5 knjiga za leto

Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane.

Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore opisano, ali ništa zato. U nastavku vas čeka spisak knjiga koje će vas preneti u morske krajeve čim ih budete otvorili.

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf

Osim što pojava proze Virdžinije Vulf predstavlja jedan od prelomnih trenutaka u istoriji onoga što u književnosti zovemo modernizam, dela ove autorke svakako treba čitati iz mnogo drugih razloga. Njeni romani nateraće vas na duboko promišljanje o temama koje ni danas, nakon jednog veka od njihovog prvog objavljivanja, nisu ništa manje aktuelne.

Roman Ka svetioniku počinje opisom jednog običnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece koji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj. Preko puta letnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. Kao i u svim romanima toka svesti, i u ovom Virdžinija Vulf akcenat stavlja na unurašnji svet junaka. Ona vešto koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova čime nas uvodi u njihov unutrašnji život.

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje?

Ka svetioniku možda nije prva knjiga na koju pomislite kada kažete „knjiga za leto“, ali dobre knjige se čitaju uvek!

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf (Arete, Beograd, 2016)

Miholjsko leto, Eleni Teoharus

Eleni Teoharus rođena je na Kipru i studirala je medicinu i filologiju u Solunu. I danas radi kao dečiji hirurg, a piše prevashodno poeziju. U podnaslovu zbirke Miholjsko leto stoji da su to „pripovesti koje nisu uspele da budu pretočene u poeziju“, a ispod toga „Magija malilh stvari“. Ove bajkovite pripovesti opisuju tumaranja po obrisima lepih muškaraca, vatru duše koja ne može biti ugašena, ali il rastanke.

Ramena su mi izgorela, kao i pleća, koža se ljušti i prave se plikovi, boli me i neprestano pijem vodu, tražim tvoje azurno plave kristalne poljupce da me omađijaju, penjem se ka groblju. Po starom misirskom smokovom vrtložio se vetar, balkon na Egeju gleda u more, bezbroj puta prženo ulje i miris ribe. I jedan odrpanac Erih, ukotvljen godinama u ovoj luci, prebbira po svojoj gitari i Savopulosovim pesmama.

Pučina, pružam pogled ka jugu, bonaca, desno svetluca Lemnos, vidim vojnika Gusijasa, pre no što ga ubiše u Lefki, i tebe u vinu kao mutnu harmoniju.

Sasvim smo sigurni da ćete se uz Miholjsko leto osećati kao na putovanju kroz Grčku…

Miholjsko leto, Eleni Teoharus (Treći trg, Beograd, 2019)

Ka kući plivajući, Debra Levi

Francuska rivijera, stara kamena vila sa bazenom, zvuk insekata i mirirs borovine… to je postavka u kojoj se odvija radnja romana Debre Levi Ka kući plivajući, u kojem ništa nije onako kako se na prvi pogled izgleda. Možda će vam se učiniti da čitate lagano letnje štivo, ali ne dajte se zavarati! Levijeva je uzbudljiv pisac i nakon što uvuče čitaoca ispod mirne površine događaja njenih junaka, otkriće mu svet vapaja nabijen simbolima.

Šta se dešava kada se u vili u kojoj odmaraju dve porodice iznenada pojavi zanosna crvenokosa mlada žena? Da li se tu zatekla zbog greške domaćina ili je želela da bude tu baš u to vreme?

Otvoreni bazen turističke vile više je ličio na jezerce nego na relaksirajuće plave bazene iz brošura za godišnje odmore. Jezerce u obliku pravougaonika od kamena su isklesali članovi poznate italijanske porodice kamenorezaca iz Antiba. Jedno telo je plutalo nadomak dubljeg kraja bazena, gde je voda bila hladnija jer je bila u senci borova.

Ka kući plivajući, Debra Levi (Prometej, Novi Sad, 2021)

Sa Mediterana, Jovan Dučić

Za Dučića kažu da je, i po informacijama i po simpatijama, bio „izraziti Mediteranac“ za koga su postojale pre svega grčka i latinska kultura, pa zatim sve one koje su iz njih proizašle. Osećanje prirode koje u ovim putopisima opisuje naš slavni pisac i diplomata svojstveno je ljudima sa Mediterana, kod kojih se melanholija pretvara u promišljanje.

Svod se ovde kreće, more se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomiče, i raste i skuplja neprestano; oblaci proleću kao užarene mase, čas ponirući u pučinu, a čas bacajući iz neba po vodi svoje usijane senke…

Sa Mediterana, Jovan Dučić (Akademska knjiga, Novi Sad, 2009)

Kirka, Madlin Miler

I za kraj, evo jedne vrele antičke priče, jer šta bolje pristaje ovom vrućem letu od peripetija koje preživljavaju likovi iz grčke mitologije. Onima koji su kao mali voleli mitove i legende stare Grčke verovatno će biti poznata priča o Kirki, ćerki titana Helija, prognanoj od strane Zevsa (a koga bi drugog) na pusto ostrvo Eja.

Kirka ubrzo shvata da je po svojoj prirodi veštica, i upušta se u istraživanje biljnog i životinjskog sveta svog usamljenog ostrva, kroti divlje zveri i usavršava okultne veštine

U priču o Kirki osim bogate istorije, utkana je i priča o usamljenosti, želji za pripadanjem, ljudskim slabostima na koje nisu imuni ni bogovi, i ljubavi zbog koje smrtnost postaje važnija od večnog života.

Negde u to doba, jednog dana sam se našla u najgušćoj paprati u šumi. Obožavala sam da se šetam po ostrvu, od najnižih obala do najviših predela, da tragam za skrivenom mahovinom, paprati i puzavicom, da skupljam njihovo lišće za čini. Bilo je kasno popodne i korpa mi je bila prepuna.

Kirka, Madlin Miler (Laguna, Beograd, 2020)

Veliki novogodišnji popusti u Mostu ✨

Dugo smo razmišljali koji bi bio najbolji način da se ova, u najmanju ruku neobična godina isprati. I shvatili smo da dobre stvari, uprkos ograničenjima, ne bi trebalo menjati. Nek’ ide život! I ove godine pojačavamo Frenka Sinatru na zvučnicima, palimo novogodišnje lampice i popunjavamo police kvalitetnom literaturom.I, kako to obično biva, solidarnost i podrška stižu upravo onda kada je najteže – ove zime se našoj novogodišnjoj akciji pridružio najveći broj izdavača!

Među izdanjima na popustu pronaći ćete aktuelnu domaću i stranu beletristiku, klasike, poeziju, knjige za decu, istorijsku literaruru, stručne knjige… Ove godine na popustu su izdanja Kosmos izdavaštva, LOM-a, Kontrasta, Prometeja, Lagune, Derete, Kozikasa, Darme, Štrika, Rendea i mnogih drugih.

A osim toga, u ponudi je veliki broj starih i antikvarnih knjiga, kao i jedan specijalitet – akcija „3 knjige za 999 dinara“.

Akcija 3 knjige za 999 dinara

Ove godine odabrali smo i knjige za akciju kakvu do sada nismo imali – 20 naslova od kojih bilo koja 3 dobijate za samo 999 dinara! A kada budete videli koji naslovi su u pitanju verujemo da ćete požuriti da ih ugrabite 😊

Kako bi poručivanje bilo lako i onima koji do nas ne mogu da dođu, niže vas čeka spisak svih naslova sa ove akcije:

1. Antologija kanadske poezije, priredio i preveo Dragoslav Andrić

Antologija kanadske poezije nastale kako na engleskom tako i na francuskom jeziku, na skoro 600 strana, uključujući tridesetak stranica sa fotografijama kanadskih pejzaža u boji, sa propratnim tekstovima tj. beleškama. (puna cena 900,-)

2. Antologija engleske i američke humoristične poezije, priredio i preveo Dragoslav Andrić

Cvetnik humoristične poezije, od klasika poput Luisa Kerola, Roberta Luisa Stivensona, Emili Dikonson, Artura Konana Dojla, pa sve do Frenka Zape, Toma Vejtsa. Prevodilac je obuhvatio poslednjih stotinak godina i uverljivo pokazao da vedri poetski žanr u Engleskoj i Americi ima kontinuiraniju tradiciju, i neuporedivo je negovaniji, razvijeniji, popularniji, pa i više cenjen nego drugde. (puna cena 900,-)

3. Smrt nepoznatog saksofoniste, Željko Jovanović

Ovo je priča o čoveku i njegovom svetu, koji zajedno sa njim ruši individualnost i nameće uloge, nenadane i nepoznate, ali istovremeno i neminovne. Priča o (ne)ljudima i unutrašnjim previranjima zatečenog pojedinca. Iz korena promenjeni, likovi ovog romana žive i nakon poslednje strane, a mi naslućujemo dalju egzistenciju veštim slikanjem istorijskog okvira i pitamo se da li je kraj zapravo zatišje pred još jednu promenu koju će doneti novi dan ili – nova noć. (puna cena 800,-)

4. Kosmos, Vitold Gombrovič

„Realizam? Klasicizam? To su zamerke onih koji nisu opazili da je Kosmos najobičniji izveštaj običnog studenta, koji pripoveda svoje dogodovštine. Šta je u tome neobično? Da se to može dogoditi svakome. Kosmos nas na običan način uvodi u neobičan svet, kao iza kulisa sveta.“ – Vitold Gombrovič (puna cena 990,-)

5. Pronalazak Athanatika, Vladan Desnica

Šta se desi kada se stane na kraj konačnosti? Dostiže li se savršenstvo ili se time stvara nesavladivi haos večnog života? Mogu li ljudi bez smrti? I ako mogu, ko je taj koji je dovoljno vredan da se nagradi besmrtnošću? U Saramagovom romanu koji je kod nas preveden kao Smrt i njeni hirovi, jednostavno prestane, pa posle opet počne da se umire, jer je smrt tako odlučila. U Desničinom romanu vredni ljudi napredne civilizacije otkrili su lek protiv smrti, u Nakon što je osujetio umiranje, Desnica je isterao na čistac kakav je svet i kakvi su ljudi. (puna cena 990,-)

6. Majke i kamiondžije, Ivana Dobrakovova

U knjizi Majke i kamiondžije, sačinjenoj od pet novela, ispripovedanih u prepoznatljivim dugim rečenicama koje ponekad sadrže snagu romana – poznata slovačka književnica Ivana Dobrakovova pokazuje koliko su duboke pukotine savremenog života, oličene u depresiji i stresu, a kakve sporedne izlaze istovremeno nudi svet da bi čoveka spasao od potonuća.

Ova zbirka autorki je donela prestižnu Evropsku nagradu za književnost. (puna cena 790,-)

7. Popodne Pisca, Peter Handke

Nije li to uopšte zadatak umetnika: da se kreće graničnom zonom, između postojećeg i nepostojećeg, između oprečnih strana sveta, Istoka i Zapada, godišnjih doba, lošeg i lepog vremena. Zadatak pisca, i ovde, jeste dakle da hrabro zalazi svuda i bude upravo tamo gde se obično ne ulazi, da zastane tamo pored čega prolazimo i ne primećujući ga. Nije li piščeva misija da iz Centra pređe na Periferiju i da konačno osvetli sve njene budžake? (puna cena 690,-)

8. Još jedanput za Tudkidida

Handke nam je ostavio do sada oko devedeset naslova: a to je veličanstveni niz u kome jedno delo proističe iz drugog.

Odluka da se kreće našim prostorima nije ovom piscu nikako slučajna. Nalazeći se često među nama, Handke je tražio i nalazio za sebe suštinske pojave našeg vremena, pozitivne ili negativne, njemu lično najbitnije. Od sedamnaest veličanstvenih putopisnih crtica u knjizi Još jedanput za Tukidida, pet se vezuje za prostor bivše Jugoslavije. (puna cena 690,-)

9. Ljudi na buri, Milan Petek Levokov

Metaforičan naslov romana Ljudi na buri simbolizuje buru ljudskih sudbina, jer bura je snažan kopneni vetar, a podnaslov Ivo i put, kroz opis puta pisac daje širi istorijski kontekst, u koji smešta i radnju svog romana… (puna cena 770,-)

10. Tokso, Ivana Dobrakovova

U zbirci priča Tokso, nagrađivana slovačka autorka Ivana Dobrakovova u centar zbivanja stavlja junakinje koje „boluju” od pogrešne percepcije stavrnosti: „neprijatne” spremačice, „uvek zauzeti” muževi i „drski” trgovci. Na taj način mlade žene počinju da shvataju da jedino same sebi mogu biti od pomoći, i da je ponekad potrebno sa užasom otkriti tamnu stranu svoje ličnosti. Ivana oživljava modernu gospođu Dalovej, slušajući šapat Virdžinije Vulf, vrtoglavo i smelo pogađa u centar. (puna cena 790,-)

11. Zapisi iz Pariza 2, Goran Čvorović

Sećanjima prekraja asfalt. Cipele su mu pune zemlje posle hodanja pariskim bulevarima. Kotrlja slovo „r“ niz padine beogradskih ulica. (puna cena: 500,-)

12. Zapisi iz Pariza 3, Goran Čvorović

Pariz je uglađeni gospodin u bež odelu, uvek spreman za fotografisanje. On nikome ne objašnjava i nikome se ni na šta ne žali. Međutim, onome kome otvori svoju dušu, otkriva mu se do kraja. (puna cena: 500,-)

13. Anđelov dodir, Nebojša Tatomir

Knjige poput ove moraju biti originalne, zanimljive, maštovite, sadržajne, što znači dobro opremljene. Moraju biti snažnog izraza; da deluju na razvoj ličnog senzibiliteta, da probude u čitaocu odnos prema Bogu, prema drugome – bližnjem svom. Ova knjiga to u potpunosti ispunjava jer pokreće pitanja osnovnih moralnih i umetničkih vrednosti i osećaja pravde i dobra, ali i vodi čitaoca široko, u svet života, kroz reč. (puna cena: 660,-)

14. Majstori prevare, Ivan Dimitrijević

„…A stari, dobri profesor beše već započeo svoju priču: o Bodleru, kao i uvek. I kao i uvek, i sad je imao negde oko šezdeset godina, i dalje beše jednako proćelav, i dalje sa tamnom, proređenom kosom i dva korpulentna ćosava obraza što su se busala pored ušiju.“ (puna cena: 660,-)

15. Hamerštajn ili nepokolebljivost, Hans Magnus Encesberger

Kurt fon Hamerštajn Ekord, general koji se otvoreno suprotstavio Hitleru iz neverovatne blizine, jeste centralna figura ovog nesvakidašnjeg literarnog poduhvata, koji podrazumeva upotrebu elemenata romana, biografije, eseja, filozofskih razmišljanja. (puna cena: 800,-)

16. Svetlost velegrada, Radomir Putniković

Radomir Putniković je pisac koje je višedecenijskim radom dokazao da je intelektualac beskompromisno posvećen istini. Knjiga satire „Svetlost velegrada”, potvrđuje ovo, i stavlja ga na literarnoj sceni, danas, u vrh svetskih pisaca basni. Knjiga je posveta basnopiscima Ezopu, Sviftu, Krilovu i Orvelu. (puna cena: 800,-)

17. Zbir-ka-priča, Tomislav Osmanli

Knjiga „Zbir-ka-priča“ sa podnaslovom elegije i groteske ironično je viđenje karaktera i fenomena iz života jednog oslobođenog i uzbudljivog autorskog doživljaja iza granica realnog. Ova knjiga najbolje ilustruje tezu njenog autora da je capriccio – apsurd u slobodnom stilu. (puna cena: 590,-)

18. Peta knjiga, Dobrivoje Sazdić

Ne čekamo Godoa, ali stojimo ispred drveta, čekajući da izraste grana, dovoljno čvrsta da podnese svu težinu porodičnog nasleđa Petakovića, kao što ćemo tražiti i dovoljno veliko selo u koje ćemo smestiti sve prvorođene Jelene. Samo, pitanje je, da li svesno i namerno palimo poljane koje smo zasejali i – još bitnije – sečemo li granu na kojoj sedimo? Koliko je tradicije ostalo u nama, danas kada se sve veze kidaju? (puna cena: 690,-)

19. Društvo odbačenih junaka, Mira Popović

Ovo je knjiga o likovima koji, iz raznih razloga, nisu našli mesto u prozi, najčešće romanu. Iz romana su izostav­­ljeni mahom voljom pisca, mada u njiho­vom udesu udela može imati i kritičar, izdavač ili čitalac usled nemarnog ili nemaštovitog čitanja. (puna cena: 550,-)

20. Zvao sam se Juda, Kristijan Karlson Sted

U ovom oštroumnom, originalnom i kontroverznom romanu o Isusovom životu, novozelandski književnik K. K. Sted daje priliku Judi da konačno ispriča svoju verziju priče. Četrdesetak godina nakon Isusove smrti, ostareli i skeptični Juda vraća se u detinjstvo i mladost koje je delio sa Isusom. (puna cena: 900,-)

Sve knjige sa spiska možete kupiti kod nas, a možemo ih poslati i poštom na vašu adresu (ptt troškovi su 200 dinara). Željene naslove poručite slanjem podataka na našu imejl adresu! 😊

P. S. Ne zaboravite da nam napišete sve podatke potrebne za isporuku: ime, prezime, adresu, mesto i broj telefona.

Nadamo se da će ova lepa vest barem malo doprineti boljem raspoloženju ove zime!

Mali sajam knjiga u Mostu

Ova godina nije nam ostavila baš mnogo razloga da je se sećamo sa nostalgijom. Mada, ko zna, možda ćemo jednog dana pamtiti mesece izolacije kao nešto najbolje što nam se desilo – kao vreme kada smo mogli da se posvetimo sebi, porodici, dobroj knjizi…

Ipak, danas ne možemo da ne budemo tužni što se najveća književna manifestacija na ovim prostorima neće održati i što nećemo imati priliku da sa spiskovima (a neki bogami i sa koferima) idemo put voljene nam Hale 1 beogradskog sajma. Sa koje god strane sajamskog štanda da se nalazite, sigurni smo da će vam nedostajati žamor, komešanje i nepregledni nizovi izloženih knjiga.

Mi, knjigoljupci iz Mosta, trudimo se poslednjih godina da sajamsku atmosferu barem malo približimo i Novosađanima koji nemaju priliku da odu do Beograda. U saradnji sa izdavačima koji se uvek rado odazovu našem predlogu, i ove godine organizovali smo, sada se može reći tradicionalni Mali sajam knjiga u Mostu. Ovog puta naš sajam trajaće tokom celog oktobra.

Popust na sve knjige je najmanje 10%, a 20% popusta dajemo na izdanja izdavačkih kuća Dereta, Booka, Lom, Arete, Rende, Kosmos izdavaštvo, Lingea, Makart, Paladin, Beobook, 30% na izdanja Biblioteke Reka i 40% na Prometejeva izdanja. Osim ovih popusta, pronaći ćete veliki deo sa starim knjigama po cenama od 100, 200 i 300 dinara koji se svakodnevno dopunjava.

Možda se ove godine nećemo naći pod sajamskom kupolom, ali se možemo naći pod lučnim svodovima naše knjižare, razmeniti utiske o knjigama, popiti kapućino i ući u novembar opremljeni dobrim jesenjim štivom.

Mali sajam knjiga u Mostu

Mesto održavanja: knjižara Most
Vreme održavanja: od 1. do 31. oktobra
Radno vreme knjižare: radnim danima od 12:00 do 20:00 i subotom od 9:00 do 15:00

Dobrodošli!

Svetski dan prijateljstva – slavimo ga uz knjige!

„Jedini način da stekneš prijatelje jeste da i sam budeš prijatelj.“ – Ralf Valdo Emerson

U rečniku, prijateljstvo se definiše kao pozitivna veza između dvoje ili više ljudi koji uživaju međusobne simpatije i poverenje. Ono se jednostavno dogodi kao posledica različitih okolnosti i upravo zato je svako prijateljstvo posebno i predstavlja priču za sebe.

Neke od tih priča imaju sreću da budu večno zabeležene u književnosti, pa čak i da dožive veliku popularnost i da ceo svet priča, poistovećuje se i diskutuje baš o njima.

Evo koja smo mi prijateljstva iz književnosti izabrali za danas:

Moja genijalna prijateljica, Elena Ferante

Ok, zašto ne početi sa najočiglednijom asocijacijom. Napuljska tetralogija, istina, ne priča nam samo o prijateljstvu, ali ono je bez sumnje njen vodeći motiv. Ove knjige, a posebno prvi deo, na najlepši mogući način opisuju potrebu svakog mladog bića da bude oblikovan po uzoru nekog drugog, ali istovremeno i u suprotnosti sa nekim drugim. Lila i Lenu nateraće vas da promislite o najranijim drugarstvima, o tome kako ste doživljavali svoju drugaricu tada, a kako ona vas.

Predlažemo da je pozovete i da se, uz čašu dobro rashlađenog rozea, prisetite svih divnih i ludih stvari koje ste zajedno proživele.

Tri ratna druga, Erih Marija Remark

Evo jednog klasika o prijateljima koji to postaju u najtežim, ratnim okolnostima. Da li je njihova povezanost time jača? Šta se dešava kada se rat završi? Da li postoji nešto što može stati na put prijateljstvu koje je učvršćeno i dokazano u ratnim strahotama?

Razgovori s prijateljima, Sali Runi

Sali Runi jedno je od najperspektivnijih imena mlađe evropske književne scene. I čitaoci i kritičari sa nestrpljenjem išekuju njene nove naslove, a ovaj iz 2017. godine nam se sasvim lepo uklapio u današnju temu.

Sali Runi u romanu prvencu Razgovori s prijateljima govori o ženskom prijateljstvu koje postaje i nešto više, ali takođe preispituje i svet muško-ženskih odnosa. Osim prijateljskih, glavna junakinja Frensis stvara i neke druge veze što će sve junake, a sa njima i čitaoce, dovesti do preispitivanja prirode prijateljskog odnosa.

Topla preporuka za vruće leto!

Osam planina, Paolo Konjetiž

Samo trenutak, evo, neko je pisao i o drugarima, ne drugaricama, već drugarima. Pitam se zašto literatura obiluje prijateljicama, drugaricama, družbenicama, a o dečacima ni reči.

Eto, Paolo Konjeti je ispravio nepravdu i bez antičkih refleksija (relacije kakve su Ahil – Patroklo ili Aleksandar – Hefestian) gde prijateljevanje nema baš jasnu granicu, pa se često i prekorači, ovde pratimo priču od detinjstva do smrti. Pa dobro, šta sad, mora se i umreti, lepo je znati da je nešto trajalo ceo život.

Upoznaćemo dvojicu potpuno suprotnih likova, suštinski različitih da gotovo liče jedan na drugog (hm, valja promisliti o ovome), a  koji su se obreli u istinskom prijateljstvu. Prijateljstvo jako poput planine u kojoj je skrivena sama sudbina. Bez patetike, bez „ljubi brat“ fore, bez suza (dobro, možda malo) uz čvrsti stisak ruke, sve  do poslednje strane.

Juda, Amos Oz

E, da, pa ne može se reći da nisu bili prijatelji. Odnos Isusa i Jude i danas je nešto o čemu se da raspravljati, onaj famozni poljubac koji danas znači izdaju, podložan je različitim interpretacijama. A na šta je Amos Oz mislio dok je pisao ovaj fascinantni roman (kod njih u Izraelu se zove drugačije, jer se tamo Juda zove svaka druga osoba)?

Priča je prati starog učenjaka, praktično mudraca, i mladog studenta kom je posao da starcu pravi društvo i sa njim razgovara.  Dok lagano jedan drugom otkrivaju ono što se krije iznutra, mi razmišljamo o redefinisanju i reinterpretaciji priče o Judi. Ko je, zapravo, izdajnik?

Bile su ovo naše preporuke za čitanje o prijateljstvu, a mi bismo naravno voleli da čujemo i vaše! Nadamo se da će vas neka od preporuka inspirisati na čitanje, a posebno se nadamo da ćete poželeti da pozovete svoje prijatelje i dogovorite kafu, pa zašto da ne i u knjižari 🙂

U sledećem tekstu čekaju vas julski noviteti, a stiglo ih je toliko da prosto ne znamo kako ćemo uspeti da suzimo izbor!

Do skorog čitanja!

Junski noviteti

Da čovek ne poveruje da smo već stigli do sredine vrelog jula! Malo kasnimo sa junskim novitetima, ali to je zbog toga što radimo na jednom veeeeelikom projektu o kojem ćemo uskoro moći da vam pišemo više!

Da ne bismo, zato, više odugovlačili, evo odmah malog spiska naslova pristiglih u junu:

Momci iz Nikla, Kolson Vajthed

Odmah u glavu da udarimo (hehe, kapirate, Vajthed). I odmah da uočimo ironiju prezimena ovog čoveka (iako ne delimo ljude prema boji kože i on ima pravo da se preziva kako hoće). U jeku borbe protiv rasizma svake vrste i oblika, stiže nam pulicerovac ironičnog prezimena i piše vrhunsko delo baš na izrazito aktuelnu temu, pa sad, kad završimo sa klečanjem, valjalo bi pročitati ovaj roman i još se malo uputiti i bolje upoznati sa počecima borbe protiv rasizma, negde u vreme kada Roza Parks nije htela ustati sa svog mesta. Radnja je usmerena na momke iz Nikla, pitomce popravnog doma podeljenog na bele i obojene – kroz šta su prošli i jedni i drugi? kako su završili tamo? – najbolje je pročitati, a nije im bilo jednostavno.

Samo da podsetimo da Vajthed ima još jedan roman koji obrađuje sličnu temu, a to je Podzemna železnica, pa eto, obe valja pročitati odmah.

Moja mama je avion, Julija Aronova

Junak ove knjige, mama koja zna da leti, brža je od svih letelica na nebu, rasteruje oblake i druži se sa suncem, planinama i vulkanima. Ona je mama avion!

Ova knjiga nas je oduševila ilustracijama, opremom, hartijom i posebno sadržinom. Savršen poklon za sve klince od 2 do 6 godina, ili za mame koje želite posebno da dirnete.

Autorka, osim što fenomenalno crta, bavi se i animacijom, pa na Jutjubu možete pogledati i kratki animirani film istog naslova. Link vam ostavljamo ovde.

Profesorova tašna, Hirumi Kavakami

Tašna je reč koju nisam upotrebio manje-više nikada, ali se baš zgodno smestila u ovaj naslov i baš nije teško zamisliti profesora koji ne nosi torbu, već baš tašnu (pohvale prevodiocu). Priča nije tipično ljubavna, mislim, jeste, ali par koji pratimo nije tipičan – ona ima skoro četrdeset, a on je stariji tridesetak godina od nje. Smeta li im to? – ne baš.

Staromodna romansa u modernom Japanu između nje, sklone ručkanju i pijenju piva i sakea, i njega, pripadnika „stare škole“ ne može a da ne bude duhovita, a istovremeno i dirljiva priča. Od slučajnih susreta, pa do onih manje slučajnih, pratićete ove specifične protagoniste i uživati kao da ste sa njima.

Enciklopedija književnih junaka

E sad, da su dame i gospoda devetnaestovekovnih salona imali jednu ovakvu enciklopedijicu (i da su svi junaci tada već bili oživljeni), pa gde bi bio kraj tom „prosipanju pameti“ i fasciniranju izabranice ili izabranika. Uglavnom, svi likovi iz istaknutijih dela nalaze se na jednom mestu i da sve bude još jednostavnije – uazbučeni su (kako se kaže za abecedu?), pa je snalaženje baaaaš lako.

Fenomenalan poklon makar samo stajao u polici, a za studente književnosti – čisto blago. Nakon milion pročitanih knjiga valja napraviti beleške – ili pustiti nekoga da to uradi za vas.

To je to, knjigoljupci. Bilo je, naravno, još noviteta, ali o tome možemo i u knjižari. Pozdravljamo vas do sledećeg javljanja.

Vreli letnji popust na izdanja Kosmos izdavaštva u Mostu

Šta više može poželeti jedan knjigoljubac od letnjih akcija u hladovitoj knjižari? Da užitak bude potpun, tu su i kafa, limunada i udobne fotelje. Književna preporuka se podrazumeva.

Književni klasici

Među sniženim izdanjima Kosmosa pronaći ćete omiljene klasike: Dostojevskog, Tomasa Mana, Getea, Tolstoja… Za ljubitelje ljubavnih priča iz starine tu su i Džejn Ostin i Erih Marija Remark. A upravo su nam stigli i Romani Franca Kafke u jednoj knjizi!

Savršena književna poslastica – Romani Franca Kafke u jednoj knjizi

Velika biblioteka psihologije

Za knjigoljupce koji planiraju da leto posvete bavljenju sobom i svojom dušom, Kosmos nudi veliki izbor psihološke literature. Od Jungove kultne knjige o tumačenju snova, njegove Crvene knjige, preko Fromovih knjiga Umeće ljubavi i Umeće slušanja, pa sve do romana najpoznatijeg psihoterapeuta Irivina Jaloma – sve ćete to pronaći po sniženim cenama!

A iz ove oblasti najnovija je velika knjiga o ženskom telu.

Za kraj da pomenemo još i autorku koja je od svoje poezije napravila svetsku senzaciju, Rupi Kaur, i gotovo sva dela našeg nobelovca – zaista svako može pronaći knjigu za sebe! Cene svih knjiga snižene su 20%, a mi vas čekamo na dobro poznatom mestu 🙂

Evo kada nas možete pronaći:

понедељак
12:00 – 20:00
уторак
12:00 – 20:00
среда
12:00 – 20:00
четвртак
12:00 – 20:00
петак
12:00 – 20:00
субота
09:00 – 15:00
недеља
Затворено

Ne tugujte previše što ove godine neće biti mora – svratite po dobru knjigu, peškir na rame i pravac Štrand!

„Демијан” Херман Хесе – другонаграђени приказ

Јун лети, још мало па ћемо га испратити, а не би ваљало да прође без објављена свих пет приказа, награђених на нашем конкурсу. У претходном тексту пренели смо вам рецензију Милице Бједов уз коју смо пожелели чим пре да се упознамо са делом Јелене Димитријевић.

Овог пута објављујемо приказ Петре Репац, мастер проф. српског језика и књижевности, којој је највећа инспирација Меша Селимовић. Петра се бави лекторисањем и писањем кратких прича и есеја, а ево њеног виђења једног књижевног класика. Уживајте у читању!

„Демијан” Херман Хесе

„Птица се пробија из јајета. Јаје је свет.
Ко хоће да буде рођен, мора да разори један свет.
Птица лети ка богу. Бог се зове Абраксас.”

Велика олуја надвила се над Европом. Облаци избацују пушчана зрна и Европа крвари до смрти, али се из ње рађа горостасна птица остављајући наду да ће човек на крају пронаћи излаз. Tај нови човек, који мора да открије пут до себе, више није исти након братоубиства. Када спозна себе, прихватиће и тамну и светлу страну свог сопства. Упознаће Абраксаса. Будући да је Европа горела до пепела, нови човек узлеће из тог пепела насиља, а према гностичком учењу – он сада треба да господари својом судбином.

            Питање зла је питање одлуке. Наши прародитељи су својевољно одлучили да узму јабуку, а тада је подстрекач био неко споља, сећамо се – једна змија (и једна жена). Синклер, јунак ове приче, модификујући тај наследни грех – лажно тврди да је украо јабуке не би ли био већи и бољи него што јесте, због чега је протеран из породичног раја.

            А да ли је Каин имао избор? Какав год да нам је одговор, једно је извесно – овде је подстрекач био сакривен дубоко у Каину, те је зло нешто што је дошло изнутра. Након прве проливене крви, сва потоња је била неизбежна. У рату је брат убио брата, јер нам је свима иста мајка. Када прочитамо овај роман, онда нас нешто непрекидно тера да преиспитамо свој став о Каину. ,,Јак је убио слабога”, казаће Демијан, за њега нема двоумљења.

Обновљеном свету требају карактерни људи који стоје иза својих дела и који су увек спремни, јер ,,сви људи који су утицали на ход човечан били су спремни пред судбином”. Да је Каин безрезервно веровао у себе и свој рад и да је наставио да обрађује земљу не марећи за Божију одлуку да прими Авељеву жртву, да је сузбио свој убилачки нагон разумећи колико је излишан, јер је и он индивидуа подједнако важна као што је и Авељ, не бисмо ли могли рећи да би он тада достигао своју целовитост и пронашао сврху? Шта је онда Каинов знак? Да ли је то заправо моћ које су се сви плашили? Моћ и храброст да се прихвати судбина.

Прочитајмо Демијаново мишљење о томе:

,,Тај човек је био моћан, од тога човека су се плашили. Он је имао знак. То се могло објаснити како год се хтело. А људи хоће увек оно што им одговара и што им повлађује. Плашили су се Каинове деце, и зато су ова имала знак. Људи срчани и од карактера јесу увек другим људима врло неугодни. То што је по земљи ходао род неустрашивих и непријатних, то је било врло незгодно, те се стога том роду приденуо један надимак и једна прича”.

            На последњем степенику до себе самог, Синклер ће проћи кроз Евин врт и научиће још нешто – да и љубав треба да има огромну снагу довољну да вуче и да привуче, с тим што јединка никако не сме изгубити своје ја у том додиру са другом.

            Могли смо још на почетку овог текста да кажемо како је ово роман о одрастању и сазревању Емила Синклера уз једну необичну личност – Макса Демијана. Али то би било сувише једноставно. Ово је прича о младићу који мора бити спасен од стране сопства не би ли пронашао своју исконску везу са душом. И ово је прича за нас који још увек повлачимо границе своје личности сувише уско.

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза – првонаграђени приказ

У претходном тексту објавили смо који су то аутори односно ауторке, према мишљењу нашег малог жирија, написале најбоље приказе књига прочитаних у изолацији.

У наставку овог текста имаћете прилику да прочитате првопласирану рецензију Милице Бједов, Београђанке која се посебно интересује за женску књижевну традицију. Милица је дипломирала на Филолошком факултету, на смеру српска књижевност са компаратистиком, а ево њеног приказа:

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза

Приказ романа Нове Јелене Димитријевић

У периоду када смо сви у самоизолацији на ред за читање долазе све оне књиге које су наталожене током година остале непрочитане. У тренутку када нам остаје превише слободног времена за размишљање и свођење разних рачуница читање остаје као једна од најбољих опција. Међу књигама које су ми годинама стајале на полици налазим једну из едиције Сопствена соба, коју сам више пута почињала да читам, али због неодостатка времена увек сам је остављала недовршену да чека неке боље дане. Бољи дани нису дошли, али стицајем несрећних околности добили смо довољно слободног времена, а и тема романа Нове се савршено уклапа у садашњост коју тренутно живимо.


Наиме, Јелена Димитријевић, светска путница и генијална, али неправедно заборављена књижевница, говори о животу Туркиња и њиховој борби да свој живот не проведу међу жицама кафеза, као што су чиниле њихове мајке, баке, претходнице, па и оне саме између осталог. Живот у изолацији је био свакодневница турских жена. У својим кафезима оне су кроз пукотине посматрале свет око себе. Удаљене од мушког света, биле су упућене само на своје најближе сроднице и учитељице.

Јелена Димитријевић пише о новим Туркињама које су желеле да жене учине видљивијим, борећи се са оковима традиције. Једна од главних протагонисткиња Емир-Фатма представља младу Туркињу, која настоји да промени традиционално укорењен свет у коме је жена само жена, биће које нема право на сопствену вољу и избор. Међутим, прихватајући литературу са запада и сањарећи о великим градовима попут Париза, она заборавља да се дрво већ израсло не може без последица пресадити на друго тло.

Отуда и долази до разочарења новим животом у Паризу из ког проистиче њена дневнички забележена Песма суза. Емир-Фатма
своју будућност заснива на утопијској слици изливеној у књигама европских писаца, али као што и сама нараторка на више места помиње само су хаљине и литература нове, али погледи на свет остају заробљени у традицији.

Једна од јунакиња која проноси идеју феминизма и пре свега настоји да активно пренесе идеју ослобађања турских жена из стега друштвене изолације Ариф тејзе, разочарано запажа да ће она у очима мушкараца увек бити виђена само као жена ограничене слободе, без обзира на све оно што ће постићи („ Дивљаци! Жена још је вама жена/ствар од дрвета, хаљина од ткива“). Именица жена у овом традиционалном свету са собом повлачи негативну конотацију, њоме се алудира на биће неравноправно у свету, вечито подређено и осуђено на најстрожа правила традицијских оквира. Ипак ни мушкарци нису изузети из ограничења која се налазе пред њима и која им намећу друштвено прихватљиво понашање.


Роман Нове представља баладичну повест о женама које настоје да изађу из друшвених стега, из харема, хамама, кафеза и пређу слободно своју улицу, разговарају равноправно са мушкарцима, доносе одлуке о сопственом животу саме. Ипак само ретке од њих попут Емир-Фатме реализују свој сан, супротстављају се својој породици и тако одбачене одлазе у нови свет за који верују да ће им донети срећу. Међутим, ни тамо се не сналазе и остају негде између истока и запада сањајући чаробни сан Истока измештене далеко од својих домова и културе. Трагична нит повезује све јунакиње у роману, оне су у настојању да прекину низ потчињености и постану одговорне за сопствене поступке, јер како би рекла Ариф тејзе свако ко има обавезе треба да има и права. Оне остају ускраћене за права, потиснуте и присиљене да буду споредни ликови у сопственим животима.

Кроз роман се ниже читава плејада јунакиња, које пате за неким новим световима, упоредо сањајући чаробни сан Истока. Све оне су несрећне и затворене у уском кругу оних који од њих очекују да се понашају по друштвено и верско прихватљивим законима. У освит револуције и борбе за људска права пре свега права жена, унутрашња превирања јунакиња постају једна од главних окосница у роману. Јунакиње посредством исповести саопштавају своја најдубља осећања, али по први пут оне то не чине у разговору са служавкама као њихове мајке и баке, већ препискама са својим учитељицама и вођењем дневника. Свакако да су постојале и јунакиње које су остале одане старом поретку, али о њима наратор није желео много да приповеда настојећи да готово потпуну пажњу усмери на нове и на старе које прихватају нове. У роману су приказани свадбени обичаји,
свакодневна дружења, која пружају уверљиву атмосферу која је владала у турским кућама.


Туркиње су често биле неповерљиве према странкињама, али су у њима виделе и недостижни идеал слободе и еманципаторски дух који им је деловао тако утопијски и нестварно, међутим, остаје кључан закључак Емир-Фатме, разочаране у дух странкиња тек приликом сусрета са њима на њиховом терену, а то је да те еманциповане жене имају дух, али не и душу. Душа и севдах остају резервисане за Туркиње и биле оне младе или старе, заговорнице новог или оне које остају при старом, њихова душа пати носећи са собом велики терет традиционалног покрова који им пружа непотпуну идеализовану
слику спољног света. Тек кад након удаје делом осете суровости спољног света и суочавају се са судбинама свих њихових претходница.

Јунакиње романа Јелене Димитријевић долазе до закључка да за еманципацију нису потребне само књиге и помодна литература, већ озбиљне друштвене промене које ће захватити цео систем и годинама се борити са његовим старим облицима. Оне су несрећне и трагичне, али су борбене неке чак спремне и на колективно одбацивање и маркирање само да би једном осетиле како лепо звучи на уснама изговорена реч Ја. То је ЈА које не облаче и удају други, које није понизно другима, које не пуши и не пије затворено у четири зида, већ оно Ја које ће макар једном прекршити правила и обичаје да би се осетило вредним и значајним.


Романом Нове, Јелена Димитријевић читаоцима отвара врата Истока, приказујући им оне које се боре за право сунца и које страдају под тим истим сунцем јер су научене да преживљавају само у мрачном и хладном, али и исказује свој стваралачки таленат који јој омогућава да као грађанин целог света у своја дела укључи каталог разноврсних женских ликова.

Нажалост, Јелена Димитријевић је дуго била у тами, заборављена, непрочитана и неистумачена онако како је заслужила, али верујем да време за њена дела и стваралаштво долази.

Јелена Ј. Димитријевић

Најбољи прикази књига прочитаних у изолацији

Драги наши књигољупци,

Као што смо обећали, јављамо се са избором победника нашег малог конкурса. Додуше, нешто касније него што смо најавили, а разлог за то био је веома тежак избор!

На нашу адресу стигло је 14 приказа, а требало је да одаберемо три најбоља. Међутим, како је било веома тешко да избор сведемо само на три рецензије, одлучили смо да посебним наградама обрадујемо још два аутора, односно ауторке.

Коначан резултат изгледа овако:

Прво место – Милица Бједов
Друго место – Петра Репац
Треће место – Даница Јакшић

Четврто и пето место деле Јована Никић и Зехра Османи и свакој као награду поклањамо по књигу Петера Хандкеа Поподне Писца.

Хвала свима на послатим приказима, надамо се да сте уживали! Ми свакако јесмо и драго нам је ако смо вас инспирисали на читање и писање.

Пратите нас, ускоро објављујемо и награђене приказе!

5 knjiga za leto

Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane. Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore […]

23 питања са Дубравком Ребић

Зашто писање? Зато што желим да се људи осећају мање усамљено. И желим да боље разумеју себе и друге. Опиши нам укратко твој процес писања? Размислим о чему желим да пишем и које емоције желим да пробудим. Па онда размишљам о ликовима и бележим ко су, какав им је живот био, какав је сада, шта […]

23 питања са Александром Танурџићем

С обзиром на чињеницу да је књига Уста ми пуна вишања, од пре две недеље када је стигла на наше полице па до данас најпродаванији наслов код нас, решили смо да наша чувена двадесет и три питања поставимо њеном аутору – Александру Танурџићу. Да не дужимо превише, баците се на читање одговора, свашта интересантно ћете […]

Ptice u knjigama

Kad nam ponestane inspiracije za nove tekstove na blogu, mi odemo na vikipedijinu stranicu sa raznoraznim važnim i manje važnim datumima, u kojima se obeležava svetski dan ovoga ili onoga.

Današnji datum, 14. maj, odmah nam se dopao – danas je Svetski dan ptica selica! A kako bismo mi mogli lepše da obeležimo ovaj dan nego kroz književnost i pisanu reč. Donosimo vam danas, zato, naše omiljene naslove u kojima ptice igraju značajnu ulogu.

Divlje guske, Julijana Adamović

IMG_0460

Ovde se odmah na početku mora dati kratka napomena – pažljivo, veoma pažljivo. Šta pažljivo? ma sve, bukvalno sve – pažljivo čitati, pažljivo okretati svaki list da nešto ne bi promaklo i stalno biti na oprezu kada su emocije u pitanju. Dobro kaže Teofil na koricama ove knjige: „Ako preživiš detinjstvo, posle je sve lako.“ (tri puta skrolovao do slike da ne promašim citat – ubija me proleće i radi mi o glavi).

Pitanje dvojnika, izmišljenih drugara i odakle oni potiču? Ko su Kate ovog sveta i šta smo im skrivili? Ko ima hrabrosti da se sa svetom suoči bez da nekoga drži za ruku? – nema ga, ne postoji, jer je i izmišljena ruka bolja od prazne šake.

Ovo je jedan od onih hešteg moraš pročitati romana, ali stvarno. Guske mogu sve izdržati, posebno ako su divlje.

Mića Vujičić daje jako dobar prikaz na zadnjoj korici, malo je duži, pa ga nisam prekucavao, ali videćete već.

J kao jastreb, Helen Mekdonald

unnamed (1)
Leti se sa ovom knjigom, odavno me nešto nije toliko vinulo u nebesa što se kaže. Zaista se dostiže veliko ubrzanje i knjiga se ne može dovoljno brzo pročitati koliko je brz let jastreba Mejbl u čije perje autorka (memoari su, zaboravio sam reći, ali romansirani) unosi svu svoju divlju tugu zbog gubitka oca, a i života (ničiji nije baš lagan), i pogledom jastreba preživljava samu sebe. Savršeno rimovanje divljine i pitomosti, skučenosti i slobode, tuge i prevazilaženja – sve u jednoj knjizi i u jednoj ptici.

Ovi memoari (evo, opet ću reći) predstavljau mnogo više od prostog uvida u nečiji život – ovo je život svih onih koji se mogu nazvati čovekom.

Otkako sam kupila labuda, Tanja Stupar

IMG_0462

Za dečake Zovi me svojim imenom, a za devojčice Otkako sam kupila labuda. Ovo je jedna rečenica koja odiše diskriminacijom, pa ću, da mi se to ne bi uzelo za zlo, reći da je valjana za sve rodove, lica i zamenice (ja kao da nemam delete na tastaturi, a i proleće je).

Prvo – fenomenalno je napisana; Drugo – dinamika romana je zaista neverovatna. Jedna uskomešana (pa da, uskomešana) priča o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti.

Da budemo iskreni, svi mi volimo romane koji se bave određenim tabuima (još ako je roman zabranjen, ih, ima da ga ceo svet pročita). Nije zabranjen, zapravo, ja bih ga ponudio svim ljudima koji još nisu preležali dečje bolesti, pa im je sve „homo“ i dalje tabu. Sve iskri od intenzivne razmene strasti i napetosti među ovim junakinjama; od ljubavi i mržnje; svađe i sklada; unutrašnjih potreba i (ne)izgovorenih strahova.

A labud? e, pa, nađite ga sami…

 

 

Papagajeva teorema, Deni Geđ

IMG_0459

Šta da čitam? Roman o matematici? Ma kako da ne!

Tako sam se ja umalo prevario kad su mi ga preporučili, jer se zbunim čim vidim brojeve među slovima, a totalno padnem (na kolena) kad vidim da se slova sabiraju, množe, dele ili šta već. Eto, ako slova mogu biti deo matematike, zašto matematika ne bi mogla biti deo književnosti. I tako ga na kraju pročitam i ostanem bez teksta (i brojeva), jer je neverovatna pustolovina proći stranicama ovog romana, koje obiluju knjigama, papagajima, mafijom (ništa ne brinite, sve ima smisla) i naravno matematkom – od časa kad su brojevi izmišljeni do danas.

Sve je ovde – od stare Grčke, Bliskog i Dalekog Istoka do savremenih matematičkih pustolova, sa zapletom koji nas, s Parizom u središtu, prenosi od amazonske prašume do Tokija i Sicilije.

Autor ovog romana jeste matematičar (ko bi ga drugi mogao napisati), ali je zaista i književnik, jer, što je Gorder uradio za filozofiju svojim romanom „Sofijin svet“, to je Deni Geđ „Papagajevom teoremom“ učinio za matematiku.

Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

unnamed

Još jedna autobiografija je pred nama. Ne mogu ni da zamislim koliko hrabrosti je potrebno za pisanje jednog ovakvog dela. Čini mi se da je potrebna jedna neverovatna psihička pripremljenost, pa da se vratimo, kao što to radi Maja, u najranije detinjstvo, koje joj nije bilo nimalo srećno. Svaka joj čast što je uspela tako živo da se priseti najranijih godina, koje su joj, nažalost, bile ispunjene rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje ostavlja duboku traumu. Ipak, knjige su ovde bile taj spasonosni gradivni element, oslonac i paket za preživljavanje.

Čitav niz događaja (nimalo prijatnih) vode nas ka Maji kakva nam je svima poznata – kultna ličnost pokreta za građanska prava i sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi pre nego što ju je ona promenila.

Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjiga je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao stvoriti samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Tuga je pernato stvorenje, Maks Porter

IMG_0461

Dvojica dečaka ophrvana su tugom nakon smrti majke. Otac ‒ osobenjak, sanjar, poštovalac Teda Hjuza ‒ nakon smrti supruge suočava se s gotovo postapokaliptičnim scenarijom, koji uključuje očaj, komšije „pune razumevanja” i hrpu unaokolo razbacanih stvari. Međutim, na vrata porodičnog stana jedne noći zakucaće tajanstveni posetilac: „prijatelj, izgovor, deus ex machina, šala, simptom, izmišljotina, utvara, potpora, igračka, prikaza, smicalica, psihoanalitičar i dadilja”– Vrana, glavom i perom.

Neobični cimer odlučan je da ostane uz porodicu i pomogne im da prebrode bol zbog gubitka, ali isključivo na način koji on smatra prikladnim. „Metod isceljenja” ponekad može biti bolan i grub, ali je delotvoran.

Ova knjiga, neobična mešavina književnih rodova, vrsta i žanrova, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikinson, pokazuje kroz tri glasa (Vrana, otac, dečaci) kako izgleda sirova tuga nakon smrti voljene osobe, tuga lišena sentimentalnosti u porodici koja se suočava s jednom činjenicom: život se nastavlja uprkos bolu, haosu i besmislu. Ipak, Porter nije napisao depresivnu knjigu, naprotiv – ovo delo puno poezije i humora podarilo je književnosti još jednog nezaboravnog pernatog junaka.

linijica

Dragi knjigoljupci, ja se nadam da ste sada inspirisani za čitanje neke od ovih pernatih knjiga. Kao i obično – slobodno u komentarima dodajte naslove koji su vama bili interesantni.

Do sledećeg čitanja,

Vaša Knjižara Most