Makulatura vol. 1

Naviknut na noć bližio sam se onom delu dana kada je dozvoljeno i poželjno biti budan; delu kada će svi za vas reći da ste ranoranilac i pohvalno klimati glavom dajući na važnosti toj trivijalnosti i niko baš ni reč neće reći da je sve to samo zabluda i da je sve isto i danju baš kao i noću samo što se sve manje vidi i baš time daje povoda nagosti da prevlada.

A ja baš ništa nemam sa tobom; baš ništa nemam sa spavanjem pored tebe, koja si se tu obnažila i misliš da si me osvojila; baš ništa nemam sa tvojom šoljom kakaoa i njegovim mreškanjem; baš ništa nemam sa tim iscrtanim simbolima po unutrašnjosti tvoje tirkizne šolje; baš ništa nemam sa tom bojom koja je neodlučna kao i ti. Ništa mi ne znače tvoje priče o miru koje ti donosi jutro, samo me teraš da se zapitam o kakvom miru pričaš kad si se tek probudila?! Baš ništa nemam sa tvojim zagrljajem; baš ništa osim fleke koju ćeš mi ostaviti za uspomenu na mojoj košulji dok se smeškaš i izvinjavaš; baš ništa simpatično ne vidim u tome i slobodno zanemari to što se smejem, to je samo konvencija; samo sam dovoljno pristojan i ne govorim ti da si smotana jer nije prvi put – nemoj da me grliš dok ti je šolja u ruci ili dok ne popiješ taj svoj kakao!

Sve se ovo sa tobom ponavlja, i dosadno je i vrti se kao točak i taj zvuk ispušta i kako onda da mi mozak ne bude ispran kad si ti toliko isprazna i ne, nije erotično to što si me ujela za uvo, nije… erotično… zapravo je… bolno…

–  Dobro jutro…

Baš ništa…

 

Stefan Jakov Levi

Ni dana bez retka (ili: Uvek se nađe malo vremena za knjigu)

Nulla dies sine linea po predanju je izgovorio slikar Apeles tvrdeći kako svaki dan povuče barem jednu liniju na svojoj slici. Danas se ova izreka koristi u značenju da svaki dan treba nešto uraditi, a mi vam njome poručujemo da svaki dan pročitate makar jedan red neke knjige.

Lagano prolaze odmori i vraćamo se svojim svakodnevnim obavezama i sve manje imamo vremena za čitanje. Ipak, verujem da svako može da izdvoji pola sata dnevno i započne knjigu koju je odavno hteo da pročita. Ako ne možete da izdvojite mnogo vremena, uzmite neku knjižicu, neki romančić koji ćete uspeti da završite za nedelju dana čak i ako čitate samo desetak stranica dnevno i čitajte gde god stignete: u gradskom prevozu, u čekaonici kod lekara, u WCu. Knjige koje vam danas preporučujemo su tolike da vam uvek mogu biti u torbi. Romančić ne mora nužno biti neki petparački šund. Uzmite Orvelovu Životinjsku farmu ili Saramagov nezavršeni roman Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače koji ima svega četrdesetak strana a uz njega idu i veoma interesantni odlomci iz piščevog dnevnika koji su u vezi sa nastankom ovog romana. Tako ćete za nekoliko dana čitanja po, recimo, pola sata dnevno pročitati jedan lep, doduše nezavršen roman, saznaćete nešto o nastanku i razvitku ideje za pisanje romana i osetićete se ispunjeno.

Ako vas još nismo ubedili da se čitati može i kad se nema vremena, probudite dete u sebi uz Malog princa koji se može pročitati za svega 3 sata. Čitajte samo 20 minuta svaki dan i završićete ga za manje od 10 dana u najgorem slučaju. Nije nemoguće, zar ne? Kratkih a dobrih romana ima mnogo, a gde su tek priče koje se mogu čitati na preskok ili samo pojedine.

Lako je reći „Nemam vremena da čitam Hesea.“, ali Hese je napisao i Knulpa od svega 95 strana. Dok vas Stilske vežbe Remona Kenoa možda inspirišu da i sami nešto napišete, a sigurno će vam otvoriti oči i otkrićete koliko načina postoji da se iskaže ista priča. A oduzeće vam doslovno samo sat vremena. Pa tu je i Sanjar Ijana Makjuana, savremenog britanskog pisca jake imaginacije. U Antologiji Antić pronaći ćete svoje omiljene prozne i lirske tekstove. A poezija može da se čita pesmu po pesmu. Tu je bar izbor šarenolik – od ruskih pesnika poput Cvetajeve i Ljermontova iz Orpheusove edicije Istočno nebo, preko Rilkeovih Soneta i elegija Puste zemlje T. S. Eliota u izdanju Malog vrta pa sve do domaćih pesnika poput Laze Kostića, ili ako ste baš raspoloženi za nešto modernije, tu je zbirka pesama Feđe Dimovića (Beogradski sindikat) pod nazivom Trag čoveka u izdanju novosadskog Prometeja.

Sve to zaista ne oduzima mnogo vremena, a donosi mnogo – sa svakim čitanjem upoznavaćete nove likove, zaljubljivati se u njih ili ih mrzeti. Sa svakom završenom knjigom ostajaće vam misao koja će vas inspirisati ili naterati da razmislite o sebi, o svetu.

I zato ne dopustite sebi ni dan bez (pročitanog) retka.

Do sledećeg čitanja, pozdravlja vas Most.

Sve pomenute naslove možete naći u našoj knjižari 😉