Avgustovski noviteti

Dragi knjigoljupci, moramo priznati da nas je leto malo ulenjilo, te da zbog toga kasnimo sa tekstom o naslovima pristiglim u avgustu.

Ipak, evo nas najzad, izbor je pao na četiri naslova. Lista mala, ali odabrana. Nastavite skrolovanje i pronađite inspiraciju za sledeću lektiru:

Alma, Ž. M. G. Le Klezio

Reč Alma iz naslova Le Kleziove knjige upućuje na ime porodičnog imanja glavnog junaka i pripovedača, koji prvi put u životu odlazi na Mauricijus, jer ga pohode sećanja koja mu je otac ostavio u amanet…

„Nisam rođen u ovoj zemlji, nisam u njoj odrastao, ne znam o njoj gotovo ništa, pa ipak osećam u sebi težinu njene istorije, snagu njenog života, breme koje nosim na leđima kuda god krenem. Moje ime je Žeremi Felsen.“

Istorija iza pripovesti – eseji o Jugoslaviji, Peter Handke

Interesantan je ovaj naslov. Kako bih vam rekao, naravno da je interesantan kad ga je dao lično Handke (nije morao, ovo je zbirka njegovih eseja o Jugoslaviji, mogao je i urednik/priređivač, ali eto – Handke je). Nije jednostavno uvek razlikovati istoriju od (pri)povesti, pa se ne plašim da zaključim kako se Handke u ovim esejima upustio u traženje istine iz svih mitologizovanih pripovesti o Jugoslaviji (hteo sam napisati „svima nam dragoj”, ali, neobjašnjivo, nije svima bila dobra ideja), i reklo bi se da je uspeo. Što bi naš narod rekao „dajte mu Nobelovu nagradu“ (prigušeni smeh u pozadini).

Žene na studencu, Knut Hamsun

Kažu ljudi da je ovo veliki Hamsunov roman. Pa, prilično je očigledno, dva toma čovek ispisa i iznese hronike jednog vremena koje se proteže na period preko trideset godina – pa nije ni moglo kraće i nije to mogao biti „manji“ roman, ni po obimu ni po sadržaju ili značaju. Trebalo je i vremena i prostora da se prikaže taj niz likova sa vrha i dna društva iz kojh se izdvajaju Oliver i njegova žena Petra. Dakle, odmotajte najlon u koji je knjiga zapakovana i lagano se upustite u praćenje uspona i padova svih porodica iz romana, i obavezno pozdravite žene na studencu (volim te slikovite naslove).

Vruće mleko, Debra Levi

I da, stigli smo do mog ličnog avgustovskog favorita. Od trenutka kad sam je pročitao ne prestajem da istražujem ovu autorku i tražim šta je još pametno rekla i nimalo se nisam iznenadio kad sam našao mnogo toga, jer je ova autorka (ima pravde) planetarno poznata (nisam preterao, ne, stvarno se čita širom planete).

Šta me je toliko oduševilo? – pa sve me je oduševilo: od prostornog rešenja (vrelina Španije savršeno uklopljena sa vrenjem ideja i svesti junakinje Sofije) idejnog pitanja slobode, odnosa pojedinca i porekla, sve patologije koje mogu da se izrode iz (dis)funkcionalnog odnosa majke i ćerke, pa do slobodnog eksperimentisanja sa seksualnošću, a na kraju krajeva, izrazito lako nasedam i prosto me kupe sve reference na Antiku (Grčka posebno).

Neko pametan iz The New Yourk Times-a (ni slučajno transkribovati) za ovaj reoman je rekao da se graciozno kreće kroz patos, humor i opasnost. I stvarno, graciozno se kreće sa ponekom opekotinom meduze.

Dobar je bio avgust, knjigoljupci. Šta god da odaberete, zahvalite avgustu kad pročitate.

Do sledećeg čitanja…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s