Biografije koje vam preporučujemo

Dragi knjigoljupci, ovog puta potrudili smo se da za vas izdvojimo nekoliko biografija onih ljudi sa čijim životima smatramo da se vredi upoznati. Istina, ponekad ovakva literatura jeste na granici zadiranja u privatni život umetnika, koji ne bi trebalo previše da nas zanima kada uživamo u nečijoj umetnosti. Ali, sa druge strane, nekada su biografski elementi ključni za tumačenje i bolje razumevanje dela dotičnog stvaraoca. A ponekad, bogami, nečiji životni put podseća na epsku priču.

S obzirom na to da znamo da među vama (i nama) ima knjigoljubaca koji najviše uživaju baš u inspirativnim životopisima, pređimo odmah na naše preporuke:

Frida, Hejden Herera

IMG_0119

Frida Kalo, žena čija je zanimljiva životna priča, a pre svega onaj njen ljubavni deo, doživela brojne interpretacije u književnosti, ali i na filmu. Ima nešto jače od nas što nas vuče da otkrivamo tragične detalje iz sudbine velike umetnice.

Ovu biografiju napisala je istoričarka umetnosti, i ona do sada predstavlja delo sa najviše podataka o Fridinom životu, na srpskom jeziku.  U njoj otkrivamo  ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu…

A tu su i ilustracije koje potvrđuju zašto je Frida postala jedna od ikona 20. veka.

Želja da se bude beskoristan, Hugo Prat

IMG_0118

Ova knjiga pre bi se mogla nazvati autobiografijom, jer je nastala iz razgovora Huga Prata i Dominika Ptifoa. Želja da se bude beskoristan posvećna je nesvakidašnjem životu tvorca legendarnog Korta Maltezea.

Izdanju na luksuznosti dodaju ilustracije, fotografije iz Pratove privatne kolekcije i Pratovi crteži, a kroz knjigu imamo priliku da pratimo ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv. Sa trinaest godina, u Etiopiji, postao je vojnik Musolinijeve armije, sa šesnaest se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres.

U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“.

Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.

Soba za snove, Dejvid Linč i Kristin Makena

IMG_0117

Još jedna neobična kombinacija biografije i memoara, knjiga u kojoj Dejvid Linč prvi put progovara o svom životu. Ovde saznajemo sve o ispunjavanju njegove izvorne vizije, uz velike žrtve i odricanja koje je morao da podnese ne bi li ostvario svoje neobične projekte.

Autorka, Kristin Makena, tekst je napisala na osnovu više od stotinu intervjua s njegovim bivšim suprugama, članovima porodice, glumcima, agentima, muzičarima i ostalim kolegama koji su izložili svoje viđenje događaja iz Linčovog života.

Soba za snove je prva knjiga o Linču prevedena na srpski, a predstavlja jedinstven osvrt na život i um jednog od najzagonetnijih i najoriginalnijih savremenih umetnika.

Bouvi: Jedna biografija, Marija Hese i Fran Ruis

IMG_0116

Sve knjige izdavačke kuće Dibidus su prava mala umetnička dela, a to posebno važi za biografiju Dejvida Bouvija. Ovu knjigu ubedljivo najviše volimo da preporučujemo za poklone, a i da je slikamo za Instagram 🙂

Kako je rekao Bouvijev biograf Dejvid Bakli, „Dejvid je promenio više života nego bilo koja druga javna ličnost“. Svojim neukrotivim alter-egom Zigijem Stardastom i pesmama kao što su Starman ili Space Oddity pomerao je granice muzike i postao simbol svoje i idol sadašnjih i budućih generacija. Njegova duga umetnička karijera neraskidivo je povezana s ličnom biografijom.

Ova knjiga zalazi u sve aspekte njegovog života, u njegove enigme i anegdote. Bouvi je misterija koju svi želimo da odgonetnemo, a nema bolje za takav zadatak od Marije Hese, fenomenalne ilustratorke iz Sevilje.

Federiko Felini, Tulio Kecik

IMG_0115

Tulio Kecik bio je Felinijev prijatelj više od četrdeset godina, i u ovoj knjizi on daje širok prostor privatnim aspektima života slavnog reditelja. Po prvi put, pedesetogodišnji brak sa Đulijetom Mazinom i njihova umetnička zajednica, prepričani su verno od strane jednog očevica; ne nedostaje ni poneka prijateljska indiskrecija o povremenim Felinijevim upadima u ono što je nazivao „gradom žena”.

Knjiga takođe sadrži mnogo detalja koji se tiču rađanja i pravljenja filmova, pa tako recimo ovde izlazi na videlo do sada skriveni doprinos i učešće Dina Bucatija u pisanju knjige Putovanja Đ. Mastorne. Saznajemo ovde i o protivrečnom Felinijevom odnosu prema okultnim naukama i spiritizmu na koje je, jedno vreme, gledao sa skepsom ali se i strastveno zanimao za njih.

„Ne mogu da zamislim bolji vodič kroz jedinstveno delo Federika Felinija.” Martin Skorseze

Nadamo se da smo vas inspirisali na čitanje neke od biografija, dragi knjigoljupci. Naravno, očekujemo i vaše preporuke i utiske! Pišite nam u čijim ste biografijama vi uživali.

Ukoliko vam fali još inspiracije za čitanje, pogledajte naše preporuke za čitanje u izolaciji (koja se uskoro završava!) ili predloge najkraćih knjiga za koje uvek možete izdvojiti malo vremena da ih pročitate.

Pozdravljamo vas, do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Da li ste u elementu?

Među našim preporukama za čitanje na Instagramu našao se i veoma zanimljiv časopis – Elementi. Pitali smo vas da li ga čitate i, kako je mali broj vas bio upoznat sa njim, rešili smo da vam pobliže predstavimo ovaj magazin.

IMG_8512

Elementi su ilustrovani naučnopopularni časopis, koji izlazi četiri puta godišnje. Prvi broj objavljen je 2015. godine, a do sada ih je štampano 19. Elemente objavljuje Centar za promociju nauke, javna institucija osnovana od strane Ministarstva nauke Srbije.

Kako stoji na sajtu ovog centra, njihov cilj je da premoste jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

O čemu možete čitati u časopisu Elementi?

IMG_8513

 

Svaki broj obiluje mnoštvom interesantnih tekstova o primeni nauke u različitim prirodnim i društvenim oblastima. Tu su i članci koji analiziraju nauku kroz istoriju, intervjui sa naučnicima i istraživačima, zanimljivi pogledi na književnost, umetnost, slikarstvo, psihologiju, jezik… Teme kojima se časopis bavi su društveno angažovane i aktuelne, a tekstovi su isključivo autorski i nisu ranije objavljivani.

Ali, ono što svakako prvo primetite čim uzmete bilo koji broj u ruke, jeste dizajn. Ilustracije su prepoznatljive i jedinstvene. Na ovaj način, kroz vizuelni doživljaj i umetnički izraz, svet Eelemenata otkriva se sa uživanjem!

Osim tekstova i ilustracija, magazin nam donosi i brojne inovacije u sferi multimedije. Recimo, 16. broj je specifičan, jer je za pregled slika potrebno skinuti aplikaciju osmišljenu posebno za ovu priliku. Aplikacija čitaocu pruža proširenje tekstualnog i grafičkog sadržaja o evoluciji našeg odnosa prema – ekranima.

Neke od tema Elemenata

Da biste stekli još bolju sliku o čemu sve možete čitati u ovom časopisu, navešćemo samo neke od mnogobrojnih, zanimljivih tema koje obrađuje.

Tu su tekstovi o Šekspirovom svetu nauke, evoluciji lepote, sličnosti između stripa i tabele Periodnog sistema hemijskih elementa, novoj katalogizaciji virusa, neuroseksizmu, neolitskoj poljoprivrednoj revoluciji, priče o civilizaciji hleba, novim gospodarima hrane, siromaštvu, suicidu, hormonima, Lajbnicu, Hitleru, Slovenima, putu na Mars i kontaktu sa drugima.

IMG_8511

Nadamo se da smo vas barem malo zainteresovali za ovaj koristan i uzbudljiv časopis. Nama se veoma dopada i preporučujemo ga za prelistavanje u trenucima dokolice umesto neke emisije na Diskaveriju, a svakako je u pitanju štivo koje se čuva i čita ponovo.

Za vas koji više volite preporuke za klasična književna dela, u prošloj objavi pisali smo o klasicima koje svakako preporučujemo da pročitate – možete ga čitati ovde. Ako ste, pak, veliki ljubitelj mačaka (mi jesmo!), za vas su knjige sa spiska koji smo objavili ovde.

Pratite nas i pišite nam: da li biste čitali časopis Elementi? Već jeste? Koji je vaš omiljeni broj ili obrađena tema? Podelite utiske sa nama i drugim knjigoljupcima!

Do sledećeg čitanja, ostajte nam dobro!

Vaša Knjižara Most

Klasici koje morate pročitati

Nastavljamo mi da pišemo, ovi postovi se, takoreći sami od sebe slažu… nema potrebe da vas pozdravljam, dragi knjigoljupci, samo nastavljamo dalje…

Današnja tema – tri, dva, jedan… K L A S I C I…

Zašto ovako razdragano-dramatična najava?

Pa šta je prvo što vam padne na pamet kad čujete tu ogromnu reč „klasici“? Da se ne lažemo, odmah se zamislimo u klupi, tu je i dnevnik, i pretnja profesora/profesorke da ovo shvatimo ozbiljno jer će se desiti potpuna apokalipsa. Nije samo to, klasike doživljavamo kao nešto veoma teško, naporno, ko-će-to-razumeti, pa se retko upuštamo u čitanje ovih dela.

E, pa nije to baš tako. Istina, umeju klasici da uplaše čak i izgledom, čak im ni korice nisu nešto posebno vesele, ali uzmimo u obzir da su ove knjige DANAS (dobro, duže od danas) klasici, a da su u vremenu kad su se pojavili bile samo (nije „samo“ ali šta da kažem?) knjige na policama koje su bile hit i oduševljavale čitaoce kao što nas danas fasciniraju ovi moderni autori, koji će možda nekada postati klasici, a neki lik će, kao ja sada, hologramisati o tome (uopšte ne mogu da zamisli kako će se to raditi u budućnosti).

Napravili smo listu čiji redosled nema nikakvo značenje, jer su sve knjige fenomenalne, pa nema potrebe ređati ih kao neku top-listu, već onako, kako mi dođu u ruke…

Fjodor Dostojevski, Idiot

IMG_8907

Eto, vidite, ne rade se svi klasici u školi.

Ja imam neki čudan refleks groženja kad neko izgovori „Čitam Dostojevskog“ – ma sjajno, odlično, ako i treba. Problem je u tome što se u toj rečenici kaže sledeće: „Jako sam pametan/pametna, obrazovan/a i evo sad slažem jako bitan i uzvišen izraz lica, jer znam da si sad fasciniran/a“.

Istina, njegovi romani nisu jednostavni i idu i dalje od Zločina i kazne i Braće Karamazovih,  idu i do Idiota – najfascinantnijeg njegovog dela (aha, jesam, subjektivan sam i uvek ću biti – nisam sudija, nisam žiri, može mi se).

Neverovatal lik taj grof Miškin. Toliko naivnosti u jednoj osobi, toliko iskrenosti – stvarno je teško za podneti. Radnja naravno nije jednostavna i samo bih se upetljao kad bih pokušao da prepričam ili je približim. Ovaj roman je stvar osećaja, stvar doživljaja koji nas demaskira i navodi na drugačije poimanje stvarnosti. Zaista je sjajan. Budi kao grof Miškin – na sopstvenu odgovornost…

Silvija Plat, Stakleno zvono

IMG_8912

Evo, ni ovo se ne radi u školama, mada mi je, možda jasno zbog čega.

Srednjoškolci su najosetljivija grupa, jedan sociološki konstrukt (tako kaže jedna moja drugarica, a meni baš super sintagma) podložan uticajima, pa im predlažem da prikoče kad je ova knjiga u pitanju. Evo, već vidim srednjoškolce kako se misle – U, strava, ovo ne smem, idem odmah do knjižare Most po Silviju.

Priča je o studentkinji koja gubi kontrolu nad sopstvenim životom. U jednom trenutku imala je sve, staž u prestižnom časopisu, odlaske na koktele, poklončiće, osećaj hajfešn života i onda okrenete stranicu i opa – šamarčina. Udar života koji pred ženu postavlja konzervativno društvo i sklonost autodestrukciji.

Eh, Silvija, Silvija, baš si bila komplikovana, ali hvala ti na ovom jedinom tvom romanu.

Ivo Andrić, Travnička hronika

IMG_8910

Malo miksujemo, jer i mi imamo klasike, a ovaj je na svetskom nivou.

Dok pratimo znakove pored puta, prolazimo kroz avliju što je zovu Prokleta, pa preko mosta na Drini dolazimo do Travnika. (Ovo nije stvarni put, ja o geografiji baš ništa ne znam).

Dozvolite mi (mhm, dozvolite) da ponovo budem subjektivan – ovo delo stvarno iskače i nameće se kao njegov najbolji roman. Ima čak i dva naslova – toliko je dobar.

Andrić je uspeo da prikaže život Travnika koji podleže raznim uticajima. Pored turskog, na koji su ljudi već navikli, trpe Francuze i Austrijance. Ali, trpe i oni jedni druge. Ovaj roman je jedan veliki kulturni šok i odličan prikaz koliko jedna kultura može uticati na onu koja je u tom trenutku dominantna, kakvi ljudi će se rađati u takvim okolnostima, kakvi će postajati, šta je ostalo, a šta se promenilo – reći će vam Andrić u ovoj hronici.

Stendal, Crveno i crno

IMG_8911

Nagradno pitanje, ali je zabranjeno guglati (ili guglovati?) – Kako se zove Stendal? Ima li uopšte ime ili je kao Šer, Madona, Isus?

Šalu na stranu i dobro došli u devetnaestovekovnu Francusku.

Evo ovaj roman je primer onoga što sam govorio na početku. Danas je on nama klasik, a u devetnaestom veku su ga svi čitali, bukvalno svi koji su znali čitati i on je Stendalu doneo svetsku slavu.

Ljubavni je roman, a iz njega je izašao Žilijen Sorel kao jedan od najupečatljivijih likova svetske književnosti. Unutar njega samog dešavaju se duboki raskoli, i isijava neverovatna pokretačka snaga i volja za životom. Narator ga sve vreme prati i osetimo tu privrženost koja je izrazito sugestivna, osetimo je i mi u toku čitanja. A drame ne fali, ipak je to Francuska, a roman je ljubavni – neće biti dosadno ni na trenutak!

Lav Nikolajevič Tolstoj, Vaskrsenje

IMG_8909

Evo, svog omiljenog pisca sam ubacio tek sad, dakle – lista apsolutno nije rađena po „bitnosti“, svi su bitni.

Ratovali smo i mirili se sa njim i Anom Karenjinom, uživali (kako da ne) u Krojcerovoj sonati, umirali sa Ivanom Iljičem i onda smo vaskrsli zajedno sa Tolstojem.

Usudiću se da kažem da ovaj roman nije tipičan za Tolstoja, po prvi put se može osetiti njegov stav, čak i osuda koju iznosi ovim romanom. Moglo bi se reći da je ovo delo začetak onoga što danas zovemo „moderni roman“. Naravno da je odjeknuo i bio veoma popularan, ne samo zbog toga što je sam po sebi fenomenalan, već i zbog pokušaja cenzurisanja i zabrane i negativne reakcije crkve na roman i na samog grofa Tolstoja.

Skidamo kapu (šešir) ovom čoveku.

Tomas Man, Smrt u Veneciji

IMG_8904

Izvinite zbog naslova, znam da nije baš prikladan u današnje vreme, ali nije do nas, do Mana je.

Za razliku od Čarobnog breg ili Budenbrokovih, ovaj roman (naslov izbegavati kad god je moguće) je nikad kraći i nikad efektniji, a prevod, pa, svaka čast Anice Savić Rebac!

Generalno, posvećen je problemu lepote i efektu koji ona ima. Mlađahni Tađo i vremešni Ašenbah – evo intrige, evo kontroverze. Homoerotika izbija iz svake strane, ali potpuno odvojena od pojma seksualnosti. Recimo da bi ovo bila preteča danas popularnom Asimanovom romanu Zovi me svojim imenom.

Zaista, lepota, koliko je podsticajna toliko je i rušilačka, izgleda da nismo ništa naučili od lepe Helene, ali s druge strane, šta bismo mi bez lepote na ovom svetu.  (Nije pitanje, zato nema upitnika).

Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja

IMG_8906

Evo, ovo već ima smisla, čak i logike. Suptilno se nadovezuje na Manov roman i nastavlja tumačiti problem estetike i njenog dometa, koji ide do večnosti pa još i dalje.

Ipak, nije samo o lepoti reč. Ovaj roman predstavlja i samu umetnost i menja onu tezu mimezisa po kojoj umetnost imitira život. Ovde život imitira umetnost jer je čovek sam po sebi umetnost, a čitav svet i sam život mu povlađuju. Takođe, strah od života ume da ispliva, ne kroz strah od umetnosti, u njoj smo slobodni, već se on ispoljava u svim društvenim konvencijama, stegama i pravilima. Zato i portret stari, neko mora biti lep i živeti slobodno za sve one koji to nisu smeli. Iako može biti izrazito zla i manipulativna, lepota ipak osavlja bez daha.

Sećate se priče o Silviji? I sa ovim romanom bi valjalo pričekati, jednom kad se pročita više ništa nije isto.

Danilo Kiša, Grobnica za Borisa Davidoviča

IMG_8905

Da malo predahnemo od ovih stranih autora i koncentrišemo se na naše velikane. Dobrodošli u svet Danila Kiša. Opet jedno pitanje – da li ste uspeli iz sećanja izbrisati scenu sa mačićima iz Ranih jada? Nisam ni ja, evo već xxx godina (malo sam Dorijan, ne pada mi napamet da kažem pre koliko sam čitao ovo kao lektiru).

Kritičari su neodlučni u tumačenju ovog dela. Neki kažu zbirka pripovedaka, a neki roman. Nećemo čekati da se dogovore, ne znam ni da li je to bitno, prosto ćemo se upustiti u čitanje Kišovog dela. Zasnovane na istorijskim događajima, ove priče kazuju o političkim obmanama, izdajama i ubistvima u Istočnoj Evropi, i vešt su prikaz dvadesetog veka, osim ove prve, tu malo idemo u prošlost.

U komgod delu sveta da živite – Kiš je sigurno preveden na vaš jezik.

Anton Pavlovič Čehov, Izabrana dela

IMG_8908

I, za kraj, nešto naizgled „laganije“, ali samo naizgled. Ovde pre svega preporučujemo Čehovljeve kratke priče, žanr u kojem se smatra majstorom. Ali svakako da kad-tad treba čitati i njegove čuvene drame (Galeb, Tri sestre, Ujka Vanja…).

Prema Čehovu, dobra priča treba da ispunjava sledeće uslove: 1) potpuna objektivnost, 2) istinit opis lica i predmeta, 3) maksimalna kratkoća, 4) jednostavan jezik, 5) smelost i originalnost, 6) iskrenost.

Kod Čehova nemojte očekivati zastupanje neke strane, isprazne ideologije ili propovedi. On prosto piše onako kako jeste.

IMG_8563

Eto, dragi kljigoljupci, bila je ovo naša vrlo kratka lista klasika za koje smatramo da treba da se pročitaju. Kako vam se čini?

Za vas koji više volite savremenu književnost pisali smo o knjigama koje će ove godine biti prevedene na srpski, ali i o svim knjigama koje vam preporučujemo za čitanje u izolaciji.

Pišite nam utiske, pišite nam koji klasici su na vas ostavili najjači utisak i o čemu biste još voleli da čitate kod nas.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most

Sva mesta za čitanje kod kuće

Dragi naši knjigoljupci, trenutna situacija nas je sve u manjoj ili većoj meri vezala za kuću.

Mi ipak nastavljamo da radimo, naravno uz sve mere zaštite. Vrata su nam otvorena od 10 do 16 časova radnim danima, a u naših 100 metara kvadratnih može bezbedno da boravi do troje ljudi. A tu smo i za sve one koji ne izlaze iz svojih domova. Porudžbine primamo putem telefona, mejla ili poruka u inbox.

E, a kad se snabdete svim knjigama koje odavno želite da pročitate, potrebno je da nađete najudobniji kutak za uživanje u literaturi. Nažalost, ovih dana mnoga mesta za čitanje su nam uskraćena: parkovi, javni prevoz, udobni kafei – ne dolaze u obzir.

Dakle, vezani smo za kuće i stanove, pa da vidimo koja nam to mesta preostaju za ovu korisnu i lepu razonodu:

Pored prozora

Ok, krenućemo prvo od romantičnijih i instagramibilnijih (je l’ i vi koristite ovu reč za predmete ili lokacije za koje znate da će lepo izgledati na Instagramu?) mesta.

Ovakav kutak pored prozora zaista izgleda prelepo na fotografijama, ali pitanje je koliko je udoban za duže čitanje. Ako imate komforan komad nameštaja za sedenje pored prozora, onda je svakako za preporuku čitanje kraj prirodnog izvora svetlosti. Ako, pak, nemate, uvek možete da napravite odličnu fotku, pa da se premestite na neko stvarno udobno mesto.

Foto: Unsplash

U kupatilu

Još jedno mesto koje izgleda fantastično na fotkama jeste i kupatilo, posebno ako je lepo osvetljeno i dekorisano. Šalu na stranu – ne promovišemo čitanje samo zbog slikanja.

Kupatilo je savršena lokacija za sve one koji žele da se na legitiman način malo distanciraju od svojih ukućana, a ujedno je i mesto gde možete da napravite lepu i opuštenu atmosferu. Jedina manjkavost čitanja u kupatilu mogu biti nakvašene stranice knjijge. Mada, neko bi rekao da i to ima svojih čari…

Photo by Ava Sol on Unsplash

U krevetu

U krevetu najradije čitamo uglavnom pre spavanja. Međutim, period je takav da praktično po ceo dan ne moramo da ustajemo. Napravite sebi ugođaj, popijte jutarnju kafu ili čaj u krevetu i ostanite malo duže, barem dok ne završite to jedno poglavlje…

Foto Unsplash

Na terasi

Nadamo se da će se kasnomartovski sneg brzo otopiti i da će nam seproleće što pre vratiti. Čim se to bude dogodilo, bacite se na spremanje terase, pranje prozora i bacanje svega onoga što ste tokom zime skladištili napolju.

Ima mnogo praktičnih saveta i jednostavnih načina da ulepšate svoju terasu, čak i ako je veoma mala. Napravite sebi udoban kutak napolju i koristite svaki lep dan za grejanje i uživanje na suncu, uz dobru knjigu.

Foto Unsplash

Na kauču

Pretpostavljamo da je kauč ipak najkonvencijalnije mesto za čitanje kod kuće. Udobni jastučići, prijatno osvetljenje, toplo ćebe… Sa mačkom koja prede ne vašim nogama, ovo je savršena postavka za svakog knjigoljupca.

IMG_8752

 

U ležaljci

Možda je ova izloacija pravi trenutak da uradite nešto što vam u normalnim okolnostima ne bi palo na pamet!?

Posedujete ležaljku, ali je koristite uglavnom na vikendici ili na kampovanju? Budite kreativni i probajte da je montirate negde u stanu. Napravite voćnu salatu, pustite lagane tropske ritmove i zamislite da se ljuljuškate pored nekog mora, uživajući u knjizi.

kinga-cichewicz-neAymtPgUHs-unsplash

Na podu

Svi se mi ovih dana premeštamo s fotelje na kauč, s kauča na krevet, s kreveta na stolicu. Kada se zasitite ovih mesta, pobacajte jastučiće po podu, pozovite najmlađe članove porodice i čitajte, crtajte, pišite, družite se…

annie-spratt-Mmi_sUHNazo-unsplash

Eto, dragi knjigoljupci, to su naši predlozi za (manje ili više) udobna mesta na kojima možete da čitate. Ako vam je potebna pomoć oko odabira prave literature, pročitajte ovaj tekst gde vam preporučujemo knjige koje biste trebali da pročitate pre tridesete ili ovaj u kome pišemo o knjigama za sve ljubitelje mačaka.

U sledećoj objavi preporučićemo vam i neke od najboljih klasika koje svakako za života teba pročitati.

Koja su vaša omiljena mesta za čitanje? Pišite nam u komentarima.

Do sledećeg čitanja!

Vaša Knjižara Most