Случајно или не, одмах иза првог дана пролећа долази нам Светски дан поезије. Не можемо, а да се одмах не сетимо Нерудиних стихова „…желео бих учинити с тобом оно што пролеће с трешњама чини.“
У односу трешања и пролећа нема и не може бити грешке, а да видимо шта песници могу учинити са стиховима и шта стихови могу учинити са песницима…
Волт Витман, Теби
„Whitman is my daddy” – каже Ланица Дел Реј. И лепо она то закључује. Витман је мање˗више свачији тата, јер је свету познат као најутицајнији песник деветнаестог века, који се успешно изборио са стегама традиционалног песничког језика и праксом угледања на енглеско песништво.
Сви ви модерни песници овом тати поезије да захвалите што сте тако слободни у креирању стихова – авај, често то смисла нема – и да Певате тело електрично заједно са Ланом док читате стихове управо те Витманове песме.
А за ову прилику из збирке песама Теби:
К’о Адам у рано јутро,
Док иде из скровишта освежен сном;
Гледај ме како пролазим, чуј ми глас, приђи,
Додирни ме, дланом руке додирни ми тело док
пролазим,
Не бој се мога тела.
Рејмонд Карвер, Сви ми
Идемо мало напред. У двадесетом веку поезија напредује (и назадује од случаја до случаја) у виду човека – и песници су људи, што не би били? – који се зове Рејмонд Карвер; с тим што Карвер није само песник, већ је познат као ултимативни аутор кратких прича, али је успео и да „подвали“ феноменалне стихове, па сад не знамо да ли је већи утицај извршио на књижевност свог века као поета или прозаиста.
Било како било, каже се да његовим песмама у свој њиховој прозрачности, што је као слатки звук изворске воде пред устима, не треба никакво оправдање. У Карверовим стиховима се ужива:
Ове рибе немају очи,
ове сребрне рибе које ми долазе у сновима
сејући своју искру и млеч
у џепове мог мозга.
Буковски, Песме 4
Настављамо у истом маниру. Није песник, али је песмама владао одлично, овај бунтовник није ништа мање штедео читаоце ни својим песмама, као што то није радио ни у прози. Не бави се он римом, код њега су доминантна сазвучја и бруталне слике које ствара стиховима, и њима у главу гађа спретно као Милена Марковић (хе, хе, што да је не убацим, боља је она, а и наша је).
Нема улепшавања, погрешно је мислити (у, како строго с моје стране) да је поезија само лепа. Ево, чујмо Буковског у само једној строфи:
еј, ниси мртав, добро ти
је, опет ти је проклето добро,
каква је то прича о бацању
кашике?
Не бих ја ту ништа више додао…
Вислава Шимборска, Изабране песме
Па да, не треба овде много трошити речи на представљање ове нобеловке – мислим, па добила је Нобелову награду, нема боље презентације. Није почела као песникиња, али ју је песник Адам Влодек (браво, Адаме) „убедио“ да јесте песникиња и од тада креће њен развој на путу ка Нобеловој награди.
Ексцетрично-аутистична каква је била, изнела је своју истину у стиховима, које је, како се нама док их читамо, стварала са лакоћом. Није је био страх да каже (обавезно прочитати Необавезну лектиру – игра речима, хехе) оно што мисли, а пример је ова строфа у песми Крај века:
Глупост није смешна.
Мудрост није весела.
Нада
више није она млада девојка
et cetera, нажалост.
Само ћу рећи – БУМ!
Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?
Нећемо се сложити са Емили. Не да није била нико, већ је била једна од реких песникиња која није пристајала на компромисе и песникиња је која је окарактерисана као савршен баланс осећајности и мисли. Није журила да пише и објављује (драги песници, не теку стихови као река; неки теку, али исто тако и оду и излију се ни у шта), чак је и сестри својој наложила да запали (ово није намерно, али испаде како ваља) сву њену личну кореспонденцију, али сестра се мало оглушила о ту наредбу, па је сачувала свеске њене поезије и потрудила се да ми данас имамо прилику да је читамо.
То не беше Смрт, јер устала сам,
А Мртвима су тела опружена –
Не беше Ноћ, јер тачно у Подне
Језике своје плазила су Звона.
Огнњенка Лакићевић, Водич кроз пожаре
Знате ону фразу Шта је песник хтео да каже?
Е, баш то. Читам ову збирку и питам се шта се дешава. Мислим да је ово доказ још једне фразе – О укусима не вреди расправљати, а опет, што да не расправљамо. Ово ми све изгледа као нека врста исповедне поезије која лепо примећује све око себе, ни налик Ваљаревићу (он је још један тата). Можда је у томе поента, до то све буде негде између, да мало пецне, али опет, не осећам ја ту обећане ми пожаре, нити ме ико кроз њих води. Затичем се како после прочитане песме кажем Па добро, и шта са тим? Мада, сигуран сам да и ово некоме прија и проналази све што је мени промакло – ваљда је и то чар поезије.
ударила сам ногу
свом снагом о ивицу кревета
мало испод колена,
тамо где су модрице најлепше
тих двадесетак секунди
док се бол неумољиво ширио по телу
и био малкице јачи од мисли
како је додирујеш
онако како сам те учила
да мене додирујеш
био је то најбољи део дана.
Да поновим – Добро, и?
Јохан Волфганг Гете, Римске елегије
Завршићемо се једном од највећих личности немачке књижевности, представником европског неокласицизма и романтизма. Гете је био слободоуман човек који је волео путовања (постоји чак и хештег #travellikegoethe и сајт који препоручујемо да истражите), а његово путовање по Италији резултирало је фантастичном малом збирком Римске елегије.
Сва Гетеова фасцинација великим мајсторима сликарства и архитектуре преточена је овде у неке од најлепших стихова светске књижевности. Ипак, за сам крај доносимо само једну Гетеову поруку које се ваља сетити свакодневно, а посебно данас:
Ништа није вредније од овог дана.
Добро је ово, књигољупци. Сваки стих је мистерија коју ваља осетити како би се истина приказала, зар не?
И, то још увек није све! Свим љубитељима поезије поклањамо попуст од 10% до краја овог месеца!
Aко због ванредних услова будемо морали да затворимо врата књижаре за посетиоце, све ваше поруџбине можете нам упућивати путем порука на друштвеним мрежама, а ми ћемо се трудити да их што пре безбедно доставимо на вашу адресу.
Перите руке, не излазите из куће ако не морате, а време можете искористити и тако што ћете нам писати у чијим стиховима ви највише уживате!
Пратите нас, у слдећем тексту писаћемо о најудобнијим и најлепшим местима за читање 📚☕️
Knjižara Most 