Ptice u knjigama

Kad nam ponestane inspiracije za nove tekstove na blogu, mi odemo na vikipedijinu stranicu sa raznoraznim važnim i manje važnim datumima, u kojima se obeležava svetski dan ovoga ili onoga.

Današnji datum, 14. maj, odmah nam se dopao – danas je Svetski dan ptica selica! A kako bismo mi mogli lepše da obeležimo ovaj dan nego kroz književnost i pisanu reč. Donosimo vam danas, zato, naše omiljene naslove u kojima ptice igraju značajnu ulogu.

Divlje guske, Julijana Adamović

IMG_0460

Ovde se odmah na početku mora dati kratka napomena – pažljivo, veoma pažljivo. Šta pažljivo? ma sve, bukvalno sve – pažljivo čitati, pažljivo okretati svaki list da nešto ne bi promaklo i stalno biti na oprezu kada su emocije u pitanju. Dobro kaže Teofil na koricama ove knjige: „Ako preživiš detinjstvo, posle je sve lako.“ (tri puta skrolovao do slike da ne promašim citat – ubija me proleće i radi mi o glavi).

Pitanje dvojnika, izmišljenih drugara i odakle oni potiču? Ko su Kate ovog sveta i šta smo im skrivili? Ko ima hrabrosti da se sa svetom suoči bez da nekoga drži za ruku? – nema ga, ne postoji, jer je i izmišljena ruka bolja od prazne šake.

Ovo je jedan od onih hešteg moraš pročitati romana, ali stvarno. Guske mogu sve izdržati, posebno ako su divlje.

Mića Vujičić daje jako dobar prikaz na zadnjoj korici, malo je duži, pa ga nisam prekucavao, ali videćete već.

J kao jastreb, Helen Mekdonald

unnamed (1)
Leti se sa ovom knjigom, odavno me nešto nije toliko vinulo u nebesa što se kaže. Zaista se dostiže veliko ubrzanje i knjiga se ne može dovoljno brzo pročitati koliko je brz let jastreba Mejbl u čije perje autorka (memoari su, zaboravio sam reći, ali romansirani) unosi svu svoju divlju tugu zbog gubitka oca, a i života (ničiji nije baš lagan), i pogledom jastreba preživljava samu sebe. Savršeno rimovanje divljine i pitomosti, skučenosti i slobode, tuge i prevazilaženja – sve u jednoj knjizi i u jednoj ptici.

Ovi memoari (evo, opet ću reći) predstavljau mnogo više od prostog uvida u nečiji život – ovo je život svih onih koji se mogu nazvati čovekom.

Otkako sam kupila labuda, Tanja Stupar

IMG_0462

Za dečake Zovi me svojim imenom, a za devojčice Otkako sam kupila labuda. Ovo je jedna rečenica koja odiše diskriminacijom, pa ću, da mi se to ne bi uzelo za zlo, reći da je valjana za sve rodove, lica i zamenice (ja kao da nemam delete na tastaturi, a i proleće je).

Prvo – fenomenalno je napisana; Drugo – dinamika romana je zaista neverovatna. Jedna uskomešana (pa da, uskomešana) priča o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti.

Da budemo iskreni, svi mi volimo romane koji se bave određenim tabuima (još ako je roman zabranjen, ih, ima da ga ceo svet pročita). Nije zabranjen, zapravo, ja bih ga ponudio svim ljudima koji još nisu preležali dečje bolesti, pa im je sve „homo“ i dalje tabu. Sve iskri od intenzivne razmene strasti i napetosti među ovim junakinjama; od ljubavi i mržnje; svađe i sklada; unutrašnjih potreba i (ne)izgovorenih strahova.

A labud? e, pa, nađite ga sami…

 

 

Papagajeva teorema, Deni Geđ

IMG_0459

Šta da čitam? Roman o matematici? Ma kako da ne!

Tako sam se ja umalo prevario kad su mi ga preporučili, jer se zbunim čim vidim brojeve među slovima, a totalno padnem (na kolena) kad vidim da se slova sabiraju, množe, dele ili šta već. Eto, ako slova mogu biti deo matematike, zašto matematika ne bi mogla biti deo književnosti. I tako ga na kraju pročitam i ostanem bez teksta (i brojeva), jer je neverovatna pustolovina proći stranicama ovog romana, koje obiluju knjigama, papagajima, mafijom (ništa ne brinite, sve ima smisla) i naravno matematkom – od časa kad su brojevi izmišljeni do danas.

Sve je ovde – od stare Grčke, Bliskog i Dalekog Istoka do savremenih matematičkih pustolova, sa zapletom koji nas, s Parizom u središtu, prenosi od amazonske prašume do Tokija i Sicilije.

Autor ovog romana jeste matematičar (ko bi ga drugi mogao napisati), ali je zaista i književnik, jer, što je Gorder uradio za filozofiju svojim romanom „Sofijin svet“, to je Deni Geđ „Papagajevom teoremom“ učinio za matematiku.

Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

unnamed

Još jedna autobiografija je pred nama. Ne mogu ni da zamislim koliko hrabrosti je potrebno za pisanje jednog ovakvog dela. Čini mi se da je potrebna jedna neverovatna psihička pripremljenost, pa da se vratimo, kao što to radi Maja, u najranije detinjstvo, koje joj nije bilo nimalo srećno. Svaka joj čast što je uspela tako živo da se priseti najranijih godina, koje su joj, nažalost, bile ispunjene rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje ostavlja duboku traumu. Ipak, knjige su ovde bile taj spasonosni gradivni element, oslonac i paket za preživljavanje.

Čitav niz događaja (nimalo prijatnih) vode nas ka Maji kakva nam je svima poznata – kultna ličnost pokreta za građanska prava i sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi pre nego što ju je ona promenila.

Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjiga je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao stvoriti samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Tuga je pernato stvorenje, Maks Porter

IMG_0461

Dvojica dečaka ophrvana su tugom nakon smrti majke. Otac ‒ osobenjak, sanjar, poštovalac Teda Hjuza ‒ nakon smrti supruge suočava se s gotovo postapokaliptičnim scenarijom, koji uključuje očaj, komšije „pune razumevanja” i hrpu unaokolo razbacanih stvari. Međutim, na vrata porodičnog stana jedne noći zakucaće tajanstveni posetilac: „prijatelj, izgovor, deus ex machina, šala, simptom, izmišljotina, utvara, potpora, igračka, prikaza, smicalica, psihoanalitičar i dadilja”– Vrana, glavom i perom.

Neobični cimer odlučan je da ostane uz porodicu i pomogne im da prebrode bol zbog gubitka, ali isključivo na način koji on smatra prikladnim. „Metod isceljenja” ponekad može biti bolan i grub, ali je delotvoran.

Ova knjiga, neobična mešavina književnih rodova, vrsta i žanrova, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikinson, pokazuje kroz tri glasa (Vrana, otac, dečaci) kako izgleda sirova tuga nakon smrti voljene osobe, tuga lišena sentimentalnosti u porodici koja se suočava s jednom činjenicom: život se nastavlja uprkos bolu, haosu i besmislu. Ipak, Porter nije napisao depresivnu knjigu, naprotiv – ovo delo puno poezije i humora podarilo je književnosti još jednog nezaboravnog pernatog junaka.

linijica

Dragi knjigoljupci, ja se nadam da ste sada inspirisani za čitanje neke od ovih pernatih knjiga. Kao i obično – slobodno u komentarima dodajte naslove koji su vama bili interesantni.

Do sledećeg čitanja,

Vaša Knjižara Most

Biografije koje vam preporučujemo

Dragi knjigoljupci, ovog puta potrudili smo se da za vas izdvojimo nekoliko biografija onih ljudi sa čijim životima smatramo da se vredi upoznati. Istina, ponekad ovakva literatura jeste na granici zadiranja u privatni život umetnika, koji ne bi trebalo previše da nas zanima kada uživamo u nečijoj umetnosti. Ali, sa druge strane, nekada su biografski elementi ključni za tumačenje i bolje razumevanje dela dotičnog stvaraoca. A ponekad, bogami, nečiji životni put podseća na epsku priču.

S obzirom na to da znamo da među vama (i nama) ima knjigoljubaca koji najviše uživaju baš u inspirativnim životopisima, pređimo odmah na naše preporuke:

Frida, Hejden Herera

IMG_0119

Frida Kalo, žena čija je zanimljiva životna priča, a pre svega onaj njen ljubavni deo, doživela brojne interpretacije u književnosti, ali i na filmu. Ima nešto jače od nas što nas vuče da otkrivamo tragične detalje iz sudbine velike umetnice.

Ovu biografiju napisala je istoričarka umetnosti, i ona do sada predstavlja delo sa najviše podataka o Fridinom životu, na srpskom jeziku.  U njoj otkrivamo  ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu…

A tu su i ilustracije koje potvrđuju zašto je Frida postala jedna od ikona 20. veka.

Želja da se bude beskoristan, Hugo Prat

IMG_0118

Ova knjiga pre bi se mogla nazvati autobiografijom, jer je nastala iz razgovora Huga Prata i Dominika Ptifoa. Želja da se bude beskoristan posvećna je nesvakidašnjem životu tvorca legendarnog Korta Maltezea.

Izdanju na luksuznosti dodaju ilustracije, fotografije iz Pratove privatne kolekcije i Pratovi crteži, a kroz knjigu imamo priliku da pratimo ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv. Sa trinaest godina, u Etiopiji, postao je vojnik Musolinijeve armije, sa šesnaest se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres.

U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“.

Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.

Soba za snove, Dejvid Linč i Kristin Makena

IMG_0117

Još jedna neobična kombinacija biografije i memoara, knjiga u kojoj Dejvid Linč prvi put progovara o svom životu. Ovde saznajemo sve o ispunjavanju njegove izvorne vizije, uz velike žrtve i odricanja koje je morao da podnese ne bi li ostvario svoje neobične projekte.

Autorka, Kristin Makena, tekst je napisala na osnovu više od stotinu intervjua s njegovim bivšim suprugama, članovima porodice, glumcima, agentima, muzičarima i ostalim kolegama koji su izložili svoje viđenje događaja iz Linčovog života.

Soba za snove je prva knjiga o Linču prevedena na srpski, a predstavlja jedinstven osvrt na život i um jednog od najzagonetnijih i najoriginalnijih savremenih umetnika.

Bouvi: Jedna biografija, Marija Hese i Fran Ruis

IMG_0116

Sve knjige izdavačke kuće Dibidus su prava mala umetnička dela, a to posebno važi za biografiju Dejvida Bouvija. Ovu knjigu ubedljivo najviše volimo da preporučujemo za poklone, a i da je slikamo za Instagram 🙂

Kako je rekao Bouvijev biograf Dejvid Bakli, „Dejvid je promenio više života nego bilo koja druga javna ličnost“. Svojim neukrotivim alter-egom Zigijem Stardastom i pesmama kao što su Starman ili Space Oddity pomerao je granice muzike i postao simbol svoje i idol sadašnjih i budućih generacija. Njegova duga umetnička karijera neraskidivo je povezana s ličnom biografijom.

Ova knjiga zalazi u sve aspekte njegovog života, u njegove enigme i anegdote. Bouvi je misterija koju svi želimo da odgonetnemo, a nema bolje za takav zadatak od Marije Hese, fenomenalne ilustratorke iz Sevilje.

Federiko Felini, Tulio Kecik

IMG_0115

Tulio Kecik bio je Felinijev prijatelj više od četrdeset godina, i u ovoj knjizi on daje širok prostor privatnim aspektima života slavnog reditelja. Po prvi put, pedesetogodišnji brak sa Đulijetom Mazinom i njihova umetnička zajednica, prepričani su verno od strane jednog očevica; ne nedostaje ni poneka prijateljska indiskrecija o povremenim Felinijevim upadima u ono što je nazivao „gradom žena”.

Knjiga takođe sadrži mnogo detalja koji se tiču rađanja i pravljenja filmova, pa tako recimo ovde izlazi na videlo do sada skriveni doprinos i učešće Dina Bucatija u pisanju knjige Putovanja Đ. Mastorne. Saznajemo ovde i o protivrečnom Felinijevom odnosu prema okultnim naukama i spiritizmu na koje je, jedno vreme, gledao sa skepsom ali se i strastveno zanimao za njih.

„Ne mogu da zamislim bolji vodič kroz jedinstveno delo Federika Felinija.” Martin Skorseze

Nadamo se da smo vas inspirisali na čitanje neke od biografija, dragi knjigoljupci. Naravno, očekujemo i vaše preporuke i utiske! Pišite nam u čijim ste biografijama vi uživali.

Ukoliko vam fali još inspiracije za čitanje, pogledajte naše preporuke za čitanje u izolaciji (koja se uskoro završava!) ili predloge najkraćih knjiga za koje uvek možete izdvojiti malo vremena da ih pročitate.

Pozdravljamo vas, do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Aprilski noviteti u Mostu

Dragi knjigoljupci, uvodimo jednu rubriku koja je trajna da trajnija ne može biti. Knjige se pišu, štampaju, izlaze i to će tako biti do kraja sveta i veka (odjeknu kroz vekove ovo sad), a mi ćemo sve novitete pribeležiti i izdvojiti samo neke, jer ko bi čitao postove od sto strana (ja to opet prema sebi gledam).

Šta se to razlistalo u mesecu na izmaku?

Metagenealogija, Alehandro Hodorovski

IMG_9895

Navikli smo na hodorovskijanski pristup čoveku, bilo da je reč o romanima sa biografskim elementima (ume on da zbuni), bilo o izvesnim izveštajima sa psihoterapija koje je skupljao tokom godina rada kao terapeut, režiser ili otvarač tarota (nije lako biti Hodorovski). Navikli jesmo, ali ko može reći da ga Hodorovski nije svaki put iznenadio?

Ova obimna knjiga od 1584595198467 strana (ako neko utvrdi koji je ovo broj neka mi javi), iz izdavačke kuće Arete, i opet je autentična avantura osvešćivanja zdravstvenog stanja porodičnog stabla.
– Pa čemu to, Alehandro, čoveče?, pitam ja njega, a on meni odgovara:
– Kada shvatimo kakav je uticaj na nas imao život naših prabaka i pradeda, baka i deda, roditelja, ujaka, tetaka, stričva, braće i sestara; ili posebne veze koje su neki članovi našeg stabla međusobno negovali; ili kako je nametanje porodičnih ideja i tabua još u detinjstvu postavilo prepreke za razvoj našeg sušinskog ja, bićemo sposobni da razvijemo viši nivo svesti i moći ćemo, konačno, slobodnog duha i bez straha, da se predamo svojoj budućnosti.
– Biće tu posla, vidim ja.

Kroz pustinju i prašumu, Henrik Sjenkevič

IMG_9894

Tehnički, ovo nije nova knjiga, u smislu nije sad napisana, ali stiže ovog aprila sveža i lepo ukoričena.

Odlično je što se ekipa Nove knjige setila da baš ovo Sjenkjevičevo delo objavi. Pisana je za mlađu čitalačku publiku, što je odlična početna tačka za uplivavanje u svetskoknjiževno more (da se pojam doda na mape) i da naši dragi tinejdžeri shvate da klasična književnost nije naporna i da je više nego uzbudljiva, pa možda posle pročitaju i Quo vadis – nikad se ne zna.

Čini mi se da su i sami pisci razmišljali o ovome, osim što su brinuli da književnost održi „nivo“. Ime ruže je, takoreći, podvala. Izrazito pametna knjiga, svašta se nauči, a zaogrnuta trilerskom napetošću, pa je prijemčiva i onima koji misle da ne vole čitati.

Slika Edvarda Munka u kući moga brata, Milutin Ž. Pavlov

IMG_9893

Novitet iz Prometeja donosi nam lirski jezik Milutina Ž. Pavlova, našeg vojvođanskog Strindberga i njegove hamsunovski ubedljive dijaloge. Slika Pavlov svojom debelom četkicom od konjeske dlake mistični i nepostojeći svet Kikinde, izmišljene zemlje, izmaštanog grada, poput Markesovog Makonda. Slika duše koje nastanjuju odumrli svet, do čijih izgubljenih stanovnika te vesti još uvek nisu stigle.

Možemo zaključiti i o kojoj Munkovoj slici se radi – imamo oranice, imamo melanholiju, imamo žutilo, a sve vodi do?

Iščekujući varvare, Dž. M. Kuci

IMG_9892

Kuci je u Srbiji promenio izdavača, pa smo ga ovog meseca dobili od Lagune umesto od Paideiae (au, baš nisam siguran u ovaj nastavak za genitiv, a ko im je kriv kad se zovu Paideia).

Pa sad, nisam siguran da li ovom naslovu treba neko posebno predstavljanje, ali što da ne, ja svaku priliku koristim da neki komentar napišem. Elem, Kuci veoma vešto koristi principe biblijski alegorija, pa ni ovaj, suštinski politički roman, neće biti naporan za čitanje. U knjigama se obično ne radi samo „o jednoj stvari“, već preko osnovne teme obrađuje nekoliko problema.

Kroz političku priču obrađen je i problem tlačitelja i poltačenog kao jedna istorijska konstanta, koja funkcioniše i danas. I u demokratiji se zna ko je glavni. Eto, i sam sam iznenađen ovim komentarom bez ijedne pošalice.

Žene, Stefan Kostadinović i Boris Stanić

IMG_9891

Ajao, ne, opet će biti napeto – stanimo na kraj muškarcima koji pišu o ženama, pa bio to i Andrić, pustite ih da to same rade. Ali, s druge strane, ko će od muškarca (i žena koje privlače žene) intenzivnije doživeti ženu kao biće.

Da nije bilo Dantea i njegovog intenzivnog doživljaja gospe Beatriče, ne bi bilo ni Božanstvene komedije (isto je sa Petrarkom, Laurom i Kanconijerom). Koje i kakve žene su inspirisale ovu dvojicu umenika (jedan od njih piše drugi je zadužen za ove bizarno fascinantne ilustracije) da ih u stihovima opiše – ne znam, ali je ova zbirka, ako ništa drugo, a ono bar veoma interesantna. A i nova je, pa hvala Darma izdavaštvu što vodi računa da u našu knjižaru stigne i poezija.

linijica

Knjigoljupci, mi smo izdvojili ove naslove, a vi još malo pročačkajte po našem blogu ili (uz mere predostrožnosti) svratite do knjižare da čeprkate po policama – svašta se može naći!

Vaša Knjižara Most

Knjige u filmovima

Ovih dana verovatno svi gledamo znatno više filmova i serija nego što bismo u normalnim okolnostima to radili sredinom proleća. Možda je to i razlog zašto su nam u poslednje vreme filmovi inspiracija za tekstove.

Kao što znate, pisali smo već o filmskim adaptacijama književnih dela, a danas želimo sa vama da podelimo neke od filmskih scena u kojima junaci čitaju. Pa, da zaplovimo…

The Inglorious Bastards

tarantino

Zanimljivo, dok se ova slika postavlja na radiju kreće pesma The Delfonics-a Didn’t I (Blow Your Mind This Time), koja, doduše, nema veze sa filmom sa gornje slike (Prokletnici ili The Inglorious Bastards), ali ima veze sa jednim starijim Tarantinovim filmom – Jackie Brown.

U svakom slučaju, prelepo je kako se stvari u umetnosti otkrivaju, preprliću i kuda vas nose. Nije nam zato bilo teško da malo istražimo i koja je to knjiga koju čita lepa i hrabra Šošana iz Prokletnika (da li i vi volite Tarantinove ženske likove?). U pitanju je francuski prevod krimi-romana engleskog autora Leslija Čarterisa, Svetac u Njujorku. Čarteris je imao čitav serijal romana čiji je glavni lik antijunak sa nadimkom Svetac, a ova epizoda objavljena je prvi put 1934. godine. Kako kod Tarantina ništa nije slučajno, tako i ova epizoda serijala koju Šošana čita ima simboličko značenje – govori o brutalno nasilnoj osveti glavnog lika, koju sprovodi nad ubicama. Ako ste gledali film znate na šta se ova simbolika odnosi, a ako niste, ne znamo šta čekate!

Idemo dalje…

Before Sunrise

before sunrise

U prvom delu filmske trilogije (ako možemo tako nazvati ove filmove) Ričarda Linklejtera, Before Sunrise, u vozu se upoznaju Džesi (Itan Hok) i Selin (Džuli Delpi). Oni će provesti ostatak dana i celu noć šetajući po Beču, a u zoru će se rastati, da se ne sretnu narednih 15 godina, odnosno u sledećem filmu koji nosi naziv Before Sunset.

A sve je počelo tako što su u vozu razmenili nekoliko pogleda i ono glavno – pitali jedno drugo o knjigama koje su u tom trenutku čitali. Selin je čitala antologiju erotske proze Žorža Bataja, a Džesi autobiografiju nemačkog glumca Klausa Kinskog All I Need is Love. Ove knjige na neki način naglašavaju ideju vodilju filma –  iskustvo ima svaku prednost nad racionalnošću, a spontanost je jedino čime se likovi vode. Lepa, romantična priča, ako volite takve.

Moonrise Kingdom

moonrise kingdom

Ah, Ves Anderson i ovaj preslatki, presltaki film! U pitanju je naravno Moonrise Kingdom. Verujemo da je svaki pravi ljubitelj Andersonovih filmova već upoznat sa ovim ostvarenjem, a vama koji niste, najtoplije preporučujemo da u ovim čudnim danima izolacije ogrejete srca i nauživate se upijajući Andersonovu estetiku.

Ukratko, ovo koferče sa knjigama pripada glavnoj junakinji, dvanaestogodišnjoj Suzi Bišop. Ona i njen izabranik odlučuju da pobegnu od svih i nastane se u divljini. Sa sobom nose samo ono najvažnije. I tako saznajemo da je Suzi ponela 6 knjiga, inače ukradenih iz biblioteke.

Ves Anderson u svojim filmovima poklanja veliku pažnju detaljima i time svaka scena dobija na uverljivosti. Bilo da su u pitanju mape, gradovi ili knjige, uvek vam se čini da te stvari zaista postoje i u realnosti. Tako je i sa ovim knjigama. One u stvarnosti ne postoje, pa su za potebe dizajna korica posebno angažovani umetnici, a sam Anderson je napisao delove koje glavni junaci čitaju. I ne samo to, ovde možete pogledati kratak film o ovim knjigama i čuti Suzi kako ih čita. Preslatko.

10 Things I Hate About You

reading-the-bell-jar-galore-mag

Ako ste bili tinejdžer(ka) krajem devedesetih godina, onda ste sigurno jako voleli film 10 Things I Hate About You. Neki od nas su se ovde prvi put upoznali sa fantastičnim Hitom Ledžerom, a i Džulija Stajls je dobila dve nagrade za ovu ulogu.

Osim Džulije i  Hita u glavnim ulogama, još jedan razlog zašto je ovaj film visoko ocenjen uprkos svom žanru (romantična komedija) verovatno leži u činjenici da je u pitanju svojevrsna adaptacija Šekspirove Ukroćene goropadi. Pa tako za glavnu heroinu imamo mladu Ket (kod Šekspira je Katarina) koja je samosvesna, oštroumna, britkog jezika i ne želi da živi život prema očekivanjima drugih.

Zato će upitati profesora književnosti zbog čega na časovima ne obrađuju dela Silvije Plat, Šarlote Bronte ili Simon de Bovoar, već čitaju „mizoginog alkoholičara Hemingveja“. Na slici je scena iz filma u kojoj Ket čita Stakleno zvono, jedini roman pesnikinje Silvije Plat, koja je, mesec dana nakon što je knjiga objavljena, izvršila samoubistvo…

Vredi se malo podmladiti i pogledati ovaj film ponovo, ili ga tek otkriti, ali samo ako imate manje od 20 godina 🙂

 

Eto, dragi knjigoljupci, nismo spomenuli mnogo scena u kojima su knjige, ali smo se zato kroz ovih nekoliko filmova podsetili mnogih stvaralaca i njihovih dela. A to je i ono najlepše što doživljavamo kada se otvorimo za uživanje u filmu, knjizi, muzici ili arhitekturi.

Jedva čekamo da čujemo koje su vaše omiljene filmske scene u kojima su knjige. Pišite nam!

Do sledećeg čitanja pozdravlja vas ekipa iz knjižare,

Vaša Knjižara Most

 

 

Koju priču priča vaš obeleživač?

Ulaznica za muzej, vozna karta ili parče tkanine. Svaki od ovih „obeleživača” priča priču i priziva neke uspomene.

IMG_9469

Zanimljivo je šta se sve može pronaći među stranicama knjige na koju smo zaboravili. Dohvatite tako nasumičnu knjigu u trenutku dokolice, a onda vas kao munja iznenadi scena vrelog, sunčanog dana na Krfu, kada ste posetili dvorac Ahilion, a posle na plaži završavali prvi tom Knausgorove Moje borbe.

Ili se u vama probudi osećanje nostalgije za bezbrižnim čitanjem tokom vožnje vozom koja, po svoj prilici, neće biti moguća u bližoj, a verovatno ni u daljoj budućnosti…

Izložba izgubljenih stvari

Ovo je samo par uspomena iz jedne male kućne biblioteke. A zamislite šta tek pronalaze bibliotekari! Tako recimo bibliotekar Goran Marković iz Niša već godinama sakuplja neobične „obeleživače” i do sada u svojoj kolekciji ima više od 300 neobičnih predmeta.

Članska karta američke Kongresne biblioteke, spisak za more, dozvola za slušanje radija iz 1947. pa čak i novac, samo su neke od stvari koje su čitaoci Univerzitetske biblioteke u Nišu zaboravili među koricama knjiga.

Univerzitetska biblioteka je, u okviru proslave 50 godina postojanja, napravila čak i prvu malu izložbu zaboravljenih stvari! Očekivano bi bilo da je neko od vlasnika prepoznao nešto što je nekada davno zaboravio među koricama knjiga, ali to ipak nije bio slučaj…

Evo šta je još pronašao ovaj bibliotekar:

Imam dokument iz ‘47. koji pokazuje kako se dobijala dozvola za slušanje radija, nešto kao današnja priznanica za mesečnu pretplatu. To je jedna mikroistorija u kojoj se vidi kako je naš narod razmišljao, kako je država funkcionisala. Interesantne su, naravno, i ljubavne poruke, pisma. Imam čak i posvetu akademiku Nikoli H., zatim kataloški listić američke Kongresna biblioteke iz ‘98, imamo i sudske pozive za okrivljene, evo i ovaj spisak za letovanje, šta je sve potrošeno.

Deo ove zanimljive priče preuzeli smo sa portala Novosti, a voleli bismo da čujemo i kakve priče pričaju vaši „obeleživači”?

U koju grupu knjigoljubaca vi spadate? Da li među korice knjige stavite prvi predmet koji vam padne pod ruku ili možda savijate „uši” na stranicama? Ili, pak, sakupljate lepe obeleživače, one kojima je namena da budu baš to – obeleživači?

Uzmite neku staru knjigu sa police i pokrenite uspomene…

 

Da li ste u elementu?

Među našim preporukama za čitanje na Instagramu našao se i veoma zanimljiv časopis – Elementi. Pitali smo vas da li ga čitate i, kako je mali broj vas bio upoznat sa njim, rešili smo da vam pobliže predstavimo ovaj magazin.

IMG_8512

Elementi su ilustrovani naučnopopularni časopis, koji izlazi četiri puta godišnje. Prvi broj objavljen je 2015. godine, a do sada ih je štampano 19. Elemente objavljuje Centar za promociju nauke, javna institucija osnovana od strane Ministarstva nauke Srbije.

Kako stoji na sajtu ovog centra, njihov cilj je da premoste jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

O čemu možete čitati u časopisu Elementi?

IMG_8513

 

Svaki broj obiluje mnoštvom interesantnih tekstova o primeni nauke u različitim prirodnim i društvenim oblastima. Tu su i članci koji analiziraju nauku kroz istoriju, intervjui sa naučnicima i istraživačima, zanimljivi pogledi na književnost, umetnost, slikarstvo, psihologiju, jezik… Teme kojima se časopis bavi su društveno angažovane i aktuelne, a tekstovi su isključivo autorski i nisu ranije objavljivani.

Ali, ono što svakako prvo primetite čim uzmete bilo koji broj u ruke, jeste dizajn. Ilustracije su prepoznatljive i jedinstvene. Na ovaj način, kroz vizuelni doživljaj i umetnički izraz, svet Eelemenata otkriva se sa uživanjem!

Osim tekstova i ilustracija, magazin nam donosi i brojne inovacije u sferi multimedije. Recimo, 16. broj je specifičan, jer je za pregled slika potrebno skinuti aplikaciju osmišljenu posebno za ovu priliku. Aplikacija čitaocu pruža proširenje tekstualnog i grafičkog sadržaja o evoluciji našeg odnosa prema – ekranima.

Neke od tema Elemenata

Da biste stekli još bolju sliku o čemu sve možete čitati u ovom časopisu, navešćemo samo neke od mnogobrojnih, zanimljivih tema koje obrađuje.

Tu su tekstovi o Šekspirovom svetu nauke, evoluciji lepote, sličnosti između stripa i tabele Periodnog sistema hemijskih elementa, novoj katalogizaciji virusa, neuroseksizmu, neolitskoj poljoprivrednoj revoluciji, priče o civilizaciji hleba, novim gospodarima hrane, siromaštvu, suicidu, hormonima, Lajbnicu, Hitleru, Slovenima, putu na Mars i kontaktu sa drugima.

IMG_8511

Nadamo se da smo vas barem malo zainteresovali za ovaj koristan i uzbudljiv časopis. Nama se veoma dopada i preporučujemo ga za prelistavanje u trenucima dokolice umesto neke emisije na Diskaveriju, a svakako je u pitanju štivo koje se čuva i čita ponovo.

Za vas koji više volite preporuke za klasična književna dela, u prošloj objavi pisali smo o klasicima koje svakako preporučujemo da pročitate – možete ga čitati ovde. Ako ste, pak, veliki ljubitelj mačaka (mi jesmo!), za vas su knjige sa spiska koji smo objavili ovde.

Pratite nas i pišite nam: da li biste čitali časopis Elementi? Već jeste? Koji je vaš omiljeni broj ili obrađena tema? Podelite utiske sa nama i drugim knjigoljupcima!

Do sledećeg čitanja, ostajte nam dobro!

Vaša Knjižara Most

Klasici koje morate pročitati

Nastavljamo mi da pišemo, ovi postovi se, takoreći sami od sebe slažu… nema potrebe da vas pozdravljam, dragi knjigoljupci, samo nastavljamo dalje…

Današnja tema – tri, dva, jedan… K L A S I C I…

Zašto ovako razdragano-dramatična najava?

Pa šta je prvo što vam padne na pamet kad čujete tu ogromnu reč „klasici“? Da se ne lažemo, odmah se zamislimo u klupi, tu je i dnevnik, i pretnja profesora/profesorke da ovo shvatimo ozbiljno jer će se desiti potpuna apokalipsa. Nije samo to, klasike doživljavamo kao nešto veoma teško, naporno, ko-će-to-razumeti, pa se retko upuštamo u čitanje ovih dela.

E, pa nije to baš tako. Istina, umeju klasici da uplaše čak i izgledom, čak im ni korice nisu nešto posebno vesele, ali uzmimo u obzir da su ove knjige DANAS (dobro, duže od danas) klasici, a da su u vremenu kad su se pojavili bile samo (nije „samo“ ali šta da kažem?) knjige na policama koje su bile hit i oduševljavale čitaoce kao što nas danas fasciniraju ovi moderni autori, koji će možda nekada postati klasici, a neki lik će, kao ja sada, hologramisati o tome (uopšte ne mogu da zamisli kako će se to raditi u budućnosti).

Napravili smo listu čiji redosled nema nikakvo značenje, jer su sve knjige fenomenalne, pa nema potrebe ređati ih kao neku top-listu, već onako, kako mi dođu u ruke…

Fjodor Dostojevski, Idiot

IMG_8907

Eto, vidite, ne rade se svi klasici u školi.

Ja imam neki čudan refleks groženja kad neko izgovori „Čitam Dostojevskog“ – ma sjajno, odlično, ako i treba. Problem je u tome što se u toj rečenici kaže sledeće: „Jako sam pametan/pametna, obrazovan/a i evo sad slažem jako bitan i uzvišen izraz lica, jer znam da si sad fasciniran/a“.

Istina, njegovi romani nisu jednostavni i idu i dalje od Zločina i kazne i Braće Karamazovih,  idu i do Idiota – najfascinantnijeg njegovog dela (aha, jesam, subjektivan sam i uvek ću biti – nisam sudija, nisam žiri, može mi se).

Neverovatal lik taj grof Miškin. Toliko naivnosti u jednoj osobi, toliko iskrenosti – stvarno je teško za podneti. Radnja naravno nije jednostavna i samo bih se upetljao kad bih pokušao da prepričam ili je približim. Ovaj roman je stvar osećaja, stvar doživljaja koji nas demaskira i navodi na drugačije poimanje stvarnosti. Zaista je sjajan. Budi kao grof Miškin – na sopstvenu odgovornost…

Silvija Plat, Stakleno zvono

IMG_8912

Evo, ni ovo se ne radi u školama, mada mi je, možda jasno zbog čega.

Srednjoškolci su najosetljivija grupa, jedan sociološki konstrukt (tako kaže jedna moja drugarica, a meni baš super sintagma) podložan uticajima, pa im predlažem da prikoče kad je ova knjiga u pitanju. Evo, već vidim srednjoškolce kako se misle – U, strava, ovo ne smem, idem odmah do knjižare Most po Silviju.

Priča je o studentkinji koja gubi kontrolu nad sopstvenim životom. U jednom trenutku imala je sve, staž u prestižnom časopisu, odlaske na koktele, poklončiće, osećaj hajfešn života i onda okrenete stranicu i opa – šamarčina. Udar života koji pred ženu postavlja konzervativno društvo i sklonost autodestrukciji.

Eh, Silvija, Silvija, baš si bila komplikovana, ali hvala ti na ovom jedinom tvom romanu.

Ivo Andrić, Travnička hronika

IMG_8910

Malo miksujemo, jer i mi imamo klasike, a ovaj je na svetskom nivou.

Dok pratimo znakove pored puta, prolazimo kroz avliju što je zovu Prokleta, pa preko mosta na Drini dolazimo do Travnika. (Ovo nije stvarni put, ja o geografiji baš ništa ne znam).

Dozvolite mi (mhm, dozvolite) da ponovo budem subjektivan – ovo delo stvarno iskače i nameće se kao njegov najbolji roman. Ima čak i dva naslova – toliko je dobar.

Andrić je uspeo da prikaže život Travnika koji podleže raznim uticajima. Pored turskog, na koji su ljudi već navikli, trpe Francuze i Austrijance. Ali, trpe i oni jedni druge. Ovaj roman je jedan veliki kulturni šok i odličan prikaz koliko jedna kultura može uticati na onu koja je u tom trenutku dominantna, kakvi ljudi će se rađati u takvim okolnostima, kakvi će postajati, šta je ostalo, a šta se promenilo – reći će vam Andrić u ovoj hronici.

Stendal, Crveno i crno

IMG_8911

Nagradno pitanje, ali je zabranjeno guglati (ili guglovati?) – Kako se zove Stendal? Ima li uopšte ime ili je kao Šer, Madona, Isus?

Šalu na stranu i dobro došli u devetnaestovekovnu Francusku.

Evo ovaj roman je primer onoga što sam govorio na početku. Danas je on nama klasik, a u devetnaestom veku su ga svi čitali, bukvalno svi koji su znali čitati i on je Stendalu doneo svetsku slavu.

Ljubavni je roman, a iz njega je izašao Žilijen Sorel kao jedan od najupečatljivijih likova svetske književnosti. Unutar njega samog dešavaju se duboki raskoli, i isijava neverovatna pokretačka snaga i volja za životom. Narator ga sve vreme prati i osetimo tu privrženost koja je izrazito sugestivna, osetimo je i mi u toku čitanja. A drame ne fali, ipak je to Francuska, a roman je ljubavni – neće biti dosadno ni na trenutak!

Lav Nikolajevič Tolstoj, Vaskrsenje

IMG_8909

Evo, svog omiljenog pisca sam ubacio tek sad, dakle – lista apsolutno nije rađena po „bitnosti“, svi su bitni.

Ratovali smo i mirili se sa njim i Anom Karenjinom, uživali (kako da ne) u Krojcerovoj sonati, umirali sa Ivanom Iljičem i onda smo vaskrsli zajedno sa Tolstojem.

Usudiću se da kažem da ovaj roman nije tipičan za Tolstoja, po prvi put se može osetiti njegov stav, čak i osuda koju iznosi ovim romanom. Moglo bi se reći da je ovo delo začetak onoga što danas zovemo „moderni roman“. Naravno da je odjeknuo i bio veoma popularan, ne samo zbog toga što je sam po sebi fenomenalan, već i zbog pokušaja cenzurisanja i zabrane i negativne reakcije crkve na roman i na samog grofa Tolstoja.

Skidamo kapu (šešir) ovom čoveku.

Tomas Man, Smrt u Veneciji

IMG_8904

Izvinite zbog naslova, znam da nije baš prikladan u današnje vreme, ali nije do nas, do Mana je.

Za razliku od Čarobnog breg ili Budenbrokovih, ovaj roman (naslov izbegavati kad god je moguće) je nikad kraći i nikad efektniji, a prevod, pa, svaka čast Anice Savić Rebac!

Generalno, posvećen je problemu lepote i efektu koji ona ima. Mlađahni Tađo i vremešni Ašenbah – evo intrige, evo kontroverze. Homoerotika izbija iz svake strane, ali potpuno odvojena od pojma seksualnosti. Recimo da bi ovo bila preteča danas popularnom Asimanovom romanu Zovi me svojim imenom.

Zaista, lepota, koliko je podsticajna toliko je i rušilačka, izgleda da nismo ništa naučili od lepe Helene, ali s druge strane, šta bismo mi bez lepote na ovom svetu.  (Nije pitanje, zato nema upitnika).

Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja

IMG_8906

Evo, ovo već ima smisla, čak i logike. Suptilno se nadovezuje na Manov roman i nastavlja tumačiti problem estetike i njenog dometa, koji ide do večnosti pa još i dalje.

Ipak, nije samo o lepoti reč. Ovaj roman predstavlja i samu umetnost i menja onu tezu mimezisa po kojoj umetnost imitira život. Ovde život imitira umetnost jer je čovek sam po sebi umetnost, a čitav svet i sam život mu povlađuju. Takođe, strah od života ume da ispliva, ne kroz strah od umetnosti, u njoj smo slobodni, već se on ispoljava u svim društvenim konvencijama, stegama i pravilima. Zato i portret stari, neko mora biti lep i živeti slobodno za sve one koji to nisu smeli. Iako može biti izrazito zla i manipulativna, lepota ipak osavlja bez daha.

Sećate se priče o Silviji? I sa ovim romanom bi valjalo pričekati, jednom kad se pročita više ništa nije isto.

Danilo Kiša, Grobnica za Borisa Davidoviča

IMG_8905

Da malo predahnemo od ovih stranih autora i koncentrišemo se na naše velikane. Dobrodošli u svet Danila Kiša. Opet jedno pitanje – da li ste uspeli iz sećanja izbrisati scenu sa mačićima iz Ranih jada? Nisam ni ja, evo već xxx godina (malo sam Dorijan, ne pada mi napamet da kažem pre koliko sam čitao ovo kao lektiru).

Kritičari su neodlučni u tumačenju ovog dela. Neki kažu zbirka pripovedaka, a neki roman. Nećemo čekati da se dogovore, ne znam ni da li je to bitno, prosto ćemo se upustiti u čitanje Kišovog dela. Zasnovane na istorijskim događajima, ove priče kazuju o političkim obmanama, izdajama i ubistvima u Istočnoj Evropi, i vešt su prikaz dvadesetog veka, osim ove prve, tu malo idemo u prošlost.

U komgod delu sveta da živite – Kiš je sigurno preveden na vaš jezik.

Anton Pavlovič Čehov, Izabrana dela

IMG_8908

I, za kraj, nešto naizgled „laganije“, ali samo naizgled. Ovde pre svega preporučujemo Čehovljeve kratke priče, žanr u kojem se smatra majstorom. Ali svakako da kad-tad treba čitati i njegove čuvene drame (Galeb, Tri sestre, Ujka Vanja…).

Prema Čehovu, dobra priča treba da ispunjava sledeće uslove: 1) potpuna objektivnost, 2) istinit opis lica i predmeta, 3) maksimalna kratkoća, 4) jednostavan jezik, 5) smelost i originalnost, 6) iskrenost.

Kod Čehova nemojte očekivati zastupanje neke strane, isprazne ideologije ili propovedi. On prosto piše onako kako jeste.

IMG_8563

Eto, dragi kljigoljupci, bila je ovo naša vrlo kratka lista klasika za koje smatramo da treba da se pročitaju. Kako vam se čini?

Za vas koji više volite savremenu književnost pisali smo o knjigama koje će ove godine biti prevedene na srpski, ali i o svim knjigama koje vam preporučujemo za čitanje u izolaciji.

Pišite nam utiske, pišite nam koji klasici su na vas ostavili najjači utisak i o čemu biste još voleli da čitate kod nas.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Sva mesta za čitanje kod kuće

Dragi naši knjigoljupci, trenutna situacija nas je sve u manjoj ili većoj meri vezala za kuću.

Mi ipak nastavljamo da radimo, naravno uz sve mere zaštite. Vrata su nam otvorena od 10 do 16 časova radnim danima, a u naših 100 metara kvadratnih može bezbedno da boravi do troje ljudi. A tu smo i za sve one koji ne izlaze iz svojih domova. Porudžbine primamo putem telefona, mejla ili poruka u inbox.

E, a kad se snabdete svim knjigama koje odavno želite da pročitate, potrebno je da nađete najudobniji kutak za uživanje u literaturi. Nažalost, ovih dana mnoga mesta za čitanje su nam uskraćena: parkovi, javni prevoz, udobni kafei – ne dolaze u obzir.

Dakle, vezani smo za kuće i stanove, pa da vidimo koja nam to mesta preostaju za ovu korisnu i lepu razonodu:

Pored prozora

Ok, krenućemo prvo od romantičnijih i instagramibilnijih (je l’ i vi koristite ovu reč za predmete ili lokacije za koje znate da će lepo izgledati na Instagramu?) mesta.

Ovakav kutak pored prozora zaista izgleda prelepo na fotografijama, ali pitanje je koliko je udoban za duže čitanje. Ako imate komforan komad nameštaja za sedenje pored prozora, onda je svakako za preporuku čitanje kraj prirodnog izvora svetlosti. Ako, pak, nemate, uvek možete da napravite odličnu fotku, pa da se premestite na neko stvarno udobno mesto.

Foto: Unsplash

U kupatilu

Još jedno mesto koje izgleda fantastično na fotkama jeste i kupatilo, posebno ako je lepo osvetljeno i dekorisano. Šalu na stranu – ne promovišemo čitanje samo zbog slikanja.

Kupatilo je savršena lokacija za sve one koji žele da se na legitiman način malo distanciraju od svojih ukućana, a ujedno je i mesto gde možete da napravite lepu i opuštenu atmosferu. Jedina manjkavost čitanja u kupatilu mogu biti nakvašene stranice knjijge. Mada, neko bi rekao da i to ima svojih čari…

Photo by Ava Sol on Unsplash

U krevetu

U krevetu najradije čitamo uglavnom pre spavanja. Međutim, period je takav da praktično po ceo dan ne moramo da ustajemo. Napravite sebi ugođaj, popijte jutarnju kafu ili čaj u krevetu i ostanite malo duže, barem dok ne završite to jedno poglavlje…

Foto Unsplash

Na terasi

Nadamo se da će se kasnomartovski sneg brzo otopiti i da će nam seproleće što pre vratiti. Čim se to bude dogodilo, bacite se na spremanje terase, pranje prozora i bacanje svega onoga što ste tokom zime skladištili napolju.

Ima mnogo praktičnih saveta i jednostavnih načina da ulepšate svoju terasu, čak i ako je veoma mala. Napravite sebi udoban kutak napolju i koristite svaki lep dan za grejanje i uživanje na suncu, uz dobru knjigu.

Foto Unsplash

Na kauču

Pretpostavljamo da je kauč ipak najkonvencijalnije mesto za čitanje kod kuće. Udobni jastučići, prijatno osvetljenje, toplo ćebe… Sa mačkom koja prede ne vašim nogama, ovo je savršena postavka za svakog knjigoljupca.

IMG_8752

 

U ležaljci

Možda je ova izloacija pravi trenutak da uradite nešto što vam u normalnim okolnostima ne bi palo na pamet!?

Posedujete ležaljku, ali je koristite uglavnom na vikendici ili na kampovanju? Budite kreativni i probajte da je montirate negde u stanu. Napravite voćnu salatu, pustite lagane tropske ritmove i zamislite da se ljuljuškate pored nekog mora, uživajući u knjizi.

kinga-cichewicz-neAymtPgUHs-unsplash

Na podu

Svi se mi ovih dana premeštamo s fotelje na kauč, s kauča na krevet, s kreveta na stolicu. Kada se zasitite ovih mesta, pobacajte jastučiće po podu, pozovite najmlađe članove porodice i čitajte, crtajte, pišite, družite se…

annie-spratt-Mmi_sUHNazo-unsplash

Eto, dragi knjigoljupci, to su naši predlozi za (manje ili više) udobna mesta na kojima možete da čitate. Ako vam je potebna pomoć oko odabira prave literature, pročitajte ovaj tekst gde vam preporučujemo knjige koje biste trebali da pročitate pre tridesete ili ovaj u kome pišemo o knjigama za sve ljubitelje mačaka.

U sledećoj objavi preporučićemo vam i neke od najboljih klasika koje svakako za života teba pročitati.

Koja su vaša omiljena mesta za čitanje? Pišite nam u komentarima.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

 

Konkurs za najbolji prikaz pročitane knjige

 

Dragi knjigoljupci, pretpostavljamo da ovo vreme koristite čitajući sve one knjige koje ste uvek želeli, a niste imali vremena.

U želji da vas podstaknemo u tome, otvaramo konkurs za najbolji prikaz knjige pročitane  kod kuće, u izolaciji.

Propozicije konkursa:

  • konkurs je otvoren do 30. maja 2020. godine
  • otvoren je za sve knjigoljupce sa teritorije Srbije
  • ranije objavljeni prikazi neće biti razmatrani
  • prikazi se šalju na mejl knjizara.most@gmail.com sa naznakom ČITAM KOD KUĆE
  • uz prikaz pošaljite nam i 2-3 rečenice o sebi, kao i da li želite da prikaz bude objavljen na našem blogu
  • sve prikaze (onih autora koji to budu želeli) objavićemo na blogu, a naš mali tim odabraće 30. maja 3 najbolja
  • Nagrade koje ćemo dodeliti:
    III nagrada – vaučer od 1.000 dinara
    II nagrada – vaučer od 2.000 dinara
    I nagrada – vaučer od 3.000 dinara

 

Ovim želimo da vas inspirišemo da uživate u čitanju, da date lepe preporuke za čitanje drugima i da barem malo svi skrenemo misli sa trenutne situacije.
Uživajte u čitanju i pisanju!
Vaša Knjižara Most

 

Истина је међу стиховима

Случајно или не, одмах иза првог дана пролећа долази нам Светски дан поезије. Не можемо, а да се одмах не сетимо Нерудиних стихова „…желео бих учинити с тобом оно што пролеће с трешњама чини.“

У односу трешања и пролећа нема и не може бити грешке, а да видимо шта песници могу учинити са стиховима и шта стихови могу учинити са песницима…

 

IMG_8523

 

Волт Витман, Теби

IMG_8638

„Whitman is my daddy” – каже Ланица Дел Реј. И лепо она то закључује. Витман је мање˗више свачији тата, јер је свету познат као најутицајнији песник деветнаестог века, који се успешно изборио са стегама традиционалног песничког језика и праксом угледања на енглеско песништво.

Сви ви модерни песници овом тати поезије да захвалите што сте тако слободни у креирању стихова – авај, често то смисла нема – и да Певате тело електрично заједно са Ланом док читате стихове управо те Витманове песме.

А за ову прилику из збирке песама Теби:

К’о Адам у рано јутро,
Док иде из скровишта освежен сном;
Гледај ме како пролазим, чуј ми глас, приђи,
Додирни ме, дланом руке додирни ми тело док
пролазим,
Не бој се мога тела.

Рејмонд Карвер, Сви ми

IMG_8643

Идемо мало напред. У двадесетом веку поезија напредује (и назадује од случаја до случаја) у виду човека – и песници су људи, што не би били? – који се зове Рејмонд Карвер; с тим што Карвер није само песник, већ је познат као ултимативни аутор кратких прича, али је успео и да „подвали“ феноменалне стихове, па сад не знамо да ли је већи утицај извршио на књижевност свог века као поета или прозаиста.

Било како било, каже се да његовим песмама у свој њиховој прозрачности, што је као слатки звук изворске воде пред устима, не треба никакво оправдање. У Карверовим стиховима се ужива:

Ове рибе немају очи,
ове сребрне рибе које ми долазе у сновима
сејући своју искру и млеч
у џепове мог мозга.

 

Буковски, Песме 4

IMG_8644

 

Настављамо у истом маниру. Није песник, али је песмама владао одлично, овај бунтовник није ништа мање штедео читаоце ни својим песмама, као што то није радио ни у прози. Не бави се он римом, код њега су доминантна сазвучја и бруталне слике које ствара стиховима, и њима у главу гађа спретно као Милена Марковић (хе, хе, што да је не убацим, боља је она, а и наша је).

Нема улепшавања, погрешно је мислити (у, како строго с моје стране) да је поезија само лепа. Ево, чујмо Буковског у само једној строфи:

еј, ниси мртав, добро ти
је, опет ти је проклето добро,
каква је то прича о бацању
кашике?

Не бих ја ту ништа више додао…

 

Вислава Шимборска, Изабране песме

IMG_8642

Па да, не треба овде много трошити речи на представљање ове нобеловке – мислим, па добила је Нобелову награду, нема боље презентације. Није почела као песникиња, али ју је песник Адам Влодек (браво, Адаме) „убедио“ да јесте песникиња и од тада креће њен развој на путу ка Нобеловој награди.

Ексцетрично-аутистична каква је била, изнела је своју истину у стиховима, које је, како се нама док их читамо, стварала са лакоћом. Није је био страх да каже (обавезно прочитати Необавезну лектиру – игра речима, хехе) оно што мисли, а пример је ова строфа у песми Крај века:

Глупост није смешна.
Мудрост није весела.
Нада
више није она млада девојка
et cetera, нажалост.

Само ћу рећи – БУМ!

 

Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?

IMG_8639

Нећемо се сложити са Емили. Не да није била нико, већ је била једна од реких песникиња која није пристајала на компромисе и песникиња је која је окарактерисана као савршен баланс осећајности и мисли. Није журила да пише и објављује (драги песници, не теку стихови као река; неки теку, али исто тако и оду и излију се ни у шта), чак је и сестри својој наложила да запали (ово није намерно, али испаде како ваља) сву њену личну кореспонденцију, али сестра се мало оглушила о ту наредбу, па је сачувала свеске њене поезије и потрудила се да ми данас имамо прилику да је читамо.

То не беше Смрт, јер устала сам,
А Мртвима су тела опружена –
Не беше Ноћ, јер тачно у Подне
Језике своје плазила су Звона.

Огнњенка Лакићевић, Водич кроз пожаре

IMG_8640

Знате ону фразу Шта је песник хтео да каже?

Е, баш то. Читам ову збирку и питам се шта се дешава. Мислим да је ово доказ још једне фразе – О укусима не вреди расправљати, а опет, што да не расправљамо. Ово ми све изгледа као нека врста исповедне поезије која лепо примећује све око себе, ни налик Ваљаревићу (он је још један тата). Можда је у томе поента, до то све буде негде између, да мало пецне, али опет, не осећам ја ту обећане ми пожаре, нити ме ико кроз њих води. Затичем се како после прочитане песме кажем Па добро, и шта са тим? Мада, сигуран сам да и ово некоме прија и проналази све што је мени промакло – ваљда је и то чар поезије.

ударила сам ногу
свом снагом о ивицу кревета
мало испод колена,
тамо где су модрице најлепше
тих двадесетак секунди
док се бол неумољиво ширио по телу
и био малкице јачи од мисли
како је додирујеш
онако како сам те учила
да мене додирујеш
био је то најбољи део дана.

Да поновим – Добро, и?

Јохан Волфганг Гете, Римске елегије

IMG_8641

Завршићемо се једном од највећих личности немачке књижевности, представником европског неокласицизма и романтизма. Гете је био слободоуман човек који је волео путовања (постоји чак и хештег #travellikegoethe и сајт који препоручујемо да истражите), а његово путовање по Италији резултирало је фантастичном малом збирком Римске елегије.

Сва Гетеова фасцинација великим мајсторима сликарства и архитектуре преточена је овде у неке од најлепших стихова светске књижевности. Ипак, за сам крај доносимо само једну Гетеову поруку које се ваља сетити свакодневно, а посебно данас:

Ништа није вредније од овог дана.

 

Добро је ово, књигољупци. Сваки стих је мистерија коју ваља осетити како би се истина приказала, зар не?

И, то још увек није све! Свим љубитељима поезије поклањамо попуст од 10% до краја овог месеца!

Aко због ванредних услова будемо морали да затворимо врата књижаре за посетиоце, све ваше поруџбине можете нам упућивати путем порука на друштвеним мрежама, а ми ћемо се трудити да их што пре безбедно доставимо на вашу адресу.

Март, месец поезије

Перите руке, не излазите из куће ако не морате, а време можете искористити и тако што ћете нам писати у чијим стиховима ви највише уживате!

Пратите нас, у слдећем тексту писаћемо о најудобнијим и најлепшим местима за читање 📚☕️

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU