5 knjiga za leto

Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane.

Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore opisano, ali ništa zato. U nastavku vas čeka spisak knjiga koje će vas preneti u morske krajeve čim ih budete otvorili.

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf

Osim što pojava proze Virdžinije Vulf predstavlja jedan od prelomnih trenutaka u istoriji onoga što u književnosti zovemo modernizam, dela ove autorke svakako treba čitati iz mnogo drugih razloga. Njeni romani nateraće vas na duboko promišljanje o temama koje ni danas, nakon jednog veka od njihovog prvog objavljivanja, nisu ništa manje aktuelne.

Roman Ka svetioniku počinje opisom jednog običnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece koji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj. Preko puta letnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. Kao i u svim romanima toka svesti, i u ovom Virdžinija Vulf akcenat stavlja na unurašnji svet junaka. Ona vešto koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova čime nas uvodi u njihov unutrašnji život.

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje?

Ka svetioniku možda nije prva knjiga na koju pomislite kada kažete „knjiga za leto“, ali dobre knjige se čitaju uvek!

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf (Arete, Beograd, 2016)

Miholjsko leto, Eleni Teoharus

Eleni Teoharus rođena je na Kipru i studirala je medicinu i filologiju u Solunu. I danas radi kao dečiji hirurg, a piše prevashodno poeziju. U podnaslovu zbirke Miholjsko leto stoji da su to „pripovesti koje nisu uspele da budu pretočene u poeziju“, a ispod toga „Magija malilh stvari“. Ove bajkovite pripovesti opisuju tumaranja po obrisima lepih muškaraca, vatru duše koja ne može biti ugašena, ali il rastanke.

Ramena su mi izgorela, kao i pleća, koža se ljušti i prave se plikovi, boli me i neprestano pijem vodu, tražim tvoje azurno plave kristalne poljupce da me omađijaju, penjem se ka groblju. Po starom misirskom smokovom vrtložio se vetar, balkon na Egeju gleda u more, bezbroj puta prženo ulje i miris ribe. I jedan odrpanac Erih, ukotvljen godinama u ovoj luci, prebbira po svojoj gitari i Savopulosovim pesmama.

Pučina, pružam pogled ka jugu, bonaca, desno svetluca Lemnos, vidim vojnika Gusijasa, pre no što ga ubiše u Lefki, i tebe u vinu kao mutnu harmoniju.

Sasvim smo sigurni da ćete se uz Miholjsko leto osećati kao na putovanju kroz Grčku…

Miholjsko leto, Eleni Teoharus (Treći trg, Beograd, 2019)

Ka kući plivajući, Debra Levi

Francuska rivijera, stara kamena vila sa bazenom, zvuk insekata i mirirs borovine… to je postavka u kojoj se odvija radnja romana Debre Levi Ka kući plivajući, u kojem ništa nije onako kako se na prvi pogled izgleda. Možda će vam se učiniti da čitate lagano letnje štivo, ali ne dajte se zavarati! Levijeva je uzbudljiv pisac i nakon što uvuče čitaoca ispod mirne površine događaja njenih junaka, otkriće mu svet vapaja nabijen simbolima.

Šta se dešava kada se u vili u kojoj odmaraju dve porodice iznenada pojavi zanosna crvenokosa mlada žena? Da li se tu zatekla zbog greške domaćina ili je želela da bude tu baš u to vreme?

Otvoreni bazen turističke vile više je ličio na jezerce nego na relaksirajuće plave bazene iz brošura za godišnje odmore. Jezerce u obliku pravougaonika od kamena su isklesali članovi poznate italijanske porodice kamenorezaca iz Antiba. Jedno telo je plutalo nadomak dubljeg kraja bazena, gde je voda bila hladnija jer je bila u senci borova.

Ka kući plivajući, Debra Levi (Prometej, Novi Sad, 2021)

Sa Mediterana, Jovan Dučić

Za Dučića kažu da je, i po informacijama i po simpatijama, bio „izraziti Mediteranac“ za koga su postojale pre svega grčka i latinska kultura, pa zatim sve one koje su iz njih proizašle. Osećanje prirode koje u ovim putopisima opisuje naš slavni pisac i diplomata svojstveno je ljudima sa Mediterana, kod kojih se melanholija pretvara u promišljanje.

Svod se ovde kreće, more se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomiče, i raste i skuplja neprestano; oblaci proleću kao užarene mase, čas ponirući u pučinu, a čas bacajući iz neba po vodi svoje usijane senke…

Sa Mediterana, Jovan Dučić (Akademska knjiga, Novi Sad, 2009)

Kirka, Madlin Miler

I za kraj, evo jedne vrele antičke priče, jer šta bolje pristaje ovom vrućem letu od peripetija koje preživljavaju likovi iz grčke mitologije. Onima koji su kao mali voleli mitove i legende stare Grčke verovatno će biti poznata priča o Kirki, ćerki titana Helija, prognanoj od strane Zevsa (a koga bi drugog) na pusto ostrvo Eja.

Kirka ubrzo shvata da je po svojoj prirodi veštica, i upušta se u istraživanje biljnog i životinjskog sveta svog usamljenog ostrva, kroti divlje zveri i usavršava okultne veštine

U priču o Kirki osim bogate istorije, utkana je i priča o usamljenosti, želji za pripadanjem, ljudskim slabostima na koje nisu imuni ni bogovi, i ljubavi zbog koje smrtnost postaje važnija od večnog života.

Negde u to doba, jednog dana sam se našla u najgušćoj paprati u šumi. Obožavala sam da se šetam po ostrvu, od najnižih obala do najviših predela, da tragam za skrivenom mahovinom, paprati i puzavicom, da skupljam njihovo lišće za čini. Bilo je kasno popodne i korpa mi je bila prepuna.

Kirka, Madlin Miler (Laguna, Beograd, 2020)

23 питања са Дубравком Ребић

  1. Зашто писање?

Зато што желим да се људи осећају мање усамљено. И желим да боље разумеју себе и друге.

  1. Опиши нам укратко твој процес писања?

Размислим о чему желим да пишем и које емоције желим да пробудим. Па онда размишљам о ликовима и бележим ко су, какав им је живот био, какав је сада, шта воле, шта јок и шта хоће да кажу. Пола тога ни не уђе у текст. Па их пустим да раде шта им је воља. Не планирам заплет детаљно.

  1. Савет за писце у помолу?

Идите на радионицу поезије код Огњенке Лакићевић, окружите се људима који верују у вас, пишите сваки дан и немојте очекивати да ће то што напишете бити добро. Саслушајте оне који знају више од вас, преправљајте текст до бесмисла и немојте бити сујетни.

  1. Како је настао роман „Тонемо“?

Сазнала сам да сам трудна и помислила да ће ми се након порођаја живот завршити. Опраштала се од себе хаха и у том опраштању одлучила да имам форе до термина за порођај да остварим нешто што сам дуго желела. И остварила сам, а живот се није завршио. Тек је почео како ваља, ако мене питате. Пробудим се у току ноћи (дете ме пробуди) и после не могу да заспим. Лежим у неверици шта ми се дешава!

  1. Опиши нам место на којем пишеш?

Ужас.

  1. Имаш ли омиљеног књижевног лика? Зашто баш тај?

Рафаела Черуло јер је све што ја нисам.

  1. Где тражиш инспирацију за писање?

Не тражим је уопште. Ретко је имам. Да је тражим и чекам вероватно никад ништа не бих завршила. Без обзира на то колико ме писање испуњава, оно захтева дисциплину и рад. Као и све што вреди труда.

  1. Где читаоци могу да нађу и купе твоју књигу?

Могу је поручити од мене директно, писати ми преко Инстаграма или Фејсбука. Могу је наручити преко Прометејевог сајта или је купити у новосадској књижари Мост. Има је и у Лагуни.

  1. А где могу те да прате? Ако могу...

Да, на Инстаграму се непријатно зовем dubravka4life, а на Фејсбуку Ребић Дубравка. Мислим да сам једина Ребић Дубравка. Супер ми је то.

  1. Шта ти се највише свидело током писања овог романа?

Мој дечко Петар који ме је мотивисао да пишем сваки дан иако није прочитао ни једну реченицу.

  1. Откриј нам тајну једног лика, али немој нам открити радњу књиге..

Ева мисли да нема срце.

  1. Опиши нам процес настајања корица? Да ли су ти битне? Колико учествујеш?

Био ми је битан концепт, а све остало сам препустила илустраторки Соњи Бајић која је цар.

  1. Радиш ли сада на нечему?

Да, пишем кратке приче.

  1. Писац којег баш посебно волиш и цениш?

Има их више али тренутно је то Беким Сејрановић. Духовит, драг, самоироничан, паметан, пун душе.

  1. Да ли су неки аутори и књиге утицали на твој рад?

Да! Немам појма да ли су утицали на мој стил писања, ако ја уопште имам стил. Али јесу на мене као особу па самим тим вероватно и на животе мојих ликова: Силвија Плат, Елена Феранте, Беким Сејрановић, Сташа Вукадиновић, Сали Руни, Томас Ман, Лана Басташић, Марко Погачар, Курт Вонегaт, Стивен Кинг, Живојин Павловић, Лусија Берлин…

  1. Најдража књига из детињства?

Робинзон Крусо. Јако сам се ложила на приче о преживљавању. Чак сам покушала да напишем роман о нека два детектива којима се хеликоптер срушио усред пустиње али немам појма где је та свеска и мислим да не желим да знам хаха.

  1. Са којим аутором би ишла на вечеру?

Са Сташом Вукадиновић. На пиво или шприцер.

  1. Колико полица за књиге имаш у кући?

Недовољно.

  1. Осим што пишеш, да ли имаш још неко занимање/хоби?

Да, радим као копирајтерка и тренутно пишем за фирму која помаже људима да побољшају ментално здравље. Пишем текстове за блог и апликацију. Скроз је то у складу са мојим вредностима и афинитетима. Уживам!

  1. Откриј нам тајну о себи?

Немам тајне. Мислила сам да то имамо само кад смо мали?

  1. Омиљено место у граду?

Лиман један и два.

  1. Чај или кафа?

Кафа!

  1. За крај:

Хвала вам, драги људи!

Tradicionalni Mali Sajam Knjiga u Knjižari Most od 21.10 do 31.10

Dragi knjigoljupci,

I ove godine, kao i predhodnih,
spremamo vam još jedan Mali Sajam Knjiga u Mostu!

MALI SAJAM KNJIGA U MOSTU

Za sve ljubitelje pisane reči, koji su sprečeni ili ne posećuju 64. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, Knjižara Most je odlučila da nastavi tradiciju Malog sajma u Mostu i da vas počasti popustima na sve knjige u periodu od 21. oktobra do 31. oktobra.
Spremili smo vam popuste od 10% do 35 % na sve knjige, a tu su i dalje naše akcije
3 knjige za 200din i SVE PO 100 kutak, na kojima je ostalo još dosta naslova.
Uz kupljenje knjige poklanjamo obeleživače, a svi ste dobro došli da sednete i opustite se uz domaću kafu, espreso ili čaj. Sajamska kupovina knjiga zna da bude naporno, stoga je predah neophodan, a u našoj knjižari mesta ima za sve.
Police su dopunjene, knjige su složene i mirno vas čekaju!

Novosađani, otvorite jesenju sezonu na pravi način!
Vidimo se 21.oktobra u Zmaj Jovinoj 22,
u pasažu,
u podrumu,

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

Novi glasovi književnosti, vredni naše i vaše pažnje

1. Lana Papić
2. Vitomirka Trebovac
3. Rumena Bužarovska
4. Željko Jovanović
5. Ivana Dobrakova
6. Milica Vučković
7. Jana Radičević
8. Spasoje Stevanović
9. Branislav Živanović
10. Miloš Švonja

 

 

Često se upletemo u imena autora koja se vrte kroz prste i mnogo pominju, da zaboravimo da damo šansu i nekim novim glasovima, koji su tek stupili na književnu scenu. Naravno, ne osporavamo već proslavljenje i sjajne pisce, ali ipak želimo da pružimo šansu i novim autorima.
Mi smo vam spremili, ovu gore, listu sa 10 imena, za koje možda još niste čuli, a koja mi smatramo vredna vaše pažnje.
Oni su glasovi novih generacija, osećanja, događaja, i modernog doba, a istodobno i podsećanje na prošlost i istoriju, i mesto odakle potičemo i svi dolazimo. Ovi novi autori, sjajno uspevaju da spoje prošlost i sadašnjost, i ukažu nam na ono dobro i loše, što smo propustili, dok u isto vreme i ističu ono što nas danas muči, a i veseli.

Njihove knjige pričaju neke nove priče, ne ispričane, originalne, pune emocija, pune doživljaja.

~~~

  • Lana Papić u svom romanu „Godine Lazara“ donosi stari duh jedne epohe koja podseća na ono nešto što je nekad bilo i na ono nešto što često zaboravljamo. Izuzetno zanimljivo i pitko, uz pomoć istorijskih činjenica, upakovala je priču jedne porodice koja sada nikada neće umreti. 
  • Vitomirka Trebovac svojom knjigom poezije pomera granice toka misli i oslikava pejzaže grada i pokrete ljudi, tako da čitalac može jasno da vidi film, koji piše njena ruka. 
  • Rumena Bužarovska svojim rečima obara sa nogu, zaustavlja vreme, briše prostor i realnost i tera čitaoca da se izgubi kompletno, dok ga obuzimaju prejake emocije za koje nije ni znao da postoje. 
  • Željko Jovanović piše roman kroz koji konstantno svira džez i zvuči tako predobro, da priča koju prati dobija novu dimenziju, kakvu još niste čitali. Uz zvuk džeza zavirite u prošlost. 
  • Ivana Dobrakova piše kratke priče od kojih vas hvata jeza, a u isto vreme i jak osećaj nelagodnosti, koji vas tera na drastične promene, od toka misli do navika koje su vam nesvesno preuzele dane i minute. Jaki likovi, poput Toxo, otkriće vam svet koji se brzinom svetlosti približava, a vi ga možete zaustaviti. Čitajte Dobrakovu. 
  • Milica Vučković je uz podršku sjajnih ljudi, poput Srđana Valjerevića, ostvarila svoj prvi roman koji je i pre nego što je izašao već zagolicao svima misli i nestrpljivo je dočekan. Ostaje samo da ga pročitate. 
  • Jana Radičević u svojoj zbirci pesama jasno i glasno daje do znanja da DA mi živimo u 21. veku, te i da je ova neoavangardna poezija nešto što bi svako morao pročitati.

  • Spasoje Stevanović je napisao roman kakav još niste sreli, turbulentna priča o sećanju i o porodici, a i svemu ostalom što život nosi, a ljudi guraju pod tepih starom metlom. Stvarno jedno ludilo od knjige.

  • Branislav Živanović izgradio je slojeve i slojeve pesničkog tektsta, što onog vidljivog, što onog između redova, koji lagano i božanstveno priča priču o životu i o svetu koji stoji na jednoj granici između prošlog i sadašnjeg, i bori se na koju će stranu da padne.

  • Miloš Švonja vas tera da ne prestajete da čitate iznova i iznova njegove reči poezije. Uspeo je da obuhvati i dočara sve one emocije i postupke od kojih se sakrivamo i kojih se plašimo da izgovorimo, a koje su toliko realne, više od onih sa kojima vešto paradiramo po ulicama javnosti.  

~~~

Toliko od nas ovog puta,
čitajte nas sledeće nedelje, jer vam donosimo intervju sa Lanom Papić!
Čitajte, čitajte, čitajte,

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

Knjige za svakog i u svako vreme

Pozdrav svima i srećni vam ovi neki novi jesenji dani.
Nadamo se da ste tokom leta svi odmorili, i da ste uspeli da pročitate bar jednu pravu knjigu. U ovom narednom periodu želimo vam vremena da se izgubite u knjižari i da bez ikakve griže savesti provedete sate prelazeći prstima preko naslova, čitajući šta se nalazi na zadnjim koricama knjiga i dati sebi prostora da se zaista zaljubite u knjigu koju ste podigli, i da ponekad samo eto kupite knjigu bez ikakvog plana. U to ime, a i u ime redovnog poklanjanja knjiga, odlučili smo da sa vama podelimo i naslove sa kojima možete bilo kada, bilo koga, u bilo koje doba da obradujete, jer to su to, po našem skromnom mišljenju, knjige za svakog i u svako vreme.
Uživajte u budućim danima i ne zaboravite da svratite do nas.

 

1. Muza – Džesi Barton

Muza će vas obuzeti i oduševiti, želećete da ova knjiga traje zauvek. Slika govori hiljadu reči, a knjiga još više.

muza

2. Devojka s pomorandžama- Justejn Gorder

Ponekad pisanje o najobičnijim stvarima i osećanjima u životu mogu biti dovoljne da vas oduševe i dovoljne da se zaljubite u priču i knjigu.

images.jpg

 

3. Rani jadi – Danilo Kiš

Kiš je bio majstor kakvog nema, to svi znamo, a Rani jadi je knjiga kakve nema i kakva se ne ponavlja. Tako lako čitljiva i pitka, a tako savršeno satkana sitnicama koje kroje život.

rani-jadi-danilo-kis-sp.jpg

 

4. Znakovi pored puta- Ivo Andrić

Ova knjiga hvata misli na papir tako vešto i tako mudro. Jezgrovita je i dugačka, ali sažima ovaj naš Balkan i podseća na njegovu vrednost i bogatsvo.

znakovi_pored_puta_vv.jpg

 

5.  Klub nepopravljivih optimista – Žan-Mišel Genasija

Zaljubićete se u likove i nećete hteti da spustite knjigu do samog kraja. Slojevita, obojena, živahna i temeljita u svakom pogledu, a opet tako jednostavna i svakom razumljiva.

282276_1200_1200px_w-e1569401843448.jpg

 

6. Gošća – Takaši Hiraide

Šta je jedan život, no splet okolnosti, i minuta koji teku. Gošća priča o Japanu, i jednom običnom životu. Topla knjiga, koja će vas poneti i u tome podsetiti da usporite.

241800_gosca3dsm_ff.jpg

 

7.  Stvari koje padaju s neba – Selja Ahava

Selja Ahava na vickast način pripoveda o suštini realnosti, koja je uvek, ama baš uvek, nepredvidiva i neočekivana i koja se ne može isplanirati. Naučite kako da joj se prepustite uz ovu knjigu.

zvuk-stvari-koje-padaju-3.jpg

 

8.  Obojeni – Aleksandar Žarden

Vratite se u detinjstvo uz knjigu Obojeni i konačno svi shvatite da deca u nama nikada ne umiru, i ne treba. Dosta je bilo preterane ozbiljnosti.

Obojeni-Aleksandar-Zarden_slika_O_85191337.jpg

 

9. Razgovori sa prijateljima – Sali Runi

O apsurdu koji je život, o neprijatnim razgovorima, situacijama, ljudima i o nepotrebno potrošenim rečima. Sali Runi je majstor reči koji tako dobro ume da zgrabi sve ono što ljudi vole da izbrišu i stvalja to na papir, da podseti uvek na sve te živote uzaludno utrošene. Apsurdno dobra knjiga, dajte joj šansu.

razgovori-s-prijateljima-sali-runi_slika_l_91039453.jpg

 

10.  Jezik zemlje – Malgožata Lebda

Knjiga poezije koja hrabro govori o današnjoj gluposti. Iako možda na prvo čitanje izgleda kao da pesnikinja tvrdoglavo i čvrsto ne voli novi svet, duboko iza reči ona se bori za njega.

jezik_zemlje_vv.jpg

 

11.  Sjećanje šume – Damir karakaš

Zaplovite kroz slike seoskog života i upoznajte jedno neobično detinjstvo i dečaka koji kroz njega odrasta. Kratka, pitka i drugačija knjiga, vredna čitanja.

sjecanje_sume_vv.jpg

 

12. Hobit – Dž. R. R. Tolkin

Nije bitno kog žanra ste fan, Hobit je kultna knjiga koja je ne samo promenila i pomerila granice epske fantastike i pisanja iste, nego i sa sobom nosi prave vrednosti, samo je potrebno da sa malo više fokusa do njih dodjete. Bitno je ponekad izgubiti se i u nekom drugom svetu, koji nas podjenako uči i o ovom našem „realnom“ i koji nam golica maštu i budi nas iz monotonog sna u koji često upadnemo.

hobit-dz-r-r-tolkin-ilustracije-alan-li_184046.jpg

 

13. Senka vetra – Karlos Luis Safon

Ova knjiga je kao film, živopisna i slikovita, domišljata, šarmantna, misteriozna, čarobna, obuzima kompletno. Jedna epoha, jedan život vredan priče i vredan pamćenja, knjiga o knjigama, o ljubavi prema knjiga.  Za svakog, u svako vreme, bilo kada, bilo gde.

Senka-vetra-0000129200214198.jpg

 

14. U potrazi za Aljaskom – Džon Grin

Divna knjiga, koja se brzo i lako čita, a koja tako nevešto srlja u lavirint života i nespremno se susreće sa svim što on donosi. Priča o početku i ljubavi, o prijateljstvu i životima koji utiču jedni na druge i o onom „možda“ što nas uvek prati.

u_potrazi_za_aljaskom_vv.jpg

 

15. Muškarci koji mrze žene – Stig Larson (Trilogija)

Priča koja usisava i ne da ti da je pustiš nikako. A kada završi tražiš još. I još. I još.
Brilijantno u svakom smislu te reči. Igra se sa mozgom i otvara fioke koje su zakopane i ne koriste se uglavnom. Sva čula se bude uz ovu trilogiju.

komplet_milenijum_iiii_vv.jpg

 

~~~

To je to od nas ovoga puta, sledeće nedelje nas čitajte i otkrićemo vam nove autore koji su stupili na scenu i zaslužuju da dobiju našu i vašu pažnju!
A do tada, vidimo se u Zmaj Jovinoj 22,

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

 

U avgustu je LOMljava! 20% popusta na sve LOM naslove!

Ovog avgusta predstavljamo izdavačku kuću LOM.

3005_75406406563_8273314_n.jpg

Svratite do Knjižare Most u Zmaj Jovinoj 22 ili poručite preko naše Instagram ili Facebook stranice LOM naslove i ostvarite 20% popusta pri kupovini. 

LOMljava

 

O LOM-u :

Izdavačka kuća LOM nastala je 1989. godine u Beogradu, a do 1996. je nosila naziv HAOS. Urednik, vlasnik i najznačajniji prevodilac te kuće je Flavio Rigonat.

LOM je objavio dela Čarlsa Bukovskog, Džona Fantea, Džordža Orvela, Gistava Flobera, Iljifa i Petrova, Tomas Bernharda i niza drugih velikana svetske književnosti. Takođe, LOM neguje i domaću savremenu književnost, objavljuje autora poput Milene Marković, Srđana Valjarevića, Zvonka Karanovića i drugih.

“ Ideš negde na izlet, kroz neki lep predeo,
neku šumu, penješ se uzbrdo,
pa izbiješ na proplanak,
a ono pukne vidik. Dođe ti da poletiš.
To je za mene čitanje.“ 
F.R.

Još kao advokat, 80-ih godina prošlog veka Flavio Rigonat je preveo knjigu Žene Čarlsa Bukovskog. Posle je preveo još jednu, pa još jednu knjigu i završio kao izdavač sopstvenih prevoda. Njegova izdavačka kuća Lom objavljuje mnoga velika dela svetske književnosti za koja se ovde nije ni čulo. Po pravilu, ta svojevrsna remek-dela postaju težak finansijski balast ili kako izdavač kaže – kamenje, koje teško kotrlja kroz vreme. Flavio Rigonat je poznat po prevodima Bukovskog, Fantea, Selindžera, Selina, ali i Džojsa, Karvera, Singera, Kramba, Orvela, Egziperija, Stivensona, Nabokova… Nagradu Mihailo Đorđević za najbolji prevod književne proze sa engleskog jezika za 2010/12. dobio je za prevod dela Odakle zovem Rejmonda Karvera (Beli put). (tekst preuzet sa RTS sajta)

18447268_10155504327256564_1509993649167422715_n

Flavio o uredništvu, tekst preuzet iz VICE Srbija članka:

Međutim kolike su muke izdavačke najbolje mi je oslikao Flavio Rigonat urednik izdavačke kuće Lom.

„Ne mislim da urednik izdavačke kuće treba da izigrava književnog kritičara, zato nikada i ne dajemo sud o nečijem delu. Na kraju krajeva, možda je to rukopis nekog početnika koji će tek postati veliki pisac, i kako ne želim da obeshrabrimo ljude, kažemo im samo da nemamo para i da je izdavački plan popunjen, što i jeste istina“, kaže Flavio i objašnjava da je pravljenje knjige veliki rad, nije tu samo novac za štampu i ostalo, a najtužnije je kada sav taj rad uludo propadne, jer se knjige domaćih nepoznatih pisaca jednostavno ne prodaju.

„Autor podeli svoje primerke prijateljima, a meni taj tiraž samo stoji. Koja je onda svrha tog poduhvata? Da se zadovolji nečija sujeta, ne znam. Možda bi trebalo štampati probne tiraže od 50-100 primeraka, što košta desetak hiljada dinara, ali problem je opet u onom radu koji treba uložiti, a to je čitanje teksta, izbor, lektura, prelom, dizajn i još 300 čuda. A i sam autor je ponekad vrlo nezgodan, dešava se da ne bude nečim zadovoljan, pa imamo dodatne probleme. Mi ovde nemamo nikakvu finansijsku pomoć od države ili institucija kulture, a ne radimo knjige za novac, u smislu da sam autor plati objavljivanje. Osim toga, imamo i svoj izdavački plan. Mnoge knjige čekaju i po 2-3 godine da budu objavljene, zato što su naše mogućnosti male, oko dvadesetak knjiga godišnje, i od mnogo čega moramo i da odustanemo.“

„Uzmimo čak i da nam neko pošalje rukopis koji komercijalno obećava ili možda asocira na moguću NINovu nagradu – taj greši što ga ne nudi prvo Laguni, jer oni mogu neizmerno više da urade s takvim delom. Mi jednostavno nemamo takvu mega marketinšku aparaturu. . . “

  • Sve LOM naslove možete pronaći ovde
  • Zapratite LOM ovde

 

 

 

Ovog leta čitajte samo najbolje knjige, a kod nas ih nabavite na sjajnim akcijama.
LOMljava vas čeka u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu!
A sve LOM naslove, sa popustom, možete takođe poručiti preko naše e-mail adrese, Instagram ili Facebook stranice !
Kupujte lokalno i podržite male nezavisne knjižare.
Čitajte, čitajte, čitajte.
Vaša Knjižara Most ❤

Paklene akcije u Knjižari Most: osvežite se ovog leta uz dobre knjige

Leto je stiglo i mi ne možemo biti srećniji zbog toga!

Nadamo se da već uživate i da se spremate za neku vodu, bilo da je bazen ili more. Ali nikuda ne smete bez dobre knjige! Knjižara Most vam je spremila sjajne, paklene akcije da se dobro obskbite letnjim štivima!
Čekamo vas u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u osvežavajućem podrumu!

Tokom celog juna:

Kosmos izdavaštvo na popustu od 20% do 40%

Ovog jula predstavljamo KOSMOS IZDAVAŠTVO

PROMETEJ knjige na 20% popusta

TOKOM CELOG JULA MESECA

 Akcija 3 knjige za 200din

AKCIJA 3 KNJIGE ZA 200 din

 

I još mnogo malih iznenađenja!
Čekaju vas takođe osvežavajući napitci i dobra kafa, prirodni hlad i udobne sofe.
Vreme je za leto i knjige.

 

КЛАСИЧНО ПОПОДНЕ У МОСТУ- ЕРИК САТИ

ERIK SATI (1)

Проведите поподне у пријатној атмосфери, окружени књигама, слушајући композиције француског композитора и пијанисте Ерика Сатија, једне од најважнијих фигура париске авангарде,
с почетка 20. века.

Осим кафе, чаја и домаћег вина, моћи ћете овом приликом код нас да набавите и биографију овог великог композитора по посебној цени од само 200 динара.

Чекамо вас од 18ч!

200дин

***

Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.

Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебо (франц. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.

Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда.

PFKERI0006-Erik_Satie_slika-4882

Novi mesec, novi izdavač: Rende na popustu od 30% do kraja maja!

rende-logo

Ovog maja vam predstavljamo
izdavačku kuću „Rende“,
te pohitajte brzo kod nas i ostvarite
popust od 30%
na sva njihova izdanja
tokom celog meseca.

O sebi su rekli: 

“ Izdavačka kuća Rende osnovana je 2000. godine sa misijom da objavljuje, distribuira i promoše one autore i naslove koji pripadaju marginama književnosti, a često i društva kao i sa željom, verom i ubeđenjem da knjige najbrže mogu da povežu pokidane veze između naroda i novouspotavljenim državama posle raspada SFRJ, da mogu da učine da ljudi budu tolerantniji jedni prema drugima u svakom aspektu života, da imaju moć da nas naprave boljim nego što jesmo, da nas ponovo zbliže, jer zapravo svi govorimo jedan isti jezik. Od prvih knjiga objavljenih 2000. koje su  zahvaljujući našoj kooperaciji s prištinskom izdavačkom kućom SABAIUM BB objavljene i na srpskom i na albanskom jeziku, te distribuirane i u Srbiji i na Kosovu u vreme kada se takav poduhvat činio gotovo nemogućim. Rende je prvi izdavač u regionu koji je posle ratova devedesetih krenuo da spaja pokidano, objavljuje pisce iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, kao i iz pokrajine Kosovo. Naši pisci su najveće zvezde i njiževna imena kako iz regiona tako i iz zemlje- Miljenko Jergović, Aleksandar Hemon, Ante Tomić, Goran Bojnović, Muharem Bazdulj, Boriboj Gerzić, Tatjana Gromača i mnogi drugi, kao i mnogi značajni prevodi Bilijama Barouza, Elfride Jelinek, Pola Boltsa, Peti Smit, itd. Prvi zajednički srpsko-hrvatski projekat posle ratova devedesetih je Leksikon YU mitologije. Naši pisci su dobitnici mnogih nagrada kao što su Kresnikova nagrada, Nagrada Jutarnjeg lista, Nagrada Meša Selimović Tuzla, nagrada Biljana Jovanović, Kočićevo pero. Naši naslovi su se više puta nalazili u najužim izborima za NIN-ovu nagradu kao i za nagradu Ivo Andrić. Za 19 godina poslovanja sarađivali smo sa: Evropskom kulturnom fondacijom, Švedski institut, Cankarjeva založba, Ministarstvo kulture Republike Slovenije, Francuskim kulturnim centrom Beograda, Gete institutom Beograd, Ambasada Brazila, Domom omladine Beograd i mnogim drugima. 
Za potrebe promocija sopstvenih izdanja Rende je proizvelo nekoliko dokumentarnih filmova koji su prikazivani na televiziji B92 i po festivalima u insostranstvu. Organizovali smo na desetine književnih romocija i festivala, prvi smo spojili knjigu, muziku i film, načinivši od promocija knjiga umetničke i scenske performanse. Na našim promocijama, koje su uvek bile besplatne za publiku svirali su Obojeni program, Gori Bor, Jarboli, Kriške, Petrol i mnogi mnog drugi… Za 19. godina postojanja donirali smo veliki broj knjiga kulturnom centru u Srbiji kao i na Kosovu. Formiranje biblioteke u Gradskoj bolnici, odeljenje za akušerstvo i ginekologiju, smatramo jednim od većih donatorskih poduhvata. Ideja je da ovom gestom animiramo kolege da se oforme biblioteke po bolnicama. 
Za nas objavljivanje knjiga od samog početka nije bil ajedina svrha naše delatnosti već i povod da kroz polje kulturnog delovanja stalnoskrećemo pažnju javnosti ka građanskim slobodama i vrednostima koje je ovo društvo uvek raspoloženo da uguši, zgazi ili naprosto ignoriše. „

Sva Rende izdanja možete pogledati ovde
A pretragu po autorima možete pronaći ovde

 

download

Rende sajt

Facebook stranica

Instagram stranica

46787662_2313174305664935_6920896423735066624_n

Pozivamo vas sve da dođete i pronađete vaš Rende naslov.
Vidimo se u Zmaj Jovinoj 22.
Vaša Knjižara Most ❤

 

Obeležavamo svetski dan knjige // 23. april u Knjižari Most

 

Povodom dana knjige,
spremili smo za svakog
kupca-knjigoljupca
poklon knjigu!

 

3. april je međunarodni dan knjige i tim povom odlučili smo da obradujemo sve ljubitelje pisane reči lepim događajima u našoj knjižari.

Uz svaku kupljenu knjigu poklonićemo vam još jednu, a u večernjim satima slavlju će se pridružiti i Vladislav Čpajak koji će ulepšati atmosferu flamenko i džez melodijama.

Još jedna novina koju vam spremamo je i svojevrsna biblioteka za razmenu knjiga – donesite jednu knjigu, a neku drugu ponesite sa sobom!

Uz to, služićemo karlovačka vina i koktel večeri. Dođite da se družimo i da zajedno proslavimo dan knjige!

Akustično veče uz gitaru.jpg

 

Ovako je počelo:

U Španiji je ovaj dan praznik još od 1923. godine u čast pisca Migela de Servantesa koji je umro na taj dan. Ovo je takođe i deo proslave dana Svetog Đorđa u kataloniji, gde je tradicija od Srednjeg veka da muškarci donose ruže svojim voljenim, a od 1925. godine da ženbe daju knjigu u zamenu. Polovina godišnje prodaje knjiga u Kataloniji je u ovo vreme sa preko 4000.000 prodatih i razmenjenih primeraka za preko 4 miliona ruža.

Godine 1995, na Generalnoj konferenciji UNESKO-a je odlučeno da se Svetski dan knjige i autorskih prava slavi na ovaj datum, jer je tada katalonski fetstival, a i ovo je datum godišnjice rođena i smrti Vilijama Šekspira, smrti Migela de Servantesa, Inke Garsilaso de la Vege i Žozepa Pla, rođenja Morisa Drujona, Vladimira Nabokova, Manuela Valeho Mehie. 

Dakle, svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila svake godine.
A odluka o obeležavanju Svetskog dana knjige i autorskih prava doneta je na Generalnoj konferenciji UNESKO-a održanoj u Parizu 1995. godine.

 

DSC07530

 

Od tada, pa do danas, ovaj dan se slavi i obeležava širom cele planete, pa tako i kod nas, u našem malom utočištu za knjigoljupce.

Proslavimo knjige i čitanje.
Podstičimo sve oko nas da čitaju.
Darujmo i delimo knjige i ljubav prema njima.
Čekamo vas u Knjižari Most da sve ovo sa vama podelimo.

 

Vidimo se 23. aprila
u Zmaj Jovinoj 22.

 

 

 

 

Tekst preuzet sa Wikipedia sajta.