sa malo više fokusa do njih dodjete. Bitno je ponekad izgubiti se i u nekom drugom svetu, koji nas podjenako uči i o ovom našem „realnom“ i koji nam golica maštu i budi nas iz monotonog sna u koji često upadnemo.

hobit-dz-r-r-tolkin-ilustracije-alan-li_184046.jpg

 

13. Senka vetra – Karlos Luis Safon

Ova knjiga je kao film, živopisna i slikovita, domišljata, šarmantna, misteriozna, čarobna, obuzima kompletno. Jedna epoha, jedan život vredan priče i vredan pamćenja, knjiga o knjigama, o ljubavi prema knjiga.  Za svakog, u svako vreme, bilo kada, bilo gde.

Senka-vetra-0000129200214198.jpg

 

14. U potrazi za Aljaskom – Džon Grin

Divna knjiga, koja se brzo i lako čita, a koja tako nevešto srlja u lavirint života i nespremno se susreće sa svim što on donosi. Priča o početku i ljubavi, o prijateljstvu i životima koji utiču jedni na druge i o onom „možda“ što nas uvek prati.

u_potrazi_za_aljaskom_vv.jpg

 

15. Muškarci koji mrze žene – Stig Larson (Trilogija)

Priča koja usisava i ne da ti da je pustiš nikako. A kada završi tražiš još. I još. I još.
Brilijantno u svakom smislu te reči. Igra se sa mozgom i otvara fioke koje su zakopane i ne koriste se uglavnom. Sva čula se bude uz ovu trilogiju.

komplet_milenijum_iiii_vv.jpg

 

~~~

To je to od nas ovoga puta, sledeće nedelje nas čitajte i otkrićemo vam nove autore koji su stupili na scenu i zaslužuju da dobiju našu i vašu pažnju!
A do tada, vidimo se u Zmaj Jovinoj 22,

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

Paklene akcije u Knjižari Most: osvežite se ovog leta uz dobre knjige

Leto je stiglo i mi ne možemo biti srećniji zbog toga!

Nadamo se da već uživate i da se spremate za neku vodu, bilo da je bazen ili more. Ali nikuda ne smete bez dobre knjige! Knjižara Most vam je spremila sjajne, paklene akcije da se dobro obskbite letnjim štivima!
Čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u osvežavajućem podrumu!

Tokom celog juna:

Kosmos izdavaštvo na popustu od 20% do 40%

Ovog jula predstavljamo KOSMOS IZDAVAŠTVO

PROMETEJ knjige na 20% popusta

TOKOM CELOG JULA MESECA

 Akcija 3 knjige za 200din

AKCIJA 3 KNJIGE ZA 200 din

 

I još mnogo malih iznenađenja!
Čekaju vas takođe osvežavajući napitci i dobra kafa, prirodni hlad i udobne sofe.
Vreme je za leto i knjige.

 

Veliki talas dobre književnosti, muzike i zabave u Knjižari Most

16.5. u 18:00 -21:00

U četvrtak puštamo rokenrol klasike, i nudimo vam fenomenalnu zbirku rok poezije Elelktrična snoviđenja u prevodu Roberta Tilija,
za samo 300 dinara!

1557749675.png155774967515577496751557749675

VEČE ROK POEZIJE

Rock and roll is here to stay. –Neil Young

 

Pridružite nam se i
pročitajte nam svoje omiljene
rok stihove!

 

 

23.5 u 18:00- 21:00

U četvrtak, 23. maja, puštaćemo klasike grandž roka, a pozivamo vas da nam zajednički napravimo plejlistu za ovaj događaj. Pišite nam u komentarima na našoj Instagram i Facebook stranici koje pesme biste voleli da čujete – ispunjavamo želje!

GRANDŽ VEČE.jpg
Ko se ne seća kultnog omota Nirvaninog albuma Nevermind, taj nije bio mlad devedesetih 🙂

 

28.5 u 18:00-21:00

Ovog utorka slušamo sjajnog Boba Dilana, američkog pevača, kompozitora i pesnika prisutnog na svetskoj muzičkoj sceni već pola veka, jednog od najvećih kantautora 20. veka i najsnažnijeg glasa generacije šezdesetih godina. Knjiga u fokusu je njegovo delo Tarantula, po posebnoj ceni samo ove večeri.

VEČE DILANOVE POEZIJE.jpg

„Umetnička misija Boba Dilana jeste „turneja bez kraja“, a njegovo delo, delo je u neprekidnom i neprolaznom nastajanju; po tome je, bez imalo nasilnog učitavanja, uporedivo s jednim od najneobičnijih i najsmelijih poduhvata u istoriji književnosti – s Fineganovim bdenjem Džejmsa Džojsa. “ -Zoran Paunović

 

4.6 u 18:00-21:00

Ovog utorka prepuštamo se kultnim muzičkim klasicima koje smo zavoleli gledajući filmove. Kill Bill, Trejnspoting, Titanik, Pariz, Teksas, Kum… svim ovim filmovima zajedničko je to što su originalni saundtrekovi na top listama hitova svih vremena.

KNJIŽARA MOST (2).jpg

Pišite nam u komentarima na našoj Instagram i Facebook stranici koje su vaše omiljene filmske melodije, a mi ćemo ih uvrstiti u plejlistu. Sva filmska i muzička izdanja biće ove večeri na posebnom popustu.

Čekamo vas!

ZMAJ JOVINA 22, u pasažu, u podrumu!