Aprilski noviteti u Mostu

Dragi knjigoljupci, uvodimo jednu rubriku koja je trajna da trajnija ne može biti. Knjige se pišu, štampaju, izlaze i to će tako biti do kraja sveta i veka (odjeknu kroz vekove ovo sad), a mi ćemo sve novitete pribeležiti i izdvojiti samo neke, jer ko bi čitao postove od sto strana (ja to opet prema sebi gledam).

Šta se to razlistalo u mesecu na izmaku?

Metagenealogija, Alehandro Hodorovski

IMG_9895

Navikli smo na hodorovskijanski pristup čoveku, bilo da je reč o romanima sa biografskim elementima (ume on da zbuni), bilo o izvesnim izveštajima sa psihoterapija koje je skupljao tokom godina rada kao terapeut, režiser ili otvarač tarota (nije lako biti Hodorovski). Navikli jesmo, ali ko može reći da ga Hodorovski nije svaki put iznenadio?

Ova obimna knjiga od 1584595198467 strana (ako neko utvrdi koji je ovo broj neka mi javi), iz izdavačke kuće Arete, i opet je autentična avantura osvešćivanja zdravstvenog stanja porodičnog stabla.
– Pa čemu to, Alehandro, čoveče?, pitam ja njega, a on meni odgovara:
– Kada shvatimo kakav je uticaj na nas imao život naših prabaka i pradeda, baka i deda, roditelja, ujaka, tetaka, stričva, braće i sestara; ili posebne veze koje su neki članovi našeg stabla međusobno negovali; ili kako je nametanje porodičnih ideja i tabua još u detinjstvu postavilo prepreke za razvoj našeg sušinskog ja, bićemo sposobni da razvijemo viši nivo svesti i moći ćemo, konačno, slobodnog duha i bez straha, da se predamo svojoj budućnosti.
– Biće tu posla, vidim ja.

Kroz pustinju i prašumu, Henrik Sjenkevič

IMG_9894

Tehnički, ovo nije nova knjiga, u smislu nije sad napisana, ali stiže ovog aprila sveža i lepo ukoričena.

Odlično je što se ekipa Nove knjige setila da baš ovo Sjenkjevičevo delo objavi. Pisana je za mlađu čitalačku publiku, što je odlična početna tačka za uplivavanje u svetskoknjiževno more (da se pojam doda na mape) i da naši dragi tinejdžeri shvate da klasična književnost nije naporna i da je više nego uzbudljiva, pa možda posle pročitaju i Quo vadis – nikad se ne zna.

Čini mi se da su i sami pisci razmišljali o ovome, osim što su brinuli da književnost održi „nivo“. Ime ruže je, takoreći, podvala. Izrazito pametna knjiga, svašta se nauči, a zaogrnuta trilerskom napetošću, pa je prijemčiva i onima koji misle da ne vole čitati.

Slika Edvarda Munka u kući moga brata, Milutin Ž. Pavlov

IMG_9893

Novitet iz Prometeja donosi nam lirski jezik Milutina Ž. Pavlova, našeg vojvođanskog Strindberga i njegove hamsunovski ubedljive dijaloge. Slika Pavlov svojom debelom četkicom od konjeske dlake mistični i nepostojeći svet Kikinde, izmišljene zemlje, izmaštanog grada, poput Markesovog Makonda. Slika duše koje nastanjuju odumrli svet, do čijih izgubljenih stanovnika te vesti još uvek nisu stigle.

Možemo zaključiti i o kojoj Munkovoj slici se radi – imamo oranice, imamo melanholiju, imamo žutilo, a sve vodi do?

Iščekujući varvare, Dž. M. Kuci

IMG_9892

Kuci je u Srbiji promenio izdavača, pa smo ga ovog meseca dobili od Lagune umesto od Paideiae (au, baš nisam siguran u ovaj nastavak za genitiv, a ko im je kriv kad se zovu Paideia).

Pa sad, nisam siguran da li ovom naslovu treba neko posebno predstavljanje, ali što da ne, ja svaku priliku koristim da neki komentar napišem. Elem, Kuci veoma vešto koristi principe biblijski alegorija, pa ni ovaj, suštinski politički roman, neće biti naporan za čitanje. U knjigama se obično ne radi samo „o jednoj stvari“, već preko osnovne teme obrađuje nekoliko problema.

Kroz političku priču obrađen je i problem tlačitelja i poltačenog kao jedna istorijska konstanta, koja funkcioniše i danas. I u demokratiji se zna ko je glavni. Eto, i sam sam iznenađen ovim komentarom bez ijedne pošalice.

Žene, Stefan Kostadinović i Boris Stanić

IMG_9891

Ajao, ne, opet će biti napeto – stanimo na kraj muškarcima koji pišu o ženama, pa bio to i Andrić, pustite ih da to same rade. Ali, s druge strane, ko će od muškarca (i žena koje privlače žene) intenzivnije doživeti ženu kao biće.

Da nije bilo Dantea i njegovog intenzivnog doživljaja gospe Beatriče, ne bi bilo ni Božanstvene komedije (isto je sa Petrarkom, Laurom i Kanconijerom). Koje i kakve žene su inspirisale ovu dvojicu umenika (jedan od njih piše drugi je zadužen za ove bizarno fascinantne ilustracije) da ih u stihovima opiše – ne znam, ali je ova zbirka, ako ništa drugo, a ono bar veoma interesantna. A i nova je, pa hvala Darma izdavaštvu što vodi računa da u našu knjižaru stigne i poezija.

linijica

Knjigoljupci, mi smo izdvojili ove naslove, a vi još malo pročačkajte po našem blogu ili (uz mere predostrožnosti) svratite do knjižare da čeprkate po policama – svašta se može naći!

Vaša Knjižara Most

Džon Rid

Na današnji dan 1920. godine umro je Džon Rid, američki pisac, pesnikJohn_Reed_journalist i publicista.

Džon Rid je u svetu, a i kod nas, najpoznatiji po delu Deset dana koji su potresli svet, svedočanstvu o Oktobarskoj revoluciji. Ipak, za Srbiju je mnogo važnije delo Rat u istočnoj Evropi u kojoj je čak osam poglavlja posvetio našoj zemlji. No, kako je Rid bio socijalista, srpskoj kraljevskoj vladi njegovi napisi nisu mnogo odgovarali, posebno kada se uzme u obzir da je naveliko pisao o Srbiji kao zemlji smrti. Srpska politička i intelektualna elita između dva rata očigledno nije bila spremna da se suoči sa slikom poraza Srbije kako je to Amerikanac prikazao. Ridova knjiga o njegovim doživljajima 1915. u Srbiji je ignorisana. Prevedena je i objavljena tek pedeset godina od završetka Prvog svetskog rata, i to na Cetinju. Danas je možete naći u izdanju novosadskog Prometeja koji je objavio u sklopu svoje edicije Srbija 1914-1918.

Ni dana bez retka (ili: Uvek se nađe malo vremena za knjigu)

Nulla dies sine linea po predanju je izgovorio slikar Apeles tvrdeći kako svaki dan povuče barem jednu liniju na svojoj slici. Danas se ova izreka koristi u značenju da svaki dan treba nešto uraditi, a mi vam njome poručujemo da svaki dan pročitate makar jedan red neke knjige.

Lagano prolaze odmori i vraćamo se svojim svakodnevnim obavezama i sve manje imamo vremena za čitanje. Ipak, verujem da svako može da izdvoji pola sata dnevno i započne knjigu koju je odavno hteo da pročita. Ako ne možete da izdvojite mnogo vremena, uzmite neku knjižicu, neki romančić koji ćete uspeti da završite za nedelju dana čak i ako čitate samo desetak stranica dnevno i čitajte gde god stignete: u gradskom prevozu, u čekaonici kod lekara, u WCu. Knjige koje vam danas preporučujemo su tolike da vam uvek mogu biti u torbi. Romančić ne mora nužno biti neki petparački šund. Uzmite Orvelovu Životinjsku farmu ili Saramagov nezavršeni roman Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače koji ima svega četrdesetak strana a uz njega idu i veoma interesantni odlomci iz piščevog dnevnika koji su u vezi sa nastankom ovog romana. Tako ćete za nekoliko dana čitanja po, recimo, pola sata dnevno pročitati jedan lep, doduše nezavršen roman, saznaćete nešto o nastanku i razvitku ideje za pisanje romana i osetićete se ispunjeno.

Ako vas još nismo ubedili da se čitati može i kad se nema vremena, probudite dete u sebi uz Malog princa koji se može pročitati za svega 3 sata. Čitajte samo 20 minuta svaki dan i završićete ga za manje od 10 dana u najgorem slučaju. Nije nemoguće, zar ne? Kratkih a dobrih romana ima mnogo, a gde su tek priče koje se mogu čitati na preskok ili samo pojedine.

Lako je reći „Nemam vremena da čitam Hesea.“, ali Hese je napisao i Knulpa od svega 95 strana. Dok vas Stilske vežbe Remona Kenoa možda inspirišu da i sami nešto napišete, a sigurno će vam otvoriti oči i otkrićete koliko načina postoji da se iskaže ista priča. A oduzeće vam doslovno samo sat vremena. Pa tu je i Sanjar Ijana Makjuana, savremenog britanskog pisca jake imaginacije. U Antologiji Antić pronaći ćete svoje omiljene prozne i lirske tekstove. A poezija može da se čita pesmu po pesmu. Tu je bar izbor šarenolik – od ruskih pesnika poput Cvetajeve i Ljermontova iz Orpheusove edicije Istočno nebo, preko Rilkeovih Soneta i elegija Puste zemlje T. S. Eliota u izdanju Malog vrta pa sve do domaćih pesnika poput Laze Kostića, ili ako ste baš raspoloženi za nešto modernije, tu je zbirka pesama Feđe Dimovića (Beogradski sindikat) pod nazivom Trag čoveka u izdanju novosadskog Prometeja.

Sve to zaista ne oduzima mnogo vremena, a donosi mnogo – sa svakim čitanjem upoznavaćete nove likove, zaljubljivati se u njih ili ih mrzeti. Sa svakom završenom knjigom ostajaće vam misao koja će vas inspirisati ili naterati da razmislite o sebi, o svetu.

I zato ne dopustite sebi ni dan bez (pročitanog) retka.

Do sledećeg čitanja, pozdravlja vas Most.

Sve pomenute naslove možete naći u našoj knjižari 😉


Letnja književna avantura 2

Kao što smo i obećali, danas vam pišemo o dva romana pogodna za čitanje na plaži. Ovog puta predstavljamo vam jednog domaćeg autora i jednog svetski poznatog autora. Dve potpuno različite knjige koje ipak imaju nešto zajedničko – savršene su za uživanje pod suncobranom.

Put Magelanove mape, Siniša Živković

Ako volite avanture prožete istorijom, ovo je prava knjiga za vas. Ako vam pak ova kombinacija ne zvuči primamljivo, grešite! Put Magelanove mape je uzbudljiva priča o falsifikatoru starih mapa koja se prepliće sa pričom o Magelanovoj ekspediciji.

Miloš je Beograđanin koji prodaje svoj lažni atlas u Njujorku, ali kupac shvata da je prevaren. Ipak, u lažnom atlasu nalaze se dve originalne karte od kojih jedna predstavlja Magelanov prolaz. Magelan je upravo ovu kartu koristio na putu u „Zapadnu Indiju“ (Ameriku). Priča o ovoj Magelanovoj ekspediciji zasnovana je na istorijskim činjenicama, tako da ćete se upoznati sa zanimljivim istorijskim podacima, a glavna radnja će vam držati pažnju i vući da čitate dalje. Takođe, naučićete ponešto o kartografiji, o najznačajnijim pomorskim kartama 16. veka, o tehnologiji falsifikovanja starih mapa.

Zanimljivo je i da u ovom romanu nailazimo samo na dva potpuno pozitivna lika. Svi ostali su negativni i to zbog pohlepe koja je rasla sa otkrivanjem Novog sveta, a ni danas je ne manjka.

Ovako se kupac Voren raduje kupovini atlasa:

Da ga neko potom posmatra, sigurno bi pomislio da je poludeo: zaklonjen od izloga između dve paralelne police, do vrha ispunjene knjigama, izvodi pravi indijanski ples, a u glavi čuje bubnjeve zamišljenih plemenskih vračeva. Ovo će biti njegov životni uspeh! Naravno da za atlas neće dati gazdin novac, daće svoj lični, a atlas će anonimno prodati na jesenjoj Sadebijevoj aukciji. Ne bi mu bilo prvi put da gazdu prevari. I posle toga će odmah dati otkaz, više neće morati da radi. Naravno, ako su karte prave, a sve je sigurniji da jesu. Možda Planisfera i nije, ali ostale jesu, duboko je u to ubeđen svojim dugogodišnjim iskustvom i znanjem, ali i nepogrešivom intuicijom. Niko ne bi ni umeo ni mogao toliko vešto da falsifikuje korice, papir i povez, same karte, ceo atlas. Teškom mukom savlađuje uzbuđenje, vraća se za pult i atlas sada pažljivo i detaljno razgleda.

I kao da sve to nije dosta, na kraju knjige nalaze se mape, slike spomenika pomorcima, slike gradova, brodova i zgrada… Sve ovo upućuje nas na autentičnost ličnosti i događaja. Zbog svega rečenog, Put Magelanove mape je savršen roman za čitanje na moru. Rasteretiće vam misli, edukovati vas i zaintrigirati.

A za kraj, evo kako izgleda i jedan deo romana koji se odnosi na 16. vek:

Decembar 1519:
Slepljena kožna karta

Za razliku od ogromne većine običnih smrtnika, plemić Fernando se ne bi mnogo iznenadio kada bi saznao da će postati besmrtan. To mu je, uostalom, u svojim astrološkim predviđanjima nagovestio i poznati kosmograf Rui Falejro, njegov veliki prijatelj koji ga je izneverio jer nije hteo s njim da pođe na ovaj put, nevešto se pravdajući da mu je horoskop predskazao da ga ne bi preživeo. Vreme i događaji će kasnije pokazati da su zvezde verovatno bile u pravu. 

Svojim putovanjem pod zastavom Španije, Fernando Magelan, rođeni Portugalac, radi sve najgore protiv svoje domovine. Ali ne oseća ni najmanju grižu savesti. Naprotiv, ona mu je opravdano potpuno čista, nije on izneverio Portugal – Portugal je izdao njega!

Put Magelanove mape, autor Siniša Živković

Izdavač Prometej, Novi Sad

Puna cena: 1.200,00 RSD

Popust 20% (na sva Prometejeva izdanja)

Puna Života, Džon Fante

Još niste čitali Fantea? Vreme je. Posebno ako ste već čitali Bukovskog. Ako niste ni jednog ni drugog, na more ponesite Fanteov Upitaj prah Žene Bukovskog, a mi ćemo sada ipak pisati o jednoj trećoj knjizi – Puna života.

Ovaj roman je bio najuspešniji Fanteov roman za života. Ne bez razloga. Kada pisac piše o osobi koju voli najviše, ne može da omane. Ipak, ne očekujte romantičnu ljubavnu priču. Kao što je lako pretpostaviti, Puna života je Fanteova supruga Džojs iako je centralnu ulogu zauzeo Fanteov otac alkoholičar. Roman je, kao i svi ostali njegovi romani, autobiografski te ćete se već u ovom delu upoznati sa samim Džonom ali i sa njegovim stilom.

A kako piše Džon Fante? Iskreno i sentimentalno. Njegove rečenice su često pune gorčine i neobičnog humora:

Ima jedna stvar kod Mame: šta god da uradiš, ne može da je uznemiri. Da sam ušao u kuhinju i rekao joj da sam zaklao Tatu, rekla bi: „Baš šteta – a gde je on?“

Ovaj roman donosi priču o generacijskom jazu između oca i sina baš u onom trenutku kada je Džojs „puna života“. Džon je fakultetski obrazovana osoba koja živi u Los Anđelesu, dok je njegov otac Nik zidar sa sela koji misli da je pametniji od svog sina kom zamera što samo piše nekakve priče:

– Šta ako dođu (deca) a mi nemamo para?

– Nađi pare!

– Teško je, Tata.

Njegova pesnica se podigla, prsti su se raširili, grabeći me za košulju.

– Ne diraj mi unuke, jesi li čuo? Ostavi ih na miru, oni imaju ista prava kao i ti.

Sklonio sam njegovu šaku.

– Nema to nikakve veze s pravima, Tata. To je pitanje ekonomije.

– Ostavi se više knjiga.

– Knjiga – kakvih knjiga? Ne mogu da izdržavam previše dece.

– Ni mi nismo mogli da priuštimo sebi decu, ja i Mama. Nijedno. A dobili smo četvoro. Radili smo to bez para, sa par dolara, ali para nikad dosta. Ti bi hteo da smo uzeli nešto iz apoteke, da ne budeš ni rođen, bez sestre i braće, a da ja i Mama budemo sami na ovom svetu? Čemu to?

Kad se tako postavi, odgovora nije bilo.

 Ti si u osnovi religiozan čovek, Tata. Ti zaista veruješ.

– Unuci, eto u šta ja verujem. I ostavi se više knjiga.

A Džojs? Džojs će kao i svaka žena u drugom stanju proći kroz niz promena: od moderne žene iz LA-a do pokorne hrišćanke.

Džon Fante bi možda ostao zaboravljen da Bukovski nije naišao na njegovu knjigu Upitaj prah i izrekao čuvenu rečenicu: „Fante je moj bog!“. Ne mora da postane vaš bog, ali sigurno će ostaviti utisak, a onda možete redom čitati knjige o Arturu Bandiniju, Džonovom alter egu.

Za kraj, evo i jedan lep tekst iz Politikinog zabavnika koji će vas detaljnije upoznati sa životom jednog od najvećih američkih prozaista 20. veka.

puna_zivota_vvPuna Života, autor Džon Fante

Izdavač Lom

Puna cena 650,00

A ostvarićete i pravo na 10% popusta (na sve knjige u Mostu) ako podelite ovaj tekst na facebooku ili twitteru 😉

Za vikend očekujte još jedan post, a u njemu preporuke za jedan roman nagrađen Ninovom nagradom i roman jednog norveškog pisca 🙂 Pratite nas, možda vas inspirišemo da pročitate neke knjige koje vam nikad ne bi pale na pamet, i obavezno šerujte postove da ostvarite pravo na popust na naš ceo asortiman.

Vidimo se u podrumu 😉

„Pukovnik Apis“ u četvrtak

U četvrtak, 28. maja od 19 sati, dr Mile Bjelajac i Zoran Kolundžija će predstaviti knjigu Pukovnik Apis kod nas u knjižari.

Knjigu Pukovnik Apis napisao je Milan Ž. Živanović, sestrić Dragutina Dimitrijevića Apisa. Knjiga je prvi put objavljena pre 60 godina i štampana je u malom broju primeraka tako da je bila dostupna malom broju ljudi. Prometej i RTS izdavaštvo su napravili fototipsko izdanje ove knjige i učinili je dostupnom svima nama koje zanima nešto više o Solunskom procesu i Crnoj ruci.

Malo o Apisu

Dragutin Dimitrijević Apis je organizovao i vodio Majski prevrat kada je ubijen kralj Aleksandar Obrenović. Organizovao je i atentat na Franca Ferdinanda, a 26. juna 1917. je streljan zbog optužbi da je planirao državni udar i atentat na Aleksandra Karađorđevića. 1911. je osnovao tajno udruženje Ujedinjenje ili smrt, poznatije kao Crna ruka

Dođite da se družimo u našem podrumu 🙂

POZIVNICA Pukovnik Apis (NS)