Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane.
Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore opisano, ali ništa zato. U nastavku vas čeka spisak knjiga koje će vas preneti u morske krajeve čim ih budete otvorili.
Ka svetioniku, Virdžinija Vulf
Osim što pojava proze Virdžinije Vulf predstavlja jedan od prelomnih trenutaka u istoriji onoga što u književnosti zovemo modernizam, dela ove autorke svakako treba čitati iz mnogo drugih razloga. Njeni romani nateraće vas na duboko promišljanje o temama koje ni danas, nakon jednog veka od njihovog prvog objavljivanja, nisu ništa manje aktuelne.
Roman Ka svetioniku počinje opisom jednog običnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece koji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj. Preko puta letnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. Kao i u svim romanima toka svesti, i u ovom Virdžinija Vulf akcenat stavlja na unurašnji svet junaka. Ona vešto koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova čime nas uvodi u njihov unutrašnji život.
Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje?
Ka svetioniku možda nije prva knjiga na koju pomislite kada kažete „knjiga za leto“, ali dobre knjige se čitaju uvek!
Miholjsko leto, Eleni Teoharus
Eleni Teoharus rođena je na Kipru i studirala je medicinu i filologiju u Solunu. I danas radi kao dečiji hirurg, a piše prevashodno poeziju. U podnaslovu zbirke Miholjsko leto stoji da su to „pripovesti koje nisu uspele da budu pretočene u poeziju“, a ispod toga „Magija malilh stvari“. Ove bajkovite pripovesti opisuju tumaranja po obrisima lepih muškaraca, vatru duše koja ne može biti ugašena, ali il rastanke.
Ramena su mi izgorela, kao i pleća, koža se ljušti i prave se plikovi, boli me i neprestano pijem vodu, tražim tvoje azurno plave kristalne poljupce da me omađijaju, penjem se ka groblju. Po starom misirskom smokovom vrtložio se vetar, balkon na Egeju gleda u more, bezbroj puta prženo ulje i miris ribe. I jedan odrpanac Erih, ukotvljen godinama u ovoj luci, prebbira po svojoj gitari i Savopulosovim pesmama.
Pučina, pružam pogled ka jugu, bonaca, desno svetluca Lemnos, vidim vojnika Gusijasa, pre no što ga ubiše u Lefki, i tebe u vinu kao mutnu harmoniju.
Sasvim smo sigurni da ćete se uz Miholjsko leto osećati kao na putovanju kroz Grčku…
Ka kući plivajući, Debra Levi
Francuska rivijera, stara kamena vila sa bazenom, zvuk insekata i mirirs borovine… to je postavka u kojoj se odvija radnja romana Debre Levi Ka kući plivajući, u kojem ništa nije onako kako se na prvi pogled izgleda. Možda će vam se učiniti da čitate lagano letnje štivo, ali ne dajte se zavarati! Levijeva je uzbudljiv pisac i nakon što uvuče čitaoca ispod mirne površine događaja njenih junaka, otkriće mu svet vapaja nabijen simbolima.
Šta se dešava kada se u vili u kojoj odmaraju dve porodice iznenada pojavi zanosna crvenokosa mlada žena? Da li se tu zatekla zbog greške domaćina ili je želela da bude tu baš u to vreme?
Otvoreni bazen turističke vile više je ličio na jezerce nego na relaksirajuće plave bazene iz brošura za godišnje odmore. Jezerce u obliku pravougaonika od kamena su isklesali članovi poznate italijanske porodice kamenorezaca iz Antiba. Jedno telo je plutalo nadomak dubljeg kraja bazena, gde je voda bila hladnija jer je bila u senci borova.
Sa Mediterana, Jovan Dučić
Za Dučića kažu da je, i po informacijama i po simpatijama, bio „izraziti Mediteranac“ za koga su postojale pre svega grčka i latinska kultura, pa zatim sve one koje su iz njih proizašle. Osećanje prirode koje u ovim putopisima opisuje naš slavni pisac i diplomata svojstveno je ljudima sa Mediterana, kod kojih se melanholija pretvara u promišljanje.
Svod se ovde kreće, more se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomiče, i raste i skuplja neprestano; oblaci proleću kao užarene mase, čas ponirući u pučinu, a čas bacajući iz neba po vodi svoje usijane senke…
Kirka, Madlin Miler
I za kraj, evo jedne vrele antičke priče, jer šta bolje pristaje ovom vrućem letu od peripetija koje preživljavaju likovi iz grčke mitologije. Onima koji su kao mali voleli mitove i legende stare Grčke verovatno će biti poznata priča o Kirki, ćerki titana Helija, prognanoj od strane Zevsa (a koga bi drugog) na pusto ostrvo Eja.
Kirka ubrzo shvata da je po svojoj prirodi veštica, i upušta se u istraživanje biljnog i životinjskog sveta svog usamljenog ostrva, kroti divlje zveri i usavršava okultne veštine
U priču o Kirki osim bogate istorije, utkana je i priča o usamljenosti, želji za pripadanjem, ljudskim slabostima na koje nisu imuni ni bogovi, i ljubavi zbog koje smrtnost postaje važnija od večnog života.
Negde u to doba, jednog dana sam se našla u najgušćoj paprati u šumi. Obožavala sam da se šetam po ostrvu, od najnižih obala do najviših predela, da tragam za skrivenom mahovinom, paprati i puzavicom, da skupljam njihovo lišće za čini. Bilo je kasno popodne i korpa mi je bila prepuna.
„Žena mora imati novac i sopstvenu sobu, ukoliko želi da piše fikciju.“ V.V.
Knjižara Most 