Sredina proleća je – vreme je idealno za čišćenje, spremanje, sadnju cveća, ulepšavanje života! I mi smo se bacili na veliko prolećno spremanje knjižare i polica. Do 10. maja kod nas vas čeka veeeeliki izbor knjiga na akciji, po cenama od 100 do 500 dinara, a tu je takođe i akcija 3 knjige za 999,- dinara.
Evo koje naslove ćete pronaći na našoj akciji 3 za 999:
Ukoliko želite da poručite neki od naslova sa akcije, potrebno je da nam na mejl knjizara.most@gmail.com pošaljete podatke za isporuku (ime, prezime, adresu, mesto i broj telefona), kao i da nam napišete koje naslove poručujete. Sve knjige šaljemo kurirskom službom Dexpress, a poštarina iznosi 200 din.
„Knjige sejati oko sebe, što više – neke će nići!“
4. aprila 1994. knjižara Most, prinudno iseljena sa adrese Vojvode Putnika 2, svoje utočište pronašla je u podrumu Sterijinog pozorja. Prostor je u to vreme izgledao baš onako kako zamišljate podrume starih zgrada s početka XX veka – memljiv, prepun paučine i zatrpan stvarima.
Vremenom je, uz uloženi trud i ljubav, dobila izgled kakav poznajete, a i danas se trudimo da s vremena na vreme unesemo poneku novinu.
Ovu nedelju, pogađate, posvećujemo obeležavanju rođendana! Pozivamo vas da sa nama proslavite početak još jednog kruga oko sunca u koji će se, sigurno smo, smestiti mnoštvo novih knjiga.
Svoju ljubav prema knjigama sa vama delimo, kako drugačije nego velikim popustima! Od 4. do 9. aprila kod nas ćete promaći:
15% popusta na 1 kupljenu knjigu
20% popusta na 2 i više kupljenih knjiga
40% popusta na izdanja Prometeja i Reke
akcija 3 knjige za 999,- din sa više od 20 aktuelnih naslova
Scena je sldeća: u vazduhu je miris mora, sunce je već blizu horizonta i prijatno greje, a negde iz pozadine čuje se valjanje morskih talasa. Sedite u platnenoj ležaljci sa nogama u pesku, a u rukama vam je hladna limunada sa par listića nane.
Možda ove godine i niste u mogućnosti da doživite sve gore opisano, ali ništa zato. U nastavku vas čeka spisak knjiga koje će vas preneti u morske krajeve čim ih budete otvorili.
Ka svetioniku, Virdžinija Vulf
Osim što pojava proze Virdžinije Vulf predstavlja jedan od prelomnih trenutaka u istoriji onoga što u književnosti zovemo modernizam, dela ove autorke svakako treba čitati iz mnogo drugih razloga. Njeni romani nateraće vas na duboko promišljanje o temama koje ni danas, nakon jednog veka od njihovog prvog objavljivanja, nisu ništa manje aktuelne.
Roman Ka svetioniku počinje opisom jednog običnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece koji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj. Preko puta letnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. Kao i u svim romanima toka svesti, i u ovom Virdžinija Vulf akcenat stavlja na unurašnji svet junaka. Ona vešto koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova čime nas uvodi u njihov unutrašnji život.
Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje?
Ka svetioniku možda nije prva knjiga na koju pomislite kada kažete „knjiga za leto“, ali dobre knjige se čitaju uvek!
Ka svetioniku, Virdžinija Vulf (Arete, Beograd, 2016)
Miholjsko leto, Eleni Teoharus
Eleni Teoharus rođena je na Kipru i studirala je medicinu i filologiju u Solunu. I danas radi kao dečiji hirurg, a piše prevashodno poeziju. U podnaslovu zbirke Miholjsko leto stoji da su to „pripovesti koje nisu uspele da budu pretočene u poeziju“, a ispod toga „Magija malilh stvari“. Ove bajkovite pripovesti opisuju tumaranja po obrisima lepih muškaraca, vatru duše koja ne može biti ugašena, ali il rastanke.
Ramena su mi izgorela, kao i pleća, koža se ljušti i prave se plikovi, boli me i neprestano pijem vodu, tražim tvoje azurno plave kristalne poljupce da me omađijaju, penjem se ka groblju. Po starom misirskom smokovom vrtložio se vetar, balkon na Egeju gleda u more, bezbroj puta prženo ulje i miris ribe. I jedan odrpanac Erih, ukotvljen godinama u ovoj luci, prebbira po svojoj gitari i Savopulosovim pesmama.
Pučina, pružam pogled ka jugu, bonaca, desno svetluca Lemnos, vidim vojnika Gusijasa, pre no što ga ubiše u Lefki, i tebe u vinu kao mutnu harmoniju.
Sasvim smo sigurni da ćete se uz Miholjsko leto osećati kao na putovanju kroz Grčku…
Francuska rivijera, stara kamena vila sa bazenom, zvuk insekata i mirirs borovine… to je postavka u kojoj se odvija radnja romana Debre Levi Ka kući plivajući, u kojem ništa nije onako kako se na prvi pogled izgleda. Možda će vam se učiniti da čitate lagano letnje štivo, ali ne dajte se zavarati! Levijeva je uzbudljiv pisac i nakon što uvuče čitaoca ispod mirne površine događaja njenih junaka, otkriće mu svet vapaja nabijen simbolima.
Šta se dešava kada se u vili u kojoj odmaraju dve porodice iznenada pojavi zanosna crvenokosa mlada žena? Da li se tu zatekla zbog greške domaćina ili je želela da bude tu baš u to vreme?
Otvoreni bazen turističke vile više je ličio na jezerce nego na relaksirajuće plave bazene iz brošura za godišnje odmore. Jezerce u obliku pravougaonika od kamena su isklesali članovi poznate italijanske porodice kamenorezaca iz Antiba. Jedno telo je plutalo nadomak dubljeg kraja bazena, gde je voda bila hladnija jer je bila u senci borova.
Ka kući plivajući, Debra Levi (Prometej, Novi Sad, 2021)
Sa Mediterana, Jovan Dučić
Za Dučića kažu da je, i po informacijama i po simpatijama, bio „izraziti Mediteranac“ za koga su postojale pre svega grčka i latinska kultura, pa zatim sve one koje su iz njih proizašle. Osećanje prirode koje u ovim putopisima opisuje naš slavni pisac i diplomata svojstveno je ljudima sa Mediterana, kod kojih se melanholija pretvara u promišljanje.
Svod se ovde kreće, more se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomiče, i raste i skuplja neprestano; oblaci proleću kao užarene mase, čas ponirući u pučinu, a čas bacajući iz neba po vodi svoje usijane senke…
Sa Mediterana, Jovan Dučić (Akademska knjiga, Novi Sad, 2009)
Kirka, Madlin Miler
I za kraj, evo jedne vrele antičke priče, jer šta bolje pristaje ovom vrućem letu od peripetija koje preživljavaju likovi iz grčke mitologije. Onima koji su kao mali voleli mitove i legende stare Grčke verovatno će biti poznata priča o Kirki, ćerki titana Helija, prognanoj od strane Zevsa (a koga bi drugog) na pusto ostrvo Eja.
Kirka ubrzo shvata da je po svojoj prirodi veštica, i upušta se u istraživanje biljnog i životinjskog sveta svog usamljenog ostrva, kroti divlje zveri i usavršava okultne veštine
U priču o Kirki osim bogate istorije, utkana je i priča o usamljenosti, želji za pripadanjem, ljudskim slabostima na koje nisu imuni ni bogovi, i ljubavi zbog koje smrtnost postaje važnija od večnog života.
Negde u to doba, jednog dana sam se našla u najgušćoj paprati u šumi. Obožavala sam da se šetam po ostrvu, od najnižih obala do najviših predela, da tragam za skrivenom mahovinom, paprati i puzavicom, da skupljam njihovo lišće za čini. Bilo je kasno popodne i korpa mi je bila prepuna.
Зато што желим да се људи осећају мање усамљено. И желим да боље разумеју себе и друге.
Опиши нам укратко твој процес писања?
Размислим о чему желим да пишем и које емоције желим да пробудим. Па онда размишљам о ликовима и бележим ко су, какав им је живот био, какав је сада, шта воле, шта јок и шта хоће да кажу. Пола тога ни не уђе у текст. Па их пустим да раде шта им је воља. Не планирам заплет детаљно.
Савет за писце у помолу?
Идите на радионицу поезије код Огњенке Лакићевић, окружите се људима који верују у вас, пишите сваки дан и немојте очекивати да ће то што напишете бити добро. Саслушајте оне који знају више од вас, преправљајте текст до бесмисла и немојте бити сујетни.
Сазнала сам да сам трудна и помислила да ће ми се након порођаја живот завршити. Опраштала се од себе хаха и у том опраштању одлучила да имам форе до термина за порођај да остварим нешто што сам дуго желела. И остварила сам, а живот се није завршио. Тек је почео како ваља, ако мене питате. Пробудим се у току ноћи (дете ме пробуди) и после не могу да заспим. Лежим у неверици шта ми се дешава!
Опиши нам место на којем пишеш?
Ужас.
Имаш ли омиљеног књижевног лика? Зашто баш тај?
Рафаела Черуло јер је све што ја нисам.
Где тражиш инспирацију за писање?
Не тражим је уопште. Ретко је имам. Да је тражим и чекам вероватно никад ништа не бих завршила. Без обзира на то колико ме писање испуњава, оно захтева дисциплину и рад. Као и све што вреди труда.
Где читаоци могу да нађу и купе твоју књигу?
Могу је поручити од мене директно, писати ми преко Инстаграма или Фејсбука. Могу је наручити преко Прометејевог сајта или је купити у новосадској књижари Мост. Има је и у Лагуни.
А где могу те да прате? Ако могу...
Да, на Инстаграму се непријатно зовем dubravka4life, а на Фејсбуку Ребић Дубравка. Мислим да сам једина Ребић Дубравка. Супер ми је то.
Шта ти се највише свидело током писања овог романа?
Мој дечко Петар који ме је мотивисао да пишем сваки дан иако није прочитао ни једну реченицу.
Откриј нам тајну једног лика, али немој нам открити радњу књиге..
Ева мисли да нема срце.
Опиши нам процес настајања корица? Да ли су ти битне? Колико учествујеш?
Био ми је битан концепт, а све остало сам препустила илустраторки Соњи Бајић која је цар.
Радиш ли сада на нечему?
Да, пишем кратке приче.
Писац којег баш посебно волиш и цениш?
Има их више али тренутно је то Беким Сејрановић. Духовит, драг, самоироничан, паметан, пун душе.
Да ли су неки аутори и књиге утицали на твој рад?
Да! Немам појма да ли су утицали на мој стил писања, ако ја уопште имам стил. Али јесу на мене као особу па самим тим вероватно и на животе мојих ликова: Силвија Плат, Елена Феранте, Беким Сејрановић, Сташа Вукадиновић, Сали Руни, Томас Ман, Лана Басташић, Марко Погачар, Курт Вонегaт, Стивен Кинг, Живојин Павловић, Лусија Берлин…
Најдража књига из детињства?
Робинзон Крусо. Јако сам се ложила на приче о преживљавању. Чак сам покушала да напишем роман о нека два детектива којима се хеликоптер срушио усред пустиње али немам појма где је та свеска и мислим да не желим да знам хаха.
Са којим аутором би ишла на вечеру?
Са Сташом Вукадиновић. На пиво или шприцер.
Колико полица за књиге имаш у кући?
Недовољно.
Осим што пишеш, да ли имаш још неко занимање/хоби?
Да, радим као копирајтерка и тренутно пишем за фирму која помаже људима да побољшају ментално здравље. Пишем текстове за блог и апликацију. Скроз је то у складу са мојим вредностима и афинитетима. Уживам!
Откриј нам тајну о себи?
Немам тајне. Мислила сам да то имамо само кад смо мали?
С обзиром на чињеницу да је књига Уста ми пуна вишања, од пре две недеље када је стигла на наше полице па до данас најпродаванији наслов код нас, решили смо да наша чувена двадесет и три питања поставимо њеном аутору – Александру Танурџићу. Да не дужимо превише, баците се на читање одговора, свашта интересантно ћете сазнати 🙂
Фото: Сара Мунижаба
Зашто писање?
Није да сам бирао, а није ни да нисам. Опробао сам се на разним „сценама“, а на овој ћу се, како ми се чини, задржати. Испуни се глава свим и свачим и мора то некако изаћи, а папир трпи свашта.
Опиши укратко свој процес писања?
Ух, тај процес и мене сваки пут изненади, што ће рећи – немам га, бар није устаљен. Морам ти признати да ме је мање-више страх ових питања, читам стално о писцима који устају увек у исто време, шетају, трче, шта све не раде и онда знају да су спремни, убацили су се у то расположење. Ја никако да ухватим неки такав ритам, али рецимо да има неких ствари које се понављају: увек је ноћ (не романтизујем, стварно, дању бих радио нешто друго), увек прво гледам у ту празну страницу, слушам дивне звукове ноћи (е сад романтизујем), попушим срамотамерећиколико цигарета и крене то само од себе (мало сутра само од себе).
Савет за писце на помолу?
Ако се већ јавила идеја, стварно је глупо да одустанете. Кад сте већ дошли до четрдесете стране (тад обично кажете све што сте хтели), вратите се уназад ако је запело, запалите цигару (како то мислиш не пуше сви писци?), крените од оне прве реченице и лагано ка последњој – писање је маратон.
Како је настала књига „Уста ми пуна вишања“?
Има нека изрека (не знам ко је рекао, ни када, нити да ли баш овако иде), каже педесеткњигапрочиташ, педесетипрвунапишеш, а ова моја ми се јављала фрагментарно и на један гадњикав начин. Прво ми се јавио ножни палац попа Љубе, али баш јасно и до детаља, па сам одатле и кренуо: ко је тај поп? шта хоће? какав је? ко прича о њему? У принципу, сви који су икада сели са идејом да напишу нешто имали су жељу да кажу шта их мучи, да поставе нека питања, да размотре свет у који су доспели, само су то урадили на папиру и уобличили у неку књижевну форму.
Имаш ли омиљеног књижевног лика? Зашто баш тај?
Имам, имам, како не. Открио сам га са неких четрнаест година и био је својеврсна улазница у свет књижевности (баш сам се упетљао), а у питању је – Доријан Греј. А зашто, не бих могао сувисло склопити тај разлог. Рецимо да сам у њему видео (у целом роману, уосталом) сажетак целог једног света, и лепоту и окрутност, пут од човека до демона, грех и искупљење, лепоту и пропадање. Ма свашта сам доживео читајући га, а осим тога он ме је одвео даље, од Демијана и Холдена преко Мишкина, Ставрогина, ултимативних ликова Љевина и Ане до ових наших домаћих какви су Санди (Циганин, ал најлепши, Кристијан Новак) или Ваљаревић у Дневнику друге зиме.
Где тражиш инспирацију за писање?
Није баш да сам сто посто сигуран да тако нешто уопште и остоји. Немам тренутно инспирацију углавном се може превести као – мрзи ме да пишем ових дана. Више су то ситни окидачи којима усмеравамо сопствену идеју, а они су свуда и сами се јављаљају без реда и закона и не трају дуго. Одлична је вежба отићи на неко место са много људи и просто смишљати приче о њима, посматрати им покрете, начин на који седе, у ком положају, само наравно, не тако очигледно, танка је нит између посматрача и језивкастог воајера. Остало је истраживање централне теме и прича се сама размота.
Шта је било питање?
Опиши нам место где пишеш?
Ништа егзотично, у питању је под, патос, тепих. Тако сам и учио. Окружим се белешкама (они случајни окидачи), пепељаром, шољом у којој кафе не сме зафалити, цигаретама и пишем. Тај неудобан положај ме држи будним и концентрисаним и пишем док се не укочим – тако знам да је довољно.
Шта ти се највише свидело током писања ове књиге?
Свидело ми се то како се на моје очи сви планови руше, тај тренутак када се ликови отргну контроли, добију сопствену вољу и живе свој живот, а ја тако идем за њима и пратим их шта раде. Необично је што се константно у току писања налазимо у нечијем уму, нашем, али не толико и сва та осећања која се проживљавају кроз ликове…
Откриј нам тајну једног лика, али не и радњу књиге…
Нема ту много тајни, али рецимо да тајну за оне који буду читали (или су већ прочитали) могу формулисати овако: Када сте последњи пут стварно видели Јакова?
Аутор си и неколико кратких прича, на пример „Никад и сад“ или „Принцип круга“, да ли постоји нека повезаност са њима и романом?
Па не, не бих рекао да су повезане, бар не тематски, више су стилски блиске, у смислу да би се могло схватити да су и приче и роман од истог аутора – ја се служим тим такозваним лиричним стилом, најпријатније ми је тако.
Опиши нам начин настајања корица. Да ли су ти битне? Колико учествујеш?
Па с моје стране процес се огледао у нестрпљењу и ишчекивању да их коначно угледам. Све заслуге када су корице у питању припадају Соњи Бајић и мислим да сам један од ретких срећника којима се указала част да му баш она ради корице. Све ће вам бити јасно кад погледате било шта што је Соња урадила, јединствено је, препознатљиво, па биле то корице књига, календари, принтови, разгледнице, ма све. Сећам се, послала нам је прву верзију, као неку пробну варијанту и то је било то, није се морала враћати нити мењати било шта.
Радиш ли сада на нечему?
Ма увек ја нешто пискарам, преслажем, смишљам, али док се неки нови „палац“ не јави, џаба ми све. Мислим да сам се тренутно препустио уживању у Вишњама и њиховом животу ван мене. Идеја је да се од њих направи сценарио (као неки сок од вишања), па би од јануара требало активније порадити на томе у са радњи са једном невероватно талентованом режисерком, Соњом Ракић и срећно нам обома.
Којег писца посебно волиш?
Мислим да немам само једног, како кад ми ко прија, али рецимо да највише волим Толстоја (сад то сигурно звучи претенциозно), највише уживам док га читам, па за њим Дарел, Ваљаревић (неизоставан је), Елена Феранте и Кнаусгор, не знам, иде листа, има их много.
Са којим уметником би разговарао?
Било би интересантно наћи се у друштву Ларса фон Трира из очигледних разлога.
Шта тренутно читаш?
Читам На Земљи смо накратко предивни, Оушна Вуонга и свакако бих вам препоручио да обратите пажњу на ову књигу.
Колико полица за књиге имаш у кући?
Немам ниједну, више су то књиге по ћошковима моменти и горе на ормамру, али лепо сложене.
Осим што пишеш имаш ли још неко занимање?
Јој, камо среће да ми је писање једино занимање, или бар занимање, као неки слободниуметник, што није случај, али се не жалим јер ми се посао у сваком случају своди на књиге, било да их продајем или читам нешто што ће потенцијално бити објављено.
А неки хоби?
Највише слободних сати ми одузме рукомет. Не знам колико је хоби кад сам на тренингу четири пута недељно и викендом имам утакмице, али да, из љубави стојим на голу и питам се да ли сам нормалан, али упорно не мрдам и обожавам ту сумануту позицију голмана и МРК Славију и сву браћу из клуба. Ето, мало заокрета и епског заноса. А кад не радим то онда гледам Челси што није увек забавно.
Откриј нам неку тајну о себи?
Не знам географију, али баш ништа.
Омиљено место у граду?
Једна једина јединствена књижара Мост!
Где читаоци могу да нађу и купе твоју књигу?
У Новом Саду у Мосту и свим Делфијевим (Лагуниним) књижарама (не само у Новом Саду, има је и у Београду и Сомбору, могуће и у другим градовима) и у Bookastoru. То су места која ја знам, а увек има и онлајн опција.
Да ли могу да те прате путем социјалних мрежа?
Имам инстаграм и фејЗбук, _stefan_jakov_ или просто Александар Танурџић.
Кафа или чај?
Кафа, што јача, што црња, што горча и што домаћија… 🙂
„Jedini način da stekneš prijatelje jeste da i sam budeš prijatelj.“ – Ralf Valdo Emerson
U rečniku, prijateljstvo se definiše kao pozitivna veza između dvoje ili više ljudi koji uživaju međusobne simpatije i poverenje. Ono se jednostavno dogodi kao posledica različitih okolnosti i upravo zato je svako prijateljstvo posebno i predstavlja priču za sebe.
Neke od tih priča imaju sreću da budu večno zabeležene u književnosti, pa čak i da dožive veliku popularnost i da ceo svet priča, poistovećuje se i diskutuje baš o njima.
Evo koja smo mi prijateljstva iz književnosti izabrali za danas:
Moja genijalna prijateljica, Elena Ferante
Ok, zašto ne početi sa najočiglednijom asocijacijom. Napuljska tetralogija, istina, ne priča nam samo o prijateljstvu, ali ono je bez sumnje njen vodeći motiv. Ove knjige, a posebno prvi deo, na najlepši mogući način opisuju potrebu svakog mladog bića da bude oblikovan po uzoru nekog drugog, ali istovremeno i u suprotnosti sa nekim drugim. Lila i Lenu nateraće vas da promislite o najranijim drugarstvima, o tome kako ste doživljavali svoju drugaricu tada, a kako ona vas.
Predlažemo da je pozovete i da se, uz čašu dobro rashlađenog rozea, prisetite svih divnih i ludih stvari koje ste zajedno proživele.
Tri ratna druga, Erih Marija Remark
Evo jednog klasika o prijateljima koji to postaju u najtežim, ratnim okolnostima. Da li je njihova povezanost time jača? Šta se dešava kada se rat završi? Da li postoji nešto što može stati na put prijateljstvu koje je učvršćeno i dokazano u ratnim strahotama?
Razgovori s prijateljima, Sali Runi
Sali Runi jedno je od najperspektivnijih imena mlađe evropske književne scene. I čitaoci i kritičari sa nestrpljenjem išekuju njene nove naslove, a ovaj iz 2017. godine nam se sasvim lepo uklapio u današnju temu.
Sali Runi u romanu prvencu Razgovori s prijateljima govori o ženskom prijateljstvu koje postaje i nešto više, ali takođe preispituje i svet muško-ženskih odnosa. Osim prijateljskih, glavna junakinja Frensis stvara i neke druge veze što će sve junake, a sa njima i čitaoce, dovesti do preispitivanja prirode prijateljskog odnosa.
Topla preporuka za vruće leto!
Osam planina, Paolo Konjetiž
Samo trenutak, evo, neko je pisao i o drugarima, ne drugaricama, već drugarima. Pitam se zašto literatura obiluje prijateljicama, drugaricama, družbenicama, a o dečacima ni reči.
Eto, Paolo Konjeti je ispravio nepravdu i bez antičkih refleksija (relacije kakve su Ahil – Patroklo ili Aleksandar – Hefestian) gde prijateljevanje nema baš jasnu granicu, pa se često i prekorači, ovde pratimo priču od detinjstva do smrti. Pa dobro, šta sad, mora se i umreti, lepo je znati da je nešto trajalo ceo život.
Upoznaćemo dvojicu potpuno suprotnih likova, suštinski različitih da gotovo liče jedan na drugog (hm, valja promisliti o ovome), a koji su se obreli u istinskom prijateljstvu. Prijateljstvo jako poput planine u kojoj je skrivena sama sudbina. Bez patetike, bez „ljubi brat“ fore, bez suza (dobro, možda malo) uz čvrsti stisak ruke, sve do poslednje strane.
Juda, Amos Oz
E, da, pa ne može se reći da nisu bili prijatelji. Odnos Isusa i Jude i danas je nešto o čemu se da raspravljati, onaj famozni poljubac koji danas znači izdaju, podložan je različitim interpretacijama. A na šta je Amos Oz mislio dok je pisao ovaj fascinantni roman (kod njih u Izraelu se zove drugačije, jer se tamo Juda zove svaka druga osoba)?
Priča je prati starog učenjaka, praktično mudraca, i mladog studenta kom je posao da starcu pravi društvo i sa njim razgovara. Dok lagano jedan drugom otkrivaju ono što se krije iznutra, mi razmišljamo o redefinisanju i reinterpretaciji priče o Judi. Ko je, zapravo, izdajnik?
Bile su ovo naše preporuke za čitanje o prijateljstvu, a mi bismo naravno voleli da čujemo i vaše! Nadamo se da će vas neka od preporuka inspirisati na čitanje, a posebno se nadamo da ćete poželeti da pozovete svoje prijatelje i dogovorite kafu, pa zašto da ne i u knjižari 🙂
U sledećem tekstu čekaju vas julski noviteti, a stiglo ih je toliko da prosto ne znamo kako ćemo uspeti da suzimo izbor!
Јун лети, још мало па ћемо га испратити, а не би ваљало да прође без објављена свих пет приказа, награђених на нашем конкурсу. У претходном тексту пренели смо вам рецензију Милице Бједов уз коју смо пожелели чим пре да се упознамо са делом Јелене Димитријевић.
Овог пута објављујемо приказ Петре Репац, мастер проф. српског језика и књижевности, којој је највећа инспирација Меша Селимовић. Петра се бави лекторисањем и писањем кратких прича и есеја, а ево њеног виђења једног књижевног класика. Уживајте у читању!
„Демијан” Херман Хесе
„Птица се пробија из јајета. Јаје је свет. Ко хоће да буде рођен, мора да разори један свет. Птица лети ка богу. Бог се зове Абраксас.”
Велика олуја надвила се над Европом. Облаци избацују пушчана зрна и Европа крвари до смрти, али се из ње рађа горостасна птица остављајући наду да ће човек на крају пронаћи излаз. Tај нови човек, који мора да открије пут до себе, више није исти након братоубиства. Када спозна себе, прихватиће и тамну и светлу страну свог сопства. Упознаће Абраксаса. Будући да је Европа горела до пепела, нови човек узлеће из тог пепела насиља, а према гностичком учењу – он сада треба да господари својом судбином.
Питање зла је питање одлуке. Наши прародитељи су својевољно одлучили да узму јабуку, а тада је подстрекач био неко споља, сећамо се – једна змија (и једна жена). Синклер, јунак ове приче, модификујући тај наследни грех – лажно тврди да је украо јабуке не би ли био већи и бољи него што јесте, због чега је протеран из породичног раја.
А да ли је Каин имао избор? Какав год да нам је одговор, једно је извесно – овде је подстрекач био сакривен дубоко у Каину, те је зло нешто што је дошло изнутра. Након прве проливене крви, сва потоња је била неизбежна. У рату је брат убио брата, јер нам је свима иста мајка. Када прочитамо овај роман, онда нас нешто непрекидно тера да преиспитамо свој став о Каину. ,,Јак је убио слабога”, казаће Демијан, за њега нема двоумљења.
Обновљеном свету требају карактерни људи који стоје иза својих дела и који су увек спремни, јер ,,сви људи који су утицали на ход човечан били су спремни пред судбином”. Да је Каин безрезервно веровао у себе и свој рад и да је наставио да обрађује земљу не марећи за Божију одлуку да прими Авељеву жртву, да је сузбио свој убилачки нагон разумећи колико је излишан, јер је и он индивидуа подједнако важна као што је и Авељ, не бисмо ли могли рећи да би он тада достигао своју целовитост и пронашао сврху? Шта је онда Каинов знак? Да ли је то заправо моћ које су се сви плашили? Моћ и храброст да се прихвати судбина.
Прочитајмо Демијаново мишљење о томе:
,,Тај човек је био моћан, од тога човека су се плашили. Он је имао знак. То се могло објаснити како год се хтело. А људи хоће увек оно што им одговара и што им повлађује. Плашили су се Каинове деце, и зато су ова имала знак. Људи срчани и од карактера јесу увек другим људима врло неугодни. То што је по земљи ходао род неустрашивих и непријатних, то је било врло незгодно, те се стога том роду приденуо један надимак и једна прича”.
На последњем степенику до себе самог, Синклер ће проћи кроз Евин врт и научиће још нешто – да и љубав треба да има огромну снагу довољну да вуче и да привуче, с тим што јединка никако не сме изгубити своје ја у том додиру са другом.
Могли смо још на почетку овог текста да кажемо како је ово роман о одрастању и сазревању Емила Синклера уз једну необичну личност – Макса Демијана. Али то би било сувише једноставно. Ово је прича о младићу који мора бити спасен од стране сопства не би ли пронашао своју исконску везу са душом. И ово је прича за нас који још увек повлачимо границе своје личности сувише уско.
Među našim preporukama za čitanje na Instagramu našao se i veoma zanimljiv časopis – Elementi. Pitali smo vas da li ga čitate i, kako je mali broj vas bio upoznat sa njim, rešili smo da vam pobliže predstavimo ovaj magazin.
Elementi su ilustrovani naučnopopularni časopis, koji izlazi četiri puta godišnje. Prvi broj objavljen je 2015. godine, a do sada ih je štampano 19. Elemente objavljuje Centar za promociju nauke, javna institucija osnovana od strane Ministarstva nauke Srbije.
Kako stoji na sajtu ovog centra, njihov cilj je da premoste jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.
O čemu možete čitati u časopisu Elementi?
Svaki broj obiluje mnoštvom interesantnih tekstova o primeni nauke u različitim prirodnim i društvenim oblastima. Tu su i članci koji analiziraju nauku kroz istoriju, intervjui sa naučnicima i istraživačima, zanimljivi pogledi na književnost, umetnost, slikarstvo, psihologiju, jezik… Teme kojima se časopis bavi su društveno angažovane i aktuelne, a tekstovi su isključivo autorski i nisu ranije objavljivani.
Ali, ono što svakako prvo primetite čim uzmete bilo koji broj u ruke, jeste dizajn. Ilustracije su prepoznatljive i jedinstvene. Na ovaj način, kroz vizuelni doživljaj i umetnički izraz, svet Eelemenata otkriva se sa uživanjem!
Osim tekstova i ilustracija, magazin nam donosi i brojne inovacije u sferi multimedije. Recimo, 16. broj je specifičan, jer je za pregled slika potrebno skinuti aplikaciju osmišljenu posebno za ovu priliku. Aplikacija čitaocu pruža proširenje tekstualnog i grafičkog sadržaja o evoluciji našeg odnosa prema – ekranima.
Neke od tema Elemenata
Da biste stekli još bolju sliku o čemu sve možete čitati u ovom časopisu, navešćemo samo neke od mnogobrojnih, zanimljivih tema koje obrađuje.
Tu su tekstovi o Šekspirovom svetu nauke, evoluciji lepote, sličnosti između stripa i tabele Periodnog sistema hemijskih elementa, novoj katalogizaciji virusa, neuroseksizmu, neolitskoj poljoprivrednoj revoluciji, priče o civilizaciji hleba, novim gospodarima hrane, siromaštvu, suicidu, hormonima, Lajbnicu, Hitleru, Slovenima, putu na Mars i kontaktu sa drugima.
Nadamo se da smo vas barem malo zainteresovali za ovaj koristan i uzbudljiv časopis. Nama se veoma dopada i preporučujemo ga za prelistavanje u trenucima dokolice umesto neke emisije na Diskaveriju, a svakako je u pitanju štivo koje se čuva i čita ponovo.
Za vas koji više volite preporuke za klasična književna dela, u prošloj objavi pisali smo o klasicima koje svakako preporučujemo da pročitate – možete ga čitati ovde. Ako ste, pak, veliki ljubitelj mačaka (mi jesmo!), za vas su knjige sa spiska koji smo objavili ovde.
Pratite nas i pišite nam: da li biste čitali časopis Elementi? Već jeste? Koji je vaš omiljeni broj ili obrađena tema? Podelite utiske sa nama i drugim knjigoljupcima!
Pozdrav svima i srećni vam ovi neki novi jesenji dani.
Nadamo se da ste tokom leta svi odmorili, i da ste uspeli da pročitate bar jednu pravu knjigu. U ovom narednom periodu želimo vam vremena da se izgubite u knjižari i da bez ikakve griže savesti provedete sate prelazeći prstima preko naslova, čitajući šta se nalazi na zadnjim koricama knjiga i dati sebi prostora da se zaista zaljubite u knjigu koju ste podigli, i da ponekad samo eto kupite knjigu bez ikakvog plana. U to ime, a i u ime redovnog poklanjanja knjiga, odlučili smo da sa vama podelimo i naslove sa kojima možete bilo kada, bilo koga, u bilo koje doba da obradujete, jer to su to, po našem skromnom mišljenju, knjige za svakog i u svako vreme.
Uživajte u budućim danima i ne zaboravite da svratite do nas.
1. Muza – Džesi Barton
Muza će vas obuzeti i oduševiti, želećete da ova knjiga traje zauvek. Slika govori hiljadu reči, a knjiga još više.
2. Devojka s pomorandžama- Justejn Gorder
Ponekad pisanje o najobičnijim stvarima i osećanjima u životu mogu biti dovoljne da vas oduševe i dovoljne da se zaljubite u priču i knjigu.
3. Rani jadi – Danilo Kiš
Kiš je bio majstor kakvog nema, to svi znamo, a Rani jadi je knjiga kakve nema i kakva se ne ponavlja. Tako lako čitljiva i pitka, a tako savršeno satkana sitnicama koje kroje život.
4. Znakovi pored puta- Ivo Andrić
Ova knjiga hvata misli na papir tako vešto i tako mudro. Jezgrovita je i dugačka, ali sažima ovaj naš Balkan i podseća na njegovu vrednost i bogatsvo.
5. Klub nepopravljivih optimista – Žan-Mišel Genasija
Zaljubićete se u likove i nećete hteti da spustite knjigu do samog kraja. Slojevita, obojena, živahna i temeljita u svakom pogledu, a opet tako jednostavna i svakom razumljiva.
6. Gošća – Takaši Hiraide
Šta je jedan život, no splet okolnosti, i minuta koji teku. Gošća priča o Japanu, i jednom običnom životu. Topla knjiga, koja će vas poneti i u tome podsetiti da usporite.
7. Stvari koje padaju s neba – Selja Ahava
Selja Ahava na vickast način pripoveda o suštini realnosti, koja je uvek, ama baš uvek, nepredvidiva i neočekivana i koja se ne može isplanirati. Naučite kako da joj se prepustite uz ovu knjigu.
8. Obojeni – Aleksandar Žarden
Vratite se u detinjstvo uz knjigu Obojeni i konačno svi shvatite da deca u nama nikada ne umiru, i ne treba. Dosta je bilo preterane ozbiljnosti.
9. Razgovori sa prijateljima – Sali Runi
O apsurdu koji je život, o neprijatnim razgovorima, situacijama, ljudima i o nepotrebno potrošenim rečima. Sali Runi je majstor reči koji tako dobro ume da zgrabi sve ono što ljudi vole da izbrišu i stvalja to na papir, da podseti uvek na sve te živote uzaludno utrošene. Apsurdno dobra knjiga, dajte joj šansu.
10. Jezik zemlje – Malgožata Lebda
Knjiga poezije koja hrabro govori o današnjoj gluposti. Iako možda na prvo čitanje izgleda kao da pesnikinja tvrdoglavo i čvrsto ne voli novi svet, duboko iza reči ona se bori za njega.
11. Sjećanje šume – Damir karakaš
Zaplovite kroz slike seoskog života i upoznajte jedno neobično detinjstvo i dečaka koji kroz njega odrasta. Kratka, pitka i drugačija knjiga, vredna čitanja.
12. Hobit – Dž. R. R. Tolkin
Nije bitno kog žanra ste fan, Hobit je kultna knjiga koja je ne samo promenila i pomerila granice epske fantastike i pisanja iste, nego i sa sobom nosi prave vrednosti, samo je potrebno da sa malo više fokusa do njih dodjete. Bitno je ponekad izgubiti se i u nekom drugom svetu, koji nas podjenako uči i o ovom našem „realnom“ i koji nam golica maštu i budi nas iz monotonog sna u koji često upadnemo.
13. Senka vetra – Karlos Luis Safon
Ova knjiga je kao film, živopisna i slikovita, domišljata, šarmantna, misteriozna, čarobna, obuzima kompletno. Jedna epoha, jedan život vredan priče i vredan pamćenja, knjiga o knjigama, o ljubavi prema knjiga. Za svakog, u svako vreme, bilo kada, bilo gde.
14. U potrazi za Aljaskom – Džon Grin
Divna knjiga, koja se brzo i lako čita, a koja tako nevešto srlja u lavirint života i nespremno se susreće sa svim što on donosi. Priča o početku i ljubavi, o prijateljstvu i životima koji utiču jedni na druge i o onom „možda“ što nas uvek prati.
15. Muškarci koji mrze žene – Stig Larson (Trilogija)
Priča koja usisava i ne da ti da je pustiš nikako. A kada završi tražiš još. I još. I još.
Brilijantno u svakom smislu te reči. Igra se sa mozgom i otvara fioke koje su zakopane i ne koriste se uglavnom. Sva čula se bude uz ovu trilogiju.
~~~
To je to od nas ovoga puta, sledeće nedelje nas čitajte i otkrićemo vam nove autore koji su stupili na scenu i zaslužuju da dobiju našu i vašu pažnju! A do tada, vidimo se u Zmaj Jovinoj 22,
Pošto nam je opšte poznato da su finansije otkad je sveta i veka, nažalost, uvek nekako problem, bilo da ima razloga ili ne, odlučili smo da podelimo sa vama bitne, dobre i priuštive knjige za svakoga. Svi naslove koje ćemo vam preporučiti ne prelaze iznos od 500din. Iako nam se to gledanje u cene knjiga pre nego u samu knjigu baš i ne sviđa mnogo, razumemo da u ovom brzom svetu, brzo nestaju i brojke.
Pored priuštive preporuke, cilj nam je i da podignemo svest o raznolikom čitanju i ubijemo predrasude da „teške“ knjige nisu za svakoga, i da ohrabrimo svakoga da uzme u ruke nešto drugačije, jer svako štivo nosi neko novo iskustvo, saznanje, i pouku. Pa tako, u nadi da će vam neki od ovih naslova zazvučati zanimljivo, a i priuštivo, pozivamo vas da svratite kod nas u našu knjižaru. Možda krijemo još po neki naslov u rukavu… 😉
Poezija:
Za poeziju često kažu da je izgubila publiku, da je zaboravljeni književni žanr, da nema para od nje… ali mi mislimo da je itekako i dalje prisutna i da je pre svega mnogo bitna. Svakome bismo rekli da makar jednu knjigu poezije drži kod sebe i da joj se vraća sa vremena na vreme, jer poezija nosi sa sobom nešto snažno što drma iznutra svakoga ko joj se posveti. Izdvojili smo za vas tri sjajne knjige poezije:
Tomas Stern ELIOT – Pusta Zemlja Tomas je jedan od onih umetnika koji je tokom čitavog života nailazio na otpor svom stvaralaštvu. Nobelova nagrada za književnost nije mnogo toga promenila. Skoro 90 godina posle objavljivanja Puste Zemlje i nešto manje od 70 godina posle Četiri kvarteta, bez mnogo uztezanjamožemo reći da je Eliot jedan od najznačajnijih pesnika engleskog jezika u XX veku. U pitanju je stvaralac koji je izvršio kopernikanski obrt u modernoj poeziji. I svakome ga preporučujemo. Cena: 440 dinara
Draško Sikimić – Smotuljci Draško je rođen 1984. godine u Ljubinju, gde i danas živi. Voli da gleda kroz prozor i u nebo. Ne voli računanje vremena i ne voli da priča. Često misli da je vuk, pa izbegava ljude. Voli šumu, maglu i oblake. Već više od pet godina ga ništa ne čudi. Smotuljci su njegova prva knjiga. Smotuljci su takođe knjiga koja će vas oboriti sa nogu i kojoj ćete želeti uvek, ama baš uvek da se vraćate. Cena: 495 dinara
Marko Tomaš – Trideset deveti maj Marko Tomaš rodjen je 1978 i trenutno živi u Mostaru. Mehmed Begić o njemu kaže: “ Kad bih vam pričao o Marku Tomašu, čovjeku, uz džez i rakiju, bila bi to balada o Mostaru naše mladosti, melanholiji i čamotinji, neshvaćenoj i uzaludnoj ljepoti korijena smokve i vječnim nesporazumima oštećenog srca u ruševinama grada koji umire. U međuvremenu, dok svakog od vas ponaosob ne sretnem, dopustite da Trideset deveti maj uradi to na svoj usamljenički način. A mi vam kažemo da za ovog ili onog života, jednom, ama bar jednom, morate prelistati Markovu poeziju. Cena: 440 dinara
Strana beletristika:
O stranoj beletristici nećemo puno govoriti, jer ona se čita pa se čita, možda pak i najviše. Međutim, izdvojili smo neke naslove koji prolaze nezapaženo među našom čitalačkom publikom, a mislimo da su vredni pominjanja i vaše pažnje.
1.Džordž Orvel – Životnjska Farma Engleski pisac, Džordž Orvel, satirom Životinjska farma, izražava svoja politička shvatanja u literalnoj formi i na svoj način se obračunava sa politikom vođenom posle II svetskog rata. Kaže: “ Životinjska farma je bila prva knjiga u kojoj sam pokušao, potpuno svesno, da spojim politički i literarni cilj.“ Ovo svoje opredeljenje Orvel će dovesti do vrhunca bravuroznom antiutopijuom, romanom 1984. Oba ova dela krasi vrednost i aktuelnost koji ne zastarevaju. Kratka ali unikatna, ova knjiga je za sva vremena. Cena: 440 dinara
2. Tomas de Kvinsi – Osvetnik Onaj niz užasnih događaja, od kojih se naš mirni gradić i univerzitet na severoistoku Nemačke grčio godine 1816, nosio je sobom – a smatrap se i slepim pokretom čovekove životinjske strasti koja nesputano tutnji među ljudima – nešto isuviše značajno da bi se tek tako zaboravilo, to jest nešto preko čega bi moglo da se pređe a da se ne ostavi pisani trag, ali etička pouka proistekla iz ovih događaja ostaje u još dubljem sećanju i zaslužuje neobičnu pažnju sledećih generacija u njihovom nastojanju da unaprede ljudski rod, ne samo u spostvenom upravo probuđenom ograničenom polju zanimanja, nego i u svim analognim poljima zanimanja. Tomas de Kvinsi, jedna čudna, duboka i mistična ličnost u svakom svom radu donosi nešto što čitalac ne može da zaboravi. Ovo je jedna takva knjiga. Cena: 330 dinara
3. Robert Luis Stivenson – Doktor Džekil i Mister Hajd Najčuvenije delo R.L. Stivensona, koje mu je odmah donelo svetsku slavu. Ovaj roman o dvojniku izvršio je neizmeran uticaj na literaturu XX veka, posebno na žanr misterije i fantastke, kao i na proučavanje nesvesnog dela ljudske duše. Po ovom delu snimljeno je nekoliko filmova, uz desetine pozorišnih komada. Stivenson je napisao Džekila i Hajda za samo nekoliko dana, ponesen mahnitim nadahnućem. Mnogim velikim piscima Stivenson je bio uzor, ili su ga isticali kao jednog od najvećih stilista u svetskoj književnosti. Svi su uglavnom čuli za Džekila i Hajda, ali da li su svi i pročitali? Trebali biste. Možda čak i dvaput. Cena: 495 dinara
4. Knut Hamsun – Pan Knut je rođen u malom mestu Lom, na krajnjem severu Norveške. Posle velikog uspeha romana Glad, Hamsunu je Pan doneo svetsku slavu. Ljubav Glana i Edvarde vodi ka dramatičnim i potpuno neočekivanim događijima; njihovi postupci, često iracionalni i autodestruktivni, obavijaju čitavu priču velom tajne. Glan živi na ivici šume, tamo gde se susreću divljina i civilizacija. On teži povratku prirodi, sjedinjenju s njom, ima „životinjske oči“, ali Edvarda kao da više pripada prirodi od njega. Mada ljubav Glana i Edvarde ninkada ne prestaje, nemogućnost njenog ispunjenja dovodi Glana do potpunog očajanja, na granicu ludila i smrti. Poslednjeg jutra u svom životu on se simbolično oblači kao mladoženja…. Ako bismo okarakterisali ovu knjigu jednim pitanje to bi bilo „Da li je moguće umreti od ljubavi?“ Cena: 534 dinara
5. Alber Kami – Mit o Sizifu Alber Kami rođen je u Alžiru, gde je živeo do 1940, kada se nastanjuje u Parizu. Svojim romanima, esejima i pozorišnim komadima Kami izlaže svoju osobenu humanističku filozofiju – suprostavljajući se hrišćanstvu, ali i marksizmu i egzistencijalizmu. Osnovu njegove filozofije predstavlja ideja apsurda, a pobuna i ljudska solidarnost su oblici čovekove borbe sa apsurdom. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1957. Izgubio je život u saobraćajnoj nesreći 1960. U torbi koja je uz njega pronađena nalazio se rukopis nedovršenog romana Prvi čovek. Esej Mit o Sizifu inspirisan je idejom o životu kao ciklusu koji stalno počinje iznova. Znamo da se prave grimase pri reči Eseji, i da se stvara odbojnost ka čitanju istih, ali smatramo da to uopšte ne treba da bude tako, i da bi eseji trebali biti sastavni deo svačije biblioteke. A evo i preporuke sa čime početi. Cena: 253 dinara
6. Alfred Deblin – Bajka o materijalizmu Priroda je poludela od materijalističe nauke, te počinje da štrajkuje. Tek kad čovek, tvorac materijalističke teorije, napušta mehanicistički pogled na svet, priroda se, nakon uzbudljivih i dramatičnih zbivanja, komičnih i tragičnih zapleta, vraća u svoje uobičajene tokove. Priroda je i sama znala kako s njom stvari stoje. Stajahu dobro, naime. Večna mudrost, pramudrost, odredila je merila zemlje, utisnula u nju svoje stope, položila kamen-temeljce i podstakla ptice da iz vrelog peska iskopaju jaja koja je okotilo sunce. Jedna istina, jedno pouzdano znanje i prasnaga uputili su divokoze kako da se rađaju na liticama i objasnila srnama trenutak kada treba da začnu. „Kada glad i mraz, potreba za krovom nad glavom i, možda, još i častoljublje bivaju zadovoljeni, šta preostaje? Nad ostalim delom egzistencije – kojeg li čudovišnog ostatka – navlači se koprena.“ Jedna knjiga preko potrebna ovih dana. Cena: 385 dinara
7. A. P. Čehov – Stepa Anton Pavlobič Čehov je najčuveniji pisac kratkih priča u svetskoj literaturi, i najveći dramski pisac Rusije. Rođen je i odrastao u Tagamrogu, varošici na Azovskom moru, tamo gde se stepa završava, i Stepa jeste priča povezana s njegovim detinjstvom. U Moskvi je studirao medicinu i radio je kao lekar, isto kao i naš veliki pisac kratkih priča Laza Lazarević, pa je već u mladosti oboleo od tuberkoloze i prerano umro. Stepa se izdvaja u njegovom opusu kao duža novela o putovanju jednog dečaka, kroz stepu, taj simbol beskraja ruske zemlje. Sva poetika velikog pisca utkana je u ovo delo, koje mogu da čitaju sve genracije i kome se uvek vraćaju. Eto, tako, budite i vi deo generacija koji iznova i iznova čitaju Čehova, jer postoji dobar razlog tome – čovek piše fantastično. Cena: 495 dinara
8. Henri Miler – Mirni dani na Klišiju Miler je jedan od najvećih američkih pisaca XX veka. Tridesetih godina živeo je u Parizu, što je iznedrilo ono njabolje iz njega kao pisca i slikara. Mirni dani na Klišiju je njegovo najzrelije delo, esencija ono što je pisao u svojim proslavljenim trilogijama, a istovremeno i njegova najprovokatnija knjiga, dugo zabranjena u Americi. Ne treba ništa više dodati, osim da Miler zna kako da dočara zaljubljivanje u uživanje i dokaže čitaocu da treba živeti bez osećaja krivice i žaljenja. Cena: 495 dinara
Domaća beletristika Što se tiče domaće beletristike, primetili smo da se u krug vrte par imena, a ostali padaju u zaborav. Naravno, i taj uski izbor je dobar izbor, ali ima tu i još po koje ime vredno pomena. Izvodijili smo ovde 6 naslova za preporuku. Naslova koje vaše ruke prelaze, ali ne podižu.
1. Čiji Grad?! Književni protest Poezija je peticija. Peticija je poezija. Pisci i spisateljice učestvovanjem u ovoj peticiji pridružuju se zahtevima za grad ljudi a ne uskih interesa. Istovremeno, na ovaj način se pruža podrška protestima jedne inicijative, na kojima sve više ljudi beskompromisno diže svoj glas. Cena: 499 dinara
2. Borivoj Gerzić – Priča. Ljubav. Sa četiri pripovetke sklopljene u novelu Priča.Ljubav. Borivoj Gerzić se ponovo dokazao kao pisac modernog i autentičnog stila, koga kritika i čitalačka publika svrstavaju među najzanimljivije glasove na savremenoj srpskoj literaturi. Bez čvrste strukture likova i psihologizacije, bez socijalne pozadine protagonista, bez određenog mesta i vremena gde i kada se „radnja“ odigrava, autor uspeva da ispriča ljubavnu priču koj amalo koga ostavlja ravnodušnim. Priče o ljubavi su najlepše priče i treba ih što više čitati. Cena: 385 dinara
3. Mira Popović – Društvo odbačenih junaka Ovo je knjiga o likovima koji, iz raznih razloga, nisu našli mesto u prozi, najčešće romanu. Ponekad, oni su za to sami krivi jer nisu kadri da se prilagode piščevom peru i žele da budu i ostanu to što jesu, odnosno sopstvenom nespretnošću, ili time što, u vreme dok pisac odmara, pohode knjige drugih autora, uživljavaju se u tuđe likove, pa posle ne umeju da se vrate u sopstvenu priču. Nezadovoljni, a ubeđeni u svoj potencijal kao književnih likova, oni osnivaju Društvo odbačenih junaka i otud se bore za povratak u literaturu. Kroz njihove sudbine i priče ne duže od 500 slovnih znakova, u kojima se meša stvarno i fantastika, Društvo odbačenih junaka govori o činu pisanja, o činu čitanja, o smislu, o književnim reperima i uticajima… Jedna nesvakidašnja knjiga koja se čita u jednom dahu. Cena: 440 dinara
4. Danijel Ćorović – Asfalt prekomorac Asfalt prekomorac je politička satira, a svi likovi u ovom romanu su, iako u mnoštvu izmišljenih situacija, insirisani stvarnim ličnostima. Glavni junak ke opštinski vozač, a radnja se dešava u moralno posrnuloj Prikuriji. Likovi su izuzetno duhovito karikirani, pa i pored toga što su međusobno konfrontirani oni su neprekidno upućeni jedni na druge u svojim porocima, brojnim aferama, osvetama i korupciji. Mladi Danijel, rođen je 2000 godine u Užicu. Piše već dugo, dugo, iako tako mlad, i to dobro. U ovoj knjizi upoznaje vas sa totalnom banalizacijom i degradacijom života kroz junake čija ih pohlepa dovodi do paradoksalnosti i onog nečeg grotesknog u takvoj moralnoj izopačenosti. Cena: 462 dinara
5. Aleksandar Dobrijević- Mešavinar Fascinantno štivo koje se čita u jednom dahu, opis višestruke ljubavne odiseje glavnog junaka na relaciji Beograd-Kanada, protkane idejom o lečenju ljubavnih i drugih patnji čitanjem, ima nešto od engleskih i francuskih romana bezbrižnog i lepršavog XVIII veka… Aleksandar piše o procesu krpljenja, o potrebi za čitanjem, o patnji, o negovanju deteta u sebi i mešavinarenju kao najboljem leku za raspadanje. Nećete se pokajati.
Cena: 495 dinara
6. Nenad Glumbić – Misterija kutije koja hoda Bio je naučnik, avanturista i špijun; stručnjak za mumije i jupiterove satelite; velika nada muzičke scene i talenat za grčki jezik. Dopisivao se s Titom. Četiri decenije kasnije otkriva velike tajne: kada udara glad među narod, kako se dobija čmičak i zašto se neke kutije kreću. Iako joj je radnja je radnja smeštena u drugu polovinu XX veka, ova knjiga ne donosi istorijske činjenice, već nam prikazuje život običnog čoveka, pre svega deteta u godinama koje mnogi danas smatraju nezamenjivim. Uz mnogo smeha, možda Vam „Misterija kutije koja hoda“ reši mnoge intimne misterije. Cena: 429 dinara
Ovde vas ostavljamo u ovom online svetu, i čekamo u Zmaj Jovinoj 22, u pasažu, u podrumu, sa pregršt dobrih, povoljnih naslova vrednih čitanja. Samo nas pitajte.
Vaš tim iz Knjižare Most ❤
Knjižara Most 