Истина је међу стиховима

Случајно или не, одмах иза првог дана пролећа долази нам Светски дан поезије. Не можемо, а да се одмах не сетимо Нерудиних стихова „…желео бих учинити с тобом оно што пролеће с трешњама чини.“

У односу трешања и пролећа нема и не може бити грешке, а да видимо шта песници могу учинити са стиховима и шта стихови могу учинити са песницима…

 

IMG_8523

 

Волт Витман, Теби

IMG_8638

„Whitman is my daddy” – каже Ланица Дел Реј. И лепо она то закључује. Витман је мање˗више свачији тата, јер је свету познат као најутицајнији песник деветнаестог века, који се успешно изборио са стегама традиционалног песничког језика и праксом угледања на енглеско песништво.

Сви ви модерни песници овом тати поезије да захвалите што сте тако слободни у креирању стихова – авај, често то смисла нема – и да Певате тело електрично заједно са Ланом док читате стихове управо те Витманове песме.

А за ову прилику из збирке песама Теби:

К’о Адам у рано јутро,
Док иде из скровишта освежен сном;
Гледај ме како пролазим, чуј ми глас, приђи,
Додирни ме, дланом руке додирни ми тело док
пролазим,
Не бој се мога тела.

Рејмонд Карвер, Сви ми

IMG_8643

Идемо мало напред. У двадесетом веку поезија напредује (и назадује од случаја до случаја) у виду човека – и песници су људи, што не би били? – који се зове Рејмонд Карвер; с тим што Карвер није само песник, већ је познат као ултимативни аутор кратких прича, али је успео и да „подвали“ феноменалне стихове, па сад не знамо да ли је већи утицај извршио на књижевност свог века као поета или прозаиста.

Било како било, каже се да његовим песмама у свој њиховој прозрачности, што је као слатки звук изворске воде пред устима, не треба никакво оправдање. У Карверовим стиховима се ужива:

Ове рибе немају очи,
ове сребрне рибе које ми долазе у сновима
сејући своју искру и млеч
у џепове мог мозга.

 

Буковски, Песме 4

IMG_8644

 

Настављамо у истом маниру. Није песник, али је песмама владао одлично, овај бунтовник није ништа мање штедео читаоце ни својим песмама, као што то није радио ни у прози. Не бави се он римом, код њега су доминантна сазвучја и бруталне слике које ствара стиховима, и њима у главу гађа спретно као Милена Марковић (хе, хе, што да је не убацим, боља је она, а и наша је).

Нема улепшавања, погрешно је мислити (у, како строго с моје стране) да је поезија само лепа. Ево, чујмо Буковског у само једној строфи:

еј, ниси мртав, добро ти
је, опет ти је проклето добро,
каква је то прича о бацању
кашике?

Не бих ја ту ништа више додао…

 

Вислава Шимборска, Изабране песме

IMG_8642

Па да, не треба овде много трошити речи на представљање ове нобеловке – мислим, па добила је Нобелову награду, нема боље презентације. Није почела као песникиња, али ју је песник Адам Влодек (браво, Адаме) „убедио“ да јесте песникиња и од тада креће њен развој на путу ка Нобеловој награди.

Ексцетрично-аутистична каква је била, изнела је своју истину у стиховима, које је, како се нама док их читамо, стварала са лакоћом. Није је био страх да каже (обавезно прочитати Необавезну лектиру – игра речима, хехе) оно што мисли, а пример је ова строфа у песми Крај века:

Глупост није смешна.
Мудрост није весела.
Нада
више није она млада девојка
et cetera, нажалост.

Само ћу рећи – БУМ!

 

Емили Дикинсон, Ја сам нико! А ти, ко си?

IMG_8639

Нећемо се сложити са Емили. Не да није била нико, већ је била једна од реких песникиња која није пристајала на компромисе и песникиња је која је окарактерисана као савршен баланс осећајности и мисли. Није журила да пише и објављује (драги песници, не теку стихови као река; неки теку, али исто тако и оду и излију се ни у шта), чак је и сестри својој наложила да запали (ово није намерно, али испаде како ваља) сву њену личну кореспонденцију, али сестра се мало оглушила о ту наредбу, па је сачувала свеске њене поезије и потрудила се да ми данас имамо прилику да је читамо.

То не беше Смрт, јер устала сам,
А Мртвима су тела опружена –
Не беше Ноћ, јер тачно у Подне
Језике своје плазила су Звона.

Огнњенка Лакићевић, Водич кроз пожаре

IMG_8640

Знате ону фразу Шта је песник хтео да каже?

Е, баш то. Читам ову збирку и питам се шта се дешава. Мислим да је ово доказ још једне фразе – О укусима не вреди расправљати, а опет, што да не расправљамо. Ово ми све изгледа као нека врста исповедне поезије која лепо примећује све око себе, ни налик Ваљаревићу (он је још један тата). Можда је у томе поента, до то све буде негде између, да мало пецне, али опет, не осећам ја ту обећане ми пожаре, нити ме ико кроз њих води. Затичем се како после прочитане песме кажем Па добро, и шта са тим? Мада, сигуран сам да и ово некоме прија и проналази све што је мени промакло – ваљда је и то чар поезије.

ударила сам ногу
свом снагом о ивицу кревета
мало испод колена,
тамо где су модрице најлепше
тих двадесетак секунди
док се бол неумољиво ширио по телу
и био малкице јачи од мисли
како је додирујеш
онако како сам те учила
да мене додирујеш
био је то најбољи део дана.

Да поновим – Добро, и?

Јохан Волфганг Гете, Римске елегије

IMG_8641

Завршићемо се једном од највећих личности немачке књижевности, представником европског неокласицизма и романтизма. Гете је био слободоуман човек који је волео путовања (постоји чак и хештег #travellikegoethe и сајт који препоручујемо да истражите), а његово путовање по Италији резултирало је фантастичном малом збирком Римске елегије.

Сва Гетеова фасцинација великим мајсторима сликарства и архитектуре преточена је овде у неке од најлепших стихова светске књижевности. Ипак, за сам крај доносимо само једну Гетеову поруку које се ваља сетити свакодневно, а посебно данас:

Ништа није вредније од овог дана.

 

Добро је ово, књигољупци. Сваки стих је мистерија коју ваља осетити како би се истина приказала, зар не?

И, то још увек није све! Свим љубитељима поезије поклањамо попуст од 10% до краја овог месеца!

Aко због ванредних услова будемо морали да затворимо врата књижаре за посетиоце, све ваше поруџбине можете нам упућивати путем порука на друштвеним мрежама, а ми ћемо се трудити да их што пре безбедно доставимо на вашу адресу.

Март, месец поезије

Перите руке, не излазите из куће ако не морате, а време можете искористити и тако што ћете нам писати у чијим стиховима ви највише уживате!

Пратите нас, у слдећем тексту писаћемо о најудобнијим и најлепшим местима за читање 📚☕️

Vaša Knjižara Most #SVIUMOSTU

Obeleževamo svetski dan poezije – 21. mart u Knjižari Most~

Svetski dan poezije je pravo vreme da o njoj i pričamo!

  • Danas mnogi kažu da pesništvo nestaje i da je vreme u kome živimo vreme antipoezije. To dokazuju podatkom da poezija gubi čitaoce, da je sve manje interesovanja za nju. Da li je to stvarno tako?
    Poezija je antena za uspostavljanje veza sa vasionom, prošlošću i budućnošću. Poznat je podatak da je Tesla svoje jednačine iz fizike rešavao uz pomoć poezije i stihova. Poznato je i to da u Kini postoje fakulteti za alternativno izučavanje medicine. Prve tri godine na tim fakultetima izučava se samo poezija.
  • Na kraju, koju poruku možemo da izvučemo iz svega ovoga što smo rekli? Poruka je : naučimo da čitamo poeziju. Biće nam bolje.

21. marta ćemo u našoj knjižari obeležiti ovaj dan sa sjajnom rasprodajom i popustima na sve knjige poezije, u nadi da ćemo vam približili njenu čar još više.

A duh poezije prenećemo i na 22. 23. i 24. mart.

  • Francuski pesnik Šarl Bodler rekao je o poeziji –
    „Velika je sudbina poezije!“  Prvo pravilo pisanja poezije jeste: nikad je ne napustiti. Od davnina je poznata tragična sudbina umetnika i neshvaćenost sa kojom se on susreće odajući se svom pozivu.
    Veliki umetnici su veliki geniji i njihov sukob sa drugima, sa masom koja je uvek prosečna i pripada prizemnom svetu, nije neprirodan. Logično je da će tokom života, u kom je njegovo delovanje često predmet podsmeha, umetnik ponekad pomisliti da ono i nema smisla. Ipak, iako korist dolazi kasnije, često mnogo kasnije, ona nikada ne izostaje.

U to ime,
mi smo spremili, jednu veliku rasprodaju poezije- sve knjige od 50din do 200din. 

Obeveštavamo vas da je ova ponuda ograničena i mnogi naslovi su poslednji primerci. 
Ali sigurni smo da se krije po bar jedna knjiga poezije za svakoga.

RASPRODAJA POEZIJE

 

A ono što nije na ovoj rasprodaji, biće na 10% popusta!
Pronađite na našoj polici sa poezijom vaše omiljene pesnike na sniženoj ceni, i uživajte u njihovim rečima, obeležavajući ovogodišnji Svetski dan poezije.POEZIJA na 10% popusta

  • Poezija uvek protivreči stvarnosti. Pored toga što uviđa prirodu stvari i zalazi u samu njihovu suštinu, ona ih i zaceljuje, tu je da obogaćuje život, donosi lepotu i bunt, suprotstavlja se bezakonju i nepravdi.
  •  Poezija predstavlja nadu u ozdravljenje bolesnih, slobodu u tamnici, raskoš u ružnoj i sivoj svakodnevnici. Zbog svega toga, Bodler ističe da pesnik ne sme stvarati iracionalno.

„IMA  U REČI, U SLOVU, NEČEG SVETOG KOJE NAM ZABRANJUJE DA OD NJE PRAVIMO IGRU SLUČAJA“.

Pročitajte ovde, šta su još, književnici i pesnici, rekli o poeziji:  

REKLI SU O POEZIJI

A dok uživate u pesničkim rečima, poručite čaj po izboru iz naše ponude.

 

POETSKA ČAJANKSA U KNJIŽARI MOST

Vidimo se u Zmaj Jovinoj 22.
Vaša Knjižara Most ❤

Tekst preuzet sa:
https://kultivisise.rs/sarl-bodler-o-poeziji-velika-je-sudbina-poezije/
https://hiperboreja.blogspot.com/2017/08/o-poeziji-danas-petar-pajic.html

Ni dana bez retka (ili: Uvek se nađe malo vremena za knjigu)

Nulla dies sine linea po predanju je izgovorio slikar Apeles tvrdeći kako svaki dan povuče barem jednu liniju na svojoj slici. Danas se ova izreka koristi u značenju da svaki dan treba nešto uraditi, a mi vam njome poručujemo da svaki dan pročitate makar jedan red neke knjige.

Lagano prolaze odmori i vraćamo se svojim svakodnevnim obavezama i sve manje imamo vremena za čitanje. Ipak, verujem da svako može da izdvoji pola sata dnevno i započne knjigu koju je odavno hteo da pročita. Ako ne možete da izdvojite mnogo vremena, uzmite neku knjižicu, neki romančić koji ćete uspeti da završite za nedelju dana čak i ako čitate samo desetak stranica dnevno i čitajte gde god stignete: u gradskom prevozu, u čekaonici kod lekara, u WCu. Knjige koje vam danas preporučujemo su tolike da vam uvek mogu biti u torbi. Romančić ne mora nužno biti neki petparački šund. Uzmite Orvelovu Životinjsku farmu ili Saramagov nezavršeni roman Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače koji ima svega četrdesetak strana a uz njega idu i veoma interesantni odlomci iz piščevog dnevnika koji su u vezi sa nastankom ovog romana. Tako ćete za nekoliko dana čitanja po, recimo, pola sata dnevno pročitati jedan lep, doduše nezavršen roman, saznaćete nešto o nastanku i razvitku ideje za pisanje romana i osetićete se ispunjeno.

Ako vas još nismo ubedili da se čitati može i kad se nema vremena, probudite dete u sebi uz Malog princa koji se može pročitati za svega 3 sata. Čitajte samo 20 minuta svaki dan i završićete ga za manje od 10 dana u najgorem slučaju. Nije nemoguće, zar ne? Kratkih a dobrih romana ima mnogo, a gde su tek priče koje se mogu čitati na preskok ili samo pojedine.

Lako je reći „Nemam vremena da čitam Hesea.“, ali Hese je napisao i Knulpa od svega 95 strana. Dok vas Stilske vežbe Remona Kenoa možda inspirišu da i sami nešto napišete, a sigurno će vam otvoriti oči i otkrićete koliko načina postoji da se iskaže ista priča. A oduzeće vam doslovno samo sat vremena. Pa tu je i Sanjar Ijana Makjuana, savremenog britanskog pisca jake imaginacije. U Antologiji Antić pronaći ćete svoje omiljene prozne i lirske tekstove. A poezija može da se čita pesmu po pesmu. Tu je bar izbor šarenolik – od ruskih pesnika poput Cvetajeve i Ljermontova iz Orpheusove edicije Istočno nebo, preko Rilkeovih Soneta i elegija Puste zemlje T. S. Eliota u izdanju Malog vrta pa sve do domaćih pesnika poput Laze Kostića, ili ako ste baš raspoloženi za nešto modernije, tu je zbirka pesama Feđe Dimovića (Beogradski sindikat) pod nazivom Trag čoveka u izdanju novosadskog Prometeja.

Sve to zaista ne oduzima mnogo vremena, a donosi mnogo – sa svakim čitanjem upoznavaćete nove likove, zaljubljivati se u njih ili ih mrzeti. Sa svakom završenom knjigom ostajaće vam misao koja će vas inspirisati ili naterati da razmislite o sebi, o svetu.

I zato ne dopustite sebi ni dan bez (pročitanog) retka.

Do sledećeg čitanja, pozdravlja vas Most.

Sve pomenute naslove možete naći u našoj knjižari 😉


Prvi srpski knjižar

Kako je i red, na blogu jedne knjižare, predstavljamo vam prvog srpskog knjižara i izdavača, koji je davne 1827. otvorio prvu knjižaru u Beogradu.

Na današnji dan 1790. godine rođen je Gligorije Vozarović, prvi srpski knjižar i izdivač. Otvorio je prvu knjižaru u Beogradu, a u njoj je 1832. osnovana Narodna biblioteka Srbije (tada Biblioteka varoši beogradske). Između ostalog, objavio je celukpna dela Dositeja Obradovića.

Umro je u Beogradu 1848. godine, a na spomeniku je stajao epitaf:

Spomen Gligoriju Vozaroviću, rođ 1. avg 1790 u Ležimiru fruškogorskom, a preminulom 10. jan. 1848 u Beogradu srbskom, kuda ga Srbina dovede plamen ljubovi k srbskom rodu, kome je i čuvstvom i slovom i delom služio, neumorni na polzu, čest i slavu. Postavi zaostavša skorbna supruga Sara Vozarović, rođ. Mihailović.

Danas se ne zna gde mu je grob jer njegova humka zametena prilikom preseljenja groblja na kom je sahranjen.


Red nalaže i da vam kažemo da je na današnji dan 1955. umro Stanislav Vinaver. Nakon što je preživeo golgotu prelaska albanskih planina kao jedan od 1300 kaplara, 1916. upućen je na diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju. Posle rata posvetio se novinarstvu i književnosti, a prvi je na srpski preveo Dobrog vojnika ŠvejkaAlisu u zemlji čudaDoživljaje Toma Sojera. Prevodio je sa francuskog, ruskog, poljskog, nemačkog , engleskog i češkog!

Pripadao je modernističkim srpskim književnicima zajedno sa Crnjanskim, Rastkom Petrovićem, Radetom Draincem i drugima.

Pljusak

Najedrio pljusak zračni
U mirise, u prizivne,
U klik zgranut nebovlačni;
U draguljske čežnje slivne

Zaneo nas beut vračni,
Vihrom viju slasti kivne,
Bezbroj sila, ludo bračni
Sni pradrevni, tajne tkivne.

Svud rojevi u spojeve,
Svud spojevi u rojeve,
Drhti, strepi ludosmer –

Svet se spliće, skreće, sleće,
Usmer, osvrt, prah i cveće
U razjaren unezver.

 

Veliko Prometejevo sniženje u Mostu!

Želeli smo da vam pružimo veliki izbor jeftine a kvalitetne literature za čitanje na plaži, zato smo spremili veliko letnje sniženje Prometejevih naslova kod nas u knjižari. Ponudu naslova možete videti ovde ali vam preporučujemo da nas posetite, osvežite se u našem prirodnom hladu u podrumu, a uz kupovinu dobijate i šoljicu kafe! :)Da li ste već čitali poeziju na plaži? Ako niste, preporučujemo vam Antologiju poezije američkih crnaca ili neku drugu antologiju poezije u izboru Dragoslava Andrića. Sve njegove antologije su sada samo 300 dinara, pa ćete za zaista male pare dobiti kvalitetnu poeziju u tvrdom povezu kojoj ni pesak i sunce ne mogu ništa!

Ako ste više raspoloženi za beletristiku, tu je zaista velik izbor romana. Za one koji su diplomirali, ili tek treba, na književnosti, tu je zanimljiv roman Alesandra Karere Čudesan život diplomiranih književnika a iz iste edicije tu su i Dnevnik prevarenog čoveka La Rošela, zatim dva romana Borisa Vijana, ali i romani domaćih pisaca: Tajna italijanske grofice  Slobodana Ćulibrka ili GUBIO – knjiga doušnika Dušana Šimka. Svi ovi naslovi se kreću od 150 do 650 dinara.

Za one koji žele da se na odmoru povežu sa svojim unutrašnjim bićem i nauče nešto o snovima, spremili smo naslove čuvenog Ivana Nastovića o snovima, kao i dve knjige o ljubavi: Brak je mrtav, živeo brak Alfreda Gugenbila i Ljubav Petera Laustera.

Imamo i nešto za naše Vojvođane – iskrene priče iz našeg kraja koje su izašle iz pera nastavnice hemije Milene Šurjanović. Njene knjige možete kupiti za samo 300 dinara!

Naravno, naslova na sniženju ima još. Dođite i opskrbite se štivom za letovanje, popijte kafu i družite se u najprijatnijem podrumu u centru grada.

Voli vas vaša knjižara MOST