5 knjiga za leto

Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane.

Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore opisano, ali ništa zato. U nastavku vas čeka spisak knjiga koje će vas preneti u morske krajeve čim ih budete otvorili.

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf

Osim što pojava proze Virdžinije Vulf predstavlja jedan od prelomnih trenutaka u istoriji onoga što u književnosti zovemo modernizam, dela ove autorke svakako treba čitati iz mnogo drugih razloga. Njeni romani nateraće vas na duboko promišljanje o temama koje ni danas, nakon jednog veka od njihovog prvog objavljivanja, nisu ništa manje aktuelne.

Roman Ka svetioniku počinje opisom jednog običnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece koji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj. Preko puta letnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. Kao i u svim romanima toka svesti, i u ovom Virdžinija Vulf akcenat stavlja na unurašnji svet junaka. Ona vešto koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova čime nas uvodi u njihov unutrašnji život.

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje?

Ka svetioniku možda nije prva knjiga na koju pomislite kada kažete „knjiga za leto“, ali dobre knjige se čitaju uvek!

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf (Arete, Beograd, 2016)

Miholjsko leto, Eleni Teoharus

Eleni Teoharus rođena je na Kipru i studirala je medicinu i filologiju u Solunu. I danas radi kao dečiji hirurg, a piše prevashodno poeziju. U podnaslovu zbirke Miholjsko leto stoji da su to „pripovesti koje nisu uspele da budu pretočene u poeziju“, a ispod toga „Magija malilh stvari“. Ove bajkovite pripovesti opisuju tumaranja po obrisima lepih muškaraca, vatru duše koja ne može biti ugašena, ali il rastanke.

Ramena su mi izgorela, kao i pleća, koža se ljušti i prave se plikovi, boli me i neprestano pijem vodu, tražim tvoje azurno plave kristalne poljupce da me omađijaju, penjem se ka groblju. Po starom misirskom smokovom vrtložio se vetar, balkon na Egeju gleda u more, bezbroj puta prženo ulje i miris ribe. I jedan odrpanac Erih, ukotvljen godinama u ovoj luci, prebbira po svojoj gitari i Savopulosovim pesmama.

Pučina, pružam pogled ka jugu, bonaca, desno svetluca Lemnos, vidim vojnika Gusijasa, pre no što ga ubiše u Lefki, i tebe u vinu kao mutnu harmoniju.

Sasvim smo sigurni da ćete se uz Miholjsko leto osećati kao na putovanju kroz Grčku…

Miholjsko leto, Eleni Teoharus (Treći trg, Beograd, 2019)

Ka kući plivajući, Debra Levi

Francuska rivijera, stara kamena vila sa bazenom, zvuk insekata i mirirs borovine… to je postavka u kojoj se odvija radnja romana Debre Levi Ka kući plivajući, u kojem ništa nije onako kako se na prvi pogled izgleda. Možda će vam se učiniti da čitate lagano letnje štivo, ali ne dajte se zavarati! Levijeva je uzbudljiv pisac i nakon što uvuče čitaoca ispod mirne površine događaja njenih junaka, otkriće mu svet vapaja nabijen simbolima.

Šta se dešava kada se u vili u kojoj odmaraju dve porodice iznenada pojavi zanosna crvenokosa mlada žena? Da li se tu zatekla zbog greške domaćina ili je želela da bude tu baš u to vreme?

Otvoreni bazen turističke vile više je ličio na jezerce nego na relaksirajuće plave bazene iz brošura za godišnje odmore. Jezerce u obliku pravougaonika od kamena su isklesali članovi poznate italijanske porodice kamenorezaca iz Antiba. Jedno telo je plutalo nadomak dubljeg kraja bazena, gde je voda bila hladnija jer je bila u senci borova.

Ka kući plivajući, Debra Levi (Prometej, Novi Sad, 2021)

Sa Mediterana, Jovan Dučić

Za Dučića kažu da je, i po informacijama i po simpatijama, bio „izraziti Mediteranac“ za koga su postojale pre svega grčka i latinska kultura, pa zatim sve one koje su iz njih proizašle. Osećanje prirode koje u ovim putopisima opisuje naš slavni pisac i diplomata svojstveno je ljudima sa Mediterana, kod kojih se melanholija pretvara u promišljanje.

Svod se ovde kreće, more se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomiče, i raste i skuplja neprestano; oblaci proleću kao užarene mase, čas ponirući u pučinu, a čas bacajući iz neba po vodi svoje usijane senke…

Sa Mediterana, Jovan Dučić (Akademska knjiga, Novi Sad, 2009)

Kirka, Madlin Miler

I za kraj, evo jedne vrele antičke priče, jer šta bolje pristaje ovom vrućem letu od peripetija koje preživljavaju likovi iz grčke mitologije. Onima koji su kao mali voleli mitove i legende stare Grčke verovatno će biti poznata priča o Kirki, ćerki titana Helija, prognanoj od strane Zevsa (a koga bi drugog) na pusto ostrvo Eja.

Kirka ubrzo shvata da je po svojoj prirodi veštica, i upušta se u istraživanje biljnog i životinjskog sveta svog usamljenog ostrva, kroti divlje zveri i usavršava okultne veštine

U priču o Kirki osim bogate istorije, utkana je i priča o usamljenosti, želji za pripadanjem, ljudskim slabostima na koje nisu imuni ni bogovi, i ljubavi zbog koje smrtnost postaje važnija od večnog života.

Negde u to doba, jednog dana sam se našla u najgušćoj paprati u šumi. Obožavala sam da se šetam po ostrvu, od najnižih obala do najviših predela, da tragam za skrivenom mahovinom, paprati i puzavicom, da skupljam njihovo lišće za čini. Bilo je kasno popodne i korpa mi je bila prepuna.

Kirka, Madlin Miler (Laguna, Beograd, 2020)

23 питања са Дубравком Ребић

  1. Зашто писање?

Зато што желим да се људи осећају мање усамљено. И желим да боље разумеју себе и друге.

  1. Опиши нам укратко твој процес писања?

Размислим о чему желим да пишем и које емоције желим да пробудим. Па онда размишљам о ликовима и бележим ко су, какав им је живот био, какав је сада, шта воле, шта јок и шта хоће да кажу. Пола тога ни не уђе у текст. Па их пустим да раде шта им је воља. Не планирам заплет детаљно.

  1. Савет за писце у помолу?

Идите на радионицу поезије код Огњенке Лакићевић, окружите се људима који верују у вас, пишите сваки дан и немојте очекивати да ће то што напишете бити добро. Саслушајте оне који знају више од вас, преправљајте текст до бесмисла и немојте бити сујетни.

  1. Како је настао роман „Тонемо“?

Сазнала сам да сам трудна и помислила да ће ми се након порођаја живот завршити. Опраштала се од себе хаха и у том опраштању одлучила да имам форе до термина за порођај да остварим нешто што сам дуго желела. И остварила сам, а живот се није завршио. Тек је почео како ваља, ако мене питате. Пробудим се у току ноћи (дете ме пробуди) и после не могу да заспим. Лежим у неверици шта ми се дешава!

  1. Опиши нам место на којем пишеш?

Ужас.

  1. Имаш ли омиљеног књижевног лика? Зашто баш тај?

Рафаела Черуло јер је све што ја нисам.

  1. Где тражиш инспирацију за писање?

Не тражим је уопште. Ретко је имам. Да је тражим и чекам вероватно никад ништа не бих завршила. Без обзира на то колико ме писање испуњава, оно захтева дисциплину и рад. Као и све што вреди труда.

  1. Где читаоци могу да нађу и купе твоју књигу?

Могу је поручити од мене директно, писати ми преко Инстаграма или Фејсбука. Могу је наручити преко Прометејевог сајта или је купити у новосадској књижари Мост. Има је и у Лагуни.

  1. А где могу те да прате? Ако могу...

Да, на Инстаграму се непријатно зовем dubravka4life, а на Фејсбуку Ребић Дубравка. Мислим да сам једина Ребић Дубравка. Супер ми је то.

  1. Шта ти се највише свидело током писања овог романа?

Мој дечко Петар који ме је мотивисао да пишем сваки дан иако није прочитао ни једну реченицу.

  1. Откриј нам тајну једног лика, али немој нам открити радњу књиге..

Ева мисли да нема срце.

  1. Опиши нам процес настајања корица? Да ли су ти битне? Колико учествујеш?

Био ми је битан концепт, а све остало сам препустила илустраторки Соњи Бајић која је цар.

  1. Радиш ли сада на нечему?

Да, пишем кратке приче.

  1. Писац којег баш посебно волиш и цениш?

Има их више али тренутно је то Беким Сејрановић. Духовит, драг, самоироничан, паметан, пун душе.

  1. Да ли су неки аутори и књиге утицали на твој рад?

Да! Немам појма да ли су утицали на мој стил писања, ако ја уопште имам стил. Али јесу на мене као особу па самим тим вероватно и на животе мојих ликова: Силвија Плат, Елена Феранте, Беким Сејрановић, Сташа Вукадиновић, Сали Руни, Томас Ман, Лана Басташић, Марко Погачар, Курт Вонегaт, Стивен Кинг, Живојин Павловић, Лусија Берлин…

  1. Најдража књига из детињства?

Робинзон Крусо. Јако сам се ложила на приче о преживљавању. Чак сам покушала да напишем роман о нека два детектива којима се хеликоптер срушио усред пустиње али немам појма где је та свеска и мислим да не желим да знам хаха.

  1. Са којим аутором би ишла на вечеру?

Са Сташом Вукадиновић. На пиво или шприцер.

  1. Колико полица за књиге имаш у кући?

Недовољно.

  1. Осим што пишеш, да ли имаш још неко занимање/хоби?

Да, радим као копирајтерка и тренутно пишем за фирму која помаже људима да побољшају ментално здравље. Пишем текстове за блог и апликацију. Скроз је то у складу са мојим вредностима и афинитетима. Уживам!

  1. Откриј нам тајну о себи?

Немам тајне. Мислила сам да то имамо само кад смо мали?

  1. Омиљено место у граду?

Лиман један и два.

  1. Чај или кафа?

Кафа!

  1. За крај:

Хвала вам, драги људи!

Veliki novogodišnji popusti u Mostu ✨

Dugo smo razmišljali koji bi bio najbolji način da se ova, u najmanju ruku neobična godina isprati. I shvatili smo da dobre stvari, uprkos ograničenjima, ne bi trebalo menjati. Nek’ ide život! I ove godine pojačavamo Frenka Sinatru na zvučnicima, palimo novogodišnje lampice i popunjavamo police kvalitetnom literaturom.I, kako to obično biva, solidarnost i podrška stižu upravo onda kada je najteže – ove zime se našoj novogodišnjoj akciji pridružio najveći broj izdavača!

Među izdanjima na popustu pronaći ćete aktuelnu domaću i stranu beletristiku, klasike, poeziju, knjige za decu, istorijsku literaruru, stručne knjige… Ove godine na popustu su izdanja Kosmos izdavaštva, LOM-a, Kontrasta, Prometeja, Lagune, Derete, Kozikasa, Darme, Štrika, Rendea i mnogih drugih.

A osim toga, u ponudi je veliki broj starih i antikvarnih knjiga, kao i jedan specijalitet – akcija „3 knjige za 999 dinara“.

Akcija 3 knjige za 999 dinara

Ove godine odabrali smo i knjige za akciju kakvu do sada nismo imali – 20 naslova od kojih bilo koja 3 dobijate za samo 999 dinara! A kada budete videli koji naslovi su u pitanju verujemo da ćete požuriti da ih ugrabite 😊

Kako bi poručivanje bilo lako i onima koji do nas ne mogu da dođu, niže vas čeka spisak svih naslova sa ove akcije:

1. Antologija kanadske poezije, priredio i preveo Dragoslav Andrić

Antologija kanadske poezije nastale kako na engleskom tako i na francuskom jeziku, na skoro 600 strana, uključujući tridesetak stranica sa fotografijama kanadskih pejzaža u boji, sa propratnim tekstovima tj. beleškama. (puna cena 900,-)

2. Antologija engleske i američke humoristične poezije, priredio i preveo Dragoslav Andrić

Cvetnik humoristične poezije, od klasika poput Luisa Kerola, Roberta Luisa Stivensona, Emili Dikonson, Artura Konana Dojla, pa sve do Frenka Zape, Toma Vejtsa. Prevodilac je obuhvatio poslednjih stotinak godina i uverljivo pokazao da vedri poetski žanr u Engleskoj i Americi ima kontinuiraniju tradiciju, i neuporedivo je negovaniji, razvijeniji, popularniji, pa i više cenjen nego drugde. (puna cena 900,-)

3. Smrt nepoznatog saksofoniste, Željko Jovanović

Ovo je priča o čoveku i njegovom svetu, koji zajedno sa njim ruši individualnost i nameće uloge, nenadane i nepoznate, ali istovremeno i neminovne. Priča o (ne)ljudima i unutrašnjim previranjima zatečenog pojedinca. Iz korena promenjeni, likovi ovog romana žive i nakon poslednje strane, a mi naslućujemo dalju egzistenciju veštim slikanjem istorijskog okvira i pitamo se da li je kraj zapravo zatišje pred još jednu promenu koju će doneti novi dan ili – nova noć. (puna cena 800,-)

4. Kosmos, Vitold Gombrovič

„Realizam? Klasicizam? To su zamerke onih koji nisu opazili da je Kosmos najobičniji izveštaj običnog studenta, koji pripoveda svoje dogodovštine. Šta je u tome neobično? Da se to može dogoditi svakome. Kosmos nas na običan način uvodi u neobičan svet, kao iza kulisa sveta.“ – Vitold Gombrovič (puna cena 990,-)

5. Pronalazak Athanatika, Vladan Desnica

Šta se desi kada se stane na kraj konačnosti? Dostiže li se savršenstvo ili se time stvara nesavladivi haos večnog života? Mogu li ljudi bez smrti? I ako mogu, ko je taj koji je dovoljno vredan da se nagradi besmrtnošću? U Saramagovom romanu koji je kod nas preveden kao Smrt i njeni hirovi, jednostavno prestane, pa posle opet počne da se umire, jer je smrt tako odlučila. U Desničinom romanu vredni ljudi napredne civilizacije otkrili su lek protiv smrti, u Nakon što je osujetio umiranje, Desnica je isterao na čistac kakav je svet i kakvi su ljudi. (puna cena 990,-)

6. Majke i kamiondžije, Ivana Dobrakovova

U knjizi Majke i kamiondžije, sačinjenoj od pet novela, ispripovedanih u prepoznatljivim dugim rečenicama koje ponekad sadrže snagu romana – poznata slovačka književnica Ivana Dobrakovova pokazuje koliko su duboke pukotine savremenog života, oličene u depresiji i stresu, a kakve sporedne izlaze istovremeno nudi svet da bi čoveka spasao od potonuća.

Ova zbirka autorki je donela prestižnu Evropsku nagradu za književnost. (puna cena 790,-)

7. Popodne Pisca, Peter Handke

Nije li to uopšte zadatak umetnika: da se kreće graničnom zonom, između postojećeg i nepostojećeg, između oprečnih strana sveta, Istoka i Zapada, godišnjih doba, lošeg i lepog vremena. Zadatak pisca, i ovde, jeste dakle da hrabro zalazi svuda i bude upravo tamo gde se obično ne ulazi, da zastane tamo pored čega prolazimo i ne primećujući ga. Nije li piščeva misija da iz Centra pređe na Periferiju i da konačno osvetli sve njene budžake? (puna cena 690,-)

8. Još jedanput za Tudkidida

Handke nam je ostavio do sada oko devedeset naslova: a to je veličanstveni niz u kome jedno delo proističe iz drugog.

Odluka da se kreće našim prostorima nije ovom piscu nikako slučajna. Nalazeći se često među nama, Handke je tražio i nalazio za sebe suštinske pojave našeg vremena, pozitivne ili negativne, njemu lično najbitnije. Od sedamnaest veličanstvenih putopisnih crtica u knjizi Još jedanput za Tukidida, pet se vezuje za prostor bivše Jugoslavije. (puna cena 690,-)

9. Ljudi na buri, Milan Petek Levokov

Metaforičan naslov romana Ljudi na buri simbolizuje buru ljudskih sudbina, jer bura je snažan kopneni vetar, a podnaslov Ivo i put, kroz opis puta pisac daje širi istorijski kontekst, u koji smešta i radnju svog romana… (puna cena 770,-)

10. Tokso, Ivana Dobrakovova

U zbirci priča Tokso, nagrađivana slovačka autorka Ivana Dobrakovova u centar zbivanja stavlja junakinje koje „boluju” od pogrešne percepcije stavrnosti: „neprijatne” spremačice, „uvek zauzeti” muževi i „drski” trgovci. Na taj način mlade žene počinju da shvataju da jedino same sebi mogu biti od pomoći, i da je ponekad potrebno sa užasom otkriti tamnu stranu svoje ličnosti. Ivana oživljava modernu gospođu Dalovej, slušajući šapat Virdžinije Vulf, vrtoglavo i smelo pogađa u centar. (puna cena 790,-)

11. Zapisi iz Pariza 2, Goran Čvorović

Sećanjima prekraja asfalt. Cipele su mu pune zemlje posle hodanja pariskim bulevarima. Kotrlja slovo „r“ niz padine beogradskih ulica. (puna cena: 500,-)

12. Zapisi iz Pariza 3, Goran Čvorović

Pariz je uglađeni gospodin u bež odelu, uvek spreman za fotografisanje. On nikome ne objašnjava i nikome se ni na šta ne žali. Međutim, onome kome otvori svoju dušu, otkriva mu se do kraja. (puna cena: 500,-)

13. Anđelov dodir, Nebojša Tatomir

Knjige poput ove moraju biti originalne, zanimljive, maštovite, sadržajne, što znači dobro opremljene. Moraju biti snažnog izraza; da deluju na razvoj ličnog senzibiliteta, da probude u čitaocu odnos prema Bogu, prema drugome – bližnjem svom. Ova knjiga to u potpunosti ispunjava jer pokreće pitanja osnovnih moralnih i umetničkih vrednosti i osećaja pravde i dobra, ali i vodi čitaoca široko, u svet života, kroz reč. (puna cena: 660,-)

14. Majstori prevare, Ivan Dimitrijević

„…A stari, dobri profesor beše već započeo svoju priču: o Bodleru, kao i uvek. I kao i uvek, i sad je imao negde oko šezdeset godina, i dalje beše jednako proćelav, i dalje sa tamnom, proređenom kosom i dva korpulentna ćosava obraza što su se busala pored ušiju.“ (puna cena: 660,-)

15. Hamerštajn ili nepokolebljivost, Hans Magnus Encesberger

Kurt fon Hamerštajn Ekord, general koji se otvoreno suprotstavio Hitleru iz neverovatne blizine, jeste centralna figura ovog nesvakidašnjeg literarnog poduhvata, koji podrazumeva upotrebu elemenata romana, biografije, eseja, filozofskih razmišljanja. (puna cena: 800,-)

16. Svetlost velegrada, Radomir Putniković

Radomir Putniković je pisac koje je višedecenijskim radom dokazao da je intelektualac beskompromisno posvećen istini. Knjiga satire „Svetlost velegrada”, potvrđuje ovo, i stavlja ga na literarnoj sceni, danas, u vrh svetskih pisaca basni. Knjiga je posveta basnopiscima Ezopu, Sviftu, Krilovu i Orvelu. (puna cena: 800,-)

17. Zbir-ka-priča, Tomislav Osmanli

Knjiga „Zbir-ka-priča“ sa podnaslovom elegije i groteske ironično je viđenje karaktera i fenomena iz života jednog oslobođenog i uzbudljivog autorskog doživljaja iza granica realnog. Ova knjiga najbolje ilustruje tezu njenog autora da je capriccio – apsurd u slobodnom stilu. (puna cena: 590,-)

18. Peta knjiga, Dobrivoje Sazdić

Ne čekamo Godoa, ali stojimo ispred drveta, čekajući da izraste grana, dovoljno čvrsta da podnese svu težinu porodičnog nasleđa Petakovića, kao što ćemo tražiti i dovoljno veliko selo u koje ćemo smestiti sve prvorođene Jelene. Samo, pitanje je, da li svesno i namerno palimo poljane koje smo zasejali i – još bitnije – sečemo li granu na kojoj sedimo? Koliko je tradicije ostalo u nama, danas kada se sve veze kidaju? (puna cena: 690,-)

19. Društvo odbačenih junaka, Mira Popović

Ovo je knjiga o likovima koji, iz raznih razloga, nisu našli mesto u prozi, najčešće romanu. Iz romana su izostav­­ljeni mahom voljom pisca, mada u njiho­vom udesu udela može imati i kritičar, izdavač ili čitalac usled nemarnog ili nemaštovitog čitanja. (puna cena: 550,-)

20. Zvao sam se Juda, Kristijan Karlson Sted

U ovom oštroumnom, originalnom i kontroverznom romanu o Isusovom životu, novozelandski književnik K. K. Sted daje priliku Judi da konačno ispriča svoju verziju priče. Četrdesetak godina nakon Isusove smrti, ostareli i skeptični Juda vraća se u detinjstvo i mladost koje je delio sa Isusom. (puna cena: 900,-)

Sve knjige sa spiska možete kupiti kod nas, a možemo ih poslati i poštom na vašu adresu (ptt troškovi su 200 dinara). Željene naslove poručite slanjem podataka na našu imejl adresu! 😊

P. S. Ne zaboravite da nam napišete sve podatke potrebne za isporuku: ime, prezime, adresu, mesto i broj telefona.

Nadamo se da će ova lepa vest barem malo doprineti boljem raspoloženju ove zime!

Junski noviteti

Da čovek ne poveruje da smo već stigli do sredine vrelog jula! Malo kasnimo sa junskim novitetima, ali to je zbog toga što radimo na jednom veeeeelikom projektu o kojem ćemo uskoro moći da vam pišemo više!

Da ne bismo, zato, više odugovlačili, evo odmah malog spiska naslova pristiglih u junu:

Momci iz Nikla, Kolson Vajthed

Odmah u glavu da udarimo (hehe, kapirate, Vajthed). I odmah da uočimo ironiju prezimena ovog čoveka (iako ne delimo ljude prema boji kože i on ima pravo da se preziva kako hoće). U jeku borbe protiv rasizma svake vrste i oblika, stiže nam pulicerovac ironičnog prezimena i piše vrhunsko delo baš na izrazito aktuelnu temu, pa sad, kad završimo sa klečanjem, valjalo bi pročitati ovaj roman i još se malo uputiti i bolje upoznati sa počecima borbe protiv rasizma, negde u vreme kada Roza Parks nije htela ustati sa svog mesta. Radnja je usmerena na momke iz Nikla, pitomce popravnog doma podeljenog na bele i obojene – kroz šta su prošli i jedni i drugi? kako su završili tamo? – najbolje je pročitati, a nije im bilo jednostavno.

Samo da podsetimo da Vajthed ima još jedan roman koji obrađuje sličnu temu, a to je Podzemna železnica, pa eto, obe valja pročitati odmah.

Moja mama je avion, Julija Aronova

Junak ove knjige, mama koja zna da leti, brža je od svih letelica na nebu, rasteruje oblake i druži se sa suncem, planinama i vulkanima. Ona je mama avion!

Ova knjiga nas je oduševila ilustracijama, opremom, hartijom i posebno sadržinom. Savršen poklon za sve klince od 2 do 6 godina, ili za mame koje želite posebno da dirnete.

Autorka, osim što fenomenalno crta, bavi se i animacijom, pa na Jutjubu možete pogledati i kratki animirani film istog naslova. Link vam ostavljamo ovde.

Profesorova tašna, Hirumi Kavakami

Tašna je reč koju nisam upotrebio manje-više nikada, ali se baš zgodno smestila u ovaj naslov i baš nije teško zamisliti profesora koji ne nosi torbu, već baš tašnu (pohvale prevodiocu). Priča nije tipično ljubavna, mislim, jeste, ali par koji pratimo nije tipičan – ona ima skoro četrdeset, a on je stariji tridesetak godina od nje. Smeta li im to? – ne baš.

Staromodna romansa u modernom Japanu između nje, sklone ručkanju i pijenju piva i sakea, i njega, pripadnika „stare škole“ ne može a da ne bude duhovita, a istovremeno i dirljiva priča. Od slučajnih susreta, pa do onih manje slučajnih, pratićete ove specifične protagoniste i uživati kao da ste sa njima.

Enciklopedija književnih junaka

E sad, da su dame i gospoda devetnaestovekovnih salona imali jednu ovakvu enciklopedijicu (i da su svi junaci tada već bili oživljeni), pa gde bi bio kraj tom „prosipanju pameti“ i fasciniranju izabranice ili izabranika. Uglavnom, svi likovi iz istaknutijih dela nalaze se na jednom mestu i da sve bude još jednostavnije – uazbučeni su (kako se kaže za abecedu?), pa je snalaženje baaaaš lako.

Fenomenalan poklon makar samo stajao u polici, a za studente književnosti – čisto blago. Nakon milion pročitanih knjiga valja napraviti beleške – ili pustiti nekoga da to uradi za vas.

To je to, knjigoljupci. Bilo je, naravno, još noviteta, ali o tome možemo i u knjižari. Pozdravljamo vas do sledećeg javljanja.

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза – првонаграђени приказ

У претходном тексту објавили смо који су то аутори односно ауторке, према мишљењу нашег малог жирија, написале најбоље приказе књига прочитаних у изолацији.

У наставку овог текста имаћете прилику да прочитате првопласирану рецензију Милице Бједов, Београђанке која се посебно интересује за женску књижевну традицију. Милица је дипломирала на Филолошком факултету, на смеру српска књижевност са компаратистиком, а ево њеног приказа:

Сусрет са чаробним сном Истока из сопственог кафеза

Приказ романа Нове Јелене Димитријевић

У периоду када смо сви у самоизолацији на ред за читање долазе све оне књиге које су наталожене током година остале непрочитане. У тренутку када нам остаје превише слободног времена за размишљање и свођење разних рачуница читање остаје као једна од најбољих опција. Међу књигама које су ми годинама стајале на полици налазим једну из едиције Сопствена соба, коју сам више пута почињала да читам, али због неодостатка времена увек сам је остављала недовршену да чека неке боље дане. Бољи дани нису дошли, али стицајем несрећних околности добили смо довољно слободног времена, а и тема романа Нове се савршено уклапа у садашњост коју тренутно живимо.


Наиме, Јелена Димитријевић, светска путница и генијална, али неправедно заборављена књижевница, говори о животу Туркиња и њиховој борби да свој живот не проведу међу жицама кафеза, као што су чиниле њихове мајке, баке, претходнице, па и оне саме између осталог. Живот у изолацији је био свакодневница турских жена. У својим кафезима оне су кроз пукотине посматрале свет око себе. Удаљене од мушког света, биле су упућене само на своје најближе сроднице и учитељице.

Јелена Димитријевић пише о новим Туркињама које су желеле да жене учине видљивијим, борећи се са оковима традиције. Једна од главних протагонисткиња Емир-Фатма представља младу Туркињу, која настоји да промени традиционално укорењен свет у коме је жена само жена, биће које нема право на сопствену вољу и избор. Међутим, прихватајући литературу са запада и сањарећи о великим градовима попут Париза, она заборавља да се дрво већ израсло не може без последица пресадити на друго тло.

Отуда и долази до разочарења новим животом у Паризу из ког проистиче њена дневнички забележена Песма суза. Емир-Фатма
своју будућност заснива на утопијској слици изливеној у књигама европских писаца, али као што и сама нараторка на више места помиње само су хаљине и литература нове, али погледи на свет остају заробљени у традицији.

Једна од јунакиња која проноси идеју феминизма и пре свега настоји да активно пренесе идеју ослобађања турских жена из стега друштвене изолације Ариф тејзе, разочарано запажа да ће она у очима мушкараца увек бити виђена само као жена ограничене слободе, без обзира на све оно што ће постићи („ Дивљаци! Жена још је вама жена/ствар од дрвета, хаљина од ткива“). Именица жена у овом традиционалном свету са собом повлачи негативну конотацију, њоме се алудира на биће неравноправно у свету, вечито подређено и осуђено на најстрожа правила традицијских оквира. Ипак ни мушкарци нису изузети из ограничења која се налазе пред њима и која им намећу друштвено прихватљиво понашање.


Роман Нове представља баладичну повест о женама које настоје да изађу из друшвених стега, из харема, хамама, кафеза и пређу слободно своју улицу, разговарају равноправно са мушкарцима, доносе одлуке о сопственом животу саме. Ипак само ретке од њих попут Емир-Фатме реализују свој сан, супротстављају се својој породици и тако одбачене одлазе у нови свет за који верују да ће им донети срећу. Међутим, ни тамо се не сналазе и остају негде између истока и запада сањајући чаробни сан Истока измештене далеко од својих домова и културе. Трагична нит повезује све јунакиње у роману, оне су у настојању да прекину низ потчињености и постану одговорне за сопствене поступке, јер како би рекла Ариф тејзе свако ко има обавезе треба да има и права. Оне остају ускраћене за права, потиснуте и присиљене да буду споредни ликови у сопственим животима.

Кроз роман се ниже читава плејада јунакиња, које пате за неким новим световима, упоредо сањајући чаробни сан Истока. Све оне су несрећне и затворене у уском кругу оних који од њих очекују да се понашају по друштвено и верско прихватљивим законима. У освит револуције и борбе за људска права пре свега права жена, унутрашња превирања јунакиња постају једна од главних окосница у роману. Јунакиње посредством исповести саопштавају своја најдубља осећања, али по први пут оне то не чине у разговору са служавкама као њихове мајке и баке, већ препискама са својим учитељицама и вођењем дневника. Свакако да су постојале и јунакиње које су остале одане старом поретку, али о њима наратор није желео много да приповеда настојећи да готово потпуну пажњу усмери на нове и на старе које прихватају нове. У роману су приказани свадбени обичаји,
свакодневна дружења, која пружају уверљиву атмосферу која је владала у турским кућама.


Туркиње су често биле неповерљиве према странкињама, али су у њима виделе и недостижни идеал слободе и еманципаторски дух који им је деловао тако утопијски и нестварно, међутим, остаје кључан закључак Емир-Фатме, разочаране у дух странкиња тек приликом сусрета са њима на њиховом терену, а то је да те еманциповане жене имају дух, али не и душу. Душа и севдах остају резервисане за Туркиње и биле оне младе или старе, заговорнице новог или оне које остају при старом, њихова душа пати носећи са собом велики терет традиционалног покрова који им пружа непотпуну идеализовану
слику спољног света. Тек кад након удаје делом осете суровости спољног света и суочавају се са судбинама свих њихових претходница.

Јунакиње романа Јелене Димитријевић долазе до закључка да за еманципацију нису потребне само књиге и помодна литература, већ озбиљне друштвене промене које ће захватити цео систем и годинама се борити са његовим старим облицима. Оне су несрећне и трагичне, али су борбене неке чак спремне и на колективно одбацивање и маркирање само да би једном осетиле како лепо звучи на уснама изговорена реч Ја. То је ЈА које не облаче и удају други, које није понизно другима, које не пуши и не пије затворено у четири зида, већ оно Ја које ће макар једном прекршити правила и обичаје да би се осетило вредним и значајним.


Романом Нове, Јелена Димитријевић читаоцима отвара врата Истока, приказујући им оне које се боре за право сунца и које страдају под тим истим сунцем јер су научене да преживљавају само у мрачном и хладном, али и исказује свој стваралачки таленат који јој омогућава да као грађанин целог света у своја дела укључи каталог разноврсних женских ликова.

Нажалост, Јелена Димитријевић је дуго била у тами, заборављена, непрочитана и неистумачена онако како је заслужила, али верујем да време за њена дела и стваралаштво долази.

Јелена Ј. Димитријевић

Ptice u knjigama

Kad nam ponestane inspiracije za nove tekstove na blogu, mi odemo na vikipedijinu stranicu sa raznoraznim važnim i manje važnim datumima, u kojima se obeležava svetski dan ovoga ili onoga.

Današnji datum, 14. maj, odmah nam se dopao – danas je Svetski dan ptica selica! A kako bismo mi mogli lepše da obeležimo ovaj dan nego kroz književnost i pisanu reč. Donosimo vam danas, zato, naše omiljene naslove u kojima ptice igraju značajnu ulogu.

Divlje guske, Julijana Adamović

IMG_0460

Ovde se odmah na početku mora dati kratka napomena – pažljivo, veoma pažljivo. Šta pažljivo? ma sve, bukvalno sve – pažljivo čitati, pažljivo okretati svaki list da nešto ne bi promaklo i stalno biti na oprezu kada su emocije u pitanju. Dobro kaže Teofil na koricama ove knjige: „Ako preživiš detinjstvo, posle je sve lako.“ (tri puta skrolovao do slike da ne promašim citat – ubija me proleće i radi mi o glavi).

Pitanje dvojnika, izmišljenih drugara i odakle oni potiču? Ko su Kate ovog sveta i šta smo im skrivili? Ko ima hrabrosti da se sa svetom suoči bez da nekoga drži za ruku? – nema ga, ne postoji, jer je i izmišljena ruka bolja od prazne šake.

Ovo je jedan od onih hešteg moraš pročitati romana, ali stvarno. Guske mogu sve izdržati, posebno ako su divlje.

Mića Vujičić daje jako dobar prikaz na zadnjoj korici, malo je duži, pa ga nisam prekucavao, ali videćete već.

J kao jastreb, Helen Mekdonald

unnamed (1)
Leti se sa ovom knjigom, odavno me nešto nije toliko vinulo u nebesa što se kaže. Zaista se dostiže veliko ubrzanje i knjiga se ne može dovoljno brzo pročitati koliko je brz let jastreba Mejbl u čije perje autorka (memoari su, zaboravio sam reći, ali romansirani) unosi svu svoju divlju tugu zbog gubitka oca, a i života (ničiji nije baš lagan), i pogledom jastreba preživljava samu sebe. Savršeno rimovanje divljine i pitomosti, skučenosti i slobode, tuge i prevazilaženja – sve u jednoj knjizi i u jednoj ptici.

Ovi memoari (evo, opet ću reći) predstavljau mnogo više od prostog uvida u nečiji život – ovo je život svih onih koji se mogu nazvati čovekom.

Otkako sam kupila labuda, Tanja Stupar

IMG_0462

Za dečake Zovi me svojim imenom, a za devojčice Otkako sam kupila labuda. Ovo je jedna rečenica koja odiše diskriminacijom, pa ću, da mi se to ne bi uzelo za zlo, reći da je valjana za sve rodove, lica i zamenice (ja kao da nemam delete na tastaturi, a i proleće je).

Prvo – fenomenalno je napisana; Drugo – dinamika romana je zaista neverovatna. Jedna uskomešana (pa da, uskomešana) priča o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti.

Da budemo iskreni, svi mi volimo romane koji se bave određenim tabuima (još ako je roman zabranjen, ih, ima da ga ceo svet pročita). Nije zabranjen, zapravo, ja bih ga ponudio svim ljudima koji još nisu preležali dečje bolesti, pa im je sve „homo“ i dalje tabu. Sve iskri od intenzivne razmene strasti i napetosti među ovim junakinjama; od ljubavi i mržnje; svađe i sklada; unutrašnjih potreba i (ne)izgovorenih strahova.

A labud? e, pa, nađite ga sami…

 

 

Papagajeva teorema, Deni Geđ

IMG_0459

Šta da čitam? Roman o matematici? Ma kako da ne!

Tako sam se ja umalo prevario kad su mi ga preporučili, jer se zbunim čim vidim brojeve među slovima, a totalno padnem (na kolena) kad vidim da se slova sabiraju, množe, dele ili šta već. Eto, ako slova mogu biti deo matematike, zašto matematika ne bi mogla biti deo književnosti. I tako ga na kraju pročitam i ostanem bez teksta (i brojeva), jer je neverovatna pustolovina proći stranicama ovog romana, koje obiluju knjigama, papagajima, mafijom (ništa ne brinite, sve ima smisla) i naravno matematkom – od časa kad su brojevi izmišljeni do danas.

Sve je ovde – od stare Grčke, Bliskog i Dalekog Istoka do savremenih matematičkih pustolova, sa zapletom koji nas, s Parizom u središtu, prenosi od amazonske prašume do Tokija i Sicilije.

Autor ovog romana jeste matematičar (ko bi ga drugi mogao napisati), ali je zaista i književnik, jer, što je Gorder uradio za filozofiju svojim romanom „Sofijin svet“, to je Deni Geđ „Papagajevom teoremom“ učinio za matematiku.

Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

unnamed

Još jedna autobiografija je pred nama. Ne mogu ni da zamislim koliko hrabrosti je potrebno za pisanje jednog ovakvog dela. Čini mi se da je potrebna jedna neverovatna psihička pripremljenost, pa da se vratimo, kao što to radi Maja, u najranije detinjstvo, koje joj nije bilo nimalo srećno. Svaka joj čast što je uspela tako živo da se priseti najranijih godina, koje su joj, nažalost, bile ispunjene rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje ostavlja duboku traumu. Ipak, knjige su ovde bile taj spasonosni gradivni element, oslonac i paket za preživljavanje.

Čitav niz događaja (nimalo prijatnih) vode nas ka Maji kakva nam je svima poznata – kultna ličnost pokreta za građanska prava i sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi pre nego što ju je ona promenila.

Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjiga je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao stvoriti samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Tuga je pernato stvorenje, Maks Porter

IMG_0461

Dvojica dečaka ophrvana su tugom nakon smrti majke. Otac ‒ osobenjak, sanjar, poštovalac Teda Hjuza ‒ nakon smrti supruge suočava se s gotovo postapokaliptičnim scenarijom, koji uključuje očaj, komšije „pune razumevanja” i hrpu unaokolo razbacanih stvari. Međutim, na vrata porodičnog stana jedne noći zakucaće tajanstveni posetilac: „prijatelj, izgovor, deus ex machina, šala, simptom, izmišljotina, utvara, potpora, igračka, prikaza, smicalica, psihoanalitičar i dadilja”– Vrana, glavom i perom.

Neobični cimer odlučan je da ostane uz porodicu i pomogne im da prebrode bol zbog gubitka, ali isključivo na način koji on smatra prikladnim. „Metod isceljenja” ponekad može biti bolan i grub, ali je delotvoran.

Ova knjiga, neobična mešavina književnih rodova, vrsta i žanrova, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikinson, pokazuje kroz tri glasa (Vrana, otac, dečaci) kako izgleda sirova tuga nakon smrti voljene osobe, tuga lišena sentimentalnosti u porodici koja se suočava s jednom činjenicom: život se nastavlja uprkos bolu, haosu i besmislu. Ipak, Porter nije napisao depresivnu knjigu, naprotiv – ovo delo puno poezije i humora podarilo je književnosti još jednog nezaboravnog pernatog junaka.

linijica

Dragi knjigoljupci, ja se nadam da ste sada inspirisani za čitanje neke od ovih pernatih knjiga. Kao i obično – slobodno u komentarima dodajte naslove koji su vama bili interesantni.

Do sledećeg čitanja,

Vaša Knjižara Most

Najneobičnije knjižare na svetu

Dragi naši knjigoljupci, situacija je takva da ćemo izgleda popričekati još malo na putovanja po svetu. Barem ona fizička. Zamišljena putovanja po književnim svetovima su nam, hvala nebesima, još uvek dostupna.

A dostupna su i putovanja po gugl mapama i beskrajnim stranicama internet pretraga. Mi smo danas odlučili da (virtuelno) posetimo neke od najzanimljivijih i najneobičnijih knjižara na svetu. Ko zna, možda se prilika da ih i zaista posetimo ukaže pre no što mislimo, treba biti pripremljen…

Atlantis Books, Santorini (Grčka)

atlantis

 

Kao da Santorini, i Grčka uopšte, već sami po sebi nisu neodoljivi, morala je tu da se nađe i jedna neverovatno šarmantna knjižara uklopljena u prepoznatljivu arhitekturu ovog ostrva. U gradiću Ija (ili u originalu Οία) nalazi se knjižara Atlantis Books. Sve najlepše što možete zamisliti nalazi se ovde: beli i plavi tonovi klasičnih grčkih kuća, lučni svodovi ispunjeni do poslednjeg santimetra natpisima i detaljima, simpatične improvizovane police prepune knjiga i, naravno, mačke.

Blago onome ko je zapravo posetio ovo mesto!

Knjižara Bertrand, Lisabon (Portugalija)

bertrand

Internet pretraga kaže da je knjižara Bertrand (Livraria Bertrand) najstarija knjižara – na svetu! Osnovana je 1732 godine, te je vrlo verovatno da je u pitanju zaista najstarija prodavnica knjiga. Ako ništa drugo, već samo ovaj podatak dovoljan je razlog svakom istinskom knjigoljupcu da knjižaru Bertrand uvrsti na svoju listu mesta koja mora posetiti.

Ako nam jesenja putovanja budu bila moguća, evo savršene destinacije!

Knjižara El Kadi Ben Maymoun, Šefšauen (Maroko)

maroko

Maroko je sigurno jedna od turistički najrazvijenijih zemalja afričkog kontinenta. Osim znamenitih gradova, Fesa, Kazablanke i Marakeša, vredi se potruditi i istražiti i zabačenije delove ove uzbudljive zemlje. Na nekih 130 kilometara severno od Fesa nalazi se seoce Šefšauen, poznato po prepoznatljivoj plavoj boji u koju su ofarbane njegove kuće i ulice.

Sporno je da li je razlog tome religija, praktičnost ili privlačenje turista, ali svakako nije sporno da je 30 godina stara knjižarica mesto koje treba videti ako se nađete u ovom kraju sveta.

Knjižara Acqua Alta, Venecija (Italija)

italija

Prevod imena ove knjižare bio bi „visoka voda“, a to vam dosta govori o riziku na koji su bili spremni vlasnici ovog mesta. Zato su u ovoj knjižari knjige smeštene u vodootporne „police“ – kade, metalne držače, pa čak i u pravu gondolu. U slučaju da nivo vode poraste toliko da preplavi podove knjige ostaju na sigurnom.

Možda iskoristiti priliku i posetiti Veneciju sada kada nema turista? Hm…

Knjižara Shakespeare and Company, Pariz (Francuska)

pariz (1)

Realno govoreći, nije ovaj mali spisak belosvetskih knjižara mogao proći bez Šekspira i družine. Iako sada već spada u, možemo reći čak izvikanu turističku atrakciju, ova knjižara je toliko slatka i neodoljiva i verujemo da knjigoljupci-putnici koji se zateknu u Parizu neće propustiti da je obiđu.

Moguće je da će se tom prilikom jedva probijati između polica i drugih turista, a verovatno će dobiti i prekor zaposlenih ako se kojim slučajem budu mašili za svoj telefon, ne bi li ovekovečili ovaj šarmantni prostor na fotografiji (‘Sorry, no photos!’). Ali, verovatno im ni sve to neće pokvariti utisak boravka u knjižari staroj više od jednog veka…

linijica

Eto, dragi knjigoljupci, malo smo proputovali, malo se nadahnuli lepim slikama i dok trepnemo putovaćemo mi ponovo i otkrivati nova, uzbudljiva mesta.

Do tada, naravno, čitajte dobre knjige i ne zaboravite – i u vašem gradu se nalaze neobična mesta, pored kojih često prođemo, a da ih i ne primetimo…

Vaša Knjižara Most

Naši omiljeni književni likovi

Kad uzmemo knjigu u ruke mi smo, u suštini, spremni za vožnju i niko od nas se neće vezati nikakvim sigurnosinim pojasevima, jer što bismo – vožnja bi i trebalo da je što luđa, mislim, kad smo već pošli, neka bude uzbuđenja (amin).

Sad shvatam da možda nisam dobro počeo ovaj post (ma, kako se kaže na srpskom, nemoguće da nemamo reč?), jer nećemo pričati o ludim vožnjama, već o ludim vozačima sa kojima krećemo na vožnju – eto, izvukao sam se, sad je dobro. (možda sam malo preterao sa tom rečju „vožnja”).

U svakom slučaju nije toliko retka pojava da se vežemo za nekog lika i praktično se saživimo sa njim. Na pola knjige već postajemo ona/on (priznajem, jedna od zamenica je naknadno dopisana), ili poželimo da smo na njenom/njegovom mestu (ovde nije, iz prve sam se setio).

Nema ovde neke liste, kao od – Vau, baš bi bilo super biti _________  do, Pa, nije ni ______________ toliko loš, već smo na sve bili ljubomorni što nismo oni.

Prvi koji mi pada na pamet (možda ipak ima neki redosled? Baš se mnogo otkrije u toku pisanja) jesete:

 

Erast Fandorin (Serijal napisan rukom Borisa Akunjina)

azazel_v

Da se ne uvrede svi fanovi – bolji je od Šerloka. Ja se izvinjavam, ali bolji je. Uostalom, vi budite Šerlok, a ja ću Erast, pa ćemo se sresti.

On je Rus koji se mnogo interesuje za japansku kulturu. On je genije koji na najneobičniji način razotkrije svaku misteriju  koristeći logiku (dobro, dobro, i Šerlok isto to radi), ali u njegovom karakteru, njegovoj ličnosti ima mnoooogo sitnica koje nas prosto privlače. Na primer Erast muca kad se uzbudi – najsimpatičniji lik ikada, a usput je baš lep, ume svašta da uradi i maskira se do neprepoznatljivosti.

Ovaj serijal je malko uzburkao svet psihologije i psihologe, jer je izneo sasvim nove postavke kad je reč o tipovima ličnosti. I negativci su u oim romanima malčice drugačiji no što smo navikli.

 

Doktor Džekil i  mister Hajd

doktor_dzekil_i_mister_hajd_v

Pa da, ovo je više kao neka dijagnoza, ali potpuno jedna bezopasna, makar se prepoznali u ovom liku, hoću reći likovima.

Idealna je to postavka, ako prihvatimo kao tačno to da ko mnogo uči nema mnogo vremena da vežba, i ko mnogo vežba nema baš vremena da uči (auuuu, ovo je nekorektno na više nivoa). Evo opcije da se bude oboje. Kad je već toliko pametan, bilo je sasvim u redu da Dr Džekil obezbedi sebi gospodina Hajda. Zanemarimo na trenutak da su se stvari otrgle kontroli, ali nije li genijalno i primamljivo biti dvoje odjednom? Ma ko to nema mračnu stranu?

 

Dorijan Grej

Šalim se, šalim se, neću više o njemu (ko čita naš blog zna da se on najčešće spominje), ali eto, ipak sam našao načina da ga stavim na listu, samo mi bilo glupo da ga stavim prvog. Biti Dorijan daje vremena da se bude šta god se hoće.

 

Holden Kolfild, Lovac u žitu

lovac

Ako ste poželeli biti ovaj lik, znači da ste baš hrabri, ali, ako je verovati člancima i prezentaciji koja uglavnom ide uz ovu knjigu, Holden je bio alter-ego za hiljade tinejdžera širom sveta. Sada je on gotovo mitska ličnost, superjunak moderne klasične književnosti u borbi protiv licemerja savremenog društva, normi i ideala.

Nije lako biti Holden Kolfild, ali je vredno saživeti se sa njim bar dok čitamo ovaj roman.

 

 

Neko iz serijala o Hariju Poteru

hari_poter_i_kamen_mudrosti_vv

 

E, baš ne mogu da se odlučim. Iz Gospodara prstenova bih definitivno bio Legolas, ali iz priče o Hariju baš ne mogu.

Svi su mi baš dobri, odlični, fenomenalni. Kad ostarim voleo bih da budem kao Minerva ili Dambldor. Mada, čini mi se da u oba slučaja čini to zahteva mnogo rada, ali i na to bih pristao, jer su brutalni likovi.

Mada, ako mene pitate, najautentičniji lik iz čitavog serijala je Severus Snejp. Što bi on rekao – Kod mene nema glupog mahanja štapićima (nije baš da sam citirao, ali tako nešto je rekao), pa nas njegov lik ne fascinira fenomenalnom izvedbom nekakve čini ili to što je supermoćan, već svojom kompleksnosti. Onim što možemo nazvati duboko ljudsko što nađemo ispod te okrutne spoljašnjosti.

Setimo se, sa Severusom su došla i najveća iznenađenja u priči i najveći obrt kad je sam lik u pitanju.

Mislim da je dobro biti Snejp, ako zanemarimo poslednji deo, a možda baš i zbog poslednjeg dela.

 

Ana Karenjina

Ana-Karenjina-I-II-65463

Ovaj izbor se može učiniti neobičnim, blago rečeno, ali što da ne. Madam Bovari bi bio promašen izbor (oprostite mi fanovi), jer je Ana jedna punoća od lika, jer ona čak i umire sa poentom (nadam se da ovo nikome nije iznenađenje ili, kako se kaže, spojler).

Monumentalna žena u svakom smislu i zaslužuje jednu (ma milion) podrobnih analiza i tumačenja, ali od svih heroina (ma jeste heroina) ja bih izabrao da budem ona uz svu patnju i opijum. Ana je baš iskusila život u najširem smislu te reči i mislim da ga je i pobedila.

Ako ne bih bio Ana, bio bih Margarita, jer nemamo često priliku imati veliku ljubavnu priču, biti nevidljivi, leteti i biti jedna od zvanica na balu kod Satane.

 

Karl Uve Knausgor

download

Razmišljam sad što on završi na ovoj listi? Takoreći , on mi se čini fiktivnijim od bilo koje fikcije i uviđam da je on kontrapunkt svemu ovome – nikada NE BIH bio Knausgor. Ali, toliko dobro piše da se nameće na svaku listu. Ne bih bio on iz dva razloga:

1) U slučaju da je sve što je napisao istina.

2) U slučaju da je sve što je napisao laž.

Istina – problematičan otac, skoro psihopata, ali malo kasnije je čisto preterivanje: Oh, jadan ja, imam trosoban stan u centru Malmea, troje dece, ženu (nećemo o njoj), ultra sam popularan, ali vas molim ostavite me na miru, ja ne želim vašu pažnju iako pišem sve o sebi već šest tomova i želim da čitate. I mi stvarno čitamo, jer ne može se poreći njegova umešnost. E, a da je sve ovo izmislio, pa, onda on od oca ništa bolji nije (što je slučaj u obe varijante).

 

Rafaela Čerulo – Lila

moja genijalna

Svi smo mi pomalo Lila – nema potrebe da objašnjavamo najboljeg lika iz najbolje tetralogije, a ako niste čitali (teško mi je da u to poverujem), ni trenutka čekanja više (literarni nacista)!

 

 

 

 

Toliko od nas za ovaj put. Književnost je prepuuna heroja i antiheroja koje volimo, naravno da nismo stigli sve da ih spomenemo. Ali zato računamo na vas. Pišite nam i dopunite ovaj spisak svojim omiljenim književnim likovima!

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Sva mesta za čitanje kod kuće

Dragi naši knjigoljupci, trenutna situacija nas je sve u manjoj ili većoj meri vezala za kuću.

Mi ipak nastavljamo da radimo, naravno uz sve mere zaštite. Vrata su nam otvorena od 10 do 16 časova radnim danima, a u naših 100 metara kvadratnih može bezbedno da boravi do troje ljudi. A tu smo i za sve one koji ne izlaze iz svojih domova. Porudžbine primamo putem telefona, mejla ili poruka u inbox.

E, a kad se snabdete svim knjigama koje odavno želite da pročitate, potrebno je da nađete najudobniji kutak za uživanje u literaturi. Nažalost, ovih dana mnoga mesta za čitanje su nam uskraćena: parkovi, javni prevoz, udobni kafei – ne dolaze u obzir.

Dakle, vezani smo za kuće i stanove, pa da vidimo koja nam to mesta preostaju za ovu korisnu i lepu razonodu:

Pored prozora

Ok, krenućemo prvo od romantičnijih i instagramibilnijih (je l’ i vi koristite ovu reč za predmete ili lokacije za koje znate da će lepo izgledati na Instagramu?) mesta.

Ovakav kutak pored prozora zaista izgleda prelepo na fotografijama, ali pitanje je koliko je udoban za duže čitanje. Ako imate komforan komad nameštaja za sedenje pored prozora, onda je svakako za preporuku čitanje kraj prirodnog izvora svetlosti. Ako, pak, nemate, uvek možete da napravite odličnu fotku, pa da se premestite na neko stvarno udobno mesto.

Foto: Unsplash

U kupatilu

Još jedno mesto koje izgleda fantastično na fotkama jeste i kupatilo, posebno ako je lepo osvetljeno i dekorisano. Šalu na stranu – ne promovišemo čitanje samo zbog slikanja.

Kupatilo je savršena lokacija za sve one koji žele da se na legitiman način malo distanciraju od svojih ukućana, a ujedno je i mesto gde možete da napravite lepu i opuštenu atmosferu. Jedina manjkavost čitanja u kupatilu mogu biti nakvašene stranice knjijge. Mada, neko bi rekao da i to ima svojih čari…

Photo by Ava Sol on Unsplash

U krevetu

U krevetu najradije čitamo uglavnom pre spavanja. Međutim, period je takav da praktično po ceo dan ne moramo da ustajemo. Napravite sebi ugođaj, popijte jutarnju kafu ili čaj u krevetu i ostanite malo duže, barem dok ne završite to jedno poglavlje…

Foto Unsplash

Na terasi

Nadamo se da će se kasnomartovski sneg brzo otopiti i da će nam seproleće što pre vratiti. Čim se to bude dogodilo, bacite se na spremanje terase, pranje prozora i bacanje svega onoga što ste tokom zime skladištili napolju.

Ima mnogo praktičnih saveta i jednostavnih načina da ulepšate svoju terasu, čak i ako je veoma mala. Napravite sebi udoban kutak napolju i koristite svaki lep dan za grejanje i uživanje na suncu, uz dobru knjigu.

Foto Unsplash

Na kauču

Pretpostavljamo da je kauč ipak najkonvencijalnije mesto za čitanje kod kuće. Udobni jastučići, prijatno osvetljenje, toplo ćebe… Sa mačkom koja prede ne vašim nogama, ovo je savršena postavka za svakog knjigoljupca.

IMG_8752

 

U ležaljci

Možda je ova izloacija pravi trenutak da uradite nešto što vam u normalnim okolnostima ne bi palo na pamet!?

Posedujete ležaljku, ali je koristite uglavnom na vikendici ili na kampovanju? Budite kreativni i probajte da je montirate negde u stanu. Napravite voćnu salatu, pustite lagane tropske ritmove i zamislite da se ljuljuškate pored nekog mora, uživajući u knjizi.

kinga-cichewicz-neAymtPgUHs-unsplash

Na podu

Svi se mi ovih dana premeštamo s fotelje na kauč, s kauča na krevet, s kreveta na stolicu. Kada se zasitite ovih mesta, pobacajte jastučiće po podu, pozovite najmlađe članove porodice i čitajte, crtajte, pišite, družite se…

annie-spratt-Mmi_sUHNazo-unsplash

Eto, dragi knjigoljupci, to su naši predlozi za (manje ili više) udobna mesta na kojima možete da čitate. Ako vam je potebna pomoć oko odabira prave literature, pročitajte ovaj tekst gde vam preporučujemo knjige koje biste trebali da pročitate pre tridesete ili ovaj u kome pišemo o knjigama za sve ljubitelje mačaka.

U sledećoj objavi preporučićemo vam i neke od najboljih klasika koje svakako za života teba pročitati.

Koja su vaša omiljena mesta za čitanje? Pišite nam u komentarima.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

 

Истина је међу стиховима

Случајно или не, одмах иза првог дана пролећа долази нам Светски дан поезије. Не можемо, а да се одмах не сетимо Нерудиних стихова „…желео бих учинити с тобом оно што пролеће с трешњама чини.“

У односу трешања и пролећа нема и не може бити грешке, а да видимо шта песници могу учинити са стиховима и шта стихови могу учинити са песницима…

 

IMG_8523

 

Волт Витман, Теби

IMG_8638

„Whitman is my daddy” – каже Ланица Дел Реј. И лепо она то закључује. Витман је мање˗више свачији тата, јер је свету познат као најутицајнији песник деветнаестог века, који се успешно изборио са стегама традиционалног песничког језика и праксом угледања на енглеско песништво.

Сви ви модерни песници овом тати поезије да захвалите што сте тако слободни у креирању стихова – авај, често то смисла нема – и да Певате тело електрично заједно са Ланом док читате стихове управо те Витманове песме.

А за ову прилику из збирке песама Теби:

К’о Адам у рано јутро,
Док иде из скровишта освежен сном;
Гледај ме како пролазим, чуј ми глас, приђи,
Додирни ме, дланом руке додирни ми тело док
пролазим,
Не бој се мога тела.

Рејмонд Карвер, Сви ми

IMG_8643

Идемо мало напред. У двадесетом веку поезија напредује (и назадује од случаја до случаја) у виду човека – и песници су људи, што не би били? – који се зове Рејмонд Карвер; с тим што Карвер није само песник, већ је познат као ултимативни аутор кратких прича, али је успео и да „подвали“ феноменалне стихове, па сад не знамо да ли је већи утицај извршио на књижевност свог века као поета или прозаиста.

Било како било, каже се да његовим песмама у свој њиховој прозрачности, што је као слатки звук изворске воде пред устима, не треба никакво оправдање. У Карверовим стиховима се ужива:

Ове рибе немају очи,
ове сребрне рибе које ми долазе у сновима
сејући своју искру и млеч
у џепове мог мозга.

 

Буковски, Песме 4

IMG_8644

 

Настављамо у истом маниру. Није песник, али је песмама владао одлично, овај бунтовник није ништа мање штедео читаоце ни својим песмама, као што то није радио ни у прози. Не бави се он римом, код њега су доминантна сазвучја и бруталне слике које ствара стиховима, и њима у главу гађа спретно као Милена Марковић (хе, хе, што да је не убацим, боља је она, а и наша је).

Нема улепшавања, погрешно је мислити (у, како строго с моје стране) да је поезија само лепа. Ево, чујмо Буковског у само једној строфи:

еј, ниси мртав, добро ти
је, опет ти је проклето добро,
каква је то прича о бацању
кашике?

Не бих ја ту ништа више додао…

 

Вислава Шимборска, Изабране песме

IMG_8642

Па да, не треба овде много трошити речи на представљање ове нобеловке – мислим, па добила је Нобелову награду, нема боље презентације. Није почела као песникиња, али ју је песник Адам Влодек (браво, Адаме) „убедио“ да јесте песникиња и од тада креће њен развој на путу ка Нобеловој награди.

Ексцетрично-аутистична каква је била, изнела је своју истину у стиховима, које је, како се нама док их читамо, стварала са лакоћом. Није је био страх да каже (обавезно прочитати Необавезну лектиру – игра речима, хехе) оно што мисли, а пример је ова строфа у песми Крај века:

Глупост није смешна.
Мудрост није весела.
Нада
више није она млада девојка
et cetera, нажалост.

Само ћу рећи – БУМ!

 

Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?

IMG_8639

Нећемо се сложити са Емили. Не да није била нико, већ је била једна од реких песникиња која није пристајала на компромисе и песникиња је која је окарактерисана као савршен баланс осећајности и мисли. Није журила да пише и објављује (драги песници, не теку стихови као река; неки теку, али исто тако и оду и излију се ни у шта), чак је и сестри својој наложила да запали (ово није намерно, али испаде како ваља) сву њену личну кореспонденцију, али сестра се мало оглушила о ту наредбу, па је сачувала свеске њене поезије и потрудила се да ми данас имамо прилику да је читамо.

То не беше Смрт, јер устала сам,
А Мртвима су тела опружена –
Не беше Ноћ, јер тачно у Подне
Језике своје плазила су Звона.

Огнњенка Лакићевић, Водич кроз пожаре

IMG_8640

Знате ону фразу Шта је песник хтео да каже?

Е, баш то. Читам ову збирку и питам се шта се дешава. Мислим да је ово доказ још једне фразе – О укусима не вреди расправљати, а опет, што да не расправљамо. Ово ми све изгледа као нека врста исповедне поезије која лепо примећује све око себе, ни налик Ваљаревићу (он је још један тата). Можда је у томе поента, до то све буде негде између, да мало пецне, али опет, не осећам ја ту обећане ми пожаре, нити ме ико кроз њих води. Затичем се како после прочитане песме кажем Па добро, и шта са тим? Мада, сигуран сам да и ово некоме прија и проналази све што је мени промакло – ваљда је и то чар поезије.

ударила сам ногу
свом снагом о ивицу кревета
мало испод колена,
тамо где су модрице најлепше
тих двадесетак секунди
док се бол неумољиво ширио по телу
и био малкице јачи од мисли
како је додирујеш
онако како сам те учила
да мене додирујеш
био је то најбољи део дана.

Да поновим – Добро, и?

Јохан Волфганг Гете, Римске елегије

IMG_8641

Завршићемо се једном од највећих личности немачке књижевности, представником европског неокласицизма и романтизма. Гете је био слободоуман човек који је волео путовања (постоји чак и хештег #travellikegoethe и сајт који препоручујемо да истражите), а његово путовање по Италији резултирало је фантастичном малом збирком Римске елегије.

Сва Гетеова фасцинација великим мајсторима сликарства и архитектуре преточена је овде у неке од најлепших стихова светске књижевности. Ипак, за сам крај доносимо само једну Гетеову поруку које се ваља сетити свакодневно, а посебно данас:

Ништа није вредније од овог дана.

 

Добро је ово, књигољупци. Сваки стих је мистерија коју ваља осетити како би се истина приказала, зар не?

И, то још увек није све! Свим љубитељима поезије поклањамо попуст од 10% до краја овог месеца!

Aко због ванредних услова будемо морали да затворимо врата књижаре за посетиоце, све ваше поруџбине можете нам упућивати путем порука на друштвеним мрежама, а ми ћемо се трудити да их што пре безбедно доставимо на вашу адресу.

Март, месец поезије

Перите руке, не излазите из куће ако не морате, а време можете искористити и тако што ћете нам писати у чијим стиховима ви највише уживате!

Пратите нас, у слдећем тексту писаћемо о најудобнијим и најлепшим местима за читање 📚☕️

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU