5 knjiga za leto

Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane.

Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore opisano, ali ništa zato. U nastavku vas čeka spisak knjiga koje će vas preneti u morske krajeve čim ih budete otvorili.

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf

Osim što pojava proze Virdžinije Vulf predstavlja jedan od prelomnih trenutaka u istoriji onoga što u književnosti zovemo modernizam, dela ove autorke svakako treba čitati iz mnogo drugih razloga. Njeni romani nateraće vas na duboko promišljanje o temama koje ni danas, nakon jednog veka od njihovog prvog objavljivanja, nisu ništa manje aktuelne.

Roman Ka svetioniku počinje opisom jednog običnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece koji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj. Preko puta letnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. Kao i u svim romanima toka svesti, i u ovom Virdžinija Vulf akcenat stavlja na unurašnji svet junaka. Ona vešto koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova čime nas uvodi u njihov unutrašnji život.

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje?

Ka svetioniku možda nije prva knjiga na koju pomislite kada kažete „knjiga za leto“, ali dobre knjige se čitaju uvek!

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf (Arete, Beograd, 2016)

Miholjsko leto, Eleni Teoharus

Eleni Teoharus rođena je na Kipru i studirala je medicinu i filologiju u Solunu. I danas radi kao dečiji hirurg, a piše prevashodno poeziju. U podnaslovu zbirke Miholjsko leto stoji da su to „pripovesti koje nisu uspele da budu pretočene u poeziju“, a ispod toga „Magija malilh stvari“. Ove bajkovite pripovesti opisuju tumaranja po obrisima lepih muškaraca, vatru duše koja ne može biti ugašena, ali il rastanke.

Ramena su mi izgorela, kao i pleća, koža se ljušti i prave se plikovi, boli me i neprestano pijem vodu, tražim tvoje azurno plave kristalne poljupce da me omađijaju, penjem se ka groblju. Po starom misirskom smokovom vrtložio se vetar, balkon na Egeju gleda u more, bezbroj puta prženo ulje i miris ribe. I jedan odrpanac Erih, ukotvljen godinama u ovoj luci, prebbira po svojoj gitari i Savopulosovim pesmama.

Pučina, pružam pogled ka jugu, bonaca, desno svetluca Lemnos, vidim vojnika Gusijasa, pre no što ga ubiše u Lefki, i tebe u vinu kao mutnu harmoniju.

Sasvim smo sigurni da ćete se uz Miholjsko leto osećati kao na putovanju kroz Grčku…

Miholjsko leto, Eleni Teoharus (Treći trg, Beograd, 2019)

Ka kući plivajući, Debra Levi

Francuska rivijera, stara kamena vila sa bazenom, zvuk insekata i mirirs borovine… to je postavka u kojoj se odvija radnja romana Debre Levi Ka kući plivajući, u kojem ništa nije onako kako se na prvi pogled izgleda. Možda će vam se učiniti da čitate lagano letnje štivo, ali ne dajte se zavarati! Levijeva je uzbudljiv pisac i nakon što uvuče čitaoca ispod mirne površine događaja njenih junaka, otkriće mu svet vapaja nabijen simbolima.

Šta se dešava kada se u vili u kojoj odmaraju dve porodice iznenada pojavi zanosna crvenokosa mlada žena? Da li se tu zatekla zbog greške domaćina ili je želela da bude tu baš u to vreme?

Otvoreni bazen turističke vile više je ličio na jezerce nego na relaksirajuće plave bazene iz brošura za godišnje odmore. Jezerce u obliku pravougaonika od kamena su isklesali članovi poznate italijanske porodice kamenorezaca iz Antiba. Jedno telo je plutalo nadomak dubljeg kraja bazena, gde je voda bila hladnija jer je bila u senci borova.

Ka kući plivajući, Debra Levi (Prometej, Novi Sad, 2021)

Sa Mediterana, Jovan Dučić

Za Dučića kažu da je, i po informacijama i po simpatijama, bio „izraziti Mediteranac“ za koga su postojale pre svega grčka i latinska kultura, pa zatim sve one koje su iz njih proizašle. Osećanje prirode koje u ovim putopisima opisuje naš slavni pisac i diplomata svojstveno je ljudima sa Mediterana, kod kojih se melanholija pretvara u promišljanje.

Svod se ovde kreće, more se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomiče, i raste i skuplja neprestano; oblaci proleću kao užarene mase, čas ponirući u pučinu, a čas bacajući iz neba po vodi svoje usijane senke…

Sa Mediterana, Jovan Dučić (Akademska knjiga, Novi Sad, 2009)

Kirka, Madlin Miler

I za kraj, evo jedne vrele antičke priče, jer šta bolje pristaje ovom vrućem letu od peripetija koje preživljavaju likovi iz grčke mitologije. Onima koji su kao mali voleli mitove i legende stare Grčke verovatno će biti poznata priča o Kirki, ćerki titana Helija, prognanoj od strane Zevsa (a koga bi drugog) na pusto ostrvo Eja.

Kirka ubrzo shvata da je po svojoj prirodi veštica, i upušta se u istraživanje biljnog i životinjskog sveta svog usamljenog ostrva, kroti divlje zveri i usavršava okultne veštine

U priču o Kirki osim bogate istorije, utkana je i priča o usamljenosti, želji za pripadanjem, ljudskim slabostima na koje nisu imuni ni bogovi, i ljubavi zbog koje smrtnost postaje važnija od večnog života.

Negde u to doba, jednog dana sam se našla u najgušćoj paprati u šumi. Obožavala sam da se šetam po ostrvu, od najnižih obala do najviših predela, da tragam za skrivenom mahovinom, paprati i puzavicom, da skupljam njihovo lišće za čini. Bilo je kasno popodne i korpa mi je bila prepuna.

Kirka, Madlin Miler (Laguna, Beograd, 2020)

23 питања са Дубравком Ребић

  1. Зашто писање?

Зато што желим да се људи осећају мање усамљено. И желим да боље разумеју себе и друге.

  1. Опиши нам укратко твој процес писања?

Размислим о чему желим да пишем и које емоције желим да пробудим. Па онда размишљам о ликовима и бележим ко су, какав им је живот био, какав је сада, шта воле, шта јок и шта хоће да кажу. Пола тога ни не уђе у текст. Па их пустим да раде шта им је воља. Не планирам заплет детаљно.

  1. Савет за писце у помолу?

Идите на радионицу поезије код Огњенке Лакићевић, окружите се људима који верују у вас, пишите сваки дан и немојте очекивати да ће то што напишете бити добро. Саслушајте оне који знају више од вас, преправљајте текст до бесмисла и немојте бити сујетни.

  1. Како је настао роман „Тонемо“?

Сазнала сам да сам трудна и помислила да ће ми се након порођаја живот завршити. Опраштала се од себе хаха и у том опраштању одлучила да имам форе до термина за порођај да остварим нешто што сам дуго желела. И остварила сам, а живот се није завршио. Тек је почео како ваља, ако мене питате. Пробудим се у току ноћи (дете ме пробуди) и после не могу да заспим. Лежим у неверици шта ми се дешава!

  1. Опиши нам место на којем пишеш?

Ужас.

  1. Имаш ли омиљеног књижевног лика? Зашто баш тај?

Рафаела Черуло јер је све што ја нисам.

  1. Где тражиш инспирацију за писање?

Не тражим је уопште. Ретко је имам. Да је тражим и чекам вероватно никад ништа не бих завршила. Без обзира на то колико ме писање испуњава, оно захтева дисциплину и рад. Као и све што вреди труда.

  1. Где читаоци могу да нађу и купе твоју књигу?

Могу је поручити од мене директно, писати ми преко Инстаграма или Фејсбука. Могу је наручити преко Прометејевог сајта или је купити у новосадској књижари Мост. Има је и у Лагуни.

  1. А где могу те да прате? Ако могу...

Да, на Инстаграму се непријатно зовем dubravka4life, а на Фејсбуку Ребић Дубравка. Мислим да сам једина Ребић Дубравка. Супер ми је то.

  1. Шта ти се највише свидело током писања овог романа?

Мој дечко Петар који ме је мотивисао да пишем сваки дан иако није прочитао ни једну реченицу.

  1. Откриј нам тајну једног лика, али немој нам открити радњу књиге..

Ева мисли да нема срце.

  1. Опиши нам процес настајања корица? Да ли су ти битне? Колико учествујеш?

Био ми је битан концепт, а све остало сам препустила илустраторки Соњи Бајић која је цар.

  1. Радиш ли сада на нечему?

Да, пишем кратке приче.

  1. Писац којег баш посебно волиш и цениш?

Има их више али тренутно је то Беким Сејрановић. Духовит, драг, самоироничан, паметан, пун душе.

  1. Да ли су неки аутори и књиге утицали на твој рад?

Да! Немам појма да ли су утицали на мој стил писања, ако ја уопште имам стил. Али јесу на мене као особу па самим тим вероватно и на животе мојих ликова: Силвија Плат, Елена Феранте, Беким Сејрановић, Сташа Вукадиновић, Сали Руни, Томас Ман, Лана Басташић, Марко Погачар, Курт Вонегaт, Стивен Кинг, Живојин Павловић, Лусија Берлин…

  1. Најдража књига из детињства?

Робинзон Крусо. Јако сам се ложила на приче о преживљавању. Чак сам покушала да напишем роман о нека два детектива којима се хеликоптер срушио усред пустиње али немам појма где је та свеска и мислим да не желим да знам хаха.

  1. Са којим аутором би ишла на вечеру?

Са Сташом Вукадиновић. На пиво или шприцер.

  1. Колико полица за књиге имаш у кући?

Недовољно.

  1. Осим што пишеш, да ли имаш још неко занимање/хоби?

Да, радим као копирајтерка и тренутно пишем за фирму која помаже људима да побољшају ментално здравље. Пишем текстове за блог и апликацију. Скроз је то у складу са мојим вредностима и афинитетима. Уживам!

  1. Откриј нам тајну о себи?

Немам тајне. Мислила сам да то имамо само кад смо мали?

  1. Омиљено место у граду?

Лиман један и два.

  1. Чај или кафа?

Кафа!

  1. За крај:

Хвала вам, драги људи!

Junski noviteti

Da čovek ne poveruje da smo već stigli do sredine vrelog jula! Malo kasnimo sa junskim novitetima, ali to je zbog toga što radimo na jednom veeeeelikom projektu o kojem ćemo uskoro moći da vam pišemo više!

Da ne bismo, zato, više odugovlačili, evo odmah malog spiska naslova pristiglih u junu:

Momci iz Nikla, Kolson Vajthed

Odmah u glavu da udarimo (hehe, kapirate, Vajthed). I odmah da uočimo ironiju prezimena ovog čoveka (iako ne delimo ljude prema boji kože i on ima pravo da se preziva kako hoće). U jeku borbe protiv rasizma svake vrste i oblika, stiže nam pulicerovac ironičnog prezimena i piše vrhunsko delo baš na izrazito aktuelnu temu, pa sad, kad završimo sa klečanjem, valjalo bi pročitati ovaj roman i još se malo uputiti i bolje upoznati sa počecima borbe protiv rasizma, negde u vreme kada Roza Parks nije htela ustati sa svog mesta. Radnja je usmerena na momke iz Nikla, pitomce popravnog doma podeljenog na bele i obojene – kroz šta su prošli i jedni i drugi? kako su završili tamo? – najbolje je pročitati, a nije im bilo jednostavno.

Samo da podsetimo da Vajthed ima još jedan roman koji obrađuje sličnu temu, a to je Podzemna železnica, pa eto, obe valja pročitati odmah.

Moja mama je avion, Julija Aronova

Junak ove knjige, mama koja zna da leti, brža je od svih letelica na nebu, rasteruje oblake i druži se sa suncem, planinama i vulkanima. Ona je mama avion!

Ova knjiga nas je oduševila ilustracijama, opremom, hartijom i posebno sadržinom. Savršen poklon za sve klince od 2 do 6 godina, ili za mame koje želite posebno da dirnete.

Autorka, osim što fenomenalno crta, bavi se i animacijom, pa na Jutjubu možete pogledati i kratki animirani film istog naslova. Link vam ostavljamo ovde.

Profesorova tašna, Hirumi Kavakami

Tašna je reč koju nisam upotrebio manje-više nikada, ali se baš zgodno smestila u ovaj naslov i baš nije teško zamisliti profesora koji ne nosi torbu, već baš tašnu (pohvale prevodiocu). Priča nije tipično ljubavna, mislim, jeste, ali par koji pratimo nije tipičan – ona ima skoro četrdeset, a on je stariji tridesetak godina od nje. Smeta li im to? – ne baš.

Staromodna romansa u modernom Japanu između nje, sklone ručkanju i pijenju piva i sakea, i njega, pripadnika „stare škole“ ne može a da ne bude duhovita, a istovremeno i dirljiva priča. Od slučajnih susreta, pa do onih manje slučajnih, pratićete ove specifične protagoniste i uživati kao da ste sa njima.

Enciklopedija književnih junaka

E sad, da su dame i gospoda devetnaestovekovnih salona imali jednu ovakvu enciklopedijicu (i da su svi junaci tada već bili oživljeni), pa gde bi bio kraj tom „prosipanju pameti“ i fasciniranju izabranice ili izabranika. Uglavnom, svi likovi iz istaknutijih dela nalaze se na jednom mestu i da sve bude još jednostavnije – uazbučeni su (kako se kaže za abecedu?), pa je snalaženje baaaaš lako.

Fenomenalan poklon makar samo stajao u polici, a za studente književnosti – čisto blago. Nakon milion pročitanih knjiga valja napraviti beleške – ili pustiti nekoga da to uradi za vas.

To je to, knjigoljupci. Bilo je, naravno, još noviteta, ali o tome možemo i u knjižari. Pozdravljamo vas do sledećeg javljanja.

Vreli letnji popust na izdanja Kosmos izdavaštva u Mostu

Šta više može poželeti jedan knjigoljubac od letnjih akcija u hladovitoj knjižari? Da užitak bude potpun, tu su i kafa, limunada i udobne fotelje. Književna preporuka se podrazumeva.

Književni klasici

Među sniženim izdanjima Kosmosa pronaći ćete omiljene klasike: Dostojevskog, Tomasa Mana, Getea, Tolstoja… Za ljubitelje ljubavnih priča iz starine tu su i Džejn Ostin i Erih Marija Remark. A upravo su nam stigli i Romani Franca Kafke u jednoj knjizi!

Savršena književna poslastica – Romani Franca Kafke u jednoj knjizi

Velika biblioteka psihologije

Za knjigoljupce koji planiraju da leto posvete bavljenju sobom i svojom dušom, Kosmos nudi veliki izbor psihološke literature. Od Jungove kultne knjige o tumačenju snova, njegove Crvene knjige, preko Fromovih knjiga Umeće ljubavi i Umeće slušanja, pa sve do romana najpoznatijeg psihoterapeuta Irivina Jaloma – sve ćete to pronaći po sniženim cenama!

A iz ove oblasti najnovija je velika knjiga o ženskom telu.

Za kraj da pomenemo još i autorku koja je od svoje poezije napravila svetsku senzaciju, Rupi Kaur, i gotovo sva dela našeg nobelovca – zaista svako može pronaći knjigu za sebe! Cene svih knjiga snižene su 20%, a mi vas čekamo na dobro poznatom mestu 🙂

Evo kada nas možete pronaći:

понедељак
12:00 – 20:00
уторак
12:00 – 20:00
среда
12:00 – 20:00
четвртак
12:00 – 20:00
петак
12:00 – 20:00
субота
09:00 – 15:00
недеља
Затворено

Ne tugujte previše što ove godine neće biti mora – svratite po dobru knjigu, peškir na rame i pravac Štrand!

Најбољи прикази књига прочитаних у изолацији

Драги наши књигољупци,

Као што смо обећали, јављамо се са избором победника нашег малог конкурса. Додуше, нешто касније него што смо најавили, а разлог за то био је веома тежак избор!

На нашу адресу стигло је 14 приказа, а требало је да одаберемо три најбоља. Међутим, како је било веома тешко да избор сведемо само на три рецензије, одлучили смо да посебним наградама обрадујемо још два аутора, односно ауторке.

Коначан резултат изгледа овако:

Прво место – Милица Бједов
Друго место – Петра Репац
Треће место – Даница Јакшић

Четврто и пето место деле Јована Никић и Зехра Османи и свакој као награду поклањамо по књигу Петера Хандкеа Поподне Писца.

Хвала свима на послатим приказима, надамо се да сте уживали! Ми свакако јесмо и драго нам је ако смо вас инспирисали на читање и писање.

Пратите нас, ускоро објављујемо и награђене приказе!

5 knjiga za leto

Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane. Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore […]

23 питања са Дубравком Ребић

Зашто писање? Зато што желим да се људи осећају мање усамљено. И желим да боље разумеју себе и друге. Опиши нам укратко твој процес писања? Размислим о чему желим да пишем и које емоције желим да пробудим. Па онда размишљам о ликовима и бележим ко су, какав им је живот био, какав је сада, шта […]

23 питања са Александром Танурџићем

С обзиром на чињеницу да је књига Уста ми пуна вишања, од пре две недеље када је стигла на наше полице па до данас најпродаванији наслов код нас, решили смо да наша чувена двадесет и три питања поставимо њеном аутору – Александру Танурџићу. Да не дужимо превише, баците се на читање одговора, свашта интересантно ћете […]

Ptice u knjigama

Kad nam ponestane inspiracije za nove tekstove na blogu, mi odemo na vikipedijinu stranicu sa raznoraznim važnim i manje važnim datumima, u kojima se obeležava svetski dan ovoga ili onoga.

Današnji datum, 14. maj, odmah nam se dopao – danas je Svetski dan ptica selica! A kako bismo mi mogli lepše da obeležimo ovaj dan nego kroz književnost i pisanu reč. Donosimo vam danas, zato, naše omiljene naslove u kojima ptice igraju značajnu ulogu.

Divlje guske, Julijana Adamović

IMG_0460

Ovde se odmah na početku mora dati kratka napomena – pažljivo, veoma pažljivo. Šta pažljivo? ma sve, bukvalno sve – pažljivo čitati, pažljivo okretati svaki list da nešto ne bi promaklo i stalno biti na oprezu kada su emocije u pitanju. Dobro kaže Teofil na koricama ove knjige: „Ako preživiš detinjstvo, posle je sve lako.“ (tri puta skrolovao do slike da ne promašim citat – ubija me proleće i radi mi o glavi).

Pitanje dvojnika, izmišljenih drugara i odakle oni potiču? Ko su Kate ovog sveta i šta smo im skrivili? Ko ima hrabrosti da se sa svetom suoči bez da nekoga drži za ruku? – nema ga, ne postoji, jer je i izmišljena ruka bolja od prazne šake.

Ovo je jedan od onih hešteg moraš pročitati romana, ali stvarno. Guske mogu sve izdržati, posebno ako su divlje.

Mića Vujičić daje jako dobar prikaz na zadnjoj korici, malo je duži, pa ga nisam prekucavao, ali videćete već.

J kao jastreb, Helen Mekdonald

unnamed (1)
Leti se sa ovom knjigom, odavno me nešto nije toliko vinulo u nebesa što se kaže. Zaista se dostiže veliko ubrzanje i knjiga se ne može dovoljno brzo pročitati koliko je brz let jastreba Mejbl u čije perje autorka (memoari su, zaboravio sam reći, ali romansirani) unosi svu svoju divlju tugu zbog gubitka oca, a i života (ničiji nije baš lagan), i pogledom jastreba preživljava samu sebe. Savršeno rimovanje divljine i pitomosti, skučenosti i slobode, tuge i prevazilaženja – sve u jednoj knjizi i u jednoj ptici.

Ovi memoari (evo, opet ću reći) predstavljau mnogo više od prostog uvida u nečiji život – ovo je život svih onih koji se mogu nazvati čovekom.

Otkako sam kupila labuda, Tanja Stupar

IMG_0462

Za dečake Zovi me svojim imenom, a za devojčice Otkako sam kupila labuda. Ovo je jedna rečenica koja odiše diskriminacijom, pa ću, da mi se to ne bi uzelo za zlo, reći da je valjana za sve rodove, lica i zamenice (ja kao da nemam delete na tastaturi, a i proleće je).

Prvo – fenomenalno je napisana; Drugo – dinamika romana je zaista neverovatna. Jedna uskomešana (pa da, uskomešana) priča o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti.

Da budemo iskreni, svi mi volimo romane koji se bave određenim tabuima (još ako je roman zabranjen, ih, ima da ga ceo svet pročita). Nije zabranjen, zapravo, ja bih ga ponudio svim ljudima koji još nisu preležali dečje bolesti, pa im je sve „homo“ i dalje tabu. Sve iskri od intenzivne razmene strasti i napetosti među ovim junakinjama; od ljubavi i mržnje; svađe i sklada; unutrašnjih potreba i (ne)izgovorenih strahova.

A labud? e, pa, nađite ga sami…

 

 

Papagajeva teorema, Deni Geđ

IMG_0459

Šta da čitam? Roman o matematici? Ma kako da ne!

Tako sam se ja umalo prevario kad su mi ga preporučili, jer se zbunim čim vidim brojeve među slovima, a totalno padnem (na kolena) kad vidim da se slova sabiraju, množe, dele ili šta već. Eto, ako slova mogu biti deo matematike, zašto matematika ne bi mogla biti deo književnosti. I tako ga na kraju pročitam i ostanem bez teksta (i brojeva), jer je neverovatna pustolovina proći stranicama ovog romana, koje obiluju knjigama, papagajima, mafijom (ništa ne brinite, sve ima smisla) i naravno matematkom – od časa kad su brojevi izmišljeni do danas.

Sve je ovde – od stare Grčke, Bliskog i Dalekog Istoka do savremenih matematičkih pustolova, sa zapletom koji nas, s Parizom u središtu, prenosi od amazonske prašume do Tokija i Sicilije.

Autor ovog romana jeste matematičar (ko bi ga drugi mogao napisati), ali je zaista i književnik, jer, što je Gorder uradio za filozofiju svojim romanom „Sofijin svet“, to je Deni Geđ „Papagajevom teoremom“ učinio za matematiku.

Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

unnamed

Još jedna autobiografija je pred nama. Ne mogu ni da zamislim koliko hrabrosti je potrebno za pisanje jednog ovakvog dela. Čini mi se da je potrebna jedna neverovatna psihička pripremljenost, pa da se vratimo, kao što to radi Maja, u najranije detinjstvo, koje joj nije bilo nimalo srećno. Svaka joj čast što je uspela tako živo da se priseti najranijih godina, koje su joj, nažalost, bile ispunjene rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje ostavlja duboku traumu. Ipak, knjige su ovde bile taj spasonosni gradivni element, oslonac i paket za preživljavanje.

Čitav niz događaja (nimalo prijatnih) vode nas ka Maji kakva nam je svima poznata – kultna ličnost pokreta za građanska prava i sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi pre nego što ju je ona promenila.

Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjiga je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao stvoriti samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Tuga je pernato stvorenje, Maks Porter

IMG_0461

Dvojica dečaka ophrvana su tugom nakon smrti majke. Otac ‒ osobenjak, sanjar, poštovalac Teda Hjuza ‒ nakon smrti supruge suočava se s gotovo postapokaliptičnim scenarijom, koji uključuje očaj, komšije „pune razumevanja” i hrpu unaokolo razbacanih stvari. Međutim, na vrata porodičnog stana jedne noći zakucaće tajanstveni posetilac: „prijatelj, izgovor, deus ex machina, šala, simptom, izmišljotina, utvara, potpora, igračka, prikaza, smicalica, psihoanalitičar i dadilja”– Vrana, glavom i perom.

Neobični cimer odlučan je da ostane uz porodicu i pomogne im da prebrode bol zbog gubitka, ali isključivo na način koji on smatra prikladnim. „Metod isceljenja” ponekad može biti bolan i grub, ali je delotvoran.

Ova knjiga, neobična mešavina književnih rodova, vrsta i žanrova, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikinson, pokazuje kroz tri glasa (Vrana, otac, dečaci) kako izgleda sirova tuga nakon smrti voljene osobe, tuga lišena sentimentalnosti u porodici koja se suočava s jednom činjenicom: život se nastavlja uprkos bolu, haosu i besmislu. Ipak, Porter nije napisao depresivnu knjigu, naprotiv – ovo delo puno poezije i humora podarilo je književnosti još jednog nezaboravnog pernatog junaka.

linijica

Dragi knjigoljupci, ja se nadam da ste sada inspirisani za čitanje neke od ovih pernatih knjiga. Kao i obično – slobodno u komentarima dodajte naslove koji su vama bili interesantni.

Do sledećeg čitanja,

Vaša Knjižara Most

Biografije koje vam preporučujemo

Dragi knjigoljupci, ovog puta potrudili smo se da za vas izdvojimo nekoliko biografija onih ljudi sa čijim životima smatramo da se vredi upoznati. Istina, ponekad ovakva literatura jeste na granici zadiranja u privatni život umetnika, koji ne bi trebalo previše da nas zanima kada uživamo u nečijoj umetnosti. Ali, sa druge strane, nekada su biografski elementi ključni za tumačenje i bolje razumevanje dela dotičnog stvaraoca. A ponekad, bogami, nečiji životni put podseća na epsku priču.

S obzirom na to da znamo da među vama (i nama) ima knjigoljubaca koji najviše uživaju baš u inspirativnim životopisima, pređimo odmah na naše preporuke:

Frida, Hejden Herera

IMG_0119

Frida Kalo, žena čija je zanimljiva životna priča, a pre svega onaj njen ljubavni deo, doživela brojne interpretacije u književnosti, ali i na filmu. Ima nešto jače od nas što nas vuče da otkrivamo tragične detalje iz sudbine velike umetnice.

Ovu biografiju napisala je istoričarka umetnosti, i ona do sada predstavlja delo sa najviše podataka o Fridinom životu, na srpskom jeziku.  U njoj otkrivamo  ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu…

A tu su i ilustracije koje potvrđuju zašto je Frida postala jedna od ikona 20. veka.

Želja da se bude beskoristan, Hugo Prat

IMG_0118

Ova knjiga pre bi se mogla nazvati autobiografijom, jer je nastala iz razgovora Huga Prata i Dominika Ptifoa. Želja da se bude beskoristan posvećna je nesvakidašnjem životu tvorca legendarnog Korta Maltezea.

Izdanju na luksuznosti dodaju ilustracije, fotografije iz Pratove privatne kolekcije i Pratovi crteži, a kroz knjigu imamo priliku da pratimo ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv. Sa trinaest godina, u Etiopiji, postao je vojnik Musolinijeve armije, sa šesnaest se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres.

U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“.

Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.

Soba za snove, Dejvid Linč i Kristin Makena

IMG_0117

Još jedna neobična kombinacija biografije i memoara, knjiga u kojoj Dejvid Linč prvi put progovara o svom životu. Ovde saznajemo sve o ispunjavanju njegove izvorne vizije, uz velike žrtve i odricanja koje je morao da podnese ne bi li ostvario svoje neobične projekte.

Autorka, Kristin Makena, tekst je napisala na osnovu više od stotinu intervjua s njegovim bivšim suprugama, članovima porodice, glumcima, agentima, muzičarima i ostalim kolegama koji su izložili svoje viđenje događaja iz Linčovog života.

Soba za snove je prva knjiga o Linču prevedena na srpski, a predstavlja jedinstven osvrt na život i um jednog od najzagonetnijih i najoriginalnijih savremenih umetnika.

Bouvi: Jedna biografija, Marija Hese i Fran Ruis

IMG_0116

Sve knjige izdavačke kuće Dibidus su prava mala umetnička dela, a to posebno važi za biografiju Dejvida Bouvija. Ovu knjigu ubedljivo najviše volimo da preporučujemo za poklone, a i da je slikamo za Instagram 🙂

Kako je rekao Bouvijev biograf Dejvid Bakli, „Dejvid je promenio više života nego bilo koja druga javna ličnost“. Svojim neukrotivim alter-egom Zigijem Stardastom i pesmama kao što su Starman ili Space Oddity pomerao je granice muzike i postao simbol svoje i idol sadašnjih i budućih generacija. Njegova duga umetnička karijera neraskidivo je povezana s ličnom biografijom.

Ova knjiga zalazi u sve aspekte njegovog života, u njegove enigme i anegdote. Bouvi je misterija koju svi želimo da odgonetnemo, a nema bolje za takav zadatak od Marije Hese, fenomenalne ilustratorke iz Sevilje.

Federiko Felini, Tulio Kecik

IMG_0115

Tulio Kecik bio je Felinijev prijatelj više od četrdeset godina, i u ovoj knjizi on daje širok prostor privatnim aspektima života slavnog reditelja. Po prvi put, pedesetogodišnji brak sa Đulijetom Mazinom i njihova umetnička zajednica, prepričani su verno od strane jednog očevica; ne nedostaje ni poneka prijateljska indiskrecija o povremenim Felinijevim upadima u ono što je nazivao „gradom žena”.

Knjiga takođe sadrži mnogo detalja koji se tiču rađanja i pravljenja filmova, pa tako recimo ovde izlazi na videlo do sada skriveni doprinos i učešće Dina Bucatija u pisanju knjige Putovanja Đ. Mastorne. Saznajemo ovde i o protivrečnom Felinijevom odnosu prema okultnim naukama i spiritizmu na koje je, jedno vreme, gledao sa skepsom ali se i strastveno zanimao za njih.

„Ne mogu da zamislim bolji vodič kroz jedinstveno delo Federika Felinija.” Martin Skorseze

Nadamo se da smo vas inspirisali na čitanje neke od biografija, dragi knjigoljupci. Naravno, očekujemo i vaše preporuke i utiske! Pišite nam u čijim ste biografijama vi uživali.

Ukoliko vam fali još inspiracije za čitanje, pogledajte naše preporuke za čitanje u izolaciji (koja se uskoro završava!) ili predloge najkraćih knjiga za koje uvek možete izdvojiti malo vremena da ih pročitate.

Pozdravljamo vas, do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Aprilski noviteti u Mostu

Dragi knjigoljupci, uvodimo jednu rubriku koja je trajna da trajnija ne može biti. Knjige se pišu, štampaju, izlaze i to će tako biti do kraja sveta i veka (odjeknu kroz vekove ovo sad), a mi ćemo sve novitete pribeležiti i izdvojiti samo neke, jer ko bi čitao postove od sto strana (ja to opet prema sebi gledam).

Šta se to razlistalo u mesecu na izmaku?

Metagenealogija, Alehandro Hodorovski

IMG_9895

Navikli smo na hodorovskijanski pristup čoveku, bilo da je reč o romanima sa biografskim elementima (ume on da zbuni), bilo o izvesnim izveštajima sa psihoterapija koje je skupljao tokom godina rada kao terapeut, režiser ili otvarač tarota (nije lako biti Hodorovski). Navikli jesmo, ali ko može reći da ga Hodorovski nije svaki put iznenadio?

Ova obimna knjiga od 1584595198467 strana (ako neko utvrdi koji je ovo broj neka mi javi), iz izdavačke kuće Arete, i opet je autentična avantura osvešćivanja zdravstvenog stanja porodičnog stabla.
– Pa čemu to, Alehandro, čoveče?, pitam ja njega, a on meni odgovara:
– Kada shvatimo kakav je uticaj na nas imao život naših prabaka i pradeda, baka i deda, roditelja, ujaka, tetaka, stričva, braće i sestara; ili posebne veze koje su neki članovi našeg stabla međusobno negovali; ili kako je nametanje porodičnih ideja i tabua još u detinjstvu postavilo prepreke za razvoj našeg sušinskog ja, bićemo sposobni da razvijemo viši nivo svesti i moći ćemo, konačno, slobodnog duha i bez straha, da se predamo svojoj budućnosti.
– Biće tu posla, vidim ja.

Kroz pustinju i prašumu, Henrik Sjenkevič

IMG_9894

Tehnički, ovo nije nova knjiga, u smislu nije sad napisana, ali stiže ovog aprila sveža i lepo ukoričena.

Odlično je što se ekipa Nove knjige setila da baš ovo Sjenkjevičevo delo objavi. Pisana je za mlađu čitalačku publiku, što je odlična početna tačka za uplivavanje u svetskoknjiževno more (da se pojam doda na mape) i da naši dragi tinejdžeri shvate da klasična književnost nije naporna i da je više nego uzbudljiva, pa možda posle pročitaju i Quo vadis – nikad se ne zna.

Čini mi se da su i sami pisci razmišljali o ovome, osim što su brinuli da književnost održi „nivo“. Ime ruže je, takoreći, podvala. Izrazito pametna knjiga, svašta se nauči, a zaogrnuta trilerskom napetošću, pa je prijemčiva i onima koji misle da ne vole čitati.

Slika Edvarda Munka u kući moga brata, Milutin Ž. Pavlov

IMG_9893

Novitet iz Prometeja donosi nam lirski jezik Milutina Ž. Pavlova, našeg vojvođanskog Strindberga i njegove hamsunovski ubedljive dijaloge. Slika Pavlov svojom debelom četkicom od konjeske dlake mistični i nepostojeći svet Kikinde, izmišljene zemlje, izmaštanog grada, poput Markesovog Makonda. Slika duše koje nastanjuju odumrli svet, do čijih izgubljenih stanovnika te vesti još uvek nisu stigle.

Možemo zaključiti i o kojoj Munkovoj slici se radi – imamo oranice, imamo melanholiju, imamo žutilo, a sve vodi do?

Iščekujući varvare, Dž. M. Kuci

IMG_9892

Kuci je u Srbiji promenio izdavača, pa smo ga ovog meseca dobili od Lagune umesto od Paideiae (au, baš nisam siguran u ovaj nastavak za genitiv, a ko im je kriv kad se zovu Paideia).

Pa sad, nisam siguran da li ovom naslovu treba neko posebno predstavljanje, ali što da ne, ja svaku priliku koristim da neki komentar napišem. Elem, Kuci veoma vešto koristi principe biblijski alegorija, pa ni ovaj, suštinski politički roman, neće biti naporan za čitanje. U knjigama se obično ne radi samo „o jednoj stvari“, već preko osnovne teme obrađuje nekoliko problema.

Kroz političku priču obrađen je i problem tlačitelja i poltačenog kao jedna istorijska konstanta, koja funkcioniše i danas. I u demokratiji se zna ko je glavni. Eto, i sam sam iznenađen ovim komentarom bez ijedne pošalice.

Žene, Stefan Kostadinović i Boris Stanić

IMG_9891

Ajao, ne, opet će biti napeto – stanimo na kraj muškarcima koji pišu o ženama, pa bio to i Andrić, pustite ih da to same rade. Ali, s druge strane, ko će od muškarca (i žena koje privlače žene) intenzivnije doživeti ženu kao biće.

Da nije bilo Dantea i njegovog intenzivnog doživljaja gospe Beatriče, ne bi bilo ni Božanstvene komedije (isto je sa Petrarkom, Laurom i Kanconijerom). Koje i kakve žene su inspirisale ovu dvojicu umenika (jedan od njih piše drugi je zadužen za ove bizarno fascinantne ilustracije) da ih u stihovima opiše – ne znam, ali je ova zbirka, ako ništa drugo, a ono bar veoma interesantna. A i nova je, pa hvala Darma izdavaštvu što vodi računa da u našu knjižaru stigne i poezija.

linijica

Knjigoljupci, mi smo izdvojili ove naslove, a vi još malo pročačkajte po našem blogu ili (uz mere predostrožnosti) svratite do knjižare da čeprkate po policama – svašta se može naći!

Vaša Knjižara Most

Knjige u filmovima

Ovih dana verovatno svi gledamo znatno više filmova i serija nego što bismo u normalnim okolnostima to radili sredinom proleća. Možda je to i razlog zašto su nam u poslednje vreme filmovi inspiracija za tekstove.

Kao što znate, pisali smo već o filmskim adaptacijama književnih dela, a danas želimo sa vama da podelimo neke od filmskih scena u kojima junaci čitaju. Pa, da zaplovimo…

The Inglorious Bastards

tarantino

Zanimljivo, dok se ova slika postavlja na radiju kreće pesma The Delfonics-a Didn’t I (Blow Your Mind This Time), koja, doduše, nema veze sa filmom sa gornje slike (Prokletnici ili The Inglorious Bastards), ali ima veze sa jednim starijim Tarantinovim filmom – Jackie Brown.

U svakom slučaju, prelepo je kako se stvari u umetnosti otkrivaju, preprliću i kuda vas nose. Nije nam zato bilo teško da malo istražimo i koja je to knjiga koju čita lepa i hrabra Šošana iz Prokletnika (da li i vi volite Tarantinove ženske likove?). U pitanju je francuski prevod krimi-romana engleskog autora Leslija Čarterisa, Svetac u Njujorku. Čarteris je imao čitav serijal romana čiji je glavni lik antijunak sa nadimkom Svetac, a ova epizoda objavljena je prvi put 1934. godine. Kako kod Tarantina ništa nije slučajno, tako i ova epizoda serijala koju Šošana čita ima simboličko značenje – govori o brutalno nasilnoj osveti glavnog lika, koju sprovodi nad ubicama. Ako ste gledali film znate na šta se ova simbolika odnosi, a ako niste, ne znamo šta čekate!

Idemo dalje…

Before Sunrise

before sunrise

U prvom delu filmske trilogije (ako možemo tako nazvati ove filmove) Ričarda Linklejtera, Before Sunrise, u vozu se upoznaju Džesi (Itan Hok) i Selin (Džuli Delpi). Oni će provesti ostatak dana i celu noć šetajući po Beču, a u zoru će se rastati, da se ne sretnu narednih 15 godina, odnosno u sledećem filmu koji nosi naziv Before Sunset.

A sve je počelo tako što su u vozu razmenili nekoliko pogleda i ono glavno – pitali jedno drugo o knjigama koje su u tom trenutku čitali. Selin je čitala antologiju erotske proze Žorža Bataja, a Džesi autobiografiju nemačkog glumca Klausa Kinskog All I Need is Love. Ove knjige na neki način naglašavaju ideju vodilju filma –  iskustvo ima svaku prednost nad racionalnošću, a spontanost je jedino čime se likovi vode. Lepa, romantična priča, ako volite takve.

Moonrise Kingdom

moonrise kingdom

Ah, Ves Anderson i ovaj preslatki, presltaki film! U pitanju je naravno Moonrise Kingdom. Verujemo da je svaki pravi ljubitelj Andersonovih filmova već upoznat sa ovim ostvarenjem, a vama koji niste, najtoplije preporučujemo da u ovim čudnim danima izolacije ogrejete srca i nauživate se upijajući Andersonovu estetiku.

Ukratko, ovo koferče sa knjigama pripada glavnoj junakinji, dvanaestogodišnjoj Suzi Bišop. Ona i njen izabranik odlučuju da pobegnu od svih i nastane se u divljini. Sa sobom nose samo ono najvažnije. I tako saznajemo da je Suzi ponela 6 knjiga, inače ukradenih iz biblioteke.

Ves Anderson u svojim filmovima poklanja veliku pažnju detaljima i time svaka scena dobija na uverljivosti. Bilo da su u pitanju mape, gradovi ili knjige, uvek vam se čini da te stvari zaista postoje i u realnosti. Tako je i sa ovim knjigama. One u stvarnosti ne postoje, pa su za potebe dizajna korica posebno angažovani umetnici, a sam Anderson je napisao delove koje glavni junaci čitaju. I ne samo to, ovde možete pogledati kratak film o ovim knjigama i čuti Suzi kako ih čita. Preslatko.

10 Things I Hate About You

reading-the-bell-jar-galore-mag

Ako ste bili tinejdžer(ka) krajem devedesetih godina, onda ste sigurno jako voleli film 10 Things I Hate About You. Neki od nas su se ovde prvi put upoznali sa fantastičnim Hitom Ledžerom, a i Džulija Stajls je dobila dve nagrade za ovu ulogu.

Osim Džulije i  Hita u glavnim ulogama, još jedan razlog zašto je ovaj film visoko ocenjen uprkos svom žanru (romantična komedija) verovatno leži u činjenici da je u pitanju svojevrsna adaptacija Šekspirove Ukroćene goropadi. Pa tako za glavnu heroinu imamo mladu Ket (kod Šekspira je Katarina) koja je samosvesna, oštroumna, britkog jezika i ne želi da živi život prema očekivanjima drugih.

Zato će upitati profesora književnosti zbog čega na časovima ne obrađuju dela Silvije Plat, Šarlote Bronte ili Simon de Bovoar, već čitaju „mizoginog alkoholičara Hemingveja“. Na slici je scena iz filma u kojoj Ket čita Stakleno zvono, jedini roman pesnikinje Silvije Plat, koja je, mesec dana nakon što je knjiga objavljena, izvršila samoubistvo…

Vredi se malo podmladiti i pogledati ovaj film ponovo, ili ga tek otkriti, ali samo ako imate manje od 20 godina 🙂

 

Eto, dragi knjigoljupci, nismo spomenuli mnogo scena u kojima su knjige, ali smo se zato kroz ovih nekoliko filmova podsetili mnogih stvaralaca i njihovih dela. A to je i ono najlepše što doživljavamo kada se otvorimo za uživanje u filmu, knjizi, muzici ili arhitekturi.

Jedva čekamo da čujemo koje su vaše omiljene filmske scene u kojima su knjige. Pišite nam!

Do sledećeg čitanja pozdravlja vas ekipa iz knjižare,

Vaša Knjižara Most

 

 

Koju priču priča vaš obeleživač?

Ulaznica za muzej, vozna karta ili parče tkanine. Svaki od ovih „obeleživača” priča priču i priziva neke uspomene.

IMG_9469

Zanimljivo je šta se sve može pronaći među stranicama knjige na koju smo zaboravili. Dohvatite tako nasumičnu knjigu u trenutku dokolice, a onda vas kao munja iznenadi scena vrelog, sunčanog dana na Krfu, kada ste posetili dvorac Ahilion, a posle na plaži završavali prvi tom Knausgorove Moje borbe.

Ili se u vama probudi osećanje nostalgije za bezbrižnim čitanjem tokom vožnje vozom koja, po svoj prilici, neće biti moguća u bližoj, a verovatno ni u daljoj budućnosti…

Izložba izgubljenih stvari

Ovo je samo par uspomena iz jedne male kućne biblioteke. A zamislite šta tek pronalaze bibliotekari! Tako recimo bibliotekar Goran Marković iz Niša već godinama sakuplja neobične „obeleživače” i do sada u svojoj kolekciji ima više od 300 neobičnih predmeta.

Članska karta američke Kongresne biblioteke, spisak za more, dozvola za slušanje radija iz 1947. pa čak i novac, samo su neke od stvari koje su čitaoci Univerzitetske biblioteke u Nišu zaboravili među koricama knjiga.

Univerzitetska biblioteka je, u okviru proslave 50 godina postojanja, napravila čak i prvu malu izložbu zaboravljenih stvari! Očekivano bi bilo da je neko od vlasnika prepoznao nešto što je nekada davno zaboravio među koricama knjiga, ali to ipak nije bio slučaj…

Evo šta je još pronašao ovaj bibliotekar:

Imam dokument iz ‘47. koji pokazuje kako se dobijala dozvola za slušanje radija, nešto kao današnja priznanica za mesečnu pretplatu. To je jedna mikroistorija u kojoj se vidi kako je naš narod razmišljao, kako je država funkcionisala. Interesantne su, naravno, i ljubavne poruke, pisma. Imam čak i posvetu akademiku Nikoli H., zatim kataloški listić američke Kongresna biblioteke iz ‘98, imamo i sudske pozive za okrivljene, evo i ovaj spisak za letovanje, šta je sve potrošeno.

Deo ove zanimljive priče preuzeli smo sa portala Novosti, a voleli bismo da čujemo i kakve priče pričaju vaši „obeleživači”?

U koju grupu knjigoljubaca vi spadate? Da li među korice knjige stavite prvi predmet koji vam padne pod ruku ili možda savijate „uši” na stranicama? Ili, pak, sakupljate lepe obeleživače, one kojima je namena da budu baš to – obeleživači?

Uzmite neku staru knjigu sa police i pokrenite uspomene…